You are not connected. Please login or register

 » SPAM » Zabava » Književnost » Vaša Dela » Novi svet

Novi svet

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Novi svet on Sun 03 Apr 2011, 12:08 am

Starlight


Moderator
Moderator
Moj FF o The vampire diaries Smile
Prica se zasniva na seriji, a moze se desiti i da ponekad ubacim neke detalje iz knjiga.
Glavni likovi iz serije su Damon i Caroline, a od novih izmisljenih Hanna i Ryan.
Pojavljivace se i ostali likovi iz serije verovatno.
Radnja ide 3 godine unapred.
Nadam se da ce vam se svideti, unapred hvala na izdvojenom vremenu Smile



1.


Damon


Damon je koracao kroz mracnu sumu u Mystic Falls-u. Bilo je prohladno, vetrovito vece I pun mesec. Trazio je nevolju. Lisce je suskalo dok je on gazio po stazi, ali nije ga to sprecavalo da cuje da mu se neko priblizava. Sprecavale su ga njegove misli. Mislio je o Eleni I Stefanu.
“ Ne mogu vise ovako. Preko nekih stvari se ne moze preci! ” – kroz suze je ogorceno vikala Elena, “ Mislila sam da si bolji od ovoga, ali tebi se ocigledno ne moze verovati! Zar me toliko mrzis? Zar posle svega sto smo prosli? “
“Elena…” – Damon je ocajno zavapio.
“ Ne! Ne govori nista vise! Ne zelim vise ni da te gledam. Gadis mi se! Ovo mora da prestane! “
“ Ali Bonnie je insistirala, znala je da sam gladan I da necu moci da se zaustavim… “
“Prestani! “ – Stefan im se pridruzio u dnevnoj sobi Elenine kuce, “Odlucili smo da odemo Damone. Ne znam da li ti je to bila namera, ali uspeo si da me oteras. Da NAS oteras. Jednostavno nisi mogao da se uzdrzis ni zbog Elene, zar ne ? “
Elena se gusila u suzama. Damon je krenuo ka njoj, ali ona se besno odmakla I zavristala :
“ Nemoj ikada vise da si pokusao da me dodirnes! “
Izletela je kroz vrata, ostavivsi dvojicu brace da se streljaju pogledima.
“ Ovo nam je u prirodi, Stefane. Ne mozemo da promenimo ono sto smo. “
“Ne uzimaj vampire kao izgovor. Ti si gori od zivotinje. Zbogom, Damone. “

Damon je izgledao izgubljeno, a tako se I osecao. Nije mogao da zamisli svoj zivot bez Eleninih ociju. Nikad je vise nece videti . Nikad je vise nece poljubiti. Njegova kraljica tame ga je napustila. Ovog puta nema svetla na kraju tunela, vec samo veciti mrak. Prvo Katherine, a onda Elena. Koliko bola jedna osoba moze da podnese ? Uskoro ce saznati. Ipak ima dovoljno vukodlaka u Mystic Falls-u na kojima moze da iskali svoj bes, a I koji mogu da u prekrate muke. Zacuo je krckanje grancice, naglo se okrenuo, spremio za napad, ali nesto ga je sprecilo da se pomera. Devojka tamnobraon, talasaste duge kose, vatrenih zelenih ociju sa nestasnim smeskom je drzala saku u vazduhu. Shvatio je da ga ona zadrzava. Kao da je zamrzla vazduh na povrsini njegove koze.
“ Zdravo, Damone. “ – zabavljeno rece devojka.
“ Ko si ti ? “ – prosikta Damon.
“ Rekla bih ‘tvoja najgora nocna mora’, ali necu da laskam sebi. Zovem se Hanna. Tako te je lako savladati. “
U tom trenutku toliko je licila na Katherine. Damon je osetio nagon za ubijanjem. Otimao se, ritao se. Jedina misao u njegovoj glavi bila je ta da joj smrska vrat I iscupa srce.
“ Ne znas u sta se upustas. “-prosikta on.
“ Pa, pretpostavljam da cu saznati uskoro. Dolazim iz Rosenberga. Cuo si za to mesto, zar ne ? “
Ime mu je bilo poznato. Kroz maglu se secao da mu je Bonnie jednom spomenula americke skole za vestice. Jedna od njih bila je I Rosenberg.
Prosistao je kroz zube na samo secanje na Bonnie. Trudio se da potisne grizu savesti zbog njene smrti, ali zapravo je postajao sve besniji.
“ Oslobodi me I MOZDA cu te ostaviti zivu. “ – opasno tiho progovori on.
“ Nikome necu biti korisna mrtva. “ – sa laznom tugom rece Hanna, “Ja mogu da ti pomognem, a verujem I da ti mozes meni. “
Opet taj iritirajuci osmeh.
“ Ne postoji svet u kojem bi ti meni bila od pomoci, sem kao obrok. “
“ Gresis. Mogu ti naci motiv za zivot. “
“ Ja imam sjajan zivot, ne treba mi neki poseban razlog da bi uzivao u njemu. “
“ kao I Elena I Stefan. “
Damon je opet poceo snazno da se otima I sisti kroz zube. Primetio je da je Hanina ruka zadrhtala. Nervozno joj se zatresla brada.
“ Nisi toliko jaka kao sto mislis da jesi, a ? “
Progutala je knedlu.
“ Bonnie je ucinila nesto nedopustivo. Prenela je svoje moci na vampire,na tebe. Osecas se drugacije, zar ne ? “ – nesigurno se nasmesila, “ Tvoja snaga I njen talenat su se spojili I transformisali u nesto sto nijedno natprirodno bice ne treba da poseduje. Poslata sam da te ubijem. Dovoljno sam snazna da to sama uradim. Ali necu to uciniti.”
“ Zasto ? “ – zbunjeno je upitao.
“ Kao sto sam vec rekla, pomocicu ti I ti ces pomoci meni. “ – cvrsto mu je odgovorila.
Hladan znoj se slivao Damonu niz ledja. Znala je suvise o njemu, a nikad je pre nije video.
“ OK. Oslobodi me. “
“ Stvarno ocekujes da cu ti tako lako poverovati? U poslednjih 7 dana pobio si bar 100 zitelja Mystic Falls-a, razum nije tvoja jaca strana. Znam da bi zeleo da se oduzis Eleni za Bonnie. “
“ Kako znas…”
“To sada nije bitno! “ – prasnula je na njega, “ Caroline je u nevolji. Spandjala se sa direktorom Rosenberga, ali nije znala sta je on. On je tolerisao njene zivotne navike dok nije ubila jednog od ucenika. Mracne sume su uvek opasne… U svakom slucaju, ti ces da spases nju, dostavicemo nekako Eleni vest o tvom dobrom delu I mozda ce omeksati. “
“Kako bi ja mogao da spasem Caroline ? “
“ Uz moju pomoc naravno. Ja I ti zajedno jaci smo od profesora Monroa. “
“ Sta ti dobijas time ? “
“ Dobijam njegovu paznju. Dok se on zabavlja sa mnom, Ryan, moj brat, ce provaliti u njegovu kancelariju. “
“ Zasto ? “
“ Tamo se nalazi dokaz da profesor Monro truje svoje ucenike. “ –strpljivo mu je odgovorila.
“ Zasto ? “
“ Zato sto su odredjeni ucenici izuzetno uznapredovali I postali jaci od njega.Iz nekog razloga je oslabio I smeta mu sto postoji neko ko je jaci od njega.“- iznervirano mu je uzvratila.
“ Ti si medju njima. “
“Brzo povezujes, Da, ja sam medju njima. “
Hanna je kratko zacutala I duboko uzdahnula.
“ Otisla sam sa izgovorom da idem majci u posetu, a Ryan se trudi da odrzi Caroline u zivotu. Kao sto si verovatno vec primetio, Ryan vrsi odredjen uticaj na profesora. Izvrsen je antentat nad profesorom I Ryan ga je spasao. Od tada, on jedini nije trovan. On mu je sada miljenik. “ – nasmesila se.
Damon ju je mrko gledao. Nesto mu je precutala u celoj ovoj prici. Naravno, nije ocekivao da mu sve kaze ali imao je osecaj da je izostavila jako bitan detalj.
“ Zar ne postoji drugi nacin ? Ovo mi deluje suvise rizicno. “
“ Profesorova kancelarija je jako dobro cuvana, U njoj je uvek bar jedan od njegovih sledbenika. U slucaju opasnosti sva trojica bi gospodaru priskocila u pomoc. “
“ Sta ti dobijas otkrivanjem Monroove tajne ? “
“ Svoju snagu. “
“ Nije dovoljno dobro. “
“ Ne moram da ti objasnjavam svoje postupke. “ – prorezala je.
“ Ne zelim da ucestvujem u besmislenom samoubilackom napadu deteta od 15 godina! “ –prodrao se.
“ Imam 18 godina. “ – ozlojedjeno je promrmljala.
“ E pa ja imam 173 I sta cemo sad ? “
Nastala je neprijatna tisina. Hanna je sa nervoznim izrazom lica napeto zurila u Damona, dok se on neprijatno smeskao.
Odjednom je osetio da je oslobodjen vazdusnih okova. Nagonski se iskezio I natprirodnom brzinom potrcao ka Hanni. Osetio je da se zabija u nevidljivi zid. Bolno se odbacio na zemlju I kratko zajecao.
“ Imas lisce u kosi. “ – jedva se borila sa smehom.
Besno je ustao, ocistio se od prasine I lisca I namrstio se.
“ Od mene neces dobiti nikakvu pomoc. Slobodno mozes da se okrenes I odes.” – hladno je rekao.
“ Prva stvar koju bi osetila nakon sto bi ti okrenula ledja su tvoji zubi u mom vratu. Ako si vec toliko odlucan, zasto se ti ne okrenes I ne odes ? Nista te ne sprecava. “
“ Mozda sam prosto uporan u tome da nadjem nacin da ti zgromim lobanju. “
“ Ne. Ti zelis da mi pomognes. Toliko ti je bedan zivot, da ces se zapravo uhvatiti za svaku slamku spasa, koliko god ona tanka bila.” – prasnula je.
Za samo par sekundi iskontrolisala se I povratila miran izraz lica.
“ Mislis da me poznajes samo zato sto vi male vestice nekako uspevate da me nadgledate ? Vi zapravo ne znate nista. “ –glas mu je drhtao od divlje srdzbe.
“ Znamo dovoljno. “- spokojno je uzvratila.
“ Ne, ne znate. “
Gnev se opet nakupljao u njemu. Bila je u pravu. Ali joj to nikada nece priznati.
“ Dozvolicu ti da se hranis kako dolikuje, Damone. “ – prosaptala je.
“ Zasto ? “ – kipteo je.
“ Zato sto mi je potrebna pomoc I ucinicu sve da je dobijem. “ – molecivo ga je gledala, “ Ti si sada mnogo mocniji nego sto mislis. Ta moc moze spasiti svet magije I Caroline. Zar ne bi voleo da Elena zna za tvoje herojstvo ? “
Ona ga je molila za pomoc. Iz faze superiornosti, presla je u fazu ocajanja. Bio je zatecen. Sumnjao je da pokusava da manipulise njime. Ali uprkos tome, osetio je tracak saosecanja, koji je jako brzo bio potisnut. Damon vise nema taj luksuz da oseca. U njemu je sve mrtvo.
“ Zelim tvoju krv. “ – nezno je rekao.
“ Sta ? “ – nesigurno ga je gledala.
“ Zelim.Tvoju.Krv. Daj mi da te malo okusim I imamo dogovor. Ili to ili nadji nekog drugog vampira sa vesticjim mocima. Siguran sam da ih ima na hiljade. “ – zlobno I pobednicki se nasmesio.
Ukocila se. Bila je nepokretna kao statua. Napravio je korak ka njoj I opipao proctor izmedju njih. Nestao je nevidljivi zid.
Zadovoljno je podigao jedan kraj usana na gore I prisao joj. Razrogaceno ga je gledala. Cuo je kako ubrzano dise. Nezno ju je pomilovao vrhovima prstiju po vratu. Osetio je kako se stresla. Pod njegovim prstima njena koza se jezila. Krenula je da se odmice, ali on ju je snazno zgrabio za misice I zario ostre ocnjake u pulsirajucu zilu na njenom vratu. U sekundi dodira njene glatke koze I njegovih mermernih zuba, ispustila je kratak tihi jauk. Nije se opirala dok se Damon hranio, vec se samo sakama pridrzavala za njegova ramena.
Nakon desetak sekundi odmakao se. U uglovima usana bilo je tragova krvi. Hanna se zaljuljala, ali ju je Damon uhvatio u narucje pre nego sto se srusila. Napravio je rez ocnjacima na desnom zglobu kojeg je podmetnuo pod njena usta, ali ona je izmoreno sklanjala glavu.
“ Pij. Ako ne popijes umreces. Malo sam se zaneo. “ – odsecno joj je naredio.
Poslusno je zagrizla.
Spustio ju je na zemlju. Povratila joj se boja u obrazima. Uhvatila se za vrat I pogledala ga sa prezirom u ocima.
“ Gori si od zivotinje. “ – u glasu joj se naziralo gadjenje.
“ Nisi prva koja to kaze. “
Blago je presao kaziprstom po mestu ujeda. Ukoceno se odmakla I ustala.
“ Krecemo sutra u 12. “ – bila je ocigledno njeno uzbudjenje.
“ Pretpostavljam da znas gde zivim. Idemo mojim kolima. “ – nasmesio se, “Pokazivace mi put. “ – zabavljeno ju je posmatrao.
Malo je razmislila o tome, a onda klimnula glavom.
Odjednom se zaculo rezanje blizu njih. Damon je brzo pogledao oko sebe I primetio da im prilazi 5 vukodlaka. Mogao je da pretpostavi da je jedan od njih Tyler.



_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

2 Re: Novi svet on Sun 03 Apr 2011, 12:26 pm

Little J


Invited in
Invited in
Hanna mi je jedno od omiljenih imena, stvarno je prelepo. Smile
Tvoj stil pisanja je fenomenalan, ima i puno opisa i dijaloga, a to mi se jako svidja. ^-^
Samo tako nastavi, jedva cekam sledeci chapp. Very Happy

http://littlejhunter.blogspot.com/

3 Re: Novi svet on Sun 03 Apr 2011, 7:30 pm

Starlight


Moderator
Moderator
hvala puno Smile drago mi je da ti se svidja Smile
novo poglavlje bi trebalo da izbacim sl nedelje, probacu do srede, a najkasnije bi trebalo za vikend.
sledece je Hannino poglavlje Smile


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

4 Re: Novi svet on Sun 03 Apr 2011, 8:15 pm

Little J


Invited in
Invited in
Nema na cemu. Smile
Jedva cekam. ^-^

http://littlejhunter.blogspot.com/

5 Re: Novi svet on Mon 11 Apr 2011, 10:41 pm

Starlight


Moderator
Moderator
2.
Hanna
Hana Adler je osecala ostar I intenzivan bol u desnom uglu cela dok se budila. Lezala je u udobnom krevetu. Oci su joj bile zatvorene, ali jos uvek nije bila spremna da ugleda svetlost dana. Osecaj je bio slican jutru nakon neprospavane noci I obilja alkohola sa samo par sati sna.
Skupila je hrabrosti da otvori oci. Sunce joj nije islo u oci, pa se jako brzo navikla na svetlost.
Ubrzo je shvatila da se ne nalazi u svojoj hotelskoj sobi. Naglo je sela u krevetu. Zverala je pogledom oko sebe pokusavajuci da shvati gde se nalazi i kako je dospela tu. Naprezala je mozak u pokusaju da se seti sta se sinoc desavalo. Pamcenje je nije posluzilo.
Ustala je iz kreveta i prosetala se po sobi. Bila je i dalje u jucerasnjoj odeci. Spavaca soba je bila jako velika i raskosna. Namestaj je napravljen od drveta mahagonije. Bele zavese su bile obrubljene starinskim cipkastim vezom. Ceo prostor je bio ukusno upremljen i u krem i belim tonovima.
Otvorila je vrata i izasla u hodnik. Necujno i krajnje oprezno je hodala na prstima i pazljivo gledala ispred sebe.
Silazila je niz stepenice, medjutim u jednom trenutku su zaskripale. Hana je naglo stala i pocela bezglasno da psuje.
„Dobro jutro, uspavana lepotice.“
Naglo se okrenula i videla na vrhu stepenica Damona kako stoji naslonjen laktovima na ogradi i zlobno se smeska.
Ispustila je izdah pun olaksanja i zapitala ga :
„Sta se desilo ? Gde smo ?“
„Ne secas se ?“-glumio je zabrinutost.
Ozlojedjeno je piljila u njega. Mrzela je da se oseca bespomocno i dezinformisano. Damon ju je cinio nesigurnom i jako ju je plasio.
„Eh, kad bi pogled mogao da ubije.“-zacikavao ju je.
Sisao je niz stepenice do nje, zastao, drsko je pogledao i odmerio i nastavio dalje. Pretpostavljala je da je krenuo u dnevnu sobu. Kolebala se, ali je ipak posla za njim. Shvatila je da je ovo njegova kuca. Dnevna prostorija je bila podjednako raskosna kao i spavaca.
Damon je prisao stocicu sa viskijem i sipao sebi, Ponudio je Hanu, ali ona je odbila.Nikad joj nije prijao ukus viskija.
Sela je na ivicu troseda koji se nalazio ispred ognjista. Damon je seo pored nje.
„Kako si ?“
„Bila sam i bolje.“-ukoceno je odgovorila.
„Oh, zasto smo tako neraspolozeni od ranog jutra?“-toliko mu se osecala ironija u glasu, da joj je doslo da ga udari.
Potpuno ga je ignorisala, samo je proucavala vatru.
„Sinoc si bila pricljivija. A moram priznati i zabavnija.“-igrao se sa pramencicem njene kose.
„Otkud ja u tvojoj kuci?“-ostro ga je upitala.
Coknuo je.
„Sinoc su nas napali vukodlaci,ako se toga uopste secas. Mogao sam u roku od 2 minuta da ih savladam, ali ti si morala da se umesas. Jedan od njih je tvorac ove divne posekotine na tvom celu.
„Posekotine?!“-ciknula je.
Potrcala je do ogledala u predsoblju i zagledala se u svoj odraz. U desnom uglu na celu joj se ocrtavala gadna, ali bezopasna posekotina.
Damon je stao iza nje. Ozbiljno ju je posmatrao.
„Sasvim je normalno sto imas rupe u secanju. Vrlo je moguce da imas potres mozga. Cega se zadnjeg secas?“
„Razgovarali smo o putu. Odjednom si krenuo da se osvrces oko sebe i zabrinuto posmatras okolinu. Onda se zaculo rezanje...“
Moram da priznam da sam se uplasila. Pet vukova je rezalo na mene i delovali su kao da ce svakog trenutka skociti i rastrgnuti me. Jurnuli su na tebe, oci su ti se zacrnele, iskezio si ocnjake i stao u odbrambeni stav. Skocili su na tebe. Uopste vise nisu obracali paznju na mene. Dvojicu si bez imalo muke odbacio jednim zamahom sake. Neko vreme se nisu micali, pa nisu predstavljali opasnost. Ja sam samo stajala dok si se ti borio sa preostalom trojicom. Nikad pre nisam videla vukodlaka. Ciljali su na tvoj vrat, ali ti se svaki put izmakao. Onesvesceni vukovi su poceli da se mrdaju i znala sam da ne mozes sve da ih savladas. I onda sam pokretom prstiju stvorila bol u njihovim nervnim sistemima. Zatim sam osetila tup udarac i...
„I?“
„Sve se desavalo toliko brzo.“-brzo mu je odgovorila.
Nije mogla vise niceg da se seti. To ju je frustriralo. Trebalo je da bude pazljivija.
Sklonila se od ogledala i vratila u dnevni boravak. Otisla je do prozora. Damonu je i dalje bila okrenuta ledjima. Nije zelela da vidi njenu zabrinutost.
„Savladao bi ih i bez tvoje pomoci, samo da znas.“-polako je rekao.
„Nezahvalan si.“-promrmljala je.
„Ti meni treba da budes zahvalna.“-hladno je rekao.
Okrenula se ka njemu. Nadala se da je imala spokojan izraz lica. Sedeo je izvaljen na trosedu.
„Na cemu?“- u neverici je upitala.
„Spasap sam te od smrti, zar ne? Onaj pas bi te pojeo da ja nisam uskocio na vreme.“-samouvereno je odgovorio.
Osecala je kako joj se skuplja toplota u obrazima. Htela je da mu se zahvali, ali nije mogla da izgovori rec „hvala“. Ne njemu.
„Sta se desavalo nakon sto sam izgubila svest?“-trudila se da joj glas bude nezainteresovan.
Pobledeo je.
„Jedan od ove trojice te je ocito onesvestio. Dok se taj razmisljao sta da radi sa tobom, ja sam ovu dvojicu ubio. Taj preostali je pobegao. Onda sam proverio da li si ziva i doveo te u svoj topli dom.“-neprijatno se nasmesio.
„Sta se desilo sa drugom dvojicom?“-skrenula je pogled.
„I njih sam ubio.“-nemarno je rekao, „Tyler je taj koji je pobegao.“
Upitno ga je pogledala. Pitala se ko je Tyler. Da li je Damonu bitan ?
„Ko je Tyler?“-sumnjicavo je upitala.
„Tvoji izvori te nisu obavestili o njemu?“-izazivao ju je.
„Obavestena sam o bitnim stvarima. Tada vukodlaci nisu predstavljali problem.“-branila se, „Ocigledno smo ih precenili. Nisam znala da ih ima tako mnogo u Mystic Falls-u.“
„Tyler je njihov predvodnik. On ih je doveo.“- zamisljeno je uzvratio.
„Znas sta? Nije bitno. Mi treba da krenemo.“-nije uspela da sakrije nervozu.
„Idem da se spakujem.“-mahnula mu je.
„Jel si sigurna da mozes sama?“-ironicno je upitao.
Ljutito ga je pogledala. Morace nekako da ga nauci pameti.
„Ja sam vestica. Mogu da radim sta god hocu.“-besno je odvratila.
„Kao i ja.“-zlobno se smeskao.
Suvise je svestan svoje snage. To joj moze stvarati poteskoce. Morace da razmisli sta da uradi povodom toga.
Kada je usla u hotelsku sobu, umorno je legla u krevet i stavila jastuk na glavu, pazeci na posekotinu. Glava ju je i dalje bolela. Poslednjih par dana su bili jako naporni, a proslo vece je bilo vrhunac svega.
Prethodnih nedelju dana, Hanna je posmatrala Damona da bi potvrdila teoriju Bonnienog prenosenja moci na njega. Jako se razocarala u nju kada se teorija pokazala istinitom. Vestice treba da se drze zajedno. Nije znala da su Damon i Bonnie bili bliski, a ocigledno jesu. Nije postajalo drugo objasnjenje za njen postupak. Iz daljine ga je proucavala da bi otkrila kako moze da ga savlada. Sa zaljenjem je zakljucila da se Damon moze nadmudriti samo pomocu kontrolisanja vazduha. Najezila se na samo secanje njegovog reagovanja na njeno kontrolisanje vatre.
Uopste joj nije bilo jasno kako je Elena uspevala da se nosi sa Damonom. Hanna se jedva drzala.
Otisla je do kupatila i umila se. Dezinfikovala je ranu i pocela da se pakuje.
Cula je kucanje na vratima. Kada ih je otvorila, ugledala je prekrasnu devojku malo visu od nje sa nestasnom smedjom kosom i mackastim kestenjastim ocima, kako joj se smesi.
„Neces me pozvati da udjem?“-nevino je upitala.
„Da, da, naravno. Udji Katherine.“-bila je rasejana.
Sela je na krevet i posmatrala kako se prelepa vampirka setka po sobi uvek se divila njenoj gracioznosti i zenstvenosti. Stavise,volela bi da je tako uspesna u manipulisanju kao ona.
„Dakle, sta imas da mi kazes?“-uvek joj se obracala sa visine.
„Ubedila sam ga. Mada morala sam prvo da mu dozvolim da me ugrize.“-poslednju rec je izgovorila kao neku psovku.
Katherine se nezno nasmejala.
„U poslednje vreme me jako cesto iznenadjuje.“-zamisljeno je rekla, „Mada bilo je to ocekivano. Trebala si to da predvidis.“
„A ti si trebala da me upozoris. Poznajes ga bolje od mene.“-prosiktala je Hanna.
Katherine ju je zabavljeno proucavala.
„Nisi vise dete Hanna, sa nekim stvarima treba sama da naucis da se nosis.“
„Da, da, tebi je kao stalo do mene. Kako da ne.“-sarkasticno je odvratila.
Katherine ju je zgrabila za bradu.
„U tvojim venama tece krv Petrovih. Naravno da mi je stalo.“-mrko ju je posmatrala.
„Dokle god imas neke koristi od mene.“-promrmljala je, odgurnuvsi njenu ruku.
Katherine ju je opako posmatrala. Hanna je shvatila da je preterala.
„Krecemo u 12. Trebalo bi da sutra stignemo u Tennessee.“-pokusavala je da promeni temu.
„sto pre stignete, to bolje.“-mrzovoljno je izgovorila njena sagovornica.
Nastavila je da se setka po sobi.
„Da li si saznala gde su otisli Stefan i Elena?“
„Ne. Ali na putu do Rosenberga pokusacu da izvucem sto vise moguce informacija iz Damona.“
Ketrin je klimnula glavom, kao da i ocekivala takav odgovor. Hanna se pitala kada ce se osloboditi njenog uticaja.
„Kako mi je majka?“-bojazljivo je upitala.
Katherine je stala i zagledala se u nju.
„Dobro je. Na sigurnom je. Dokle god ti budes dobra devojcica, njoj nece faliti ni dlaka sa glave.“-zlobno se osmehnula.
Hanna se zagledala u svoje patike. Njena majka, Gloria i Katherine su se druzile par godina. Katherine je pokusavala da je privoli da putuje sa njom po svetu, da bude NJENA vestica. Ali njena majka nikad ne bi dobrovoljno ostavila svoju decu. Zatim je Katherine primetila Hannin talenat. Kada je Gloria saznala sta se desava, totalno je izgubila kontrolu i nasrnula na nju. Izmedju njih se umesao Mason, Katherinin tadasnji decko. Savladao je Gloriu i odveo je. To je bilo pre 3 godine. Od tada, Katherine ucenjuje Hannu. Dokle god bude ispunjavala sve njene zelje, njena majka ce biti dobro. Nije mogla cak ni sa Ryanom da podeli novonastalu situaciju.
„Bonnieni dnevnici su mi pomogli.“-nadala se da je uspela zahvalno da se osmehne.
Pokusavala je da odobrovolji vampirku ispred sebe.
„Izgleda da tu ima korisnijih informacija nego sto smo mislile. Damon je zaista delovao zabrinuto sto znam toliko o njemu, Stefanu i Eleni.“
„Nista drugo nisam ni ocekivala.“-suvo je rekla.
„Jel ti ostajes u Mystic Falls-u ili ides za nama?“
„Nacicemo se u Rosenbergu.“-zagonetno se smesila.
Hanna je klimnula glavom.Kao i uvek, Katherine joj pruza jako malo informacija.
„Hoces li mi ikada reci sta se to toliko bitno nalazi u Monroovoj kancelariji?“
Katherine ju je sazaljivo pogledala.
„Neke stvari treba prepustiti odraslima.#
Hanna se tuzno osmehnula.
„Kad ovo prestaje?“
„Uskoro.“-opusteno je odgovorila.
Otisla je do ogledala, namestila je kosu.Delovala je zadovoljno onim sto vidi.
„Vidimo se onda, Hanna. Nemoj me razocarati.“- osecala se pretnja u njenom glasu.
Hanna je ocajno izdahnula cim je ostala sama. Nije uspela da zadrzi suze.Neko vreme je porazeno jecala, dok nije konacno dosla sebi. Zavrsila je pakovanje i pozvala taxi.
Kad je stigla u Damonovu kucu, videla je kako se u dnevnoj sobi Damon prepire sa deckom crne kose, tamnih ociju i ostrog nosa, malo nizim od njega.
Obojica su se okrenula i zapiljili u nju kad je usla.
„Um...Zdravo.“-zbunjeno je progovorila, „ ne bih da prekidam vas razgovor, samo sam dosla da kazem da sam stigla. Damone, pozuri.“-opomenula ga je.
„Culi smo te kad si usla vestice. Nema potrebe da na neki poseban nacin pokazujes svoje prisustvo.“-drsko joj se obratio decko.
Hanna je zaustila da mu uzvrati, ali Damon se umesao :
„Nema potrebe da joj se obracas tim tonom Tylere.“-sa dosadom u glasu je progovorio, „ona je dobrodosla u ovoj kuci za razliku od tebe.“-neprijatno se osmehnuo.
Prisao je Hanni i obavio joj ruku oko ramena. Jedva se opirala porivu da ga odgurne od sebe. Nije mogla sebi da objasni zasto ga je pustila da je tek tako grli. Bilo je neceg tako cudovisnog u njemu, a u isto vreme toliko smirujuceg.
On i Katherine su imali mnogo toga zajednickog.
Damon i Tyler su se besno streljali pogledima.Neko vreme je bio poptuni tajac, a onda je Tyler prekinuo tisinu.
„Samo zelim da znam gde je Caroline.“-grubo je rekao.




Last edited by Kaya on Sat 21 May 2011, 7:42 pm; edited 1 time in total


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

6 Re: Novi svet on Thu 14 Apr 2011, 8:09 pm

Lady Autumn


Invited in
Invited in
Hoćeš pisati dalje? Oduševljena sam! Cerek

http://www.newmoon-balkan.com/forum

7 Re: Novi svet on Fri 15 Apr 2011, 5:37 pm

Starlight


Moderator
Moderator
hocu, potrudicu se da vcrs postavim novo poglavlje Smile
hvala ti Very Happy


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

8 Re: Novi svet on Sun 17 Apr 2011, 12:59 am

Starlight


Moderator
Moderator
3.
Ryan
Ryan Adler je po 50.put danas proveravao mobilni telefon u nadi da mu se javila sestra bliznakinja. Vec nedelju dana nema ni traga ni glasa od nje. Da li ju je Damon povredio ? Da li su je povredili vukodlaci? Razmisljao je da podje za njom, ali to ne bi nikome donelo nista dobro. On ima svoje obaveze.
Sedeo je za radnim stolom u svojoj sobi u studentskom domu kompleksa Rosenberg I pokusavao da se skoncentrise na domaci. Nije mu islo.
Na kraju je odustao, uzeo jaknu I torbu u koju je ubacio flasu od pola litre punu tamnocrvene tecnosti. Izasao je napolje. Uputio se na prostranu livadu pored skole. Livada se granicila sa sumom na cijem obodu se nalazila pecina. U njoj se nalazilo nesto jako vredno.
Kod kapije ga je presreo profesor engleskog Thayer Williams.
“Zdravo, Ryane.”-blagonaklono se nasmesio.
“Dobar dan, profesore. Dostavicu vam sastav najkasnije do sutrasnjeg casa. Pri kraju sam.”
Williams ga je nestrpljivo slusao.
“Ma u redu je, znam da ti uvek zavrsavas zadatke na vreme. Nego, hteo sam d ate pitam…”-oklevao je, “ Da li ti se javljala sestra? Uskoro su ispiti I ako se ne vrati uskoro, necu moci da je ocenim.”-brzo je dodao poslednju recenicu.
Prebacio se sa noge na nogu.
Ryanu se stegla vilica. Williams I Hanna su vec par meseci u tajnoj vezi I on to nikako nije odobravao. Cesto su se svadjali oko njega.
“Da, culi smo se. Trebalo bi da se vrati za par dana. Nikad nije potpuno prebolela smrt nase majke.” – ukoceno je odgovorio.
“Pretpostavljam da joj je I dalje tesko da se vraca kuci, a da zna da je majka ne ceka… Pa, necu vise d ate zadrzavam.”-potapsao je Ryana po ramenu I otisao.
Ryanu je bio mrzak taj covek tridesetih godina I njegova preterana vezanost za Hannu. Da mu Hanna nije izricito zabranila, odavno bi preduzeo nesto povodom njega.
Na livadi su pravili piknik Veronica, Josh, Heath I Rebecca. Njih cetvoro, Hanna I Ryan su cinili nerazdvojnu sestorku. Zvali su ga da im se pridruzi, ali on se izvukao sa izgovorom da mu nije dobro. Morace da ih izbegne.
Nakon dosta zaobilazenja stigao je do pecine. Osvrnuo se da vidi da li je neko posao za njim.
Pomerio je kamen koji je zaklanjao ulaz I usao unutra. Nije bio mrak, jer su na zidovima gorele svece. Neko vreme je hodao dok nije ugledao devojku neznih crta lica, plave kose I ociju, kako sedi u turskom sedu, naslonjena na zid, klonule glave.
Oko nje je postavljen vazdusni zid koji ju je sprecavao da pobegne. Monro licno se pobrinuo za to.
Kada je stigao na metar od devojke, polako je podigla glavu I isrpljeno ga pogledala.
“Zdravo.”-umorno je rekla.
“Ej…Doneo sam ti nesto.”-ohrabrujuce se nasmesio.
Iz torbe je izvadio flasicu I prosledio joj. Alavo ju je zgrabila nadljudskom brzinom, skinula cep I u roku od nekoliko sekundi ispila sadrzaj. Zatvorila je oci I naslonila glavu na zid. Ryan je seo pored nje. Jedino ih je delila vazdusna brana.
“Hvala ti.”-prosaputala je.
“Neman a cemu.”-postidjeno je odvratio.
Neko vreme su cutali I zurili u prazno.
Devojka je bila jako bleda I ispijena, ali nije izgubila ono nesto sto ju je cinilo lepom.
“Caroline, pomoc uskoro stize. Kada stigne, nemoj ubiti Monroa.”-zamolio ju je.
Tuzno se osmehnula.
“Nisu svi vampire toliko krvolocni kao sto mislis. Ja ne ubijam ljude. Cesto. Ja pokusavam da budem iznad toga. Ali ponekad ne mogu da se iskontrolisem. Kao ono jednom u sumi. Robertu se to nije dopalo.”-cvrsto je stisnula oci I izvila usne na dole.
“On ne prasta greske.”
“Ocigledno.”-izbecila se,”Zasto mi pomazes? Zasto si ovde? Ti ovde ucis da ubijas cudovista kao sto sam ja.”-besnela je.
“Pomazem ti jer postoji nesto sto Monro moze da mi da samo ako je potpuno zaokupljen tobom.”-gledao ju je par sekundi, a zatim dodao : “A I osim toga, ti nisi cudoviste.”
“Mislis da ukrades nesto od njega?”precula je njegovu poslednju recenicu.
“Tako nekako.”-lezerno je odgovorio,”A ovde sam jer ti treba neko da prica sa tobom. Primetio sam da mnogo volis da pricas.”
Nasmesili su se jedno drugom.
“A I meni treba beg od realnosti.”
“Koja je svakako gora od moje.”-otrovno je rekla.
“Upravo tako.”-nasmejao se.
“Imala sam dobar zivot u Mystic Falls-u. Imala sam predivnog decka Matta, voleli smo se. Onda sam postal vampire. Pa se umesao joj jedan predivan decko, Mattov najbolji drug Tyler. Morala sam da odem, postal je previse tesko. Osecala sam preveliki pritisak. Samo sam pobegla. I na kraju sam zavrsila ovde.”-zavrtela je glavom.
“Da li ti nedostaju?”
Par trenutaka je razmisljala, a zatim ponovo odmahnula glavom.
“Cudno, ali ne. Mozda sam trenutno toliko zaokupljena sobom, da ne mogu ni ocemu drugom da razmisljam.”
“Mozda ti nisu znacajni onoliko koliko mislis da jesu.”
“Mozda.”-uzdahnula je.
“Ja izbegavam drustvo u poslednjih par dana.Sestra mi se nije javljala neko vreme, a prilicno se unervozim kad ne znam da li je na sigurnom.”-priznao je.
“Jako ste vezani. Meni fali majka. Ona me mrzi.”-bol joj je presao preko lica,”Ona zna sta sam. Ponasa se kao da joj nisam cerka, kao da sam mrtva.”-ucutala se.
“Ne vidim zasto bi te iko mrzeo.”-nezno je rekao.
Zahvalno ga je pogledala.
“Nije jedina. I Monro me mrzi.”
“Zajebi njega.”
Nasmejali su se, a onda se Caroline naglo uozbiljila.
“Sta on planira da mi uradi?”
“d ate ubije. Pokusavam dag a odgovorim od toga ili da bar sto vise odlazem njegovu odluku. Ubacujem mu razne ideje u glavu o tome kako mozes da nam budes korisna. Mozemo d ate upotrebimo za raznorazne eksperimente. Ucinicu sve sto je potrebno dok je Hanna odsutna.”-zabrinuto je dodao poslednju recenicu.
“Vratice se.”samopouzdano se osmehnula.
Gledali su se par sekundi, a onda je Ryanu zazvonio telefon. Konacno poruka od Hanne.
“Dobro sam, sve je OK, nemoj da brines. Danas u podne krecemo I trebalo bi da stignemo sutra u toku dana. Drzi se. H”
Nasmesio se sa olaksanjem, ali Caroline je to pogresno shvatila.
“Devojka ti je poslala poruku?”-zacikavala ga je I radoznalo se smesila.
“To je samo Hanna. Dobro je.”
Sledecih sat vremena su neobavezno caskali. Ryanu je prijala Carolinina spontanost. Sirila je pozitivnu energiju iako je bila trenutno bila u jako losem dusevnom stanju. Nadao se da joj je pomogao da bar na neko vreme zaboravi na sve, kao sto je ona njemu pomogla.
Pogledao je na sat. Kasno je, trebalo bi da se vrati u sobu da zavrsi referat.
“Moras da ides, a?”- sa trunkom zaljenja je upitala.
“Da. Moram da zavrsim sastav iz engleskog.”
“Secam se kad sam ja pisala sastave. Nije to bilo tako davno. Dobra stara vremena.”- sa usiljenim veseljem kratko se osmehnula.
“Potrudicu se da navratim sutra.”-prijateljski se nasmesio.
“Ma OK. Ne moras ako nemas vremena. Kako god.”-uzvrpoljila se, “Na ovom mracnom je uvek zabavno.”
“Hej. Izvucicemo te uskoro odavde.”
Pruzio je ruku ka njoj, a onda ju je u poslednjem trenutku spustio. Nije znao sta vise da joj kaze. Caroline je samo zurila u zid.
“Vidimo se.”-Ryan je nelagodno prodrmao ramena.
Ustao je I izasao iz pecine. Kada je usao u svoju sobu, u njoj je zatekao Monroa kako sedi na krevetu.
“Cekao sam te.”-hladno je rekao Monro bez pozdrava.
“Um, nisam znao da me cekate, dosao bi ranije.”-zbunjeno je rekao.
“Vidjen si kako ulazis u pecinu. Imas nesto da mi kazes ?”
Monro je posmatrao Ryana, gotovo bez treptanja svojim ostrim plavim ocima. Kratka kosa boje meda I kratka brada su samo jos vise isticali njegovu autoritativnu prirodu. Ryan je znao da ce pre ili kasnije biti uhvacen. Zato se unapred pripremio.
“Ona je vampire profesore. Ja ovde ucim da njena vrsta nije dobra za covecanstvo. Zelim da one komplikovanije cini sto brze savladam.”
“Zasto nisi dosao da sa mnom vezbas?”-glas mu je I dalje bio tvrd.
“Nisam zeleo da vas uznemiravam.”
“Pa si otisao kod vampirke koja je ubila tvog kolegu? Ona je opasna. Jesi li siguran da je to tvoja prica? Ne krijes nista?”
“To nije prica, gospodine. To je istina. Nema razloga da VAS lazem.”-izrekao je laz, nije nijednom trepnuo.
“Nemoj vise da si isao kod nje.”
Ryan se najezio od celicnog tona njegovog glasa.
“U redu. Obecavam.”
“Nemoj da me izneveris Ryane. I sam vrlo dobro znas koliko se skupo placa gubitak poverenja.”
“Da, gospodine.”
“Pazi sta radis.”-izleteo je iz sobe I zalupio vrata.
“Ryan je odahnuo I bacio se na krevet. Postajalo mu je sve teze I teze da krije svoje namere. Bojao se d ace ga ovaj procitati. Nije navikao da laze.
U mracnom podrumu je lezao covek u lokvi krvi. Ryan je sedeo na hoklici pored tela. Pazio je da ga krv ne dodiruje.
Monro je usao unutra I zatekao jeziv prizor. Svako bi ispraznio stomak na njegovom mestu, ali ne I on. On je bezbrizno posmatrao les.
“Moram da priznam da si me prilicno iznenadio, Ryane.Hvala ti. Da nisi uleteo…”-odmahnuo je glavom.
Ryan ga je mrtvo pogledao. Nikad u zivotu se nije osecao toliko mizerno. Ubio je ljudsko bice. Ali morao je to da uradi.
“Morao sam da vas zastitim gospodine. Skola bi propala bez vas.”
Monro je samozadovljno zaklimao glavom.
“Dobar si ti decko. Bice nesto od tebe.”-blagonaklono se nasmesio,”Moramo da odemo odavde. Moramo d ate unormalimo.”
Otisli su u Monroovu kancelariju. Ryan nikad ranije nije bio tamo. Oko njega se nalazilo na hiljade bocica sa nepoznatim sadrzajem.
“Vidis ovo?”-Monro je u ruci drzao spric ispunjen prozirnom tecnoscu.
“To su vitamini za jacanje organizma.”
“Ti ih vise neces koristiti.”-spustio je spric na sto.
“Zasto?”
“Dovoljno si jak I bez tih…vitamina.”
“Ne pratim vas.”
“Ti si poseban Ryane. Posebni ucenici zasluzuju poseban tretman. Tretman, koji ce unaprediti tvoje vestine, tvoju snagu.”
“Ali zar to ne cine ovi vitamini?”
Monro je uzdahnuo I cvrsto ga pogledao.
“Ti zelis da sto vise moguce ojacas?”
“Naravno.”
“Onda nemoj da postavljas nepotrebna pitanja. Slobodan si da ides.”
Na izlazu iz kancelarije Ryan je zatekao gospodjicu Tucker, Monroovu bivsu asistentkinju, koja je sedela za radnim stolom I pakovala svoje stvari.
“Dao ti je njegove cuvene vitamine?”-snishodljivo ga je odmerila.
“Ne.Odlucio je da mi iz nekog razloga vise ne trebaju. Jel ste vi sigurni u svoju odluku?”
Besno je gurala knjige u kutiju.
“Nemam razloga da ostanem. On je los covek.”
“On pokusava svima da pomogne. Da, nekad pretera, ali to radi iz najbolje namere.”
Gorko se nasmejala.
“Zaboga Ryane, on vas truje!”-utisala se,”Proveri sastojke cuvenih vitamina I sve ce ti biti jasno.”
Monro je naglo izasao iz kancelarije.
“Ti si jos uvek ovde?”-hladno je rekao.
“Ne brinite, krecem.”-uzurbano je zatvarala kutiju.
“Monro ju je ispratio pogledom. Uhvatio je Ryana za kragnu I uznemireno ga upitao:
“Sta ti je rekla? Nemoj da si se usudio da nesto sakrijes od mene.”
Ryan se zaprepastio.
“Nije mi nista rekla.Samo je nesto nepovezano mrmljala.”
Sa tugom se prisetio da je gospodjica Tucker pronadjena mrtva tri dana nakon tog dogadjaja. Bila je kaznjena za Monroovu nesmotrenost.

Vratio se domacem zadatku. Bilo je vec kasno. Svetlosmedja kosa mu je ulazila u oci boje mahovine. Kapci su mu se sklapali. Bio je jako umoran.
Ujutru se probudio, vrat mu je bio ukocen od nezgodnog polozaja spavanja. Spremio se za casove I pohitao u zgradu u kojoj se odrzava nastava.
Ispred ucionice, pored vrata, stajala je Rebecca, ledjima I desnim stopalom naslonjena na zid. U rukama je drzala pribor za rad, naslonjen na grudi.
Seretski se osmehnula kada ga je primetila.
“Zaobisao si nas juce.”
“Zdravo Ryane, kako si, nadam se da si lepo spavao.”-izbegavao je njen pogled.
Nasmejala se.
“Ostalima nisam nista rekla, jer znam da bi se uvredili.Ali ja sam te videla.”
“Ti mene uvek vidis.”-krenuo je ucionicu.
Razbarusila mu je kosu I lako uhvatila za lakat.
“Pa kad tebe uvek I trazim.”-toplo je protepala.
Rebecca Bloom je Ryanova najbolja drugaricavec tri godine. Oduvek su imali obicaj da malo flertuju. Ekipa je bila ubedjena da se izmedju njih nesto desava. Jedino je Hanna bila na njihovoj strain.
Na pauzi za rucak su se drzeci za rukr odsetali do klupice u skolskom dvoristu. Rebecca mu je prepricavala dogadjaje od prosle veceri. Toliko su se smejali da su se neki ucenici okretali za njima. A neki su se okretali za Rebeccom. Njen bronzani ten, crna duga kosa I nestasne tamne oci su bile dobitna kombinacija.
Odjednom se zacuo vrisak u zadnjem delu dvorista. Otrcali su do tamo. Zatekli su Veronicu kako bezivotno lezi sa ranom na vratu. Njena drugarica Ema je stajala iznad nje, tresla se I jecala. Josh je stajao pored nje I umirujuce je tapsao po ledjima.
“U pitanju je vampir.”-prorezao je.
Josh I Veronica su bili jedini par u drustvu. Zajedno su vec vise od dve godine. Rebecca je cvrsto zagrila Josha. Ryan je izbezumljeno zurio u Veronicu, dok se masa okupljala oko njih.
Monro je dotrcao, proverio Veronicine vitalne znake I ostro pogledao u Ryana.
“Mrtva je.”
Pokazao je prstom Ryanu da pridje blize.
“Ti I ja moramo ozbiljno da razgovaramo, dragi moj decace.”-prosiktao je.
“Ne mislite valjda da je ovo ucinila Caroline?”- u neverici je prosaptao.



Last edited by Kaya on Sat 21 May 2011, 7:40 pm; edited 1 time in total


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

9 Re: Novi svet on Mon 02 May 2011, 3:51 pm

Little J


Invited in
Invited in
Ja ne znam kako nisam videla da si jos pisala. :O
Svaka ti cast. Definitivno originalno i posebno na neki svoj nacin. Jako, jaaako mi se svidja. Samo nastavi tako. <3

http://littlejhunter.blogspot.com/

10 Re: Novi svet on Mon 02 May 2011, 8:51 pm

Starlight


Moderator
Moderator
hvala ti, znaci mi Smile


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

11 Re: Novi svet on Sun 08 May 2011, 10:27 pm

Starlight


Moderator
Moderator
4.
Hanna
Hanna I Damon su bezizrazajno piljili jedno u drugo.
„Dakle? Zelim da mi neko ovde kaze sta se desava.“-Tyler je zahtevao da mu kazu gde je Caroline.
Hanna je prva odvratila pogled, a Damon je odgovorio Tyleru:
„Ne znamo. A i da znamo, ne bi ti nista rekli. Ona je pobegla od tebe sa razlogom.“
„Od kad si ti njen prijatelj?“-besneo je Tyler.
„Ja nisam njen prijatelj.“-procedio je Damon,“ali ona i ja imamo dogovor. Necu prekrsiti datu rec.“
Tyler je zaustio da mu odgovori, ali se ipak zaustavio i samo je skljocnuo zubima.
„Mozda je vreme da odes.“-rekla je Hanna, „Ako je ikada sretnemo, recicemo joj da mislis na nju.“
„Vi ste sad neki tandem?“-rekao je Tyler u neverici.
„Ne.“-odsecno su izgovorili Hanna i Damon istovremeno, a zatim se kratko pogledali.
„Dama je bila krajnje suptilna, ali ja nisam takav. Mars iz moje kuce.“-Damonu su oci plamtele.
„Ako joj se nesto desi...vi ste krivi.“Tyler je pokazao oba kaziprsta u njihovom pravcu i kao furija izleteo kroz vrata.
Hanna se osvrnula za njim, a Damon se napet kao struna odsetao do stocica sa viskijem.
„Ti vukodlaci uvek misle da su bolji od drugih kada je pun mesec.“-prosiktao je dok je cangrljao staklom.
„Odakle mu ideja da ti i ja znamo gde je Caroline?“
„Ocito je cuo nas razgovor u sumi. „
Hanna se izbecila. Trebalo je da bude pazljivija. Postala je jako neoprezna. Ako Tyler odluci da krene za njima, to ce biti prava katastrofa. Iz tog razloga bi bilo najbolje da sto pre krenu.
Drzala je sake na kukovima i prisla Damonu. Nadala se da je prikazivala samouverenost koju nije osecala.
„Mislim da bi bilo najbolje da odmah krenemo. Ja sam spremna.“
„Zuri ti se?“
Nasmejao se kad je video njene namrstene obrve i napucene usne.
„Cekaj me ispred. Idem samo po kljuceve.“
Bio je suncan dan. Previse toplo za Hannin ukus, ali nije su puno zalila. Vetar joj je mrsio kosu, koja joj je cesto ulazila u usta i to joj je islo na zivce.
„Zar ne mozemo da podignemo krov?“-iznervirano je upitala Damona.
„Meni ovako odgovara.“-nezainteresovano je odgovorio.
Udarila ga je pesnicom u biceps.On se samo iscerio. Streljala ga je pogledom, ali njega nista nije doticalo. Nije uspevala da pronadje nacin da se bar priblizi vrhovima njegovih zidova. U njegovoj blizini je bila sve nervoznija i nervoznija. Mozda ona nije uticala na njega, ali on je svakako uticao na nju. I jos joj je vetar toliko smetao, da je ona bila izuzetno svadljiva.
„Zasto ne mozes bar malo da budes pristojan? Ja sam uljudna prema tebi.“-besnela je.
„Ja jesam fin. Spasao sam ti zivot.“-kiselo se osmehnuo.
Hanna je kratko isfrustrirano zarezala.
Nakon tri sata voznje,koja je protekla u Hanninom cestom siktanju, stali su da rucaju. Malo je falilo da budu izbaceni iz restorana, jer je Hanna gadjala Damona tanjirom. Nije mogla da bude smirena u njegovom prisustvu. Toliko ju je izbacivao iz takta svojim pakosnim komentarima, da je potpuno podivljala. Nija ni sanjala kakav bi mogao biti ishod njenog nedostatka samokontrole.
Izasli su iz restorana i posli ka kolima koja su bila parkirana malo dalje od restorana koji se nalazio u sred pustosi. Hanna je hodala ispred Damona i pokusavala da se smiri. Damon joj to nije dozvolio.
„Gadjala.si.me.tanjirom.“-prosiktao je,“Ti si MENE gadjala tanjirom. Ti...“
Hanna se naglo okrenula prema njemu i prasnula:
„Dobro je Damone, u prethodnih 75 ponavljanja, ceo svet je shvatio da sam te gadjala jebenim tanjirom.“
Pirblizavao joj se dok im se kolena nisu dodirivala. Bio je pun srdzbe.
„Nemoj IKADA vise da si to uradila.“-zlokobno je prosaputao.
„Ili ces uraditi sta? Ubices me? Uradio bi to do sada da si hteo. Ti i ja imamo pakt.“
„Zsto bi meni to ista znacilo? Mogu da te ubijem na spavanju. Mogu da zakucam kola u banderu, mogu da hipnotisem sve ljude u restoranu da te napadnu...“
„Ali neces to uraditi.“-presekla ga je.
„A mogu i da sacekam da stignemo u Rosenberg i ubejm ti brata na tvoje oci. Ili tvoje prijatelje, jednog po jednog da mucim dok ne pocnu da me preklinju da im skratim muke. Znas zasto? Jer mi nije stalo do sporazuma sa nebitnom histericnom balavicom. Bitno mi je da me nesto zabavlja, da osecam neki uzitak. Od tebe ne dobijam nista. A ako nastavis da se ponasas kao ludaca mozda cu prosto krenuti po tvoju majku...“
„NE!“-Hanna je vrisnula i instinktivno stvorila vatru u Damonovoj glavi.
Damon je vrisnuo i iz ociju i usta mu je sikljao pozar. Ritao se u pokusaju da se oslobodi bola i palio je sve oko sebe. Hanna je mirno stajala i koncentrisala se na tacku bola u Damonovom mozgu. Vatra je nije ni oprljila. Postavila je vazdusni zid oko sebe. Damon je cupao drvece iz korena i gadjao Hannu, ali ono se samo odbijalo od nje. Hanna je bila toliko slepa od besa, da nije primetila haos koji su posejali. Saputala je cini koje su sluzile ogranicenju Damonovim mocima i stvaranju sto veceg bola. Iz petnih zila se trudila. Ali previse se forsirala i lagano je gubila snagu. Jedno koleno joj je klecnulo, ali Damon od dima to nije video. Na slepo ju je gadjao vazdusnim bicevima. Hannu je polako stizao umor, previdela je neke njegove pokrete. Damon je uspeo da je obori i baci na ledja. Bolno je zajecala. Podigla je brzo glavu da vidi gde se Damon nalazi. Iako je borba trajala manje od jednog minuta, bila je potpuno iscrpljena. Nije mogla da zaustavi krvarenje iz nosa. Ugledala je Damona. Oci su mu ponovo bile prodorno plave. Na licu mu se ocrtavao hlada gnev. Iscekivala je novu eksploziju, ali on je samo gasio pozar oko njih. Ostala je bez daha kad je videla kako. Pruzao je ruku ka vatri koja se uvlacila u njegovu saku i polako nestajala. Hanna je pogledala oko sebe i spazila da su od restorana ostali samo temelji. Ogorceno je zavristala i batrgala se da ustane. Nadala se da su ljudi unutra nekako preziveli i da moze da im pomogne. Medjutim, nesto ju je naglo odbacilo natrag na zemlju. Damon se nadnosio nad njom i odmeravao je svojim okrutnim ocima. Ukocila se od straha. Nije mogla ni da mrdne. Bila je potpuno bespomocna. Cucnuo je pored nje, zgrabio je za kosu, grubo podigao na noge i nakrivio joj glavu. Jauknula je od bola.
„Zelis da me ubijes, zar ne? Zasto odmah ne zavrsis sa tim?“-histerisala je.
Damonu je lice potamnelo. Grubo ju je bacio na zemlju.
„Nije ti jos uvek vreme. Jos uvek si korisna.“
Suze su joj navirale na oci, ali nije mogla da dozvoli sebi da se rasplace pred njim. Njegove reci su toliko bile slicne Katherininim. Svi vecito imaju neke planove za nju. U tom trenutku sve joj se cinilo beznadeznim i bezvrednim. Zelela je sto pre da raskine sve veze koje je vezuju za ovaj svet. Ali nije mogla tek tako da ostavi Ryana. Ne bi ostao sam, Rebecca bi bila uz njega, ali... Nije zelela da je mrzi. Nije mogla da ga povredi. I svakako nije bila u stanju da odustane od svoje majke. Sve ce se ovo jednog dana resiti. Bice njih troje zajedno kao nekada.
Damon i Hanna su se odmakli od mesta nesrece i cekali da prodje neko vozilo, jer su njihova kola potpuno unistena. Sedeli su na zemlji, dok ih stablo hrasta zaklanjalo od pogleda. Hanna je bila cutljiva da ne bi isprovocirala Damonovu nezgodnu narav. Bila je jako umorna i znala je da trenutno ne moze da mu parira.
Jedan Jeep je prolazio. Damon mu je prisao nadljudskom brzinom, zaustavio ga i izbacio vozaca. Hanna je cvrsto sklopila oci. Nije mogla da gleda ono sto je sledilo. Cula je bolne krike tog jadnog coveka.
„Ulazi u kola.“-naredio je.
Hanna je pohitala ka kolima. Izbegavala je da pogleda les.
Nakon par sati voznje, zaustavili su se kod jednog motela i iznajmili sobe, jednu do druge.
Hanna je jedva cekala da udje u sobu da se bi da malo oduska. Ni sama nije znala koliko je dugo plakala. Zaculo se kucanje na vratima. Obrisala je suze, oprezno ustala i odskrinula vrata. Ispred vrata je stajao Damon, naslonjen levom rukom na zid i nagnut nad vratima. Imao je spokojan izraz lica i blago se osmehivao. Nije bilo ni traga cudovistu.
„Mogu li da udjem?“
„Ne.“-cvrsto je rekla Hanna.
Prevrnuo je ocima.
„Nemoj da si davez, samo hocu da porazgovaramo.“.nestrpljivo je rekao.
„Ne.“-podigla je glavu i nadmeno ga pogledala.
Damon je coknuo i odmahnuo glavom. Cucnuo je i seo pored vrata naslonjen na zid. Hanna mu se pridruzila. Sela je i naslonila se na vrata.
„Sta hoces, Damone?“
„Za pocetak, tvoje cmizdrenje se cuje i u mojoj sobi. Takodje, zelim da mi objasnis sta se danas dogodilo.“
Hanna je progutala knedlu. Svi silama se trudila da obuzda nekontrolisano drhtanje. Potpuno je smetnula s uma Damonov sluh. Osecala se postidjeno. Bila je slaba i to ju je razestilo- Mora da odraste. Ne sme vise da dozvoljava da je osecanja obuzimaju. Mora da nauci da ih potisne.
„Ako ti smetaju zvuci koji dopiru iz moje sobe, slobodno predji u neku drugu.“-prosla je rukom kroz kosu.
„Ne smem da ti dozvolim da mi pobegnes.-zlobno se osmehnuo.
Smrknula je.
„Mislila sam da si pametniji. Necu pobeci, Damone. Za razliku od tebe ja postujem dogovor.“
„Hajde onda da sklopimo jos jedan.“
Hanna je podigla obrvu i skepticno ga pogledala.
„Striktno cu se drzati date reci. Ne zelim da se ponavljaju dogadjaji kao sto je danasnji. Dosadilo mi je da vecito ja budem uzrok kolateralne stete. Dakle, hajde sada da kazemo jedno drugom sta nas najvise uzrujava, Da znamo koje teme su zabranjene. Izvoli, pocni.“
„Zasto ja moram prva?“-pobunila se.
„Zato sto znas vise o meni, nego ja o tebi.“-obracao joj se kao malom detetu.
Udahnula je. Bio je u pravu. Mada, nije bila sigurna da li Damon zasluzuje da zna bilo sta o njoj. Ipak, treba izbeci novi sukob.
„U redu. Prvo i osnovno: nikad.vise.da.nisi.spomenuo.moju.majku. Ona je...mrtva.“-glas joj je pukao kod poslednje reci, „Necu dozvoliti da se njeno ime besramno iskoriscava. Pa makar morala i da ubijem nekoga zbog toga.“-pretece je pogledala Damona.
„Posteno...“-skrenuo je pogled, zagledao se u daljinu, zatim ponovo pogledao u Hannu, „Ne uplici Elenu i Stefana u konverzaciju, osim ako ja to prvi ne ucinim.“
„nece manje boleti ako ne pricas o tome... Znam da te ovo verovatno ne interesuje, ali svejedno moram da spomenem. Ja nikad ne pricas o svom emotivnom zivotu. Neke stvari su suvise komplikovane, a i nikoga se ne ticu.“
Podrugljivo se nasmejao.
„A ocekujes da saznas sve o tudjim zivotima. Sta je to sto krijes?“
„Upravo sam rekla da...“
„Moras da mi das neke informacije , dugujes mi to.“-strpljivo je rekao.
„Danas su me zamalo ubio!“-prodrala se.
„Izazvala si me!-branio se Damon.
„Ti si prvi poceo.“
Nastala je mrva tisina. Izbegavali su da se pogledaju.
Damon je opet bio u pravu i Hanna ga je mrzela zbog toga.
„U vezi sam sa profesorom.“-promrmljala je.
„Damon se grohotom iscerekao. Hanna je cimnula nogu u pokusaju da ga sutne, ali on se izmakao.
„Pa Hanna, puna si iznenadjenja. Ti si jedna jako nevaljala devojcica.“
Namrstila se.
„Dosta je.“,-cvrsto je rekla,“Seti se sta si rekao malopre.“
Naglo se uozbiljio.
„Da. Vi vestice ste jako nepredvidive. To mi se oduvek dopadalo kod Bonnie.“-setno se osmehnuo,“Sto me dovodi do sledece teme. Bonnie je bila prijatelj. Mozda i vise od toga, ali to sad nije vazno. Ne zasluzuje da iko olako koristi njeno ime. Bas kao i tvoja majka.“
Hanna ga je zahvalno pogledala. Mogla bi da malo vise iskoristi njegovu dobru volju i sazna ono sto joj je naredjeno.
„Imam jedan predlog.“-snebibljivo je rekla.
Damon ju je upitno pogledao.
„Sigurno postoji nesto sto te interesuje, a sto sam ti zabranila da me pitas, a postoji i nesto sto mene zanima. Ja sam ti vec odgovorila na jedno pitanje, a spremna sam na jos jedno. Moja dva odgovora za jedan tvoj. Sta kazes?“
Sumnjicavo ju je posmatrao. Videlo se da nije siguran sta da misli.
„Kako ti je urmla majka?“
Strecnula se. Ocekivala je ovo, ali nije bila spremna. Duboko je udahnula i pogledala Damona pravo u oci.
„Nestala je pre tri godine. Nije bilo nikakvog traga . ryan i ja pretpostavljamo da nije uspela da prezivi sta god da ju je snaslo.“
„Mozda je ipak ziva.“
„Damone, ti si poslednja osoba sa kojom bi zelela da pricam o tome.“-brecnula se.
Nastala je tisina. Hanna se razmisljala kako da formulise svoje pitanje. Mozda treba da nastavi sa iskrenoscu. Veceras je to ocito pun pogodak.
„Kuda su otisli Stefan i Elena?“-pazljivo je upitala.
Damon ju je ostro pogledao.
„Zasto te to zanima?“
„Zato sto je to nesto licno, a ti znas vec dosta licnog o meni. Jednostavno sam radoznala.“
„Ti znas vise o meni.“-odsutno je rekao.
Coknula je.
“Ali ono sto ti znas o meni je od mnogo vaznije od onog sto ja znam o tebi. Ja nemam obicaj da pricam o majci, a ni o Thayeru. Samo zelim da budemo jednaki.”
“Mi nikako ne mozemo da budemo jednaki.”
“Moja dva odgovora za tvoj jedan. Prestani da se inatis, ako iko ovde treba da se ponasa kao dete, onda sam to ja.”
Iznenadjeno ju je pogledao.
“Otisli su u Evropu. Samo toliko znam.”-procedio je.
Hanna se najezila. To nece biti dovoljno za Katherine.
“Jesmo li zavrsili” Hoces li mi konacno objasniti sta mi se danas desilo?”-cvrsto ju je pogledao.
Hannu je preplavila nesigurnost. Kako da mu objasni, a da mu ne stavi do znanja koliko je zaista jak?
“Tvoje nove moci su konacno dosle do izrazaja. Ne znam mnogo o tome, jer ne mogu slucajevi kao ti da se nadju bas na svakom koraku.”-oklevala je,”Ali znam da lose reagujes na vatru. Nijedna vestica ne sme da primenjuje vatru na tebi, jer to onda izritira tvoje nerve koji su pod konstantnim naponom zbog sinteze tvojih I Bonnienih moci. Da l ice to trajati dok ne naucis da ih kontrolises ili vecno, ne znam.”
“Zasto si onda upotrebila vatru na meni?”
“Zato sto sam bila besna. Samo sam zelela da ubijem odvratnog vampire.”-glas joj je zadrhtao od ogorcenja,”Necu se izvinjavati zbog toga. Ponovo bih to uradila.”-prkosno ga je pogledala.
Damon ju je zainteresovano proucavao.
“Iskrena si. To je dobro. Mozda cemo bolje saradjivati.”
“Ako me prvo ne ubijes.”-sarkasticno je dodala.
“Damon nije mogao da se uzdrzi, a da se ne nasmeje.
Hanna je uspela da mu izmami iskren osmeh. To joj je pricinjavalo vece zadovoljstvo nego sto je sebi mogla da prizna.
Ustala je I naslonila se na vrata. Damon je ustao za njom I prodorno je pogledao.
“Dakle…Hoces li me pozvati unutra?”-zavodljivo se nasmesio.
Uzvratila mu je zapanjenim osmehom, a zatim se naglo uozbiljila.
“Ne.”-zalupila mu je vrata ispred nosa.
“Nije mogla da veruje koliko je bezobziran. Ali duboko u sebi, znala je da joj je to imponovalo.
Ujutru se rano probudila. Odlucila je da malo proseta po okolini, da se oslobodi negativne energije. Dvoumila se da li da pozove Thayera. Znala je da brine za nju. Ali svakako se danas vraca u Rosenberg. Mozda je bolje da ga iznenadi. Nedostajao joj je. Prijala joj je njegova paznja. Jedino sa njim su joj sve njene nevolje izgledale udaljeno, bezazleno. Mislila je I o Ryanu I Rebecci.
Rebecca I Hanna su sedele na krevetu u Hanninoj sobi. Lezale su naslonjene na zid, dodirivale su se glavama.
“Hoces li mu ikada reci?”-Hanna je upitala.
Rebecca je uzdahnula.
“Nema tu sta da se kaze. On me ne gleda na taj nacin. A I osim toga, bas dvoje ste jedina porodica koju imam. Nikad ne bi rizikovala da vas izgubim.”
Hanna ju je saosecajno uhvatila za ruku.
“O, Beks. Poznajes ga dobro, gotovo koliko i ja. Znas i sama da se i on tako oseca. Samo to sebi ne moze da prizna. Video te je sa suvise tipova. Zna da nisi najbolji profil za vezu. Ne zeli da bude povredjen.“
Rebecci je brada zadrhtala.
„Sa njim je drugacije. On je razlog mojih neuspeha.“-glava joj je klonula.
Hanna ju je zagrlila.
„Shvatice on vec.“

Hanna se neveselo nasmesila na tu uspomenu.
„Hej, gde je Rebecca?“
Hanna je bez kucanja usla u Ryanovu sobu i videla ga kako besno redja CD-ove po polici.
„Ne znam, samo je otisla.“
„Opet ste se svadjali?“-optuzujuce ga je pogledala.
Ryan je zarezao i bacio CD-ove na pod.
„Hanna, ne mogu da pohvatam sve njene promene raspolozenja. Ona mi jeste najbolja drugarica, ali nekad se zapitam zasto se druzim sa njom.“
Hanna se zaverenicki jedva primetno nasmesila.
„Ne gledaj me tako.“-besno je promrmljao, „Svaki put samo ode i ne znam gde. Zaista se brinem za nju. Svaki put ista prica. Nestane na par dana, nema je uopste na casovima.“
„Svakome treba da sa vremena na vreme pobegne od ove gungule.“
„Ali da se ne javi ni tebi ni meni? Mi smo porodica.“

Hanna se vratila u hotel. Ostavila je torbu u sobi i zakucala Damonu na vrata. Otvorio joj je go do pojasa. Bio je samo u farmerkama. Hanna se zbunila na taj prizor, ali brzo se snasla.
„Samo sam htela da proveri da li si budan. Izgledas...odmorno.“-usiljeno se nasmesila.
Klimnuo je glavom.
„Docicu po tebe za deset minuta.“
Zalupio joj je vrata ispred nosa.
Bila je zatecena. Ovako nesto zaista nije ocekivala. Da li je moguce da je Damon uvredjen zbog njenog odbijanja?
U kolima se neko vreme nije culo nista osim muzike. Damon je voleo rock sezdesetih i sedamdesetih : The Rolling Stones, The Stooges, Sex Pistols, The Doors... A onda je naglo zakocio i zaustavio auto. Ispred kola je stajao covek i pronicljivo ih posmatrao. Hanna ga je prepoznala sa slika koje joj je Katherine pokazivala. Bio je to Elijah.




Last edited by Kaya on Sat 21 May 2011, 7:39 pm; edited 1 time in total


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

12 Re: Novi svet on Mon 09 May 2011, 2:15 pm

Little J


Invited in
Invited in
Hanna je tako dobar lik. Very Happy Odusevljava me, stvarno. Very Happy
Sta da ti kazem, sve pohvale, jako mi se svidja fikcija. ^^

http://littlejhunter.blogspot.com/

13 Re: Novi svet on Mon 09 May 2011, 2:20 pm

Starlight


Moderator
Moderator
drago mi je sto ti se svidja Smile hvala ^^


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

14 Re: Novi svet on Sat 14 May 2011, 12:46 am

Starlight


Moderator
Moderator
5.
Caroline
Caroline je lezala potrbuske u slabo osvetljenoj pecini. Pokusavala je da zaspi, ali san joj nije dolazio na oci. Bila je zedna. Vec 43 dana je zarobljena u ovoj rupi. Strecala se na svaki zvuk. Ocekivala je da ce Robert doci I pogubiti je. Uglavnom su se pojavljivali pacovi. Ili ponekad Ryan. Bilo je tiho kao u grobnici. Najezila se na samu naznaku grobnice u svojoj glavi. Ona se nalazila na mestu koje ce verovatno biti poslednje na kojem ce biti vidjena ziva. Nije polagala previse nade u Ryanova obecanja. Nacice on drugi nacin da izvrsi svoj naum. Snalazljiv je. Prijalo joj je njegovo drustvo. Bila mu je zahvalna za hranu, razgovor, smeh.
Iznenada je cula zastrasujuci tresak. Pomeran je kamen koji zatvara ulaz u pecinu. Bio je to Williams. Besno je koracao ka njoj. Jos uvek je mogla da vidi sve ono sto ju je navelo da se zaljubi u njega. Na neki cudan nacin, bio joj je zamena za oca kojeg nikad nije upoznala. Ponekad se pitala da li bi postal drugacija osoba da je on bio tu.
“Trazis novo dete za svoje prljave planove?”-Williamsu je glas odisao sarkazmom.
Caroline se gorko nasmejala.
“Ryan je samo bio uljudan. Ne treba praviti dramu oko toga.”
“Manipulises ljudima kao sto si manipulisala mnome.”
Caroline je skupila oci I zgrozeno zinula.
“Nikada te nisam hipnotisala, vestice ne mogu…”
“Ne pricam o tome.”-odsecno je rekao.
“Moram da priznam da sam se I sama pitala zasto je tako fin. Mozda je hteo da me upozna da bi uvideo sta si to nasao u meni. Moguce je da si njegov idol. Tinejdzeri umeju da preteraju.”
Williams je sumnjicavo suzio oci.
“Koliko puta te je posetio?”
“Jednom.”-ko iz topa je ispalila odgovor.
Nadala se da je dovoljno uverljiva.
„Ako preko njega pokusavas da iznudis drugu sansu, znaj da ti to nece uspeti.“
Caroline je uzdahnula. Suze su joj navirale na oci.
„Zasto uvek pravis ode mene psihoticnog manijaka? Zaboga, poznajes me bolje od toga!“- ljutito je rekla.
Williams je zavrteo glavom.
„Ja tebe uopste ne poznajem.“
Okrenuo se i otisao. Njegov zastitni znak. Da samo ode u sred rasprave.
Caroline je ozlojedjeno obrisala mokre obraze. On joj je bio najveci oslonac, a nije ni trepnuo pre nego sto ju je odbacio. To joj se vec jednom dogodilo. Matt nije mogao da podnese cinjenicu da je ona vampir. Previse vere polaze u ljude. Uvek je izdaju na kraju.
Sutradan, dok je sisala krv iz jednog mrsavog pacova, u pecinu je uletela devojka crne kose, bronzanog tena i ociju boje lesnika. Nije ni pogledala Caroline, samo je zabrinuto proucavala prostor oko njih. Proveravala je stitove koji sprecavaju Caroline da pobegne.
„Zdravo i tebi. Ovde vas ocigledno uce da budete nepristojni.“-iznervirano je rekla.
Devojka ju je odmerila i nadmeno podigla obrvu.
„Ti si nedostojna moje paznje.“
„Jako si prepotentna za svoje godine.“
Devojka se ljupko nasmejala.
„Ti si preobrazena u vampira kad si bila mojih godina. A to je bilo pre tri godine, mozda cetiri. Nisi u poziciji da mi solis pamet.“-ostro je uzvratila.
Caroline se ukocila i prostrelila devojku pogledom.
„Uostalom, nisam ovde dosla da caskam.“-razgovetan ton se pretvorio u jedva cujno mrmljanje,“Nije bilo nacina da pobegnes odavde. Mora da je bio neko drugi. Ali ko?“-osvrnula se.
„Sta se desilo“-Caroline je bila radoznala.
„Nista sto bi tebe trebalo da zanima.“-devojka joj je grubo odgovorila.
„Jel se nesto dogodilo Ryanu?“-Caroline je bila uporna.
Devojka se lagano problizavala, dok nisu bile udaljene pola metra. Hladno ju je odmeravala.
„Trebalo bi da budes takticnija. Ja sam jedina koja moze da te spase.“
Caroline su se rasirile oci od soka.
„Kako to mislis?“-zbunjeno je upitala.
Devojka se samozadovoljno smeskala.. Cucnula je kraj nje.
„Mozda i nece skoditi da znas. Mozes biti od pomoci...“-zamislila se,“Na kampusu se nalazi jos jedan vampir. Ubio je jednu ucenicu.“-bol joj je presao preko lica,“Zelim da ga nadjes i ubijes. Kada to obavis, slobodna si da ides.“
Caroline je ostala bez teksta. Zar bi je Robert pustio da tek tako odseta?
„Ali Robert...“
„Robert se ovde nista ne pita. Postavicu stitove, neces moci da mrdnes iz Roseburga. Ali unutar njega istrazuj koliko hoces.“-lice joj se skamenilo,“Zelim to cudoviste mrtvo.“
Caroline je zacudjeno posmatrala svoju sagovornicu.Nije znala kako da se postavi. Ryan joj je rekao da ceka njegov znak, a ova ce je pustiti pod uslovom da ubije drugogo vampira. Treba da pristane. To joj je jedina sansa da izvuce zivu glavu. Ali nije mogla da izneveri Ryana. Obecala je.
„Rebecca?“
Devojka se naglo okrenula i uzasnuto zapiljila u Ryana koji je stajao iza nje. Gledao ju je u neverici.
„Sta ti radis ovde?“
„Par puta sam te pratila. Nije mi trebalo mnogo vremena da saberem dva i dva.“-slabasno je Rebecca odgovorila.
Ryan je frknuo.
„Rebecca, tvoje igre moraju da prestanu.“-grubo je rekao.
„Bila sam radoznala.“-tiho je rekla.
„Trebala si da me pitas.“
„Ne bi mi rekao.“-durila se.
Ryan je odmahnuo glavom i pogledao Caroline. Uzvratila mu je zbunjenim pogledom.
„Nije Caroline to uradila.“-Rebecca je prosaputala.
„Znam.“-Ryan je uzdrzano saopstio,“Jesi li dobro?“-upitao je Caroline.
„Da.“-smuseno je odgovorila,“Mada mi nista nije jasno.“
Namrstio se.
Rebecca ga je energicno zgrabila za ruku koju je prislonila na svoje grudi. Gutala ga je ocima.
„Ti vrlo dobro znas da nikad ne bi ucinila nista sto bi naskodilo tebi ili Hanni.“-priguseno je rekla.
Ryan je sa oklevanjem usmerio svoju paznju na nju. Nedokucivo joj je proucavao oci. Izgledalo je kao da se izgubio u njima.
Caroline je bilo neprijatno. Osecala je da je visak. Vise je nego ocigledno da se trenutno nesto jako bitno odigrava izmedju njih dvoje. Ipak, nije mogla da se suzdrzi od piljenja u njih. Snazan nalet povredjenosti ju je terao da ne skida pogled sa njih.
Ryan je levom rukom obgrlio Rebeccine sake koje su drzale njegovu desnicu.
„Znam.“-glas mu je zadrhao.
Zatim je odstupio od nje i prisao Caroline. Rebecca je bila potpuno izbacena iz koloseka i vidno je pokusavala da se smiri. Ryan je umirujuce dotakao Caroline po misici.
„Ne mozes vise ovde da ostanes. Mislim da znam pravo mesto gde bi bila sigurna.“
„Neko mesto koje nije mracno i puno pacova?“-ponadala se.
Toplo se osmehnuo.
„Osecaces se kao kod kuce.“
„idi proveri da li neko dolazi, pa cemo da izadjemo.“-Rebecca se ubacila.
Ryan je klimnuo glavom i izasao.
Rebecca je prekrstila ruke i napravila korak ka Caroline. U ocima su joj goreli plamenovi.
„Ryan ne sme da zna za nas razgovor.“-glatko je rekla.
„Zasto?“
„Zato sto bi se nasao u velikoj opasnosti.“-odbrusila je,“To bi trebalo da ti bude dovoljno.“-par sekundi je sa visine zurila u Caroline, a zatim je dodala:
„Idemo.“
Odveli su je u prasnjavi podrum ispod povrsine kampusa. Bilo je svetla unutra. Svakako je bilo prijatnije od njenog prethodnog sklonista. Licilo je na spavacu sobu koja dugo nije ciscena. U njoj se nalazio krevet sa pocepanom posteljinom, radni sto sa hoklicom i ormar sa polomljenim levim krilom. Caroline je sela na krevet, Ryan pored nje, a Rebecc a na sto, dok su joj stopala pocivala na tronoscu.
„Kakvo je ovo mesto?“
„Ovde sam prvi put pocinio ubistvo.“
Ryan joj je ispricao celu pricu o antentatu nad Williamsom i kako ga je spasao. Bilo je to jako bolno iskustvo za njega. Nerado ga se seca. Voleo bi da su neki dogadjaji mogli drugacije da se odigraju. Ponekad ne moze da spava nocu zbog grize savesti. Par puta je pogledao u Rebeccu i nakon toga pravio kratke pauze u pripovedanju. Caroline je pretpostavila da krije nesto od nje. Volela bi da moze da mu ukloni osecaj krivice. Nikome ne bi pozelela takvo iskustvo. Stresla se na samo secanje svog prvog ubistva. Sve bi dala da je tad uspela da se uzdrzi. I svaki naredni put.
„To je zaista strasno. Zao mi je sto si morao da prodjes kroz to. Znam kako je meni bilo prvog puta.“
„Trudim se da ne mislim o tome.“-mracno je rekao.
„Ta taktika je dala sjajne rezultate.“-Rebecca je suvo dodala.
Ryan ju je prostrelio pogledom, ali nije nista izgovorio. Samo je duboko udahnuo.
„Vreme je da krenemo.“-ustao je i krenuo ka vratima.
Caroline je napravila grimasu.
Mrzela je da bude sama.
„Koliko cu jos morati da se vucem po ovakvim rupetinama?“
Ryanu se oklembesilo lice.
„Zaista ne znam. Cim se Hanna vrati znacemo na cemu smo.“
Izasao je, a Rebecca se zadrzala jos par sekundi:
„Tragaj nocu i potrudi se da te niko ne vidi.“
Caroline je sada jedino preostalo da ceka. Mrzela je sto je imala toliko vremena za razmisljanje. Nije mogla da izbegava cinjenicu da joj je stalo do Ryana, kao ni to da je prebolela Matta. Uvek se potajno nadala da ce se vratiti u Mystic Falls i da ce izgladiti odnos sa njim. Ali ljudi joj polako postaju nevazni. Otkud tolika neosetljivost? Kako je Matt postao toliko beznacajan? Sva ta pitanja je jako dugo izbegavala. Duboko u sebi znala je odgovor. Od trenutka kada je rodjena majka pokusala da je ubije, nesto u njoj je puklo. Damon je u pravu. Lakse je kad se iskljuce emocije. Ali ona je uvek tezila ocuvanju veze sa ljudskoscu. A sada se nasla u situaciji da sto vise bezi od te ranjivije strane sebe. Da li joj se desava ista promena kao i Damonu? Da li ce se i ona pretvoriti u beskrupuloznu, cinicnu osobu? Zelela je to da izbegne. To nije donelo previse srece Damonu, a nece ni njoj. Mora da nadje spas. Mora da se izbori sa svojim demonima.
Postoji samo jedna osoba koja je moze izvuci sa dna. Stefan.
Caroline i Stefan susedeli na lezaljkama na balkonu njegove kuce. Bilo je suncano jutro. Pili su vino.
„Znas da ti uvek cuvam ledja?“-Stefan se blagonaklono osmehivao.
„Ipak smo osudjeni jedno na drugo. Moramo medjusobno da se ispomazemo.“-glumila je ocajanje.
„To je osnova pravog prijateljstva.“-Stefan je uzvratio.
Veselo su se pogledali i prasnuli u neobuzdani smeh
.



Last edited by Kaya on Sat 21 May 2011, 7:37 pm; edited 2 times in total


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

15 Re: Novi svet on Sat 14 May 2011, 7:30 am

Little J


Invited in
Invited in
Jako mi se svidja Caroline kao osoba. Bas si je lepo opisala u ovom chapteru. Smile
Ryan mi je nekako pun tajni, sto je jako zanimljivo. ^-^
Sjajno pises, samo tako nastavi. <3

http://littlejhunter.blogspot.com/

16 Re: Novi svet on Sat 14 May 2011, 1:07 pm

Starlight


Moderator
Moderator
hvala Vanno <3
bas sam se trudila da bar nekako ispratim Caroline u seriji, al isto tako da dodam neke nove obelezje njene licnosti s obzirom da su prosle godine i da se mng toga desilo. drago mi je sto sam uspela u tome Smile


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

17 Re: Novi svet on Sat 14 May 2011, 3:04 pm

Mehurić


Your Best Friend is a Witch
Your Best Friend is a Witch
Razbila si ovim.. Nemam reči i željno isčekujem nastavak. Hana <3

18 Re: Novi svet on Sun 15 May 2011, 10:21 pm

Starlight


Moderator
Moderator
hvala puno Ana Smile
potrudicu se da izbacim do srede, eventualno petka Smile poglavlje je napisano, samo ga treba iskucati xD


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

19 Re: Novi svet on Sat 21 May 2011, 7:33 pm

Starlight


Moderator
Moderator
6.

Ryan

Ryan je sedeo na krevetu, naslonjenih laktova na kolena, u Joshovoj sobi. Bila je totalno rasulo. Josh se setkao levo-desno po sobi, trljajuci dlanovima bradu. Smedja kosa mu je bila rascupana, a crne oci su mu odisale rasejanoscu. Delovao je jako besno. To je bio njegov nacin borbe sa tugom. Iskaljivace gnev na sve moguce nacine. Ryan je razgledao zajednicke slike drustva, koje su se nalazile u zutoj kutiji za cipele. Osetio je snazno probadanje u stomaku svaki put kad je na slikama ugledao Veronicine zlatne uvojke, raznezene plave oci i razdragani osmeh. Toliko je srecnih momenata proziveo sa njom. Nije mogao da zamisli zurke i opijanja bez njenog vodjstva. Bila je glavni zabavljac u drustvu. Bila je glavni inicijator svih okupljanja. Jednom recju, bila je pravi vodja. Nije znao kako ce funkcionisati bez nje. Uvek je ona mirila zavadjene strane, resavala stresne situacije, smanjivala tenziju. Bila je glavni oslonac preostalih petoro. Imala je zarazno smejanje i stalno je prstala od radosti. Bila je srce njihove ekipe. Koliko god da je Ryanu bilo tesko, Joshu je bilo jos teze. Veronica je bila njegova srodna dusa. Nakon mature planirali su da proputuju Afriku. Citava njihova buducnost pala je u vodu. Ryan bi ucinio sve da vrati vreme i nekako zaustavi Veronicin dolazak u zadnji deo skolskog dvorista.
I Ryan i Josh su cutali. Bila je to krajnje bolna tisina. Ali ni jedan ni drugi nisu imali prave reci.
U sobi im se pridruzio Heath. Izgledao je aljkavo, uprkos kratko potsisanoj plavoj kosi i uredno ispeglanoj oci. Nervozno je posmatrao Josha i Ryana svojim tamnozelenim ocima. Ocito je tek sada saznao za Veronicinu smrt. Uvek je poslednji bivao obavesten o svemu. To mu je tesko padalo.
„Jel istina?“-upitao je nesigurno.
Josh je zaskrgutao zubima. Ryan je bio taj koji mu je odgovorio:
„Jeste. Josh i Emma su je pronasli.“
Heath se stropostao na stolicu za radnim stolom. Josh je seo u fotelju pored kreveta i zario lice u sake. Ryan i Heath su se pogledali. Ryan je nemocno slegnuo ramenima. Odigravala se nema konverzacija. Pitali su se koji treba da tesi Josha. Ryan je bio veci takticar, ali Heath je Joshu bio blizi. Na kraju je Ryan prisao Joshu. Heath se uvek tesko snalazio u kompleksnim situacijama.
Ryan je seo na ivicu kreveta i potapsao Josha po ramenu.
„Svima ce nam faliti. Bila je andjeo.“
„Ne mogu da se snadjem bez nje.“-glas mu je pukao.
„Vremenom ces uspeti. Moras. Neces biti sam.“
„Vi je ne volite kao ja.“-razdrazeno je rekao.
Odgurnuo je Ryanovu ruku i izleteo napolje.
Ryan i Heath su brze-bolje posli za njim. U hodniku, malo dalje od vrata, zatekli su Josha i Hannu u zagrljaju. Pored njih je stajala Rebecca. Kada je primetila Ryana, jedva primetno mu se tuzno osmehnula. Oci i nos su joj bili crveni. Plakala je. Ryan je hteo da joj pridje i zagrli, ali nesto ga je zadrzavalo. Osecao se jako konfuzno nakon razgovora u pecini. Podilazili su ga zmarci od nacina na koji ga je gledala. Morao je sebe iznova i iznova da podseca da mu je ona samo drugarica.
Odkad su odveli Caroline u ozloglaseni podrum, Ryan je izbegavao Rebeccu. Znao je da mora bar nesto da joj objasni o njegovom odnosu sa njom, ali jos uvek nije znao sta da joj kaze. Da li uopste sme nesto da joj otkrije?
„Jako mi je zao.“- Hanna je tiho progovorila.
Ruke su joj pocivale na Joshovim ramenima. On je zabio sake u dzepove od dukserice i zurio u pod.
„Ne mogu da disem.“-promrmljao je.
Hanni su se usne izvile na dole. Duboka zalost joj se ocrtavala na licu.
„Sta mislis da se ti i ja malo prosetamo po livadi? Ovde je previse mracna atmosfera. Malo da razbistrimo misli.“-Rebeca je blago pogledala Josha.
„I ja cu vam se pridruziti.“-Heath se ubacio.
Josh ih je oboje rastrojeno merkao.
„Nije losa ideja. Ok.“-polako je rekao.
Rebecca ga je uhvatila pod ruku i povukla ka izlazu. Nijednom se nije osvrnula. Ryana je to malo razocaralo. Heath nije odmah krenuo za njima. Potapsao je Hannu po ramenu i kratko se iscerio.
„Drago mi je sto si se vratila. Ryan nije hteo puno da se druzi sa nama.“
Hanna mu je uzvratila prijateljski osmeh.
„Bolje da krenem dok mi ne pobegnu.“-potrcao je.
Ryan i Hanna su ostali sami. Par trenutaka su se ozbiljno posmatrali, a onda je Hanna skrenula pogled.
„Svasta se izdesavalo dok me nije bilo.“-kratko je prokomentarisala.
„Stvari izmicu kontroli.“
„Kako si se ti drzao?“-brizno je upitala.
„Bio sam dobar. Hajdemo do mene da se ispricamo.“
U Ryanovoj sobi je vladao dzumbus. Hannu je to iritiralo. Ryan je to znao. Voleo je da je ponekad namerno provocira. Seli su na krevet, jedno naspram drugog, namestili se u turski sed. Hanna je duboko uzdahnula i nesigurno pogledala Ryana.
„Uspela sam. Dovela sam Damona. Veceras je u hotelu, ali vec sutra ce iznajmiti stan.“
„Verujes da neces pobeci?“
„Verujem.“-sigurnost joj se jasno cula u glasu.
„Zasto si tako ubedjena u to?“
Hanna je progutala knedlu.
„Imali smo dvoboj. Bili smo potpuno jednaki. Da sam bila pazljivija, uspela bih da ga savladam. Nakon toga, sklopili smo dogovor. Ne ide on nigde.“
„Kako je moguce da si se nosila sa njim?“
Hanna je oklevala.
„Otisla sam na groblje vestica u Mystic Falls-u. Dale su mi dovoljno moci da ubijem drevnog vampira.“
Ryan je naglo ustao i zgrozeno je pogledao.
„Ti si poludela.“-uzviknuo je,“Mogla si da se ubijes.“
„Ali nisam.“-umirujuce je rekla Hanna.
Ryan je bio rezigniran. Znao je da je otisla u opasnost, ali da bi svesno rizikovala zivot sa jako malim sansama da prezivi... To ga je paralisalo. Toliko je malo falilo da je zauvek izgubi.
Vrteo je glavom i setkao se po sobi.
„Ovo nam nista ne vredi, ako ces ti poginuti.“
Sazaljivo ga je gledala.
„Bonnie je uspela...“-tiho je zapocela.
„Bonnie je bila jedna od najmocnijih vestica ikada rodjenih. Sa 17 godina je izvodila cini koje ti vrlo moguce nikada neces! Njoj nikada nije trebala obuka!-vikao je.
„Jedino je vazno da sam uspela.-pomirljivo je saopstila,“Dovela sam Damona, ziva sam i mocnija nego ikada pre. Svi smo na dobitku.“
Hanna je ustala, dodirnula Ryana po misicama i umirujuce se nasmesila. I dalje ju je streljao pogledom.
Nije mogao da razume njene postupke. Nije ni zeleo. Ono sto je uradila bilo je pogresno. Tolika kolicina moci moze je zaslepeti.
„Zaista verujes da mozes da se nosis sa tim?“
Hanna se se uzbudjeno nasmesila nestrpljivo je pocupkivala.
„Mogu da ti pokazem.“
Odvela ga je u sumu u blizini kampusa. Stali su jedno naspram drugog. Ryan je napeto zurio u Hannu, a ona je sklopila oci i naprstila se. Naprasno je zazarila vatra oko njih i palila sve u okolini. Drvece je gorelo brzinom svetlosti. Culi su se gromovi,sevale su munje. Ryan je bio mokar do gole koze zbog snaznog pljuska. Vetar je nemilosrdno duao i lomio sve pred sobom. Rzan i Hanna su se zastitili sopstvenim cinima. Ryan je gotovo oslepeo od sevanja. Toliko je bio nespreman da nije ni pokusao da utice na trenutno stanje okoline. Suma je izgledala kao da je u njoj izazvana apokalipsa. Hanna je bila potpuno mirna, sa , jos uvek,zatvorenim ocima. Ryan je napravio korak ka njoj, medjutim ona je ispruzila ruku i odbacila ga na zemlju. I dalje bio zasticen cinima, pa ga plamen nije ni oprljio. Hanna je otvorila oci i prazno se zagledala u njega. Rasirila je ruke, zabacila glavu, prosaputala cini, zatim opet uperila oci u Ryana i zadovoljno se osmehnula.
Sve je bilo kao ranije. Vatra je ugasena, zemlja je suva kao barut, sunce im ulazi u oci, na nebu nema ni oblacka. Drvece se sirilo oko njih u golemim i zelenim krosnjama.
Ryan se razjapljenih usta zabezeknuto zapiljio u Hannu. Nekako se isteturao i digao na noge. Nikada nije prisustvovao ovakvom dejstvu magije. Sa jedne strane, bio je impresioniran, a sa druge, prestravljen do srzi. Prisao je Hanni i cvrsto je zagrlio. Ona ga je ovlas obgrlila oko struka. Pustio ju je iz zagrljaja i proucavao joj oci. Trazio je nekakve znake ludila. Ona se samo smesila kao dete koje je upravo pocinilo nekakav nestasluk.
„Kako...ti...ovo...nemoguce.“-zamuckivao je.
„Sve je moguce. I povrh svega, tako sam nas zastitila da niko nije mogao da vidi sta sam ucinila.“-siroko se osmehnula, a zatim naglo uozbiljila,“Ali ne mogu da ozivim Veronicu. Sve bih dala da mogu.“
Na kratko je zacutala.
„Znas, meni vise ne treba obuka. Osim snage, vestice su mi dale i znanje.“
Ryan ju je ponovo zagrlio.
Neko vreme su se podsecali najupecatljivijih trenutaka sa Veronicom.
Ryan i Veronica su sedeli na pescanoj plazi. Bila je ponoc. Njih dvoje i ostali su leto pred pocetak skolske godine na par nedelja otputovali na Floridu. Lagani vetric ih je rashladjivao. Od morskih talasa pravili su covekolike oblike koji su se borili. Ryan je pobedjivao. Veronica nije bila darovita vestica. Njen ratnik se konacno raspao. Ryanov se pompezno poklonio i nestao.
„Opet sam pobedio.“-Ryan ju je zadirkivao.
Gurnuo ju je enzno ramenom i zabavljeno se nasmesio. Prevrnula je ocima i uzvratila mu osmeh.
„Jednostavno si bolji.“-zajedljivo je rekla.
Uzvrpoljila se i naglo ustala.
„Gde ces?“
„Brzo cu se vratiti.“-nervozno je odgovorila.
Ryan je primetio da joj curi krv iz nosa, pre nego sto mu je okrenula ledja i uzurbano se ustremila ka usamljenom delu plaze.
„Veronica!“
Potrcao je za njom. Uhvatio ju je za lakat i okrenuo ka sebi. Unezvereno je gledala oko sebe. Oko usta i na obrazima je imala tamnocrvene fleke.
„Sta se desilo?“-Ryan je preplaseno upitao.
Veronica je uspaniceno vrtela glavom. Oci su joj se punile suzama.
„Ponovo se to desava.“-promrmljala je za sebe,“Ne mogu vise da izdrzim.“
Ustuknula je od Ryana, ali on joj nije dozvolio da se otrgne.
„Sta se ponovo desava? Veronica, pricaj sa mnom.“-ubedjivao ju je.
„Ponekad imam rupe u secanju. Zadesim se negde, a ne znam kako i zasto.“-izustila je,“Nepoznati ljudi mi se obracaju kao da me poznaju, cudne predmete pronalazim po sobi.“-hrapavo je izdahnula,“Nakon toga, nedelju dana nisam sposobna da koristim magiju kako treba. Lako se preforsiram.“
Zarila je glavu u Ryanove grudi i tiho zaplakala. Ryan je bojazljivo obavio ruke oko njenih ramena.
„Ucini da to prestane.“-jecala je.
„Moramo da kazemo tvojima.“-prosaputao je.
„Ne! Ne smemo!“-uskliknula je,“Ryane, obecaj mi da neces nikome reci!“-energicno ga je zgrabila za okovratnik kosulje i prodorno piljila u njega svojim uplasenim plavim ocima.

„I sta si uradio?“-upitala je Hanna.
„Sta sam mogao? Obecao sam joj.“-namrgodjeno je rekao.
Hanna se zabrinuto zagledala u svoja stopala.
„Naterala me je da polozim Zakletvu casti.“-procedio je Ryan i lice mu se zgadjeno iskrivilo,“Do njene smrti nisam smeo ni da beknem.“
Hanna je zgrozeno frknula.
„Ta se zakletva ne polaze do punoletstva. A i tada se polaze samo kada je pitanje zivota ili smrti. Nosi previse obaveza.“-izgovorila je u neverici.
Ispod oka je osmotrila Ryana.
„Njena nevolja, kakva god da je, verovatno je povezana sa njenom smrcu.“-polako je saopstila.
Ryan je duboko uzdahnuo.
Nije zeleo da poveruje u to. Nije mogao da predoci sebi da je Veronica dugo bila u agoniji, a da oni nista nisu primetili. Nece pomoci sebi sto joj nije pomogao kada je trebalo.
„Hocemo li reci Joshu?“
Hanna je malo razmislila pre engo sto mu je odgovorila.
„Ne jos. Nismo sigurni kome mozemo da verujemo. Rebecca je jedina dostojna potpunog poverenja. Ali nju jos uvek necemo da uplicemo. Ne dok to ne bude neophodno.“
„Voleo bih kada bismo ti i ja bili dovoljni.“-tuzno je prozborio.
„I ja. Ali nismo. Moramo se snalaziti kako znamo i umemo.“
Bilo je vreme da se vrate nazad. Sada nije pravo vreme da se izdvajaju. Otisli su u Hanninu sobu. Ryan joj je pomagao sa raspakivanjem.
„Kako je Caroline?“
„Postala je malo nestabilna od silnog vremena provedenog u mraku i samoci. Ali bice dobro.“
„A Rebecca?“-tiho je Hanna upitala.
Ryan je zvucno uzdahnuo. Znao je na sta cilja. Nikad nisu pricali o tome, ali Hanna je znala. Od nje nista nije mogao da sakrije. Ponekad pozeli da moze. Treba mu vremena da razmisli o svemu. Toliko dugo je potiskivao svoja osecanja. Sada su naglo izmilela na povrsinu. Ne moze sada da se bavi Rebeccom. Kad bi samo mogao nekako da je izbegne...
„Dakle?“-Hanna mu nije dozvolila da joj precuti.
„Necu da pricam o njoj.“-odbojno je odgovorio.
„Ok. Kad god budes spreman...“-glas joj je utihnuo.
Merkala ga je krajickom oka. Prestala je da slaze odecu, naslonila se na komodu i prekrstila ruke.
„Toliko dugo to drzis u sebi...“-zapocela je.
„NE ZELIM da pricam o tome!“-prasnuo je.
Podigla je ruke kao da se predaje. Uopste je nije uzbudio njegov napad besnila.
„U redu, samo sam htela...“
„Ne, nije u redu!“-prodrao se Ryan,“Nekad treba da se povuces! Uvek se mesas. Ne mozes uvek da mi kopas po glavi. Samo me ostavi na miru!...“
„Izvinjavam se sto vas prekidam. Voleo bih da razgovaram sa Hannom, ako je to ikako moguce?“. Monro je stajao na vratima i ljubazno se osmehivao.
Ryan i Hanna su se zateceno pogledali.
Nisu uopste primetili Monroa kad je usao. Hanna je jedva primetno klimnula glavom i ryan je nevoljno izasao napolje.
Naslonio se na zid pored vrata. Razne misli su mu se motale po glavi. Monro sigurno hoce da Hanni sto pre ubrizga vakcinu, zbog njenog odsustva. Ali kako ce to delovati na nju? Hoce li reagovati kao i obicno? Da li ce joj telo odbaciti otrov? Ili ce njegovo uzimanje imati ozbiljne posledice? U slucaju najgoreg, Ryan je imao spremljen plan.
Vratio se u svoju sobu. U njoj je zatekao devojku smedje, talasaste kose i smedjih ociju. Toplo se osmehnula kad je usao. Ryan ju je sokirano odmerio. Zinuo je od iznenadjenja. Odmah ju je prepoznao. Takvo lice se ne zaboravlja.


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

20 Re: Novi svet on Mon 29 Aug 2011, 2:53 pm

Katherine`s BestFriend


At Mystic Grills
At Mystic Grills
Divno je.. <3
Kada ce nastavak ? srce

21 Re: Novi svet on Mon 29 Aug 2011, 2:55 pm

Starlight


Moderator
Moderator
hvala Smile

pa videcu da ga izbacim ovih dana Smile


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

22 Re: Novi svet on Mon 29 Aug 2011, 3:45 pm

Katherine`s BestFriend


At Mystic Grills
At Mystic Grills
Okej,jedva cekam (:
I nema na cemu,bb srce

23 Re: Novi svet on Sat 03 Sep 2011, 7:49 pm

Starlight


Moderator
Moderator
7.
Damon
Damon se šetkao po centru Rosenberga, gradića koji je okruživao istoimenu školu za veštice. Bio je to pravi grad magije. Radoznalo je posmatrao žitelje. Pretpostavljao je da su svi na neki način povezani sa natprirodnim pojavama. Želeo je da se što bolje upozna sa ovim novim svetom. Uvek treba biti pripremljen na najgore. Seo je u obližnji kafić i naručio burbon. Izbegavao je fizički kontakt sa ljudima jer bi vrlo brzo mogao biti razotkriven. Još nije vreme da se umre. Mora bar na neki način da se iskupi Eleni. Bio je obuzet mislima o njoj. Ceo svoj život je orijentisao prema njoj, a sada je nema. Nije osećao bol, ni žal, već čistu otupljenost. Nije se borio protiv toga. Raširenih ruku je prihvatao svoju propast. Gotovo da je bilo dobro ponovo imati nedostatak empatije. Ali to mu nije pomagalo. Vampiri vremenom postaju nemoćni u pokušajima gašenja svih osećanja. Suviše mu je poznat osećaj usamljenosti. Skoro ceo život, kao vampir, je proveo sam. Sada, očajnički želi da bude drugačije. Kada je pomislio da nema izlaza, pojavio se tračak nade. Pojavila se Hanna. Spasiće Caroline i Elena će mu se vratiti. Ako to ne uspe, naćiće drugi način. Uvek je pronalazio put do njenog srca. Samo, njeno poslednje „zbogom“ je delovalo tako konačno. Oblio ga je hladan znoj.
Hanna mu je bila vrlo zanimljiva. Izuzetna veštica. Jedino je Bonnie mogla da barata sa tolikom količinom moći. Moguće je da ih tome uče u ovim „posebnim“ školama; kontrolisanju jačine čarolija. Jedva čeka da vidi da li je i Hannin brat podjednako moćan. Hanna je prilično krhka za jednu vešticu. Ali, u isto vreme je dovoljno psihički jaka da se nosi sa svim poteškoćama bez velikog truda. Pripalo mu je muka od same pomisli na njihov dvoboj. Koliko joj je malo falilo da ga savlada. Da je bila samo malo prisebnija... Tada je otkrio koliko njegovo provociranje utiče na nju. Posledice su bile gore nego što je očekivao, ali ubuduće, situaciju može da preokrene u svoju korist. Stegla mu se vilica kad se prisetio Hanninog odbijanja. Nije navikao na to. Posebno ne od jedne bledunjave, plačljive devojčice. Naravno, nije ga to povredilo, ali nije ni prijalo njegovoj sujeti. Ako ona može sa lakoćom da ga odbije, onda to znači da se promenio više nego što je mislio. Dobio je nove moći, ali je sada samo senka one osobe koja je nekad postojala.
Zbunjivalo ga je povećanje njegove snage. Previše je ranjiv kad izgubi kontrolu. Dva puta mu se to dogodilo. Jednom na putu do Rosenberga i drugi put u Mystic Fallsu, bez vidljivog uzroka. Moraće da sazna što pre ko ga je napao. Možda neka Bonnina rodjaka? Bolje je što je otišao.
Toliko zavrzlama se vrtelo po njegovoj glavi. Kako je Elijah povezan sa celom ovom pričom? Odakle on poznaje Hannu? Krajnje miroljubivo i učtivo je zahtevao da popriča sa njom nasamo, a ona mu je bez oklevanja pošla u susret. Odbijala je da mu kaže o čemu se radi, što je rezultovalo novom svadjom,dok mu je Elijah samo zapretio da ne postavlja suvišna pitanja. Toliko nerešivih zagonetki, toliko opasnih tajni. Mora što pre da preuzme kontrolu.
Vratio se u hotel. Pogledao je mape i nacrte koje je dobio od Hanne. Korisniji su mu nego što je ona verovatno želela. Vreme je da poseti starog poznanika. Uzeo je flašicu krvi iz mini-frižidera i kolac iz putne torbe. Možda će mu zatrebati. Našao je Eleninu sliku sa mature koju je krišom spakovao. Sledio se. Osetio je mešavinu razneženosti i očajanja. Pomilovao je kažiprstom njeno lice. Tako mu nedostaje.
„Kako izgledam?“ – Elena se znatiželjno smešila.
Nalazili su se u njenoj sobi u domu Gilbertovih. Damon je pokušao da je uhvati na prepad. Izgleda da je ipak čula njegove korake. Još uvek nije mogao da se navikne na njena nova izoštrena čula. Imalo je to svoje benificije, ali ipak, Elena je često bila tmurno raspoložena. Ovo je bio jedan od retkih trenutaka njene istinske sreće. Bio je zadovoljan što će učestvovati u ovako važnom danu kao njen pratilac.
Uzvratio joj je fasciniranim osmejkom:
„Prelepa si.“
Elena je nosila dugačku haljinu na bretele, od satena, smaragdno-zelene boje. Savršeno je isticala njene kestenjaste oči i smedju kosu.
„Uvek tako kažeš.“ – glumila je ljutnju.
Damon se zakikotao, prišao joj i dotakao je po mišicama. Nežno joj je dotakao usne svojim i pomilovao je po obrazu. Elena mu je položila dlanove na grudi.
„Zato što zaista tako i mislim.“ – blago je rekao.
Eleni su se radosno izvile usne. Popravila mu je kravatu i par puta ga toplo pogledala ispod trepavica. Damon joj se sve vreme razdragano smešio.
Stajali su na tremu. Elena je zaključavala vrata. Jeremy je već otišao. Zastala je, snebibljivo ga pogledala iskosa. Nervoznim pokretima prstiju je protrljala vrat. Pokušavala je da nadje prave reči. Damon je znao šta joj se vrtelo po glavi. Pustio je da se sama snadje. Mrzeo je ovakve neprijatnosti, ali morao je da se navikne.
„Jel’ dolazi Stefan? Ja... Jako sam zabrinuta za njega. Znaš... Nakon svega...“ – glas joj je utihnuo.
„Dolazi. Caroline ide sa njim. Nakon svega sa Tylerom i njoj treba malo opuštanja.“ – pažljivo je saopštio.
Trudio se da joj olakša koliko god može. Niko od njih troje još uvek nije moglo da se navikne na činjenicu da je Elena izabrala Damona. Ironično, nju je to najviše pogadjalo. Bila je suviše osetljiva na patnju bližnjih.
Slabašno se osmehnula. Uhvatila je Damona za ruku.
„Pa, bar neće biti sam.“
Damon ju je zagrlio i poljubio u čelo. Zagnjurila je glavu u njegov vrat. Nije želela da on vidi njenu zabrinutost. Obgrlila ga je oko struka i jedva čujno prošaptala:
„Volim te.“
Damon ju je još čvršće zagrlio.

Lice mu se iskrivilo od bola. Brzo je ubacio sliku nazad u torbu i krupnim koracima izleteo napolje. Koliko god se trudio, nije mogao da bude čovek za kojeg je Elena verovala da se duboko krije. Neko vreme je i on verovato u to, ali nakon Bonnine smrti, postalo je jasno da, ako je taj čovek uopšte postojao, umro je zajedno sa njom. Jedino Elena može da ga oživi.
Stigao je do zidina Rosenberga. Sa šumovite strane bi trebalo da se nalazi jedan skriveni prolaz. Svojim savršenim vidom brzo ga je spazio. Uvukao se unutra laganim koracima. Našao se u mračnom hodniku. Tama mu nije predstavljala problem. To je bilo novo. I pre je mogao da raspoznaje u mraku, ali sada su mu slike bile jasne kao po dnevnoj svetlosti. Stigao je do belih, nemarno ofarbanih vrata. Oslušnuo je. Čulo se samo šuškanje papira. Grubo je otvorio vrata i nadmeno ušao unutra. Zatekao je Caroline kako razrogačenih očiju i otvorenih usta pilji u njega, i devojku od približno sedamnaest godina, crne bujne kose i očiju, kako ga sumnjičavo merka podignutih obrva i skupljenih usta. Prekinuo ih je u prelistavanju pohabanih knjiga. Caroline je sedela na krevetu, a devojka na hoklici pored nje.
„Damone, stigao si.“ – Caroline je izustila.
Crnokosa devojka je trznula glavu i iznenadjeno pogledala plavu vampirušu.
Caroline to nije primetila, ali Damon jeste. Hanna i Ryan nisu jedini vešci u ovoj zabiti koji znaju za njega.
„Doneo sam ti poklon.“ – dobacio joj je flašicu.
Caroline je spretno uhvatila i prijateljski se nasmešila. Stavila je flašicu pored kreveta.
Bio je začudjen tim njenim postupkom. Očito je dobro hrane.
Nepoznata devojka mu je prišla sa učtivim osmehom i pružila ruku:
„Ja sam Rebecca.“ – imala je zvonak glas.
Damon je oklevao. Ako ga dotakne, biće otkriven. Mada, izgleda da već zna ko je on. Neće biti nikakav problem ubiti je. Prihvatio je njenu ruku i čvrsto je stegnuo. Nije primetio nikakvu promenu na njenom licu.
„Drago mi je.“ – prodorno je osmotri.
Netremice su se gledali dok se Rebecca vraćala nazad do Caroline i sela na krevet.
„Šta to čitate?“ – upitao je dok im je prilazio.
„Samo neke veštičje pričice.“ – Rebecca mu je nezainteresovano odgovorila.
„I kako to tebi tačno pomaže?“ – obratio se Caroline.
„Nikako.“ – sklopila je knjigu. „Bar za sada.“ – dodala je i letimično odmerila Rebeccu.
Nešto ovde smrdi.
Seo je pored Caroline i posegao za knjigom. U tome je bio zaustavljen, jer je dignut u vazduh i prikucan za zid. Ka njemu je koračao mladić svetlosmedje kose i zelenih očiju. Namršteno ga je posmatrao. Damon nije mogao da pomera šake, ali to mu nije smetalo da ostvari svoj naum. Pokretom zenica uzvratio je mladiću istom merom. Odbacio ga je na drugi kraj sobe. Odbio se uz tresak i bolno zaječao kad je tresnuo o pod. Damon se galantno spustio. Bez treptanja je posmatrao mladićevo ustajanje, koji je digao dlanove na gore, kao znak predaje.
„Kako si je pronašao?“ – promuklo je izgovorio.
Dakle, ovo je Ryan. Nije bio impresioniran. Hanna je sposobnija.
„Veoma sam snalažljiv.“ – Damon odgovori uz grimasu.
Ryan je stao izmedju njega i dve devojke koje su ih u čudu gledale. Izgledale su krajnje iznervirano njihovim ponašanjem. Nisu bile jedine. Damon bi rado ubio ovog balavca, ali ovog puta će održati datu reč.
Ryan se zapanjeno zagleda u Rebeccu. Pred njenim pogledom sve se ledilo. Kiselo se osmehnula.
„Imaš nešto da mi kažeš, Ryane?“ – razdraženo je upitala.
Ryanu se lice ispunilo zlovoljom.
„Duga je to priča.“ – vrdao je.
„Imam vremena.“ – nije odustajala.
Prekrstila je ruke i pogledom dala Ryanu znak da izadje napolje zajedno sa njom.
Izgleda da ima više tajni nego što je Damon očekivao.
„Šta je sa njima?“ – zbunjeno je upitao.
„Rekla bih da se svidjaju jedno drugom.“ – Caroline je ravnodušno uzvratila.
Damon je coknuo i prevrnuo očima.
„Nisam na to mislio.“ – mrzovoljno je rekao.
„Ništa neobično nisam primetila.“ – osetila se usiljenost u njenom bezbrižnom tonu.
Vratila se prelistavanju knjige.
O kakvim god spletkama da se radi, Caroline je uključena u njih. Očito će Damon morati i na nju da pripazi. Ona odavno nije slatka mala barbika koju jedino zanimaju momci.
„Tyler te je pozdravio.“ – prepredeno se osmehnuo.
Caroline je naglo digla glavu i zapiljila se u njega. Uglovi usana su joj se izvili na dole.
Damon je pogodio pravo u metu. Uz malo truda, Caroline možda neće predstavljati opasnost.
„Kako je on?“ – nelagodno se promeškoljila.
„Izuzetno uživa kao vodja svoje družine.“
„Družine?“
„Ti ne znaš?“ – Damon se pravio nevešt. „Mada, kako bi i znala, dugo te već nema u Mystic Fallsu.“
Caroline ga je ošinula pogledom i ustala da bi im oči bile u istoj ravni.
„Ako si ovde došao da bi mi se rugao, slobodno možeš da se vratiš Eleni. Ne treba mi tvoja pomoć.“ – nabusito je uzvratila.
Damon se trgnuo na sam spomen Eleninog imena. Osetio je snažno usijanje u zadnjem delu vrata.
„Ne bih rekao da joj smeta moje odsustvo.“ – skeptično je saopštio.
Caroline ga zbunjeno pogleda iskosa. Damon se slabašno nasmeši na njen izraz lica.
Napinjao se da odagna nakupljajuće breme krivice koje mu se skupljalo u grudnom košu.
„Ona i Stefan su otišli.“
Caroline je napravila grimasu.
„Uvek sam joj govorila da nisi dovoljno dobar za nju. Bila sam u pravu. Šta si uradio?“ – optužujuće se mrštila.
„Ubio sam Bonnie.“ – glas mu je bio lišen svih emocija.
Bio je besan i postidjen. Taj nepromišljen postupak ga je koštao duševnog mira. Takodje, izgubio je motiv da obuzdava svoju mračnu stranu.
Caroline se lice ispunilo bolom. Srušila se na pod. Obuhvatila je kolena rukama i očajno zajecala.
Damonov gnev je rastao. Nije više mogao da podnese tugu koju je sam stvorio. Bez pozdrava je izmarširao napolje. Nije se ni osvrnuo. Naišao je na Ryana i Rebeccu koji su se prepirali. Nije im se ni obratio, samo je prošao pored njih. Oni su bili toliko uneseni u svoju svadju, da ga uopšte nisu primetili. Želeo je što pre da pobegne odatle. Mora da nadje način da skrene misli. Svakim danom, griža savesti ga sve više guši. Trudi se da je preseče, ali ne zna kako. Nema načina da ublaži gadjenje koje oseća prema samom sebi. Mržnja ga izjeda. Neko vreme je lutao po obližnjoj šumi i lovio divlje zveri. Koristio je svoje novootkrivene moći da bi što duže slušao njihove samrtničke krike. Palio im je krzno, lomio kosti, manipulisao njihovim nervnim završecima,s tvarajući još veći bol, i tek na kraju se hranio. To mu je tek za nijansu ublažilo srdžbu. Dovoljno da se vrati medju ljude i deluje hladno i spokojno.
Ispred vrata njegove hotelske sobe, čekala je Hanna, naslonjena na ogradi. Izgledala je kao da se dosadjuje i nervozno je pucketala prstima. Na licu joj se povremeno pojavljivao obris očaja koji je svaki put potisnula. Čim je spazila Damona, usne joj se ispraviše u ravnu crtu. Oštro ga je odmeravala dok joj je prilazio. Damon ništa nije rekao, samo je otključao vrata i pustio je da udje. Neko vreme nisu progovarali. Bila je potpuna tišina dok se Damon nije raskomotio i sipao sebi viski. Nerviralo ga je što je morao da pije iz plastične čaše. Zašto nije otišao u neki kvalitetniji hotel? A da, Hanna je želela da bude blizu. Osećao je njen pogled na svom potiljku. Konačno se suočio sa njom. Sedela je na krevetu.
„O čemu razmišljaš?“ – ležerno je započeo razgovor.
„Da li te ikada ljudi toliko guše da ne možeš više da dišeš?“ – promuklo je upitala.
„Ne. Ljudi su ukusni.“ – našalio se.
Hanna ga je samo iznureno prostrelila pogledom.
„Tebi je lako,zar ne? Samo isključiš emocije i više ništa nije važno. Samo je tvoj užitak bitan.“ – zavist joj se ocrtavala u glasu.
Damon je suzio oči i sumnjičavo je odmerio. Kad bi samo znala kako je posle nekog vremena nemoguće ignorisati svoju ljudskost.
„Tako je.“
Hanna je uzdahnula. Šetala pogledom po sobi.
„Imamo problem. Na kampusu se nalazi još jedan vampir.“ – pokušala je da promeni temu, ali i dalje je izgledala pometeno. „Moramo da ga nadjemo i ubijemo.“
„Čemu toliko žestina?“ – podrugljivo je rekao.
„Moja najbolja drugarica je ubijena.“ – glas joj je pukao i vilica joj je zadrhtala.
Progutala je knedlu.
Damon je začudjeno otvarao i zatvarao usta. Ne bi bilo loše da pronadje tog vampira pre nje.
„Žao mi je.“
Hanna je zavrtela glavom i neveselo se osmehnula.
„Nemoj da glumiš pristojnost. Ne stoji ti. Došla sam da saznam više o drugoj strani smrti. Kakav je osećaj ubiti nekog.“
„Jedna je stvar ubiti vampira, a sasvim druga ljudsko biće. To čak i ja znam.“ – obazrivo je odmerio. „Želiš osvetu?“
Hanna ga je ogorčeno pogledala. Lice joj je odisalo mešavinom postidjenosti, očajanja i srdžbe.
„Ti želiš osvetu? Ti si samo dete. Još uvek se igraš u pesku.“-snishodljivo joj se obraćao.
„Nisi tako mislio o Eleni kad je bila mojih godina.“ – ustala je i unela mu se u lice.
Damon je osetio probadanje u želucu. Nagonski se iskezio i zarežao. Glava mu je pulsirala od besa. Hanna je ustuknula i zapanjeno se izbečila. Tek je shvatila šta je izgovorila. Usta su joj bila otvorena u obliku slova O i blago su drhtala.
„Izvini, nisam to smela da kažem.“ – kajala se.
Damon ju je i dalje ubistveno gledao. Ćutao je. Izgubio je moć govora. Vrelina mu je preplavila telo.
Hanna se sručila nazad na krevet. Naslonila je laktove na kolena i uhvatila se za glavu. Teško je udahnula i izdahnula.
Damon joj je okrenuo ledja i iz petnih žila pokušavao da se obuzda. Navala osećanja mu je stvarala nepodnošljivu težinu u grudnom košu.
„Izvini.“ – ponovila je. „Ja prosto... teško je. Ljudi očekuju da budem jaka,a u meni se sve ruši. Zato što sam ja nesrećna, teram druge da budu isti takvi. Nemam opravdanja. Ako se ti trudis mogu i ja. A trudiću se.“ – grozničavo je izgovorila obećanje.
Damon se ukrućeno okrenuo. Izgledala je tako...poraženo. Lice mu je omekšalo. Osetio je trunku saosećanja.
„Izadji napolje.“
„Damone...“
„Dogovor otpada. Ne treba mi primirje sa tobom. Ionako ćeš uskoro biti mrtva.“ – on prosikta.
Hanna je polako ustala i nesigurno mu prišla. Podigla je šaku i ponudila mu zglob. Damon je raširio oči od zaprepašćenja. Hanna je hrapavo uzdahnula.
„Izmedju nas mora da postoji neka vrsta mira. Ja sam ga prekinula nakon jednog dana. Želim da se iskupim. Nadam se da će biti dovoljno da stavim život u tvoje ruke.“ – netremice mu je proučavala oči.
Damon je zgrabi za zglob, ali je oklevao. Šta ga je sprečavalo?
Hanna ga je mirno posmatrala. Ni mrvica straha se nije nazirala na njenom licu. Izgledala je tako rešeno. Damon je napravio mali korak ka njoj, još uvek držeći njen zglob. Drugi dlan ga je svrbeo. Želeo je da skloni pramen kose koji joj se nalazio na jagodici obraza. Otežano je gutao pljuvačku. Za čim on tačno žudi?


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



"Because in the end when you lose somebody, every candle, every prayer, is not going to make up for the fact the only thing that you have left is a hole in your life where that somebody used to be and a rock with a birthday carved into it that I'm pretty sure is wrong."

24 Re: Novi svet Today at 4:12 am

Sponsored content


View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

 » SPAM » Zabava » Književnost » Vaša Dela » Novi svet

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum