You are not connected. Please login or register

Sedmo Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Sedmo Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 5:40 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator



Vampirski Dnevnici, Knjiga IV.

"Mračno Okupljanje"

By

Lisa J. Smith



Sedmo Poglavlje



Stefan se pojavio iza ćoška kuće,skoro se plašeći šta bi mogao pronaći.Napola je očekivao da je Damon napustio svoj položaj.Sigurno je bio idiot što je i ostavio Damona uopšte.Ali kada je ušao u dvorište,video je kretnju između lešnikovih drveća.Njegove oči,oštrije od ljudskih zato jer su bile adaptirane lovu,su videle tamnu senku nagnutu na zid.
„Trebalo ti je vremena da se vratiš.“
„Morao sam osigurati da se ostali sigurno vrate kući.I morao sam da jedem.“
„Životinjsku krv,“ Damon je rekao sa očima fiksiranim na maloj kapljici na Stefanovoj majci. „Zec,po mirisu.Izgleda nekako upriličeno,zar ne?“
„Damone – dao sam himelu i Bonnie i Meredith.“
„Dovitljiva ideja,“ Damon je rekao i pokazao zube.
Poznati osećaj iritacije je preplavio Stefana.Zašto Damon uvek mora biti tako težak?Razgovor sa njim je bio kao hodanje u minskom polju.
„Sada idem,“ Damon je nastavio prebacujući jaknu preko jednog ramena. „Imam svojih poslova o kojima se moram pobrinuti.“ Prebacio je grimasu preko ramena: „Ne čekaj me.“
„Damone.“ Damon se poluokrenuo,nije gledao,ali je slušao. „Poslednja stvar koju trebamo je neka devojka u ovom gradu koja viče 'Vampir!'“ Stefan je rekao. „Ili da pokazuje znake.Ovi ljudi su prošli kroz mnogo toga;neće ignorisati.“
„Imaću to na umu.“ To je bilo rečeno ironično,ali to je bila stvar najbliža obećanju koju je Stefan ikada dobio od svog brata.
„I,Damone?“
„Šta sada?“
„Hvala ti.“
To je bilo previše.Damon se okrenuo,oči su mu bile hladne i izazivajuće,oči stranca.
„Ne očekuj ništa od mene,mali brate,“ rekao je opasno. „Zato što ćeš svaki put pogrešiti.I ne pomišljaj da možeš manipulisati sa mnom,takođe.To troje ljudskih te može pratiti,ali ja neću.Ja sam ovde iz sopstvenih razloga.“
Otišao je i pre nego što je Stefan skupio reči da odgovori.Ne bi ni bilo važno.Damon nikada nije slušao bilo šta što je on govorio.Damon ga čak nikada nije zvao imenom.To je uvek bilo ono užasno 'mali brate.'

A sada Damon ide da dokaže koliko je nedokazan,Stefan je pomislio.Divno.Uradiće nešto samo da pokaže Stefanu da je sposoban da to uradi.Stefan je pronašao drvo,seo pored,naslonio se i pustio da mu pogled odluta na noćno nebo.Pokušao je da razmisli o problemu,o tome šta je večeras pronašao.Vickien opis je odavao ubicu.Visok,plava kosa i oči,pomislio je – to ga je podsećalo na nekoga.Ne na nekoga koga je sreo,ali na nekoga o kome je slušao...
Nije bilo koristi.Nije mogao da drži misli na zagonetci.Bio je umoran,usamljen i očajno mu je trebala ugodnost.A istina je bila da se nikada neće osećati ugodno.
Elena,pomislio je,lagali si mi.
To je bila jedina stvar na kojoj je ona insistirala,jedina stvar koju je uvek obećavala. 'Šta god da se desi,Stefane,ja ću biti sa tobom.Reci mi da mi veruješ.' I on je odgovorio,bespomoćan pod njenom čarolijom: 'O,Elena,verujem.Šta god da se desi,bićemo zajedno.'
Ali ostavila ga je.Ne sopstvenim izborom možda,ali šta je bilo važno na kraju?Ostavila ga je i otišla.Bilo je vremena kada sve što je želio je bilo da ode za njom.Misli o nečemu drugom,bilo čemu drugom,rekao je samom sebi,ali je bilo prekasno.Jednom otkrivene,Elenine slike su zaigrale oko njega,prebolne da se podnesu,a prelepe da se odgurnu.
Prvi put kada su se poljubili.Šok vrtoglave slatkoće kada su se njegove usne srele sa njenim.A posle toga,šok posle šoka,ali na nekom dubljem rasponu.Kao da je ona dosezala do njegovog jezgra,jezgra koje je on skoro zaboravio.Preplašen,osetio je kako se njegove odbrane tope.Sve njegove tajne,sva njegove odbijanja,svi trikovi koje je koristio da održi ljude na distanci.Elena je prošla kroz sve njih,izložila je njegovu ranjivost.Izložila je njegovu dušu.A na kraju,shvatio je da je to ono što je želeo.Želeo je da ga Elena vidi bez odbrana,bez zidova.Želeo je da ona zna šta je on.
Zastrašujuće?Da.Kada je otkrila njegovu tajnu,kada ga je pronašla kako se hrani sa one ptice,bilo ga je sramota.Bio je siguran da će se ona prestravljeno okrenuti od krvi na njegovim usnama.

Ali kada je pogledao u njene oči te noći,video je razumevanje.Oproštaj.Ljubav.Njena ljubav ga je izlečila.I tada je znao da nikada neće moći biti rastavljeni.Druga sećanja su se pojavila,a Stefan se držao za njih,čak iako ga je bol trgala.Osećaji.Osećaj Elena pored njega,u njegovim rukama.Trljanje njene kose nasuprot njegovog obraza,lagane kao pero.Kriva linija njenih usana,njihov okus.Nemoguća ponoćna plava njenih očiju.Sve izgubljeno.Sve iznad njegovog dosega,zauvek.
Ali Bonnie je dosegla Elenu.Elenin duh,njena duša,je i dalje negde blizu.Od svih,on je trebao biti sposoban da je prizove.Imao je Moć pod svojom komandom.I imao je više prava od ikoga je potraži.Znao je kako se to radi.Zatvori oči.Zamisli osobu koju želiš da privučeš blizu.To je bilo lako.Mogao je videti Elenu,osetiti je,namirisati je.A onda zovi,pusti da tvoja potraga dosegne prazninu.Otvori sam sebe i pusti da tvoja potreba bude osećena.Još lakše.Nije ga bilo briga za opasnost.Skupio je sav svoj bol i poslao ga da traži,kao molitvu.
I osetio...ništa.
Samo sopstvenu samoću.Samo tišinu.Njegova Moć nije bila ista kao Bonniena.Nije mogao dosegnuti jedinu stvar koju je voleo najviše,jedinu stvar koja mu je bila bitna.U svom životu se nije osetio tako usamljeno.


„Hoćeš šta?“ Bonnie je rekla.
„Neke zapise o istoriji Fell's Churcha.Posebno o pronalazačima,“ Stefan je rekao.Svi su sedeli u Meredithinom autu,koje je bilo parkirano na diskretnoj distanci od Vickiene kuće.Bio je sumrak sledećeg dana i svi su se upravo vratili sa Sueinog pogreba – svi osim Stefana.
„To ima nešto sa Sue,zar ne?“ Meredithine tamne oči su pogledale u Stefanove. „Misliš da si rešio misteriju.“
„Možda,“ priznao je.Čitav dan je razmišljao.Stavio je bol od prošle noći iza sebe,i opet je bio kontroliran.Iako nije mogao doseći Elenu,mogao je ispraviti svoju veru u sebe – mogao je uraditi ono što je ona želela da uradi.I našao je ugodnost u radu,u koncentraciji.To je održalo sva osećanja daleko.Dodao je: „Imam ideju o onome što se moglo desiti,ali to je velika pretpostavka i ne želim da pričam o tome dok ne budem siguran.“
„Zašto?“ pitala je Bonnie.Takav kontrast Meredith,Stefan je pomislio.Kosa crvena kao vatra i duh koji ide uz nju.To delikatno srcasto lice i svetla put.Bonnie je bila pametna – čak iako je tek počinjala da shvata šta je.
„Zbog toga ako sam u krivu,nevina osoba bi mogla biti povređena.Gledaj,u ovom trenutku to je samo ideja.Ali obećavam da kad budem imao ikakav dokaz da to upotpunim,reći ću vam.“
„Možeš pričati sa gospođom Grimesby,“ Meredith je predložila. „Ona je gradska bibliotekarka i zna mnogo toga o pronalaženju Fell's Churcha.“
„Ili,uvek postoji Honoria,“ Bonnie je rekla. „Mislim,ona je bila jedan od pronalazača.“
Stefan je brzo pogledao u nju. „Mislio sam da je Honoria Fell prestala komunicirati sa tobom,“ rekao je pažljivo.
„Nisam mislila da razgovaraš sa njom.Ona je otišla,pftt,gotova,“ Bonnie je rekla u gađenju. „Mislim na njen dnevnik.Upravo je u biblioteci sa Eleninim;gospođa Grimesby ih drži pored stola.“
Stefan je bio iznenađen.Nije mu se sviđala ideja o tome da Elenin dnevnik bude prikazivan.Ali Honoriini zapisi bi mogli biti tačno ono što je tražio.Honoria nije bila samo mudra žena;bila je veoma upućena u nadnaravno.Veštica.

„Biblioteka je do sada zatvorena,“ Meredith je rekla.
„Još bolje,“ rekao je Stefan. „Niko neće znati koju informaciju tražimo.Dvoje nas može otići dole i provaliti unutra,a ostalo dvoje mogu ostati ovde.Meredith,ako pođeš sa mnom – “
„Volela bih da ostanem ovde,ako nije problem,“ rekla je. „Umorna sam,“ dodala je u odbranu kada je videla njegov izraz. „A na ovaj način mogu stići kući ranije.Zašto ti i Matt ne odete,a ja i Bonnie ćemo ostati ovde?“
Stefan je i dalje gledao u nju. „U redu,“ rekao je polako. „U redu.Ako je u redu sa Mattom.“ Matt je kimnuo. „To je to,onda.Trebaće nam nekoliko sati ili više.Vas dve možete ostati u autu i zaključajte vrata.Trebate biti dovoljno sigurne na taj način.“ Ako je bio u pravu u svoje sumnje,neće biti napada neko vreme – nekoliko dana.Bonnie i Meredith bi trebale biti sigurne.Ali nije mogao pomoći sebi,a da se ne pita šta je iza Meredithinog predloga,ne samo umor,bio je siguran.
„Usput,gde je Damon?“ Bonnie je pitala kada su on i Matt počeli da izlaze.Stefan je osetio kako mu se stomačni mišići grče.
„Ne znam.“ Čekao je da ga to neko pita.Ni on nije video svog brata od sinoć i nije imao pojma šta Damon radi u ovom trenutku.
„Pokazaće se on već,“ rekao je i zatvorio vrata automobila. „To je ono čega se plašim.“
On i Matt su hodali do biblioteke u tišini,ostajali su u senkama i izbegavali osvetljene površine.Nije si mogao priuštiti da bude viđen.Stefan je došao nazad da pomogne Fell's Churchu,ali je bio siguran da Fell's Church nije želeo njegovu pomoć.Ponovo je bio stranac.Povrediće ga ako ga uhvate.Katanac na biblioteci je bilo lako obiti.Mehanizam mu je bio prost.A dnevnici su bili baš tamo gde je Bonnie rekla da će biti.Stefan je prisilio svoju ruku da se odmakne od Eleninog dnevnika.Unutra je bio zapis Eleninih poslednjih dana,njenim sopstvenim rukopisom.Ako počne sada misliti o tome...
Koncentrisao se na kožnu svesku pored njega.Iščezavajuće mastilo na požutelim stranicama je bilo teško pročitati,ali posle nekoliko minuta,oči su mu se privikle na uski rukopis.To je bila priča Honorie Fell i njenog muža,koji su sa Smallwoodovima i još nekoliko drugih porodica došli na ovo mesto kada je ono bilo samo divljina.Nisu se samo suočavali sa izolacijom i gladi nego sa divljim životom.Honoria je rekla svoju priču o njihovoj borbi da prežive jednostavno i jasno,bez sentimentalnosti.

A u tim stranicama,Stefan je našao ono što je tražio.Dok su mu se dlačice na rukama dizale ponovo je pročitao unos.A onda se naslonio na zid i zatvorio oči.
Bio je u pravu.Više nije bilo sumnje.I to je značilo da je sigurno u pravu u vezi toga šta se dešava u Fell's Churchu.Na trenutak ga je saprala svetla muka i bes koji ga je terao da čupa,cepa i povredi nešto.Sue.Lepa Sue koja je bila Elenina prijateljica je umrla radi...toga.Krvavog rituala.To ga je teralo da želi da ubije.Ali onda je bes iščezao i bio je zamenjen željom i nagonom da se zaustavi ovo što se dešava i da se stvari vrate u normalu.Obećao sam te,prošaptao je Eleni svojim umom.Zaustaviću to nekako.Bez obzira na sve.
Pogledao je u Matta koji je gledao u njega.Elenin dnevnik je bio Mattovim rukama,zatvoren preko njegovog palca.I tada su Mattove oči izgledale tamno plavo kao Elenine.Previše tamne,pune žalovanja i nečega poput gorčine.
„Našao si,“ Matt je rekao. „I loše je.“
„Da.“
„I treba da bude.“ Matt je odgurnuo Elenin dnevnik na stol i stao.Zvučalo je kao da je prsten zadovoljstva u njegovom glasu.Kao neko ko je upravo dokazao poantu.
„Mogao sam te sačuvati nevolje da dolaziš ovamo.“ Matt je istraživao tamnu biblioteku i igrao se sa sitnišom u svom džepu.Neko posmatrač bi pomislio da je on sasvim opušten,ali ga je njegov glas izdavao.Bio je sav žalostan. „Samo misli o najgoroj stvari koju možeš da zamisliš i to je uvek istina,“ rekao je.
„Matte,“ Odjednom je razumevanje prošlo kroz Stefana.Bio je preokupiran od kada je došao u Fell's Church da pogleda Matta kako treba.Sada je shvatio da je bio neoprostivo glup.Nešto je bilo strašno kako ne treba.Mattovo celo telo je bilo ukočeno od napetosti koja je ležala ispod njegove površine.A Stefan je mogao osetiti očaj u njegovom umu.
„Matte,šta ti je?“ rekao je tiho.Ustao je i prešao put do drugog dečaka. „Ima li to neke veze sa mnom?“
„U redu sam.“
„Treseš se.“ To je bila istina.Trzaji su prolazili kroz celo njegovo telo.

„Rekao sam da sam u redu!“ Matt se izvukao od njega,napetih ramena. „U svakom slučaju,šta bi ti mogao uraditi pa da me to uzruja?Osim što si uzeo moju devojku i ubio je,mislim?“
Ova oštrica je bila drugačija,bila je negde pored Stefanovog srca,a sada je prošla pravo kroz srce.Kao bodež koji ga je ubio jednom davno.Pokušao je da diše i nije verovao da može da govori.
„Žao mi je.“ Mattov glas je bio malo opušteniji,a kada ga je Stefan pogledao video je da su se napeta ramena opustila. „To je bilo bezveze od mene.“
„To je bila istina.“ Stefan je sačekao trenutak,a onda dodao: „Ali to nije celi problem,zar ne?“
Matt nije odgovorio.Buljio je u pod i gurao nešto nevidljivo svojom cipelom.Kada je Stefan već počeo da odustaje,odvratio mu je sopstvenim pitanjem: „Kakav je svet zaista?“
„Kakav je...šta?“
„Svet.Ti si video mnogo toga Stefane.Imaš četiri ili pet stoleća iza sebe,zar ne?Pa,koja je poanta?Mislim,da li je to obična vrsta mesta koju vredi čuvati ili je sve ovo gomila smeća?“
Stefan je zatvorio oči. „Oh.“
„I šta je sa ljudima,ha Stefane?Ljudskom rasom.Da li smo mi bolest ili samo simptom?Mislim,uzmimo nekoga kao – kao Elenu.“ Mattov glas se potresao,ali je nastavio. „Elena je umrla da sačuva grad za devojke kao što je Sue.A sada je Sue mrtva.I sve se ponovo dešava.Nikada nije gotovo.Ne možemo pobediti.Šta ti to govori?“
„Matte.“
„Ono što stvarno pitam je,koja je poanta?Da li je sve ovo neka kosmička šala koju ne razumem?Ili je cela stvar samo jedna velika greška?Razumeš li šta hoću da kažem?“
„Razumem Matte,“ Stefan je seo i prošao rukama kroz kosu. „Ako začepiš na trenutak,pokušaću da ti odgovorim.“
Matt je privukao stolicu i seo. „Odlično.Daj sve od sebe.“ Oči su mu bile teške i izazovne,ali ispod Stefan je video nevericu i bol.
„Video sam mnogo zla,Matte.Više nego što možeš da zamisliš,“ Stefan je rekao. „Proživeo sam ga.Uvek će biti deo mene bez obzira koliko se ja odupirao.Ponekad mislim da je cela ljudska rasa zla,ali mnogo manje od moje.A ponekad mislim da su obe naše rase toliko zle da nije bitno šta se događa ostalim.Kada joj se predaš,ne znam šta više možeš.Ne mogu ti reći da li postoji poanta ili da li će stvari biti u redu.“

Stefan je pogledao Matta pravo u oči i rekao mu: „Ali ja imam pitanje za tebe.Pa šta?“
Matt je buljio u njega. „Pa šta?“
„Da.Pa šta.“
„Pa šta ako je celi univerzum zao i ako bilo šta što uradimo to ne može da pormeni?“ Mattov glas je postigao volumen koji je pojačavao njegovu nevericu.
„Da,pa šta?“ Stefan se nageo napred. „Šta ćeš da uradiš Matte Honeycutte ako je svaka stvar koju si rekao istina?Šta ćeš da uradiš ti lično?Da li ćeš se prestati boriti i otići plivati sa ajkulama?“
Matt se držao sa stolicu. „O čemu ti pričaš?“
„Možeš to,znaš.Damon to govori celo vreme.Možeš se pridružiti strani pobednika,zloj strani.I niko te ne može kriviti,zato što,ako je univerzum takav,zašto i ti ne bi mogao biti takav?“
„Dođavola!“ Matt je eksplodirao.Oči su mu bile vodene i na pola se digao iz stolice. „To je možda Damonov način!Ali samo zato što nema nade ne mora značiti da se moramo prestati boriti.Čak i ako znam da nema nade,ipak moram pokušati.Moram pokušati,dođavola!“
„Znam.“ Stefan se naslonio i nasmešio se.To je bio umoran smešak,ali je pokazivao kako se oseća sa Mattom.I na trenutak je na Mattovom licu video da je on razumeo.
„Znam zato što se isto tako osećam,“ Stefan je nastavio. „Nema izgovora da se odustane samo zato što izgleda da ćemo izgubiti.Moramo pokušati – jer je drugi izbor da se predamo.“
„Nisam spreman ništa da predam,“ Matt je rekao kroz zube.Izgledao je kao da borio sa vatrom koja je celo vreme gorela u njemu. „Ikada,“ rekao je.
„Da,pa, 'ikada' je dugo vremena,“ Stefan je rekao. „Ali šta vredi ako ni ja ne pokušam.Ne znam da li je moguće,ali moram da pokušam.“
„To je sve što iko može da uradi,“ Matt je rekao.Polako je ustao iz stolice i stao uspravno.Napetost je otišla iz njegovih mišića,a njegove oči su bile čisto plave – kao one kojih se Stefan sećao.
„U redu,“ rekao je tiho. „Ako si pronašao ono zbog čega smo došli,bolje da se vratimo do devojaka.“
Stefan je malo razmislio.

„Matte,ako sam u pravu u vezi onoga što se događa,devojke bi trebale biti sigurne neko vreme.Ali idi i preuzmi nadgledanje.Kada sam već ovde,voleo bi da pročitam nešto – o momku koji se zvao Gervase od Tilburya,koji je živeo u ranim 1200-im.“
„Čak i pre tvog vremena,a?“ Matt je rekao,a Stefan mu se mrtvo osmehnuo.Stajali su tako na trenutak,gledajući jedan u drugog.
„U redu.Pretpostavljam da se vidimo kod Vickie.“ Matt se okrenuo prema vratima,a onda oklevao.Ponovo se okrenuo i ispružio ruku. „Stefane – drago mi je što si se vratio.“
Stefan je uhvatio njegovu ruku. „Drago mi je da to čujem,“ bilo je sve što je rekao,ali u sebi je osetio toplinu koja je odnela bol.I nešto samoće takođe.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum