You are not connected. Please login or register

Peto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Peto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 5:22 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator



Vampirski Dnevnici, Knjiga IV.

"Mračno Okupljanje"

By

Lisa J. Smith



Peto Poglavlje



8. jun,11:15h

Dragi Dnevniče,

Nisam mogla zaspati,pa ti mogu pisati.Čitav dan smo čekali da se nešto desi.Ne radiš takvu čaroliju i da ona upali,a onda da se ništa ne desi.Ali ništa nije.Ostala sam kući i nisam išla u školu jer je mama mislila da ne bi trebala.Bila je uzrujana što su Meredith i Matt ostali tako dugo u subotu naveče,rekla je da moram da se odmorim.Ali svaki put kad legnem i sklopim oči vidim Sueino lice.Suein tata je držao govor na Eleninoj sahrani.Pitam se ko će držati govor na njenoj u sredu?Moram prestati misliti o ovakvim stvarima.Možda da ponovo pokušam da zaspem.Možda ako legnem sa slušalicama u ušima neću videti Sue.


Bonnie je odložila dnevnik na noćni stočić i uzela svoj vokmen.Prelazila je preko stanica kako je buljila u plafon teškim očima.Kroz šuštanje,zvuk D.J.-ovog glasa je dopreo u njene uši.
'A sada zlatna stara za sve vas fanove pedesetih. 'Laku noć srce' na Vee Jay od Španijela...'
Bonnie se predala muzici.


Sladoledni sok je bio jagoda,Bonnien omiljeni.Džuboks je svirao 'Laku noć srce' a zvuk je bio čist.Ali Elena,Bonnie je shvatila,nikada ne bi obukla pudlastu suknju.
„Bez pudli,“ rekla je gestikulišući prema njoj.Elena je pogledala uza sebe-niza sebe.Njena plava kosa je bila povučena u konjski rep. „Ko misli o tim stvarima uopšte?“ Bonnie je pitala.
„Ti blesavko.Ja sam samo u poseti.“
„Oh.“ Bonnie je popila gutljaj soka.Snovi.Postojao je razlog zašto se treba plašiti snova,ali nije se sada mogla setiti.
„Ne mogu dugo,“ Elena je rekla. „Mislim da već zna da sam ovde.Samo sam došla da ti kažem...“ Zaledila se.Bonnie je pogledala u nju. „Zar se ni ti ne možeš setiti?“ Popila je još soka.Okus mu je bio čudan.
„Umrla sam premlada Bonnie.Bilo je mnogo toga što sam trebala da uradim.A sada moram tebi da pomognem.“
„Hvala,“ Bonnie je rekla.
„Nije ovo lako,znaš.Nemam toliku moć.Teško se probiti i teško je čuvati sve zajedno.“
„Moraš čuvati sve zajedno,“ Bonnie se složila,kimajući.Osećala se čudno lakoglavom.Šta je u ovom soku?
„Nemam mnogo kontrole,nekada se stvari okrenu da budu čudne.On to radi,pretpostavljam.Uvek se bori sa mnom.Gleda te.I svaki put kada pokušam da komuniciram sa tobom,on dođe.“
„U redu.“ Soba se okretala.
„Bonnie,slušaš li ti mene?On može iskoristiti tvoj strah protiv tebe.To je način na koji upada.“
„U redu...“
„Ali ne puštaj ga.Reci svima.I reci Stefanu...“ Elena je zastala i stavila ruku na svoja usta.Nešto je palo na zemlju.To je bio zub.
„On je ovde.“ Elenin glas je bio čudan,drugačiji.Bonnie je buljila u zub dok joj je strava parala želudac. „Bonnie,reci Stefanu...“
Još jedan zub je ispao,još jedan.Elena je zajecala sa obema rukama na ustima.Oči su joj bile prestrašene,bespomoćne. „Bonnie,ne idi...“
Ali Bonnie se vraćala nazad.Sve se komešalo oko nje.Sok je kipeo iz čaše,ali to nije bio sok;to je bila krv.Svetlo crvena.Bonnien stomak je zatitrao.
„Reci Stefanu da ga volim!“ To je bio zvuk starice bez zuba i završio je u histeričnim jecajima.Bonnie je bilo drago što je pala u tamu i sve zaboravila.

Bonnie se igrala sa krajem svoje olovke,očiju na satu,umom na kalendaru.Osam i po dana škole za preživeti.I izgledalo je kao da će svaka minuta biti mizerna.Neki momak joj je rekao,dok je silazio niz stepenice: „Bez uvrede,ali sve tvoje prijateljice umiru.“ Bonnie je otišla u kupatilo i plakala.Ali sada,sve što je želela je bilo da bude izvan škole,daleko od tragičnih lica i optužujućih očiju – ili gore,očiju sažaljenja.Direktor je održao govor na fizičkom o 'ovoj novoj nesreći' i 'ovom strašnom gubitku',a Bonnie je osetila kako oči prave rupe u njenim leđima.Kada je zvono zazvonilo,ona je bila prva osoba koja je bila izvan vrata.Ali umesto da ode u sledeću učionicu,otišla je ponovo u kupatilo,gde je sačekala sledeće zvono.A onda,jednom kada su svi hodinici bili prazni,požurila je prema krilu stranih jezika.Prošla je pored postera i letaka za kraj godine bez da je i pogledala prema njima.Šta su ispiti značili,šta je matura značila,šta je išta više značilo?Svi mogu biti poubijani do kraja meseca.
Skoro da se zatrčala u osobu koja je stajala na hodniku.Pogled joj se podigao,od sopstvenih stopala,preko modernih cipela,neke strane marke.Iznad njih su bile pantalone,dovoljno stare da izgledaju mekano preko jakih mišića.Uski bokovi.Fina prsa.Lice koje bi izludelo svakog skulpturistu;senzualne usne,visoke jagodice.Tamne naočale.Lagano zalizana crna kosa.Bonnie je zastala bez reči.
O,Bože,zaboravila sam koliko je predivan,pomislila je.Elena,oprosti mi;moraću da ti ga zgrabim.
„Stefane!“ rekla je.
A onda se njen um ponovo vratio u realnost i pogledala je okolo.Nikoga nije bilo.Zgrabila ga je za ruku.
„Jesi ti lud da se pokazuješ ovde?Jesi normalan?“
„Morao sam da te pronađem.Mislio sam da je hitno.“
„Jeste,ali – “ izgledao je tako egzotično,stojeći tu na srednjoškolskom hodniku.Tako egzotično.Kao zebra u stadu ovaca.Počela je da ga gura prema muškom toaletu.Nije išao.I bio je jači od nje. „Bonnie,rekla si da si pričala sa – “
„Moraš da se sakriješ!Idem po Matta i Meredith,dovešću ih ovde,a onda možemo pričati.Ali ako te itko vidi,sigurno ćeš biti linčovan.Desilo se još jedno ubistvo.“

Stefanovo lice se promenilo i pustio je da ga odgura u toalet.Pošao je da kaže nešto,ali je onda odlučio da ipak ne kaže.
„Čekaću,“ rekao je jednostavno.
Trebalo je samo nekoliko minuta da se pronađe Matt na tehničkom i Meredith na ekonomiji.Požurili su prema muškom toaletu i izvukli Stefana iz škole neuočljivo koliko su mogli više.Neko je morao da nas vidi,Bonnie je pomislila.Sve zavisi od ko i koliko je blebetav taj neko.
„Moramo da ga odvedemo negde na sigurno – a ne možemo ni u jednu od svojih kuća,“ Meredith je govorila.Hodali su što su brže mogli kroz srednjoškolski parking.
„U redu,ali gde?Samo malo,šta je sa pansionom...?“ Bonnie glas se isključio.Ispred nje je bilo malo crno auto.Italijansko auto,glomazno,uglačano i seksi izgleda.Svi prozori su bili ilegalno tamni,nisi mogao ništa videti unutra.To je nateralo Bonnie da iskorači nazad.
„O,moj Bože!“
Stefan je pogledao u Ferrari. „Damonov je.“
Tri para očiju su se okrenula prema njemu,šokirana. „Damonov?“ Bonnie je rekla,čuvši pisak u svom glasu.Nadala se da je Stefan mislio da mu ga je Damon samo posudio.Ali automobilski prozori su se spuštali i otkrili crnu kosu,glatku i vodenastu kao automobilska boja,izglačane naočale i veoma beo osmeh. „Dobar dan,“ rekao je Damon na italijanskom. „Da li nekome treba prevoz?“
„O,moj Bože,“ Bonnie je rekla ponovo.Ali nije se okrenula.Stefan je bio vidljivo nestrpljiv. „Idemo prema pansionu.Vi pratite.Parkirajte iza ambara tako da niko ne vidi auto.“
Meredith je morala da vodi Bonnie od Ferrarija.Nije da se Bonnie sviđao Damon ili da će ga ikada više pustiti da je poljubi kao što je to uradio na Alaricovoj zabavi.Znala je da je on opasan;ne loš kao što je Katherine bila,možda,ali loš.Ubijao je samo zbog zabave.Ubio je gospodina Tannera u Kući Lovljenih prošle Noći Veštica.Može ubiti ponovo u bilo koje vreme.Možda se zato Bonnie osećala kao miš koji gleda u svetlucavu crnu zmiju,kada je gledala u njega.

U privatnosti Meredithinog automobila Bonnie i Meredith su razmenile poglede.
„Stefan ga nije trebao dovesti,“ rekla je Meredith.
„Možda je samo došao,“ Bonnie je ponudila.Nije mislila da je Damon bio vrsta osobe koju neko može dovesti negde.
„Zašto bi?Ne da nam pomogne,to zasigurno.“
Matt ništa nije rekao.Nije ni primećivao napetost u automobilu.Samo je buljio kroz vetrobran,izgubljen sam u sebi.Nebo se oblačilo.
„Matte?“
„Samo ga ostavi na miru,Bonnie,“ rekla je Meredith.
Divno,pomislila je Bonnie,a depresija se ovijala oko nje kao tamni pokrivač.Matt,Stefan i Damon,sve trojica zajedno,sve trojica razmišljaju o Eleni.Parkirali su se iza starog ambara,pored niskog crnog automobila.Kada su ušli unutra,Stefan je stajao sam.Okrenuo se i Bonnie je videla da je skinuo svoje naočale.Mali trzaj je prošao kroz nju,a fine dlačice na rukama i vratu su joj se podigle.Stefan nije bio kao ni jedan momak kojeg je do tada srela.Oči su mu bile toliko zelene;zelene kao lisće hrastova u proleće.Ali sada su imale senke ispod.To je bio trenutak tišine;sve troje su stajali na jednoj strani i gledali u Stefana bez reči.Niko nije izgledao kao da zna šta treba da kaže.A onda mu je Meredith prišla i uzela ga za ruku. „Izgledaš umorno,“ rekla je.
„Došao sam što sam pre mogao.“ Stavio je ruku oko nje u brižnom,ali skoro oklevajućem zagrljaju.Nikada nije bio takav u starim danima,Bonnie je pomislila.Bio je tako rezervisan.Došla je do njega po svoj zagrljaj.Stefanovo telo je bilo hladno ispod majice i morala je da se natera da ne zadrhti.Kada se povukla nazad,oči su joj plivale.Šta je osećala sada kada se Stefan Salvatore vratio u Fell's Church?Olakšanje?Tugu zbog sećanja koje je doneo sa sobom?Strah?Sve što je mogla reći je bilo da je želela da plače.Stefan i Matt su gledali jedan u drugog.Evo idemo,pomislila je Bonnie.Bilo je skoro smešno;isti izraz su nosili na licima.Povređen i umoran i pokušavali su da to ne pokažu.Bez obzira na sve,Elena će uvek biti između njih.

Konačno je Matt ispružio ruku i Stefan je protresao.Obojica su iskoračili unazad,izgledali su srećno što su prešli preko toga.
„Gde je Damon?“ rekla je Meredith.
„Šetka se okolo.Mislio sam da bi želeli par minuta bez njega.“
„Želimo nekoliko decenija bez njega,“ Bonnie je rekla pre nego što je mogla zaustaviti samu sebe,a Meredith je rekla: „Stefane,ne možemo mu verovati.“
„Mislim da grešite,“ Stefan je rekao tiho. „Može biti velika pomoć,ako on to želi.“
„A u međuvremenu da ubija nekoliko građana svake druge noći?“ Meredith je rekla podignutih obrva. „Nisi ga trebao povesti Stefane.“
„Ali nije.“ Glas je došao iza Bonnie,iza i zastrašujuće blizu.Bonnie je poskočila i zgrabila se za Matta koji je uhvatio za ramena.Damon se nasmejao,sa samo jednim uglom usne prema gore.I on je skinuo svoje naočale,ali njegove oči nisu bile zelene.Bile su crne kao prostori između zvezda.Skoro da izgleda bolje od Stefana,Bonnie je pomislila nalazeći Mattove prste i držeći ih.
„Pa,sada je tvoja,ne?“ Damon je rekao Mattu opušteno.
„Ne,“ Matt je rekao,ali njegovo držanje se nije olakšalo.
„Stefan te nije doveo?“ pitala je Meredith sa druge strane.Od svih njih,ona se činila najmanje pogođena Damonom,najmanje ga se plašila,najmanje ga prihvatala.
„Ne,“ Damon je rekao i dalje gledajući u Bonnie.On se ne okreće kao drugi ljudi,pomislila je.Nastavlja gledati u ono što gleda bez obzira ko pričao. „Ti si,“ rekao je.
„Ja?“ Bonnie se malo protresla,nesigurna na koga je mislio.
„Ti.Ti si uradila čaroliju,nisi li?“
„Ča...“ O,prokletstvo.Slika se rascvetala u Bonnienom umu,crna kosa u beloj vrećici.Oči su joj prešle preko Damonove,finije i pravije od Stefanove,ali isto tako tamne.Očito da je Matt napravio malu grešku.
Stefanov glas je bio nestrpljiv. „Poslala si po nas,Bonnie.Došli smo.Šta se dešava?“

Seli su na bale slame,svi osim Damona,koji je ostao da stoji.Stefan se naginjao unapred,sa rukama na kolenima,i gledao u Bonnie.
„Rekla si mi – rekli su da ti se Elena obraćala.“ Zastao je pre nego što je izgovorio ime.Lice mu je bilo napeto od kontrole.
„Da.“ Uspela je da mu se nasmeši. „Sanjala sam taj san Stefane,taj veoma čudan san...“
Ispričala mu je sve o snu i o tome šta se desilo kasnije.Trebalo je mnogo vremena.Stefan je slušao,oči su mu uvek bljesnula kada je spominjala Elenu.Kada mu je ispričala o kraju Carolineine žurke i kako su našle njeno telo u dvorištu,krv mu je nestala i lica,ali nije ništa rekao.
„Policija je došla i rekla da je mrtva,ali mi smo to već znale,“ Bonnie je završila. „I odveli su Vickie – jadna Vickie je samo mumljala.Nisu nas pustili da razgovaramo sa njom,a njena majka poklapa slušalicu ako mi zovemo.Neki ljudi čak govore da je ona to uradila,što je nenormalno.Ali ne veruju da nam se Elena obraćala,tako da ne veruju ni u bila šta što ona kaže.“
„A ono što je rekla bilo je 'on',“ Meredith je prekinula. „Nekoliko puta.To je muškarac;neko sa veoma velikom psihičkom moći.“
„I muškarac je zgrabio moju ruku u hodniku,“ rekla je Bonnie.Ispričala je Stefanu u njenoj sumnji na Tylera,ali kako je Meredith istakla,Tyler se ne slaže sa ostatkom opisa.Nije imao ni mozga ni psihičke moći da bi bio onaj na kog ih je Elena upozoravala.
„Šta je sa Caroline?“ Stefan je pitao. „Je li ona nešto videla?“
„Ona je bila napolju,“ Meredith je rekla. „Našla je vrata i izašla dok smo mi bežale.Čula je vriske,ali je bila preplašena da bi se vratila u kući.I da budem iskrena,ne krivim je.“
„Tako da niko ništa nije video osim Vickie.“
„Ne.A Vickie ne priča.“ Bonnie je ponovo počela priču odakle je stala. „Jednom kada smo shvatile da nam niko ne veruje,setile smo se Elenine poruke o čaroliji prizivanja.Shvatile smo da to moraš biti koga ona želi da pozovemo,zato što verovatno misli da možeš uraditi nešto kako bi pomogao.Pa...možeš li?“
„Mogu pokušati.“ Stefan je rekao.

Ustap je i malo odšetao,okrećući im leđa.Stajao je tako u tišini ne pomerajući se.A onda se okrenuo i pogledao Bonnie u oči. „Bonnie,“ rekao je tiho. „U tvojim snovima si pričala sa Elenom licem u lice.Da li misliš da ako ponovo odeš u trans,da možeš to ponovo uraditi?“
Bonnie je bila pomalo preplašena od onoga što je videla u njegovim očima.Svetlucale su zeleno kao esmeraldi na njegovom bledom licu.Odjednom je izgledalo kao da ona to može videti ispod maske kontrole koju je nosio.Ispod je bilo toliko bola,toliko predavanja – toliko osećaja da se jedva usuđivala pogledati u njega.
„Možda bi mogla...ali Stefane – “
„Onda ima da to uradimo.Sada i ovde.I videćemo da li možeš mene povesti sa sobom.“ Te oči su svetlele,ne od skrivene Moći,nego od snage njegove volje.Bonnie je želela da mu to uradi – naterivao ju je da radi bilo šta za njega.Ali sećanje na prošli san je bilo previše.Nije se mogla suočiti sa tom stravom ponovo;nije mogla.
„Stefane,preopasno je.Mogla bi se otvarati bilo čemu – i uplašena sam.Ako ta stvar preuzme moj um,onda ne znam šta bi se moglo desiti.Ne mogu,Stefane.Molim te.Čak i sa Ouija tablom ga samo prizivam da dođe.“
Na trenutak je pomislila da će je pokušati naterati da to uradi.Usta su mu bila jedna tanka linija,oči su mu svetlele čak i svetlije.Ali onda,lagano,u njima je umrla vatra.Bonnie je osetila kako joj se srce cepa. „Stefane,žao mi je,“ prošaptala je.
„Samo ćemo morati uraditi to sami,“ rekao je.Maska je ponovo bila na njemu,ali njegov osmeh je bio drugačiji,kao da ga je boleo.A onda je progovorio: „Prvo moramo da vidimo ko je taj ubica i šta želi ovde.Sve što znamo je da je nešto zlo ponovo u Fell's Churchu.“
„Ali zašto?“ rekla je Bonnie. „Zašto bi svako zlo koje se dešava moralo da se desi ovde?Zar nismo prošli kroz dovoljno?“
„Izgleda kao malo čudna slučajnost,“ Meredith je rekla. „Zašto smo mi tako blagoslovljeni?“

„Nije to slučajnost,“ rekao je Stefan.Ustao je i podigao ruke,kao da ne zna odakle da počne. „Postoje neka mesta na ovoj zemlju koja su...drugačija,“ rekao je. „Koja su puna psihičke energije,pozitivne ili negativne,dobre ili loše.Neka od njih su uvek bila takva,kao Bermudski Trougao ili Salisbury,mesto na kojem su sagradili Stonehenge.Neka postaju takva,posebno tamo gde je proliveno mnogo krvi.“ Pogledao je u Bonnie.
„Neupokojeni duhovi,“ prošaptala je.
„Da.Bila je bitka ovde,zar ne?“
„U Građanskom ratu,“ Matt je rekao. „Tako je crkva na groblju uništena.To je bio okršaj sa obe strane.Niko nije pobedio,ali su skoro svi izginuli.Šuma je puna njihovih grobova.“
„A zemlja je natopljena krvlju.Takvo mesto privlači nadprirodnu energiju.Privlači zlo.Zato je Katherine bila privržena ovom mestu,kao prvo.I ja sam to osetio kada sam prvi put došao ovde.“
„A sada je nešto drugo došlo,“ Meredith je rekla,savršeno ozbiljna na trenutak. „Ali kako ćemo se boriti sa tim?“
„Prvo moramo znati protiv čega se bojimo.Mislim...“ Ali pre nego što je mogao da završi,svetlost je pala preko ambara.Ambarska vrata su se otvorila.Svi su se ukočili,spremni da skoče i da se bore.Figura koja je prošla kroz velika vrata bila je sve osim preteća.Gospođa Flowers,koja je bila vlasnica pansiona,im se nasmešila.Nosila je tacnu.
„Mislila sam da biste vi deco voleli nešto za popiti dok pričate,“ rekla je.Svi su razmenili poglede.Kako je znala da su bili ovde?I kako je mogla biti toliko mirna u vezi toga?
„Evo,“ gospođa Flowers je nastavila. „Ovo je sok od grožđa,sama sam ga napravila.“ Stavila je plastičnu čašu pored Meredith,onda pored Matta,a onda pored Bonnie. „A evo i nekih kolačića.Svežih.“ Stavila je tanjur na pod.Bonnie je primetila da ništa nije ponudila ni Stefanu ni Damonu.
„Vas dvojica možete doći u podrum i probati malo mog vina,“ rekla im je,sa nečim za što bi se Bonnie mogla zakleti da je bilo namigivanje.
Stefan je duboko udahnuo. „Uh,gledajte,gospođo Flowers...“
„A tvoja stara soba je baš onakva kakvom si je i ostavio.Niko nije bio ovde od kako si otišao.Možeš je koristiti kada god hoćeš;neće mi biti na štetu.“

Stefan je izgledao kao da je ostao bez reči. „Pa – hvala vam.Hvala vam lepa.Ali – “
„Ako si zabrinut da će reći nekome nešto;možeš se opustiti.Nikada nisam bila brbljiva.Nikada bila,nikada neću ni biti.Kakav je taj sok?“ odjednom se okrenula prema Bonnie.
Bonnie je uzela jedan gutljaj. „Dobar,“ rekla je iskreno.
„Kada završite,molim vas bacite čaše u smeće.Volim kada je čisto.“ Gospođa Flowers je pogledala po ambaru,tresući glavom i uzdišući. „Kakva šteta.Kakva lepa devojka.“ Pogledala je u Stefana očima boje oniksa.Otišla je i dalje mašući glavom.
„Pa!“ rekla je Bonnie,gledajući za njom.Svi ostali su prazno gledali jedni u druge.
„'Kakva lepa devojka' – ali koja?“ rekla je Meredith. „Sue ili Elena?“ Elena je provela sedmicu ili tako u ovom ambaru prošle godine – ali gospođa Flowers nije znala za to. „Da li si joj rekao nešto o nama?“ Meredith je upitala Damona.
„Ni reči.“ Rekao je Damon.Zvučao je kao da se zabavlja. „Ona je starica.Senilna je.“
„Oštrija je nego što mi mislimo,“ Matt je rekao.Kada razmislim o danima koje smo proveli gledajući je u tom podrumu – mislite li da je znala da smo gledali?“
„Ne znam šta da mislim,“ rekao je Stefan polako. „Samo mi je drago što je izgleda na našoj strani.I dala nam je sigurno mesto za ostanak.“
„I sok od grožđa ne zaboravi.“ Matt se nasmejao Stefanu. „Želiš malo?“ Ponudio mu je papirnu čašu.
„Da,možeš uzeti taj sok i...“ Ali Stefan se skoro nasmejao sam sebi.Na trenutak,Bonnie je videla njih dvojicu kao nekada,pre nego što je Elena umrla.Prijateljstvo,toplinu,ugodnost – kao što su ona i Meredith bile.Ali Elena nije mrtva,pomislila je.Više je ovde nego ikada.Upravlja svakim našim korakom.
Stefan se ponovo otrezneo. „Kada je gospođa Flowers ušla hteo sa da kažem da je bolje da počnemo.I ja mislim da trebamo početi sa Vickie.“
„Neće hteti da nas vidi,“ Meredith je odgovorila. „Njeni roditelji ne daju nikome da se približi.“
„A onda moramo da uspavamo njene roditelje,“ Stefan je rekao. „Da li dolaziš sa nama Damone?“
„Da posetim još jednu lepu devojku?Ne bih to propustio.“
Bonnie se okrenula prema Stefanu,ali on je progovorio i razrešio je njenih su,nji. „Biće to u redu.Ja ga nadgledam.“
Bonnie se nadala da je tako.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum