You are not connected. Please login or register

Šesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Šesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 5:37 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator



Vampirski Dnevnici, Knjiga IV.

"Mračno Okupljanje"

By

Lisa J. Smith



Šesto Poglavlje


Vickiena kuća je bila na ćošku,a oni su došli iz ulice sa strane.Nebo je bilo popunjeno sa teškim ružičastim oblacima.Svetlo je skoro bilo kao i ono ispod vode.
„Izgleda kao da će oluja,“ Matt je rekao.
Bonnie je pogledala u Damona.Ni on ni Stefan nisu voleli svetlost.A ona je mogla osetiti Moć koja izbija iz njega,kao niski elektricitet ispod njegove kože.Nasmejao se i bez gledanja u nju rekao: „Šta mislite o snegu u junu?“
Bonnie je zaustavila podrhtavanje.Pogledala je u Damona jednom ili dva puta dok su još bili u ambaru.Slušao je priču,ali se nije menjao.Izraz lica mu se nije menjao kao Stefanov kada je ona spominjala Elenu – ili kada je pričala u Sueinoj smrti.Šta je on stvarno osećao za Elenu?Jednom je priznao snežnu oluju i ostavio je da se smrzne u njoj.Šta oseća sada?Da li imalo mari za to da se uhvati ubica?
„To je Vickiena soba,“ rekla je Meredith. „Onaj prozor,otraga.“
Stefan je pogledao u Damona. „Koliko ima ljudi u kući?“
„Dvoje.Čovek i žena.Žena je pjana.“
Jadna gospođa Bennett,pomislila je Bonnie.
„Trebam ih uspavane,“ Stefan je rekao.
Bonnie je bila fascinirana naletom Moći koju je osetila od Damona.Njene psihičke sposobnosti nikada nisu bile dovoljno jake da osete tu esenciju,ali sada su bile.Sada ih je mogla osetiti jasno koliko je mogla videti i iščezavajuće ljubičasto svetlo ili namirisati tamjan izvan Vickienog prozora.
Damon je izdahnuo. „Zaspali su.“
Stefan je lagano pokucao po prozoru.Nije bilo odgovore,barem ne onog koji je Bonnie mogla videti.Ali Damon i Stefan su pogledali jedan u drugoga.
„Već je u polutransu,“ Damon je rekao.
„Uplašena je.Ja ću to;mene zna,“ rekao je Stefan.Stavio je prozore na prozor. „Vickie,ja sam,Stefan Salvatore,“ rekao je. „Došao sam da ti pomognem.Hoćeš li me pustiti unutra.“
Glas mu je bio tih.Nije se mogao čuti unutra.Ali nakon jednog trenutka,zavese su se razdvojile i pojavilo se lice.Bonnie je izdahnula.Vickiena duga,smeđa kosa je bila raštrkana,koža joj je bila bleda.Crni prstenovi su joj bili ispod očiju.Oči su joj izgledale fiksirane i staklaste.Usne su joj bile ispucale.

„Izgleda kao da je obučena da glumi Ophelijinu ludu scenu,“ Meredith je rekla ispod daha. „Spavaćica i sve.“
„Izgleda zaposednuto,“ Bonnie je prošaptala.
Stefan je samo rekao: „Vickie,otvori prozor.“
Mehanički,kao lutka,Vickie je uhvatila za šteku i prozor se otvorio.Stefan je rekao: „Vickie,mogu li da uđem?“
Vickiene oči su prešle preko grupe napolju.Na trenutak je Bonnie pomislila da ne prepoznaje ni jedno od njih.A onda je trepnula i polako rekla: „Meredith...Bonnie...Stefane?Vratio si se.Šta radiš ovde?“
„Pusti me unutra,Vickie.“ Stefanov glas je bio hipnotički.
„Stefane...“ A posle duge pauze: „Uđi.“
Iskoračila je unazad kada je on stavio ruku na klupicu i ušao unutra.Matt ga je pratio,a onda Meredith.Bonnie,koja je nosila minicu je ostala napolju sa Damonom.Želela je da je danas obukla farmerice u školu,ali nije znala da će ići na ekspediciju.
„Ne trebaš biti ovde,“ Vickie je rekla Stefanu,skoro smireno. „Dolazi da me uhvati.Uhvatiće i tebe.“
Meredith je stavila ruku oko nje.Stefan je samo rekao: „Ko?“
„On.Dolazi mi u snovima.On je ubio Sue.“ Vickien nemaran ton je bio više zastrašujući nego što je histerija mogla biti.
„Vickie,došli smo da ti pomognemo,“ Meredith je rekla nežno. „Sve će sada biti u redu.Nećemo mu dopustiti da te povredi,obećavamo.“
Vickie se izvukla ispod njene ruke i blenula u nju.Pogledala je u Meredith od glave do pete kao da se Meredith upravo promenila u nešto neverovatno.A onda je počela da se smeje.To je bio grozan,promukao smeh.Nastavljao se i nastavljao dok Bonnie nije bila primorana da pokrije uši.Konačno je Stefan rekao: „Vickie,zaustavi se.“
Smeh je umro u nešto kao jecaje,a kada je Vickie ponovo podigla glavu,oči su joj bile manje staklaste,ali više uznemirene. „Svi ćete pomreti,Stefane,“ rekla je,odmahujući glavom. „Niko se ne može boriti sa njim i preživeti.“
„Trebamo da saznamo nešto o njemu tako da možemo.Trebamo tvoju pomoć,“ Stefan je rekao. „Reci mi kako izgleda.“
„Ne mogu ga videti u svojim snovima.On je samo senka bez lica.“ Vickie je to prošaputala,ramena su joj se tresla.

„Ali videla si ga u Carolineinoj kući,“ Stefan je rekao insistirajući. „Vickie,slušaj me,“ dodao je kada se devojka oštro okrenula od njega. „Znam da si preplašena,ali ovo je važno,važnije nego što možeš razumeti.Ne možemo se boriti protiv njega ako ne znamo protiv čega smo,a ti si jedina,jedina koja ima informaciju koja nam treba.Moraš nam pomoći.“
„Ne mogu se setiti – “
Stefanov glas je bio nepopustljiv: „Imam način da ti pomognem da se setiš,“ rekao je. „Hoćeš me pustiti da probam?“
Sekunde su prolazile,a onda je Vickie duboko udahnula. „Radi šta hoćeš,“ rekla je indiferentno. „Baš me briga.Nema nikakve razlike.“
„Ti si hrabra devojka.Sada,pogledaj me Vickie.Želim da se opustiš.Samo me gledaj i opusti se.“ Stefanov glas se spustio na mumlanje.Nastavio je nekoliko minuta,a onda su se Vickiene oči sklopile.
„Sedi.“ Stefan je vodio do kreveta.Seo je pored nje gledajući je u lice.
„Vickie,osećaš se smireno i opušteno.Ništa čega se setiš te ne može povrediti,“ rekao joj je. „Sada,trebam da se vratiš u subotu naveče.Na spratu si,u velikoj spavaćoj sobi u Carolineinoj kući.Sue Carson je sa tobom i još neko.Želim da vidiš – “
„Ne!“ Vickie se izvrnula i napravila kretnju kao da želi da pobegne od nečega. „Ne!Ne mogu – “
„Vickie,smiri se.Neće te povrediti.Ne može te videti,ali ti možeš videti njega.Slušaj me.“
Kako je Stefan progovorio,Vickie se utišala.Ali i dalje je podrhtavala.
„Moraš ga videti Vickie.Pomozi nam da se borimo sa njim.Kako izgleda?“
„Izgleda kao đavo!“
To je bio skoro vrisak.Meredith je sela na Vickienu drugu stranu i uzela je za ruku.Pogledala je kroz prozor u Bonnie koja je gledala širokih očiju.Bonnie nije imala pojma o čemu to Vickie priča.
„Reci mi više,“ rekao je Stefan.
Vickiena usta su se izvrnula.Nosnice su joj se povećale kao da miriše nešto grozno.Kada je progovorila,svaku reč je izgvorila odvojeno,kao da joj je muka od njih.
„Nosi...staru kabanicu.Šljapka mu oko nogu na vetru.Tera vetar da duva.Kosa mu je plava.Skoro bela.Oko čitave glave.Oči su mu plave – električno plave.“ Vickie je olizala usne i progutala knedlu.Izgledala je kao da je vrtoglavica preuzima.
„Plava je boja smrti.“

Grom je zarežao i prolomio se nebom.Damon je brzo pogledao na gore,onda se ukočio,očiju suženih.
„Visok je.I smeje se.Poseže za mnom smejući se.Ali Sue vrišti 'Ne,ne' i pokušava da me odgurne.Tako da uzima nju umesto mene.Prozor je slomljen,a balkon je tamo.Sue plače 'Ne,molim te.' A onda ga gledam – gledam ga kako je baca...“ Vickien dah se slamao,a glas joj se povišavao histerično.
„Vickie,u redu je.Nisi stvarno tamo.Sigurna si.“
„O,molim te,ne – Sue!Sue!Sue!“
„Vickie,ostani sa mnom.Slušaj.Treba mi još jedna stvar.Pogledaj u njega.Reci mi da li nosi plavi dragulj – “
Ali Vickiena glava se nastavljali mahati,jecala je sve histeričnije svake sekunde. „Ne!Ne!Ja sam sledeća!Ja sam sledeća!“ Odjednom su joj se oči otvorile i izašla je sama iz transa.A onda joj je glava pogledala po sobi.
Slika se počela ljuštiti sa zida.Onda su počele skakati bočice parfema,a onda ruževi i sjajevi za usne.Sa zvukom kao kuvanje kokica,naušnice su počele da izlaze sa drveta za naušnice.Buka je postajala sve glasnija i glasnija.Šešir je pao.Slike su počele da se odlepljuju sa ogledala.Kasete i CD-ovi su izlazili sa police kao karte koje se dele.Pali su na pod.Meredith i Matt su bili na nogama.Matt je imao stisnute pesnice.
„Nateraj da stane!Nateraj da stane!“ Vickie je plakala.
Ali nije stalo.Matt i Meredith su gledali okolo kako su se novi objekti pridruživali plesu.Sve pokretno se treslo.Kao da je soba bila tornado.
„Zaustavi!Zaustavi!“ dernjala se Vickie sa rukama preko ušiju.Iznad kuće je eksplodirao grom.Bonnie je nasilno poskočila kada je munja osvetlila nebo.Zgrabila se za nešto.Kako je munja osvetlila postere na Vickienom zidu,odlepili su se kao iscepani nožem.Bonnie je zaustavila vrisak i držala se još jače.A onda,brzo kao da je neko isključio šalter,sva buka je prestala.Vickiena soba je bila mirna.Sve je bilo ispreturano.Vickie je spustila ruke sa ušiju.Matt i Meredith su gledali okolo tresući se.Bonnie je sklopila oči i promrmljala nešto kao molitvu.Kada ih je ponovo otvorila shvatila je za šta se to drži.Osetila je laganu hladnoću kožne jakne.To je bila Damonova ruka.

Nije se pomerio od nje.Nije se ni sada pomerio.Naginjao se prema napred,suženih očiju i gledao u sobu.
„Pogledajte u ogledalo,“ rekao je.Svi su pogledali,a Bonnie je usisala zrak.Nije videla,ali mora da se desilo dok je soba ludela.Na staklenoj površini ogledala od bambusa su svetlile tri reči napisane Vickienim crvenim ružom:Laku noć srce.
„O,Bože,“ Bonnie je prošaptala.Stefan se okrenuo od ogledala prema Vickie.Bilo je nečega drugačijeg u njemu,Bonnie je pomislila – držao je sam sebe opuštenim ali sa stavom,kao vojnik koji je upravo dobio potvrdu o bitci.Kao da je prihvatio lični izazov.Izvadio je nešto iz džepa.Bili su to dugi zeleni listovi sa malim ružičastim cvetovima.
„Ovo je himela,sveža,“ rekao je tiho. „Ubrao sam je u Florenci;tamo cveta u ovom trenutku.“ Uhvatio je Vickienu ruku i stavio paketić u nju. „Želim da ovo držiš i čuvaš.Stavi malo u svaku sobu u kući i sakrij komadiće u odeću tvojih roditelja ako možeš,tako da im može biti blizu.Kada imaš ovo sa sobom,ne može preuzeti tvoj um.On te može uplašiti Vickie,ali ne može te naterati da uradiš bilo šta,kao naprimer da otvoriš prozor ili vrata.I slušaj Vickie,ovo je važno.“
Vickie je stresla.Stefan je uzeo obe njene ruke i naterao je da pogleda u njega.Govorio je polako.
„Ako sam u pravu Vickie,on ne može ući osim ako ga ne pustiš unutra.Pričaj sa svojim roditeljima.Reci im da je bitno da ne pozivaju strance u kuću.U stvari,upravo sada ću reći Damonu da stavi tu misao u njihov um.“ Pogledao je u Damona,koji je šmrknuo i kimnuo,izgledao je kao da mu je pažnja negde drugde.Bonnie je sklonila ruku sa njegove jakne.Vickiena glava je bila nagnuta preko himele.
„Ući će on nekako,“ rekla je nežno,sa zastrašujućom sigurnošću.
„Ne.Vickie,slušaj me.Od sada pa nadalje,nadgledaćemo tvoju kuću;čekaćemo ga.“
„Nema veze,“ Vickie je rekla. „Ne možete ga zaustaviti.“ Počela je da se smeje i da plače u isto vreme.
„Moramo pokušati,“ Stefan je rekao.Pogledao je u Matta i u Meredith koji su kimnuli. „Tačno.Od ovog trenutka nikada nećeš biti sama.Uvek će biti jedno ili više nas koji ćemo biti napolju i gledati te.“

Vickie je samo odmahnula svojom pognutom glavom.Meredith joj je stisnula ruku i ustala kada je Stefan podigao glavu prema prozoru.Kada su bili napolju,Stefan im je svima rekao niskim glasom: „Ne želim da je ostavim nezaštićenu,ali ja sada ne mogu ostati.Moram nešto uraditi i trebam jednu od devojaka sa mnom.U drugu ruku,ne želim da ostavim ni Bonnie ni Meredith samu ovde.“ Okrenuo se prema Mattu. „Matte,da li bi ti...“
„Ja ću ostati,“ rekao je Damon.
Svi su iznenađeno pogledali u njega.
„Pa,to je logično rešenje,ne?“ Damon je ponovo izgledao kao da se zabavlja. „Posle svega,šta očekuješ da jedan od njih uradi protiv njega u svakom slučaju?“
„Mogu mene zvati.Mogu monitorisati svoje misli toliko daleko,“ Stefan je rekao ne odustajući.
„Pa,“ Damon je rekao. „Mogu i ja zvati moj mali brate,ako dospem u nevolju.Već postajem smoren ovom tvojom istražiteljskom igricom.Mogu ostati ovde kao i bilo gde drugde.“
„Vickie treba da bude zaštićena,a ne uznemirivana,“ Stefan je rekao.
Damonov osmeh je bio šarmirajući. „Nju?“ Kimnuo je prema devojci koja je sedela na krevetu tresući se sa himelom u ruci.Od raštrkane kose do bosih stopala – Vickie i nije bila baš lepa slika. „Imaš moju reč brate,mogu ja bolje od toga.“ Na trenutak je Bonnie pomislila da su te crne oči prešle preko nje. „Uvek si govorio kako bi voleo da mi veruješ,u svakom slučaju,“ Damon je dodao. „Evo šanse da to dokažeš.“
Stefan je izgledao kao da bi želeo da veruje.Izgledao je i sumnjivo.Damon ništa nije rekao,samo smešio na svoj enigmatični način.Praktično je tražio da mu se ne veruje,Bonnie je pomislila.Dva brata su stajala i gledala jedan u drugog kako su tišina i napetost rasli oko njih.Bonnie je mogla videti sličnost njihovih lica,jedno ozbiljno i intenzivno,drugo bledo i smešeće,ali oboje neljudski prelepa.Stefan je sporo ispustio dah.
„U redu,“ rekao je tiho.Bonnie,Meredith i Matt su buljili u njega,ali on izgleda nije primećivao.Pričao je sa Damonom kao da su samo njih dvojica tu. „Ostani ovde,izvan kuće,gde ne možeš biti primećen.Ja ću doći i preuzeti kada budem završio ono što radim.“
Meredithine obrve su bile u njenoj kosi,ali nije rekla ni reči.Nije ni matt.Bonnie je pokušala da prikrije nervozu.Stefan mora znati šta radi,rekla je sama sebi.U svakom slučaju,on je bolji.
„Nemoj dugo,“ Damon je rekao ironično.

I tako su ostavili stvari;sa Damonom koji je bio istopljen u tami lešnikovog drveta pred Vickienom kućom i sa Vickie u sobi koja se trese.Kada su bili u automobilu,Meredith je rekla: „Gde idemo sledeće?“
„Moram isprobati teoriju,“ rekao je Stefan.
„Tu da je ubica vampir?“ Matt je rekao od pozadi,gde je sedio sa Bonnie.Stefan je oštro pogledao u njega: „Da.“
„Zato si rekao Vickie da ne poziva nikoga unutra,“ Meredith je dodala.Vampiri,Bonnie se setila,ne mogu ući u mesto gde ljudi žive i spavaju osim ako nisu pozvani. „I zato si je pitao da li čovek nosi plavi kamen.“
„Amajliju protiv sunca,“ Stefan je rekao,podižući svoju desnu ruku.Na trećem prstu je bio srebrni prsten sa lapisom. „Bez jednog od ovakvih,direktno izlaganje suncu nas ubija.Ako je ubica vampir,nosi jedan ovakav na sebi.“ Kao po instinktu,Stefan je posegao i nežno dotaknuo nešto ispod svoje majce.Posle jednog trenutka Bonnie je shvatila šta to mora biti.Elenin prsen.Stefan joj ga je dao,a kada je umrla uzeo ga je i stavio ga na lančić oko svoga vrata.Tako da bi taj deo nje uvek mogao biti sa njim,rekao je.Kada je Bonnie pogledala u Matta pored sebe,videla je da su mu oči bile zatvorene.
„Pa,kako ćeš reći da je on vampir?“ Meredith je pitala.
„Samo jedan način mogu smisliti i nije veoma ugodan.Ali moraćemo.“
Bonnieno srce je potonulo.Ako Stefan misli da to nije veoma ugodno,bila je sigurna da će videti da je za nju još manje. „Kako?“ rekla je neentuzijastično.
„Moram pogledati Sueino telo.“
Nekoliko trenutaka je trajala mrtva tišina.Čak je i Meredith,koja je inače toliko iskontrolirana,prebledela.Matt se okrenuo i naslonio glavu na hladno prozorsko staklo.
„Mora da se šališ,“ Bonnie je rekla.
„Kamo sreće.“
„Ali – za Boga miloga Stefane.Ne možemo.Neće nas pustiti.Mislim,šta ćemo reći? 'Izvinite,samo da proverim da li ovo telo ima rupice'?“
„Bonnie,začepi,“ Meredith je rekla.
„Ne mogu si pomoći,“ Bonnie je odvratila. „To je grozna ideja.I pored toga,policija je već proverila njeno telo.Nije bilo ničega na njima osim posekotina koje je zadobila pri padu.“

„Policija ne zna šta treba da traži,“ Stefan je rekao.Glas mu je bio miran.Čuvši to,Bonnie je vratila nešto sebi,nešto što je htela da zaboravi.Stefan je bio jedan od njih.Jedan od lovaca.I pre je viđao mrtve ljude.Čak je nekada mogao i ubiti nekoga.On pije krv,pomislila je i onda se stresla.
„Pa?“ rekao je Stefan. „Da li ste još sa mnom?“
Bonnie je pokušala da napravi sebe malom.Meredithine ruke su čvrsto držale volan.Matt je progovorio,okrećući se od prozora:
„Nemamo izbora,zar ne?“ rekao je umorno.
„Telo se može videti od sedam do deset u pogrebnom,“ Meredith je dodala niskim glasom.
„Sačekaćemo do zatvaranja.Kada zatvore pogrebno,onda možemo biti sami sa njom,“ rekao je Stefan.



„Ovo je najgroznija stvar koju sam ikada morala raditi,“ Bonnie je prošaptala.Kapela je bila mračna i hladna.Stefan je otvorio katance sa samo jednim komadićem metala.Prostorija je bila sva u tepisima,zidovi su bili prekriveni sa hrastovim pločama.Bilo bi depresivno mesto čak i sa svetlima.U mraku je izgledalo usko i puno nekih čudnih oblika.Izgledao je kao da je neko iza čekao da zaskoči.
„Ne želim biti ovde,“ Bonnie je zajecala.
„Hajde samo da to završimo,može?“ Matt je rekao kroz zube.Kada je upalio lampu,Bonnie je gledala u sve osim u ono što je pokazivala.Nije htela da vidi kovčeg,nije.Buljila je u cveće,u srce napravljeno od ružičastih ruža.Grom je zamumljao kao uspavana životinja.
„Pomozi da otvorim – evo,“ Stefan je govorio.Iako nije htela,Bonnie je pogledala.Telo je bilo belo,obučeno u roza saten.Sueina plava kosa je svetlucala nasuprot svega kao kosa uspavane princeze u bajci.Ali Sue nije izgledala kao da spava.Bila je prebleda,premirna.Kao voštani rad.Bonnie se prignula bliže sa očima na Sueinom licu.Zato je tako hladno ovde,rekla je sama sebi.Da čuva vosak od topljenja.To je malo pomoglo.Stefan je digao ruku i dohvatio Sueinu bluzu.Počeo je da otvara dugmad.
„Za Boga miloga,“ Bonnie je prošaptala.
„Šta ti misliš zbog čega smo ovde?“ Stefan je odvratio.Ali je zastao na drugom dugmetu.Bonnie je gledala na trenutak,a onda donela odluku. „Sklanjaj se,“ rekla je,a kada se Stefan nije odmah pomerio ćušnula ga je.Meredith je došla bliže,te su tako njih dve formirale štit između Sue i momaka.Njihove oči su bile pune razumevanja.Ako stvarno trebaju da sklone bluzu,momci izlaze napolje.Bonnie je otkopčala mala dugmad dok je Meredith držala lampu.Sueina koža je bila voštana,kako je izgledala,hladna ispod njenih prstiju.Sklonila je bluzu,a ispod nje je bila čipkana bela potkošulja.A onda je naterala sebe da skloni Sueinu svetlucavu zlatnu kosu sa bledog vrata.Kosa je bila čvrsta od laka za kosu.
„Bez rupica,“ rekla je gledajući u Suein vrat.Bila je ponosna što joj je glas bio skoro miran.
„Ne,“ rekao je Stefan čudno. „Ali ima nešto drugo.Gledajte ovo.“

Polako je prošao pored Bonnie i pokazao posekotinu,bledu i krvavu kao koža okolo,ali vidljivu.Preko srca.Stefanov dugi prst je preletio preko zraka i pokazao ranu,a Bonnie se stisla.Bila je spremna da ga udari ako dotakne.
„Šta je to?“ pitala je Meredith zagonetno.
„Misterija,“ Stefan je rekao.Glas mu je i dalje bio čudan. „Da sam video ovakvu oznaku na vampiru,to bi značilo da je vampir davao krv čoveku.Tako se to radi.Ljudski zubi ne mogu probiti našu kožu,tako da mi posečemo sami sebe ako želimo da podelimo krv.Ali Sue nije bila vampir.“
„Naravno da nije!“ rekla je Bonnie.Pokušavala je da se izbori sa slikom koju joj je njen um pokazivao,Elena nagnuta na takvu posekotinu na Stefanovim grudima,kako siše,pije...
Stresla se i shvatila da su joj oči zatvorene. „Ima li još nešto što želiš da vidiš?“ rekla je otvarajući ih.
„Ne.To je sve.“
Bonnie je zakopčala dugmad.Popravila je Sueinu kosu.A onda,dok su Meredith i Stefan poklapali kovčeg,brzo se odšetala do vrata.Stala je tu ruku oko sebe.Ruka je nežno dotaknula njeno rame.To je bio Matt.
„Jača si nego što izgledaš,“ rekao je.
„Da,pa...“ Pokušala je da izdahne.Ali odjednom je plakala,jako.Matt je stavio ruke oko nje.
„Znam,“ rekao je.Samo to.Ne 'Ne plači' ili 'Polako' ili 'Sve će biti u redu.' Samo 'Znam'.Glas mu je bio baš onakav kako se ona osećala.
„Kosu su joj nasprejali lakom za kosu,“ jecala je. „Sue nikada nije koristila lak.Ovo je grozno.“ Nekako,u tom trenutku,to joj se činila najgora stvar od svega.A on je jednostavno držao u svojim rukama.Posle je Bonnie došla do zraka.Shvatila je da drži Matta skoro bolno i opustila je ruke. „Majca ti je sva vlažna radi mene,“ rekla je u izvinjenje,šmrcajući.
„Nema veze.“
Nešto u njegovom glasu je nateralo da iskorači unazad i da ga pogleda.Izgledao je onako kako je izgledao i na školskom parkiralištu.Tako izgubljen,tako...bez nade.
„Matt,šta ti je?“ prošaptala je. „Molim te.“
„Već sam ti rekao,“ rekao je.Gledao je u nešto čemu se nije mogla izmeriti daljina.

„Sue leži tamo mrtva,a ne bi trebala.I sama si rekla,Bonnie.Kakav je svet koji dopušta da se to desi?Koji pusti da devojka bude ubijena,da deca u Afganistanu umiru od gladi?Ako je svet takav,šta je onda bitno?Ionako je sve gotovo.“ Zastao je i izgledao kao da je došao samom sebi. „Razumeš li o čemu ti pričam?“
„Nisam sigurna.“ Bonnie nije ni pomislila da je želela.Bilo je strašno.Ali bila je terana da ga natera da se oseća ugodno,da izbriše taj izgubljeni pogled u njegovim očima. „Matte,ja – “
„Gotovi smo,“ Stefan je rekao iza njih.
Kako je Matt pogledao prema glasu,njegov izgubljeni pogled je izgledao kao da je dobio na intenzitetu. „Nekada pomislim da smo svi gotovi,“ Matt je rekao,odlazeći od Bonnie,ali nije objasnio šta je mislio pod time. „Idemo.“



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum