You are not connected. Please login or register

Deveto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Deveto Poglavlje on Tue 18 Jan 2011, 4:53 pm

Anette


Dear Diary ...
Dear Diary ...



Vampirski Dnevnici, Knjiga IV.

"Mračno Okupljanje"

By

Lisa J. Smith



Deveto Poglavlje



„...Dame i gospodo,predstavljam vam generaciju '92!“
Bonnie je bacila kapu zajedno sa ostalima u vazduh.Uspeli smo,pomislila je.Šta god da se dogodi večeras,Matt,Meredith i ja smo maturirali.Postojalo je vremena u ovoj školi prošle godine kada su ozbiljno sumnjali da hoće.S obzirom na Sueinu smrt,Bonnie je očekivala da ceremonija bude mala.Umesto toga,svi su bili uzbuđeni.Kao da je svako slavio što je uopšte živ – pre nego što bude kasno.Pretvorilo se u buku kada su roditelji požurili,a seniori generacije srednje škole su pohrlili u svim pravcima,poskakujući.Bonnie je popravila svoju kapu i onda pogledala u obektiv njene majke.Ponašaj se normalno,to je ono što je važno,rekla je sama sebi.Uhvatila je pogled Elenine tetke Judith i Roberta Maxwella,čoveka za kog se tetka Judith skoro udala,kako stoje po strani.Robert je držao Eleninu malu sestru Margaret za ruku.Kada su je videli,hrabro se nasmešila,ali se osetila neugodno kada su pošli prema njoj.
„O,gospođice Gilbert – mislim,gospođo Maxwell – niste trebali,“ rekla je kada joj je tetka Judith dodala buket roze ruža.Tetka Judith se nasmešila kroz suze u očima.
„Ovo bi bio veoma poseban dan za moju Elenu,“ rekla je. „Želim da bude poseban za tebe i Meredith,takođe.“
„O,tetka Judith.“ Impulsivno,Bonnie je stavila ruke oko starije žene. „Tako mi je žao,“ prošaptala je. „Znate koliko.“
„Svima nam nedostaje,“ tetka Judith je rekla.Onda se povukla unazad i nasmešila se ostalome troma.Bonnie se okrenula i sa knedlom u grlu pogledala divlju masu kako slavi.
Tamo je bio Ray Hernandez,dečko sa kojim je išla na ples,i zvao je sve na zabavu u njegovoj kući.Tamo je bio i Dick Carter,Tylerov prijatelj,pravio je budalu od sebe kao i obično.Tyler se smešio luđački kako je njegov otac uzimao sliku za slikom.Matt je slušalo nekog fudbalskog skauta sa univerziteta James Mason.Meredith je stajala,držala je buket crvenih ruža i izgledala uvređeno.Vickie nije bila tamo.Roditelji su joj rekli da ostane kod kuće,govorili su da nije u stanju da izlazi.Caroline nije bilo takođe.Ostala je u apartmanu u Heronu.Njena majka je rekla Bonnienoj majci da ima gripu,ali Bonnie je znala istinu.Caroline je bila uplašena.I možda je u pravu,Bonnie je pomislila kretajući se prema Meredith.Caroline bi mogla biti jedina od nas koja će preživeti sledeću sedmicu.

Izgledaj normalno,ponašaj se normalno.Došla je do Meredithine grupe.Meredith je omotavala vezice sa kape oko crvenog buketa.Bonnie je bacila brzi pogled okolo.U redu,ovo je mesto.A sada je vreme.
„Budi pažljiva sa tim;uništićeš ga,“ rekla je glasno.
Meredithin pogled zamišljene melanholije se nije promenio.Nastavila je buljiti u buket. „Nije fer,“ rekla je. „Da mi dobijemo ove,a Elena ne.Pogrešno je.“
„Znam;grozno je,“ Bonnie je rekla.Ali je držala ton laganim. „Želim da ima nešto što možemo da uradimo,ali ne možemo.“
„Sve je pogrešno,“ Meredith je nastavila,kao da nije ni čula. „Evo nas,na sunčevoj svetlosti,maturiramo,a eno nje,ispod onog – kamena.“
„Znam,znam,“ Bonnie je rekla. „Meredith,uzrujavaš se.Zašto ne misliš na nešto drugo?Vidi,kada završiš večeru sa roditeljima,hoćemo li na Raymondovu žurku?Čak i ako nismo pozvane,možemo provaliti.“
„Ne!“ Meredith je rekla uvređeno. „Ne želim da idem na ikakvu zabavu.Kako možeš i razmišljati o tome Bonnie?Kako možeš biti tako plitka?“
„Pa,moramo nešto...“
„Reći ću ti šta ja radim.Posle večere idem na groblje.Idem staviti ovo na Elenin grob.Ona je ta koja ga zaslužuje.“ Meredithini prsti su bili beli kada je uzela buket.
„Meredith,ne budi idiot.Ne možeš tamo,posebno noću.To je ludo.Matt će reći istu stvar.“
„Pa,ne pitam Matta.Ne pitam nikoga.Idem sama.“
„Ne možeš.Bože,Meredith.Oduvek sam mislila da imaš malo mozga – “
„A ja sam oduvek mislila da ti imaš neke osećaje.Ali očito čak i ne misliš o Eleni.Ili je to samo zato što želiš njenog starog momka za sebe?“
Bonnie je ošamarila.To je bio dobar šamar,sa punom energijom.Meredith je usisala oštar dah sa rukom na crvenom obrazu.Svi oko njih su buljili.
„To je to Bonnie McCullough,“ Meredith je rekla glasom mrtvo tihim. „Neću više nikada progovoriti sa tobom.“ Okrenula se na peti i otišla.
„Nikada neće biti uskoro za mene!“ Bonnie je doviknula i povukla se unazad.

Oči su gledale u Bonnie.Ali nije bilo pitanja u vezi toga da ona i Meredith nisu bile u centru pažnje proteklih nekoliko minuta.Bonnie se ugrizla za unutrašnjost obraza da održi mirno lice i odšetala do Matta,koji je izgubio skauta.
„Kako je bilo?“ promrmljala je.
„Dobro.“
„Misliš da je šamar bio previše?Nismo to planirali,samo me poneo trenutak.Možda je bilo preočito...“
„Bilo je u redu,u redu.“ Matt je izgledao preokupiran.Pažnja mu je bila odvučena.
„Šta je?Nešto u vezi plana?“ pitala je Bonnie.
„Ne,ne.Slušaj Bonnie.Razmišljao sam.Ti si bila ona koja je otkrila telo gospodina Tannera u Kući Lovljenih prošle Noći Veštica,zar ne?“
Bonnie je bila iznenađena.Smučilo joj se. „Pa,ja sam bila prva koja je znala da je stvarno mrtav,a ne da samo igra scenu.Zašto me sada to pitaš za Boga miloga?“
„Zato što mi možda možeš odgovoriti na ovo pitanje.Da li je gospodin Tanner mogao ubosti Damona?“
„Šta?“
„Je li mogao?“
„Ja...“ Bonnie je trepnula i lecnula se.A onda je izdahnula. „Pretpostavljam.Naravno.To je bila scena žrtvovanja,sećaš se,a nož koji smo koristili je bio pravi nož.Pričali smo o tome da koristimo lažni,ali kako je gospodin Tanner ležao pored,shvatili smo da je dovoljno sigurno.U stvari...“ Bonnieno lecanje je bilo dublje. „Mislim da kada sam našla telo,da je nož bio na drugačijem mestu nego što smo ga postavili.Ali onda,neko dete bi ga moglo pomeriti.Matte,zašto pitaš?“
„Samo zato jer mi je Damon nešto rekao,“ Matt je rekao ponovo buljeći u daljinu. „Pitao sam se da li bi moglo biti istina.“
„O.“ Bonnie je sačekala da kaže još nešto,ali ije. „Pa,“ ona je rekla. „Kada smo to raščistili,možeš li se vratiti na Zemlju,molim te?I zar ne misliš da bi me možda trebao zagrliti?Samo da pokažeš da si na mojoj strani i da nema šanse da se večeras pojaviš na Eleninom grobu sa Meredith?“
Matt je šmrknuo,ali onaj pogled je nestao iz njegovih očiju.Na trenutak je stavio ruku oko nje i pritisnuo je sebi.



Deža vu,Meredith je pomislila kako je stajala na kapiji groblja.Problem je bio,nije se mogla setiti na koje iskustvo sa groblja je ovo sve podsećalo.Bilo ih je mnogo.A u stvari,sve je počelo ovde.Ovde se Elena zaklela da neće odustati dok joj Stefan ne pripadne.Naterala je Bonnie i Meredith da se zavetuju da će joj pomoći – krvlju.Kako utešno,Meredith je pomislila.I ovde je Tyler napao Elenu u noći plesa.Stefan je došao da je spasi i to je bio njihov početak.Ovo groblje je videlo mnogo toga.Čak je videlo i celu grupu njih kako se penju na brdo do uništene crkve da traže Katherineino prebivalište.Sedmero ih je otišlo u kriptu:Meredith,Bonnie,Matt i Elena sa Stefanom,Damonom i Alaricom.Ali samo šestero njih je izašlo kako treba.Kada su izneli Elenu,to je bilo da je zakopaju.Ovo groblje je bilo početak,toliko koliko i kraj.I možda će večeras ovde biti i drugi kraj.Meredith je počela hodati.Želela bih da si ovde Alariče,pomislila je.Mogla bi iskoristiti tvoj optimizam i tvoju opsesiju prema nadprirodnom – i ne bi mi smetali ni tvoji mišići.
Elenin grob je bio na novom groblju,naravno,gde je trava bila još uredno pokošena,a ostali grobovi su bili ukrašeni raznim cvećem.Spomenik je bio veoma jednostavan,skoro neposeban,sa brižnim gravirom.Meredith se nagnula i stavila svoj buket ruža ispred.A onda,polako,dodala je kapu.Na ovom svetlu,obe boje su izgledale isto,kao osušena krv.Kleknula je i stavila ruke tiho,a onda čekala.Sve oko groblja je bilo tiho.Izgledalo je kao da je čeka.Redovi belih spomenika su se prostirali na obe njene strane.Meredith je slušala svaki zvuk.A onda je čula.Teški koraci.Sa svojom glavom nagnutom dole,bila je tiha,pretvarala se da nije ništa čula.Koraci su zvučali kao da su bliže,nisu se ni pomučili da budu tiši.
„Zdravo Meredith.“
Meredith je pogledala okolo. „O – Tylere,“ rekla je. „Uplašio si me.Mislila sa da si – nije važno.“
„Da?“ Tylerove usne su se izvile u smešak. „Pa,izvini što sam te razočarao.Ali to sam ja i niko drugi.“
„Šta radiš ovde Tylere?Nema dobrog starog partijanja?“
„I ja bi tebe mogao pitati isto pitanje.“ Tylerove oči su se spustile na spomenik i kapu,a njegovo lice se smračilo. „Ali pretpostavljam da ja znam odgovor.Ovde si zbog nje.Elena Gilbert,Svetlo u Tami,“ pročitao je sarkastično.
„To je tačno,“ Meredith je rekla. „'Elena' znači svetlost,znaš.I sigurno da je bila okružena tamom.Skoro je tama pobedila,ali ona je na kraju pobedila.“
„Možda,“ Tyler je rekao,a onda stisnuo čeljust. „Ali znaš Meredith,smešno je to sa tamom.Uvek te iza ćoška čeka još.“

„Kao večeras,“ rekla je Meredith,dižući pogled i gledajući u neb.Bilo je čisto i istačkano zvezdama.
„Veoma je mračno večeras,Tylere.Ali pre ili kasnije izaći će sunce.“
„Da,ali mesec ide prvi.“ Tyler se zacerekao,kao da je tu neka šala koju samo on vidi.
„Hej,Meredith.Da li si ikada videla porodičnu grobnicu Smallwoodovih?Pa,dođi.Pokazaću ti.Nije daleko.“
Baš kao što je pokazao i Eleni,Meredith je pomislila.Na neki način je uživala u ovom verbalnom prepucavanju,ali nikada nije izgubila pogled na smisao onoga zbog čega je došla ovamo.Njeni hladni prsti su se ukopali u džepove njene jakne i pronašli maleni kolutić himele.
„U redu je Tylere.Više bih volela da ostanem ovde.“
„Sigurna si?Groblje je opasno mesto za biti sam.“
Neupokojene duše,Meredith je pomislila.Gledala je pravo u njega.
„Znam.“
Ponovo se cerekao,pokazajući zube.
„U svakom slučaju,možeš videti odavde ako imaš dobre oči.Gledaj u tom pravcu,prema starom groblju.Sada,vidiš li nešto crveno i sjajno u sredini?“
„Ne.“ Bilo je malo odsjaja preko drveća na istoku.Meredith se držala toga.
„Ah,hajde Meredith.I ne pokušavaš.Jednom kada mesec izađe videćeš bolje.“
„Tyler,više neću da trošim vreme ovde.Odlazim.“
„Ne,ne odlaziš,“ rekao je.A onda kada su joj se prsti obmotali oko himele,dodao je nonšalantnim glasom: „Mislim,ne odlaziš dok ti ne ispričam priču o tom kamenu od crvenog mramora,zar ne?To je strava priča.Vidiš,taj kamen je napravljen od crvenog mramora i samo je jedan takav na celom groblju.A ta lopta na vrhu – vidiš? – mora da teži preko tone.Ali se pokreće.Pokrene se svaki put kada jedan Smallwood treba da umre.Moj deda nije verovao;malo je zagrebao na početku.Dolazio je svaki mesec da proveri.A onda je jednog dana došao i video da ogrebotin nije na istom mestu.Lopta se pomerila.Radio je sve što je mogao da je ponovo vrati natrag,ali nije mogao.Bila je preteška.I te noći,u krevetu,je umro.Zakopali su ga ispod.“
„Sigurno je imao srčani udar od preterivanja,“ Meredith je rekla dok su joj se dlanovi znojili.
„Zabavna si,zar ne?Uvek tako hladna.Uvek tako smirena.Treba mnogo učiniti da te natera da vrištiš,zar ne?“
„Odlazim Tylere.Dosta mi je.“
Pustio je da odšeta nekoliko koraka,a onda je rekao: „Vrištala si te noći kod Caroline zar ne?“
Meredith se okrenula. „Kako znaš?“
Tyler je zakolutao očima. „Malo popusti,u redu?Znam ja mnogo toga,Meredith.Na primer,znam šta ti je u džepu.“

Meredithini prsti su se ukočili. „Na šta misliš?“
„Himela,Meredith.Verbena officinalis.Imam prijatelja koji se razume u te stvari.“
Tyler je sada bio usredsređen,osmeh mu je rastao,gledao je u njeno lice kao da mu je to omiljena televizijska emisija.Kao mačka koja se igra sa mišem – pomerao se.
„I znam protiv čega je to,takođe.“
Bacio je pogleda preko ramena,a onda se brzo okrenuo sa prstom na usnama.
„Ššš.Vampiri,“ prošaptao je.A onda je zabacio glavu i nasmejao se.Meredith se udaljila za korak.
„Misliš da će ti to pomoći,zar ne?Ali ja ću ti otkriti tajnu.“
Meredithine oči su odmerile razdaljinu između nje i staze.Održavala je lice mirnim,ali nasilno treskanje je izvirivalo iz nje.Nije znala da li će se izvući iz ovoga.
„Nigde ti ne ideš dušice,“ Tyler je rekao,a njegova ogromna ruka je uhvatila Meredithinu.Bila je vlažna i vrela.
„Za tvoje iznenađenje – ostaješ upravo ovde.“
Telo mu je bilo napeto – glava mu je gledala napred.
„Pusti me Tylere.Povređuješ me!“ Panika je proparala Meredithine nerve kada je osetila Tylerovo meso na njenom.Ali samo ju je uzeo jače.
„Ovo je tajna,srce,koju niko drugi ne zna,“ Tyler je rekao,pribijajući je bliže sebi,njegov dah je bio o njeno lice.
„Došla si ovde sva naoružana protiv vampira.Ali ja nisam vampir.“
Meredithino srce je snažno bilo.
„Pusti me!“
„Prvo želim da pogledaš tamo.Sada možeš videti,“ rekao je okrećući je.Nije mogla,a da ne gleda.I bio je u pravu,mogla je videti – kao crveni spomenik sa velikom loptom na vrhu.Ili – ne loptom.Ta crvena lopta je izgledala kao...izgledala je kao...
„Sada pogledaj istočno.Šta vidiš Meredith?“ Tyler je nastavio,a glas mu je bio promukao od uzbuđenja.Bio je pun mesec.Uzdigao se dok su razgovarali,a sad je visio iznad brda,savršeno okrugao,kao velika i nabrekla crvena lopta.I tako je spomenik izgledao.Kao pun mesec posut krvlju.
„Došla si ovde zaštićena protiv vampira,“ Tyler je rekao iza nje još promuknutije. „Ali Smallwoodovi nisu vampiri.Mi smo nešto drugo.“
A onda je zarežao.Nijedno ljudsko grlo ne bi moglo da napravi taj zvuk.To nije bila imitacija životinje;bilo je stvarno.Neprirodni zvukovi su terali Meredith da gleda okolo u neverici.Ono što je videla izgledalo joj je toliko strašno da to njen um nije mogao da prihvati.
Zavrištala je.
„Rekao sam ti da je iznenađenje.Kako ti se sviđa?“ Tyler je rekao.Glas mu je bio debeo i sa pljuvačkom,a njegov crveni jezik se video između belih očnjaka.Njegovo lice više nije bilo lice.Iskrivilo se,oči su mu bile žute.Njegova brončana kosa je narasla preko njegovih obraza i iza vrata.Dlaka.
„Možeš vrištati koliko god hoćeš,ali niko te neće čuti,“ dodao je.
Svaki mišić u Meredithinom telu je bio napet,pokušavala je da mu se odupre.To je bila tako slabašna reakcija,nije joj se mogla odupreti iako je želela.Njegov dah je bio tako topao i mirisao je užasno – kao životinja.Nokti koji su se zakopavali u njene dlanove su bile kandže.Nije imala snage da ponovo vrisne.

„Postoje i druge stvari – pored vampira koje imaju nagon za krvlju,“ Tyler je rekao novim glasom. „A ja želim da probam tvoju.Ali prvo ćemo malo da se zabavimo.“
Iako je i dalje bio na dve noge,njegovo telo je bilo pogrbljeno i čudno postavljeno.Meredithino odbijanje je bilo slabašno i pala je na zemlju.Bila je jaka,ali on je bio mnogo jači,njegovi mišići su je pritiskali dok se ona borila da se oslobodi.
„Uvek si bila predobra za mene,nisi li?Pa,sada ćeš videti šta si propustila.“
Ne mogu da dišem,Meredith je pomislila.Njegova ruka je pritiskala njeno grlo – blokirao je vazduh.Sivi talasi su udarali kroz njen mozak.Ako se sada preda...
„Želećeš da umreš onako brzo kao Sue.“
Tylerovo lice je gledalo u nju,crveno kao mesec.Njegova druga ruka je držala njene dve ruke.
„Jesi ikada čula priču u Crvenkapi?“
„Sivilo se pretvaralo u tamu i bilo je poprskano sa nekoliko svetlih mrlja.Kao zvezde,Meredith je pomislila.Padam u zvezde...
„Miči ruke sa nje Tylere!Pusti je odmah,“ viknuo je Mattov glas.
Prolomio se Tylerovo urlikanje.Ruka koja je bila na Meredithinom grlu je oslabila pritisak,a vazduh je proleteo do njenih pluća.Koraci su tutnjali oko nje.
„Čekao sam dugo vremena da uradim ovo tylere,“ rekao je Matt vukući njegovu riđu kosu.A onda je Mattova pesnica pogodila Tylerovo lice.Prsnula je krv iz životinjske nosnice.Tylerovi zvuci su naterali Meredithino srce da se smrzne.Namerio se na Matta i ispružio kandže.Matt je pao na zemlju,a Meredith je terala samu sebe da se pridigne.Nije mogla – svi njeni mišići su bili nestabilni.Ali neko drugi je uzeo Tylera otraga kao da je Tyler težio kao obično krpena lutka.
„Baš kao u stara vremena Tylere,“ rekao je Stefan stavljajući Tylera na stopala i gledajući ga direktno u lice.Tyler je buljio nekoliko trenutaka,a onda je pokušao da potrči.
Bio je brz,izbegavao je nadgrobne spomenike veoma vešto.Ali Stefan je bio brži – presekao mu je put.
„Meredith,da li si povređena?Meredith?“ Bonnie je klečala pored nje.Meredith je kimnula – još nije mogla da govori – pustila je Bonnie da joj održi glavu.
„Znala sam da smo ga trebali ranije zaustaviti,znala sam,“ rekla je Bonnie zabrinuto.
Stefan je vukao Tylera nazad.
„Uvek sam znao da si idiot,“ rekao je bacajući ga o spomenik. „Ali nisam znao da si ovoliko glup.Mislio sam da si naučio da ne zaskačeš devojke po groblju,ali ne.I morao si da se pohvališ da si uradio ono Sue.To ti nije bilo pametno Tylere.“

Meredith je gledala kako su zurili jedan u drugog.Tako različiti,pomislila je.Čak iako su obojica bili stvorenja tame – na neki način.Stefan je bio bled,zelene oči su mu sevale od besa i pretnje,ali u njima se ogledao ponos,skoro njegova čistoća.Bio je kao anđeo na belom mramornom spomeniku.Tyler je izgledao kao uhvaćena životinja.Bio je preplašen,duboko je disao,krv i pljuvačka su mu bile na grudima.Te žute oči su sevale od mržnje i strahama njegovi prsti su radili kao da će se zabosti u nešto.Niski zvuk je dolazio iz njegovog grla.
„Ne brini.Nemam vremena da bi te pretukao ovaj put,“ Stefan je rekao. „Ne ukoliko ne nameravaš bežati.A sada svi idemo u crkvu na jedan mali razgovor.Voliš da pričaš priče Tylere – e pa sada ćeš meni da ispričaš jednu.“
Tyler je skočio na njega – pravo sa zemlje na njegovo grlo.Ali Stefan je bio spreman.Meredith je sumnjala da su Stefan i Matt uživali sledećih nekoliko minuta,ali je odvratila pogled.
Na kraju – Tyler je bio umotan u najlon.Mogao je hodati ili skakutati – a Stefan je vukao kraj njegove majce i vodio ga put crkvice na brdu.Unutra,Stefan je gurnuo Tylera na zemlju blizu otvorenog groba.
„A sada,“ rekao je. „Sada ćemo da malo porazgovaramo.A ti ćeš da sudeluješ Tylere – ili će ti biti veoma,veoma žao.“




Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia

http://www.iansbalkan.com

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum