You are not connected. Please login or register

Prvo Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Prvo Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 5:01 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator



Vampirski Dnevnici, Knjiga IV.

"Mračno Okupljanje"

By

Lisa J. Smith



Prvo Poglavlje



„Stvari mogu biti baš kako su bile i pre,“ rekla je Caroline toplo,posežući rukom da stisne Bonnienu.Ali to nije bila istina.Ništa više neće biti kao pre nego što je Elena umrla.Ništa.A Bonnie i nije doprinosila ovoj zabavi koju je Caroline pokušavala da namesti.Nešto u njenom stomaku joj je govorila da je to veoma,veoma loša ideja.
„Meredithin rođendan je već prošao,“ istaknula je. „Bio je prošle subote.“
„Ali nije imala zabavu;ne pravu zabavu kao što će ta da bude.Imaćemo celu noć;moji roditelji idu i neće se vratiti do nedelje u jutro.Hajde Bonnie – zamisli koliko će biti iznenađena.“
Oh,biće ona iznenađena,itekako,pomislila je Bonnie.Tako iznenađena da će me ubiti posle toga. „Gledaj Caroline,razlog što Meredith ne želi zabave je taj što ona nije još za slavlja.Izgleda nekako – kao da ne poštuje – “
„Ali to je pogrešno.Elena bi želela da se zabavljamo,znaš da bi.Ona je volela zabave.I mrzela bi da nas vidi kako sedimo i plačemo za njom i šest meseci nakon što je otišla.“ Caroline se nagnula,njene normalno zelene oči su bile takmičarske.Nije bilo omalovažavanja u njima ili Carolineinog manipuliranja.Bonnie je mogla reći da je to stvarno ona mislila.
„Želim da ponovo budemo prijateljice kao pre,“ Caroline je rekla. „Uvek smo slavile rođendane zajedno,samo nas četiri,sećaš se?I sećaš se kako su dečki voleli da upadaju na naše zabave?Pitam se da li će pokušati ove godine.“
Bonnie je osetila kkao situacija klizi iz njenih ruku.Ovo je loša ideja,ovo je veoma loša ideja,pomislila je.Ali Caroline je nastavljala,izgledala je sanjivo i romantično dok je pričala o dobrim starim danima.Bonnie nije imala srca da joj kaže da su stari dobri dani mrtvi.
„Ali više nas nema četiri.Tri i nije takva zabava,“ protestirala je kada je god mogla dobiti reč.
„Pozvaćemo i Sue Carson,takođe.Meredith se druži sa njom,zare ne?“ Bonnie je morala priznati da da;svi se druže sa Sue.Ali opet;Caroline mora da razume da stvari ne mogu biti kao pre.Ne možeš samo zameniti Elenu sa Sue i reći,evo,sada je sve popravljeno.Ali kako to objasniti Caroline?Bonnie je pomislila.Odjednom je znala: „Hajde da pozovemo i Vickie Bennett,“ rekla je.

Caroline se zabuljila u nju. „Vickie Bennett?Mora da se šališ.Da pozovemo tu frikušu koja se skidala pred pola škole?Posle svega što se desilo?“
„Zbog toga što se desilo,“ Bonnie je rekla. „Vidi,znam da nikada nije bila u našoj ekipi.Ali više nije ni u jednoj ekipi;ne žele je i plaši ih.Trebaju joj prijatelji.Nama trebaju ljudi.Pozovimo je.“
Na trenutak je Caroline izgledala bespomoćno frustrirana.Bonnie je izbacila svoju bradu napolje,stavila ruke preko grudi,naslonila se i sačekala.Konačno je Caroline izdahnula.
„U redu;pobedila si.Pozvaću je.Ali ti se pobrini da Meredith doše u moj kuću u subotu naveče.I Bonnie – osiguraj da ona nema pojma o tome šta se dešava.Stvarno želim da ovo bude iznenađenje.“
„O,biće,“ Bonnie je rekla.Nije bila pripremljena za svetlost Carolineinog lica,ni toplinu zagrljala kada je zagrlila.
„Tako mi je drago da vidiš stvari na moj način,“ Caroline je rekla. „I biće nam tako dobro ponovo zajedno.“
Ne razume ona,Bonnie je shvatila,kada je Caroline odšetala.Šta treba da uradim da je nateram da razume?
A onda: O Bože,sada moram reći Meredith.
Ali na kraju dana je shvatila da i ne treba reći Meredith.Caroline želi da iznenadi Meredith;pa možda Bonnie treba isporučiti Meredith iznenađenu.Onda se Meredith neće morati ni nervirati zbog toga.Da,Bonnie je zaključila,najbolje će biti da ništa ne kažem Meredith.
I ko zna,napisala je u svoj dnevnik u petak navečer.Možda sam bila prestroga sa Caroline.Možda joj je stvarno žao zbog onoga što nam je uradila,kao onda kada je pokušala da ponizi Elenu ispred celog grada i pokušavala da Stefanu smesti ubistvo.Možda je Caroline sazrela od onda i počela da misli na neke stvari koje nisu ona sama.Možda ćemo se dobro provesti na njenoj žurci.
I možda će me vanzemaljci kidnapovati pre sutra popodne,pomislila je kada je zatvorila dnevnik.Mogla se jedino nadati.
Dnevnik je bio jeftina prazna sveska,sa cvetićima na koricama.Počela je da ga piše kada je Elena umrla,ali već je postala zavisna od njega.To je bila jedina stvarčica kojoj je mogla išta reći bez da ljudi kažu: „Bonnie McCullough!“ ili „O,Bonnie.“ I dalje je mislila o Eleni kada je ugasila svetlo i pokrila se.

Sedela je na suvoj travi koja se širila gde god je pogledala.Nebo je bilo plavo,zrak je bio topao.Ptice su pevale.
„Tako mi je drago što si došla,“ Elena je rekla.
„O – da,“ rekla je Bonnie. „Pa,naravno,i meni je.Naravno.“ Ponovo je pogledala uokolo a onda ponovo u Elenu.
„Još čaja?“
U Bonnienim rukama je bila šoljica,mala i fragilna kao jaje. „O – naravno.Hvala.“
Elena je nosila haljinu iz devetnaestog stoleća,beli muslin,koja joj je strašno dobro pristajala,pokazivala je njenu vitkost.Natočila je čaj tako precizno da nije prosula ni kapljicu.
„Da li bi želela miša?“
„Šta?“
„Rekla sam,da li bi želela sendvič sa tvojim čajem?“
„O.Sendvič.Da.Sjajno.“ Sendvič je bio sa kriškama krastavaca i majonezom sa tostiranim hlebom.Cela scena je bila prelepa i sjajna kao slika od Seurata.Topla Proleća,tamo smo.Staro mesto za piknik,Bonnie je pomislila.Ali sigurno imamo važnijih stvari za pričanje osim čaja.
„Ko ti radi kosu ovih dana,“ pitala je.Elena nikada nije bila sposobna da je sama napravi.
„Da li ti se sviđa?“ Elena je stavila ruku na svilenu,bledo-zlatnu masu na svojoj glavi.
„Savršena je,“ rekla je Bonnie,zvučeći kao njena majka u Kćerkama američke revolucije.
„Pa,kosa je važna,znaš,“ Elena je rekla.Oči su joj bile malo dublje plavlje od neba,kao lapis.Bonnie je nesvesno dotakla svoje crvene kovrdže.
„Naravno i krv je važna,takođe,“ Elena je rekla.
„Krv?O – da.Naravno,“ rekla je Bonnie.Nije imala pojma o čemu to Elena priča,osetila je kao da hoda uskim konopcem iznad aligatora. „Da,krv je važna,naravno,“ složila se slabašno.
„Još jedan sendvič?“
„Hvala.“ Bio je sa sirom i paradajzom.Elena je odabrala jedan za sebe i zagrizla ga.Bonnie je gledala,osećajući nervozu kako raste,a onda –
A onda je videla kako blato izlazi sa strane sendviča.
„Šta – šta je to?“ Strava je napravila njen glas piskutavim.Po prvi pu,san je bio kao san,i shvatila je da se ne može pomerati,mogla je samo izdisati i buljiti.

Debela kugla je pala iz Eleninog sendviča na tacnu.To je bilo blato,u redu. „Elena...Elena,šta – “
„O,pa svi mi to jedemo ovde dole. „Elena se nasmejala svojim smeđim zubima.Izuzev što glas nije bio Elenin;bio je ružan,kao muški. „I ti ćeš takođe.“
Zrak više nije bio topao;bio je vreo i bolesno sladak,kao miris ustajalog smeća.Crni korov je rastao iz zemlje.Ovo nisu bila Topla Proleća.Bila je na starom groblju;kako to nije shvatila?Samo što su ovi grobovi bili sveži.
„Još jedan miš?“ Elena je rekla i podsmehnula je.
Bonnie je pogledala dole u polu-pojeden sendvič koji je držala i zavrištala.Sa jednog kraja je visio smeđi rep.Bacila ga je koliko je jače mogla od nadgrobni spomenik.A onda je ustala,brišući svoje prste o pantalone.
„Ne može još otići.Društvo tek stiže.“ Elenino lice se menjalo,već je izgubila svoju kosu,a njena koža se pretvarala u sivu.Stvari su se pomerale na tanjiru sa sendvičima.Bonnie nije želela da vidi šta su;mislila je da će da poludi ako vidi.
„Ti nisi Elena!“ zavrištala je i potrčala.
Vetar je duvao i kosa joj je letela u oči i nije mogla da vidi.Njen gonitelj je bio iza nje;mogla ga je osetiti.Do mosta,pomislila je i onda se zatrčala u nešto.
„Čekala sam te,“ rekla je stvar u Eleninoj haljini,siva skeletna stvar sa dugim zubima. „Slušaj me Bonnie.“ Držalo ju je sa strašnom snagom.
„Ti nisi Elena!Ti nisi Elena!“
„Slušaj me Bonnie.“
To je bio Elenin glas,Elenin pravi glas,ne onaj debeli i ružni,ali gotovo hitni.Dolazio je odnekle iza Bonnie,a Bonnie se okrenula kroz san.
„Bonnie,brzo me slušaj – “
Stvari su se topile.Koščate ruke na Bonnienim su bežale od nje.Na trenutak je Elenin glas bio jasan,ali je bio prekinut kao konekcija sa duge distance.
„...On izokreće stvari,menja ih.Nisam jaka kao što je on...“ Bonnie je promašila neke reči. „...ali ovo je važno.Moraš naći...odmah.“ Glas joj je iščezavao.
„Elena,ne čujem te!Elena!“
„...laka čarolija,samo dva sastojka,već sam ti ih rekla...“
„Elena!“
Bonnie je i dalje vikala kada se probudila i sela uspravno u svom krevetu.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum