You are not connected. Please login or register

Petnaesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Petnaesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 4:26 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Petnaesto Poglavlje


Elena je gledala Damona.Znala je taj uznemirujući smešak previše dobro.Ali iako je njeno srce potonulo,njen um joj je postavljao pitanje.Koja je razlika?Ona i Stefan će svakako umreti.Ima smisla da se Damon spasi.I pogrešno je očekivati od njega da ide protiv svoje prirode.Gledala je taj prelepi,hiroviti osmeh sa osećajem tuge zbog onoga što je Damon mogao biti.Katherine je gledala u njega. „Bićemo tako srećni zajedno.Jednom kada oni budu mrtvi;pustiću te.Nisam mislila da te povredim,ne stvarno.Samo sam se naljutila“ Stavila je vitku ruku i pomilovala ga po obrazu. „Žao mi je.“
„Katherine,“ rekao je.I dalje se smeškao.
„Da.“ Nagnula se bliže.
„Katherine...“
„Da,Damone?“
„Idi dođavola.“
Elena je ustuknula od onog sledećeg što se desilo i pre nego što se desilo,osetila je nasilan rast Moći.Vrisnula je na promenu na Katherine.To divno lice se izvrtalo,mutiralo u nešto što nije bilo ni čovek ni životinja.Crveno svetlo je odblesnulo u Katherineinim očima kada je pala na Damona,a zubi su joj se zarili u njegovo grlo.Kandže su izašle iz njenih prstiju,zgrabila je Damonove krvave grudi i gulila mu kožu dok je krv prskala sa svih strana.Elena je vrištala i shvatala da je bol u njenim rukama zbog konopaca kojim je vezana.Čula je da i Stefan viče,ali inad svega čula je Katherinein glas u svom umu:Sada ćeš zažaliti!Sada će ti biti žao!Ubiću te!Ubiću te!Ubiću te!Ubiću te!
I same reči su bolele,kao bodeži kroz Elenino srce.Nalet Moći je obeznanio,gurnuo nazad i pribio uz kamenje.Nije bilo načina da se pobegne od toga.Izgledalo je kao eho svuda oko nje,čekićalo je njeno lubanju.
Ubiti te!Ubiti te!Ubiti te!
Elena je pala u nesvest.


Meredith,kako je ušla u kuću tetke Judith,prebacila je težinu na stranu i pokušala da čuje zvukove izvan.Psi su već dospeli u podrum;nije bila sigurna kako,ali od krvavih tragova nekih od njih,pomislila je da su razbili velike prozore.Sada su bile izvan sobe,ali Meredith nije bila sigurna šta rade.Bilo je previše tiho.Margaret,penjući se na Robertova krilo,zajecala je jednom.
„Pstt,“ prošaptao je Robert brzo. „U redu je srce.Sve će biti u redu.“
Meredith je pogledala u njegove preplašene oči koje su bile na Margaretinom potiljku.Skoro da smo te osudili da si ti Druga Moć,pomislila je.Ali sada nema vremena za žaljenje.
„Gde je Elena?Elena je rekla da će me nadgledati,“ Margaret je rekla sa svojim velikim očima na Meredith. „Rekla je da će se brinuti za mene.“ Tetka Judith je stavila ruku preko njenih usta.
„Brine se ona za tebe,“ Meredith je prošaptala. „Upravo me poslala da ja to uradim,to je sve.I to je istina,“ dodala je kada je videla da se Robertov izraz topi u neverovanje.Napolju,tišina je popustila pred grebanjem.Psi su bili na vratima.Robert je pribio Margaret na svoje grudi.


Bonnie nije znala koliko dugo je radila.Satima,najsigurnije.Izgledalo je kao večno.Psi su prošli kroz kuhinju i kroz drvena vrata.Nekoliko njih se probilo kroz vatru,ali su se ljudi sa pištoljima pobrinuli za njih.Ali gospodin Smallwood i njegovi prijatelji su imali prazne revolvere i sada su prikupljali stvari koje će da pale.Vickie je dobila histerični napad,vrištala je i držala glavu rukama kao da je nešto povređuje.Tražili su načine da je smire,ali je prošlo pre toga.Bonnie je došla do Matta,koji je gledao preko vatre u vata.Nije tražio pse,znala je,već nešto mnogo dalje odavde.Nešto što ne možeš videti odavde.
„Moraš ići Matte,“ rekla je. „Ništa više ne možeš uraditi.“ Nije se ni okrenuo ni odgovorio.
„Skoro je zora,“ rekla je. „Možda kada osvane,možda će psi otići.“ Ali i kada je to rekla,znala je da to nije istina.Matt nije odgovorio.Dodirnula je njegovo rame.
„Stefan je sa njom.Stefan je tamo.“
Konačno,Matt je dao neki odgovor.Kimnuo je. „Stefan je tamo,“ rekao je.
Smeđi oblik je iskočio iz tame.


Elena je došla svesti mnogo kasnije.Znala je to zato što je mogla videti,ne samo sveće koje su već dopola izgorele,nego po hladnoj i sivoj svetlosti što je svetlila dole kroz otvor kripte.Mogla je videti i Damona,takođe.Ležao je na podu.Bilo je dovoljno svetla da se dobro osmotre njegove rane i Elena se pitala da li je još živ.Bio je dovoljno nepomičan da bude mrtav.
Damone?pomislila je.Malo kasnije je shvatila da reči nisu bile izrečene.Nekako je Katherineina pojava zatvorila krug u njenom umu ili možda probudila nešto što je spavalo.A Mattova krv je nesumnjivo pomogla,dala joj snagu da pronađe svoj mentalni glas.Okrenula je glavu. Stefane?
Njegovo lice je bilo iskrivljeno od bola,ali obzirno.Previše obzirno.Elena je skoro želela da ga ovo ne dotiče toliko,kao Damona.
Elena,odvratio je.
Gde je ona?Elena je rekla,a oči su joj se pomerale po prostoriji.
Stefan je pogledao u otvor kripte.Popela se gore malo pre.Možda da proveri šta je sa psima.
Elena je pomislila da je dosegla limit straha,ali to nije bila istina.Tada se nije sećala drugih.
Elena,žao mi je.Stefanovo lice je bilo ispunjeno nečim što se rečima ne bi moglo opisati.
To nije tvoja krivica,Stefane.Ti joj ovo nisi uradio.Ona je to uradila sama sebi.Ili – ili joj se to desilo zbog onoga što je.Što smo.Kroz sećanja su joj prolazile slike kako je ona napala Stefana u šumi i kako je trčala prema gospodinu Smallwoodu,planirajući svoju osvetu.
To sam mogla biti ja,rekla je.
Ne!Ti nikada ne bi postala takva.
Elena nije odgovorila.Da je sada imala Moć,šta bi uradila Katherine?Šta joj ne bi uradila?Ali znala da će samo uzrujati Stefana ako bude pričala o tome.
Mislila sam da će nas Damon izdati,rekla je.
I ja takođe,Stefan je rekao.Gledao je u svog brata sa čudnim izrazom lica.
Da li ga i dalje mrziš?
Stefanov pogled se smračio.Ne,rekao je tiho.Ne,ne mrzim ga više.

Elena je kimnula.To je bilo nekako važno.Onda se ukočila,njeni nervi su bili oprezni,kada je nešto zamračilo ulaz u kriptu.Stefan se napeo,takođe.
Elena,ona dolazi.Elena –
Volim te Stefane,Elena je rekla bespomoćno kada je magloviti beli oblik sleteo dole.Katherine se promenila u ljudski oblik pred njima.
„Ne znam šta se dešava,“ rekla je zvučeći iznervirano. „Blokirali ste mi tunel.“ Ponovo je pogledala iza Elena,prema slomljenom grobu i rupi u zidu. „Tako sam se kretala,“ nastavila je izgledajući nesvesna Damonovog tela pod njenim stopalima. „Ide ispod reke.Onda ne moram da pređem tekuću vodu,vidite.Umesto toga,prođem ispod nje.“ Pogledala je u njih,kao da čeka aplauz za njenu šalu.Naravno,pomislila je Elena.Kako sam mogla biti tako glupa?Damon se vozio sa nama u Alaricovom autu preko reke.Prešao je tekuću vodu tada i najverovatnije mnogo puta pre.On nije mogao biti Druga Moć.Bilo je čudno kako je mogla misliti kada je bila toliko preplašena.Kao da je jedan deo njenog uma gledao sve ovo iz daljine.
„Sada ću da vas ubijem,“ Katherine je rekla. „A ona idem ispod reke da ubijem vaše prijatelje.Ne mislim da su to psi već uradili.Ali ja ću se pobrinuti za to.“
„Pusti Elenu,“ rekao je Stefan.
„Nisam još odlučila kako da to uradim,“ rekla je Katherine ignorišući ga. „Mogu vas spržiti.Ima skoro pa dovoljno svetlosti za to.A ja imam ove.“ Stavila je ruku u džep njene haljine i izvadila je zatvorenu. „Jedan – dva – tri!“ rekla je ispuštajući dva srebrna i jedan zlatni orsten na zemlju.Njihovi kamenovi su bili plave kao Katherineine oči,plavi kao ogrlica na Katherineinom grlu.Elenine ruke su se izvrnule i osetila je kako su joj ruke gole bez prstena.Istina je.Nije verovalo koliko se golo osećala bez zlatnog kruga.Bio joj je potreban za život,za preživljavanje.Bez njega –
„Bez njih umirete,“ Katherine je rekla,gurajući prstenove svojim bosim stopalom. „Ali ne znam da li je to dovoljno sporo.“ Naslonila se na zid kript,njena srebrna haljina je svetlucala na još tamnoj svetlosi.A tada je Eleni došla ideja.

Mogla je pomeriti ruke.Dovoljno da oseti jednu uz drugu,dovoljno da zna da više nisu nesposobne.Konopci su gubili.Ali Katherine je bila jaka.Neverovatno jaka.I brža od Elene.Čak iako se Elena oslobodi,imaće vremena za samo jednu brzu radnju.Izvrnula je jednu podlakticu i osetila kako konopci odustaju.
„Postoje i drugi načini,“ Katherine je rekla. „Mogu vas iseći i gledati kako krvarite.Volim gledanje.“
Stišćući zube,Elena je stavila pritisak na konopce.Njena ruka je bila izvrnuta u nemogući ugao,ali je nastavljala da pritišće.Osetila je kako konopac klizi u stranu.
„Ili pacovi,“ Katherine je rekla. „Pacovi mogu biti zanimljivi.Mogu im reći kada da počnu i kada da stanu.“ Rad na tome da oslobodi drugu ruku bio je mnogo lakši.Elena je pokušala da ne da nikakav znak šta radi iza svojih leđa.Volela bih da pozove Stefana svojim umom,ali se nije usuđivala.Ne ako postoji ikakva šansa da je Katherine može čuti.Katherine je stala pored Stefana. „Mislim da ću početi sa tobom,“ rekla je stavljajući lice blizu njegovog. „Ponovo sam gladna.A ti si tako sladak Setfane.Zaboravila sam kako si sladak.“ Elipsa svetlosti je bila na podu.Svetlost zore.Dolazila je iz otvora kripte.Katherine je već bila napolju na svetlu.Ali...Katherine se nasmejala ponovo,plave oči su joj svetlucale. „Znam!Popiću ti krv i skoro te ubiti i naterati te da gledaš dok je ubijem!Ostaviću ti dovoljno snage da je možeš videti kako umire pre nego što ti umreš.Zar ti to ne zvuči dobro?“ Pljesnula je rukama i ponovo uradila piruetu.Samo jedan korak,pomislila je Elena.Videla je Katherine kako se približava elipsi svetlosti.Samo još jedan korak...Katherine je uzela taj korak. „To je ona to!“ Počela je da se okreće. „Kakva dobra – “
Sada!
Vadeći ruke iz konopaca,Elena je oborila.To je bilo obaranje mačke lovice.Jedan očajan sprint da bi se ulovio plen.Jedna šansa.Jedna nada.Oborila je Katherina punom snagom.Napad ih je obe oborio na pod.Osetila je kako Katherineina glava udara pod.I osetila je bol,kao da je njeno telo umočeno u otrov.Osećaj kao da je gorela od gladi,samo jači.Hiljadu puta jači.Bilo je nesnošljivo.

„Elena!“ Stefan je vrištao i umom i glasom.Stefane,pomislila je.Ispod nje,Moć je rasla kako su se Katherineine oči fokusirale.Usne su joj se izvrnule od besa,očnjaci izleteli.Bili su toliko dugi,da su posekli njenu donju usnu.Ta usta su se otvorila da zavijaju.Elenina ruka je uhvatila Katherine za grlo.Prsti su joj se fokusirali na metal Katherineine plave ogrlice.Sa svom svojom snagom,povukla je i osetila kako lančić puca.Pokušala je da ga stavi na sebe,ali osetila je prste kako joj tanjaju i lančić je pao u senke.
„Elena!“ Stefan je pozvao ponovo.Osetila je kako joj se telo puni svetlošću.Osim što je svetlost bila bol.Ispod nje,Katherineno lice je gledalo u zimsko nebo.Umesto zavijanja,nastavljalo je režanje.Elena je pokušala da se podigne,ali nije imala snage.Katherineino lice se otvaralo.Vatra je izbijala iz njega.Vrištanje je dostiglo vrhunac.Katherineina kosa je bila plamen,koža joj se crnila.Elena je osetila vatru ispod i iznad.Onda je osetila kako je nešto zgrabilo,uhvatilo je za ramena i odvuklo nazad.Hladnoća senki je bila kao hladna voda.Nešto je okretalo,grlilo.Videla je Stefanove ruke,crvene gde su bile izložene suncu i krvave gde je bio vezan svojim konopcima.Videla je njegovo lice,iskrivljeno od strave i žalovanja.Onda su se njene oči zamaglile i nije mogla videti ništa.


Meredith i Robert,prateći mrlje krvi kroz hodnik,zastali su zbunjeni.Zubi su prestali da guraju i grizu vrata.Gledajući u pse,Meredith je videla da su im oči svetlucave i mlečne.Nisu se pomerali.Pogledala je u Roberta koji je stajao u čudno.Nije bilo buke iz podruma.Sve je bilo tiho.Ali nisu se usudili nadati.

Vickieno zavijanje je prestalo kao da je presečeno nožem.Pas,koji je zagrizao Mattovu nadkolenicu,ukočio se i onda ga pustio.Tražeći dah,Bonnie je gledala u umiruću vatru.Bilo je dovoljno svetla da se vide tela drugih pasa kako leže tamo gde su pali.Ona i Matt su se naslonili jedno na drugo,gledajući okolo u neverici.Konačno je prestao padati sneg.


Polako,Elena je otvorila oči.Sve je bilo čisto i mirno.Bilo joj je drago da je borba prestala.To je bilo loše:bolelo je.A sada,ništa nije bolelo.Osećala je kao da joj je telo ponovo ispunjeno svetlošću,ali ovog puta nije bilo bola.Bilo je kao lebdenje,veoma visoko i polako,na jastučićima zraka.Gotovo da je osećala da nije imala tela uopšte.Nasmejala se.Okretanje glave nije bolelo,iako je stvorilo gubitak lebdećeg osećaja.Videla je,na elipsi svjetlosti na podu,spaljene ostatke srebrne haljine.Katherineina laž od prije pet stotina godina je postala istina.To je to,onda.Elena je pogledala u stranu.Nije želela da joj iko naudi,i nije željela da troši vrijeme na Katherine.Postojale su mnoge važnije stvari.
„Stefane,“ rekla je i odahnula,i nasmejala se.Oh,ovo je bilo lepo.Mora da se ovako ptice osećaju.
„Nisam mislila da stvari pođu ovim tokom,“ rekla je polako.Njegove zelene oči su bile vlažne.Ponovo su se ispunile,ali joj je uzvratio osmeh.
„Znam,“ rekao je. „Znam,Elena.“
On je razumeo.To je dobro;to je važno.Bilo je lako videti stvari koje su stvarno važne sada.A Stefanovo razumevanje značilo joj je više nego razumevanje celog svijeta.Činilo joj se da je prošlo mnogo vremena od kada je stvarno pogledala u njega.Od kada je uzela vrijeme da ceni njegovu lepotu,njegovu tamnu kosu i njegove zelene oči.Ali videla ga je sada,i videla je njegovu dušu kako sija kroz njegove oči.Vredilo je,pomislila je.Nisam želela da umrem.Ne želim to sada.Ali uradila sve isto ponovo kada bih morala.

„Volim te,“ prošaptala je.
„Volim te,“ rekao je,stiščući njihove spojene ruke.Čudan,svetao osjećaj preuzimao je nežno.Jedva je osećala da je Stefan drži.Trebala bi biti preplašena.Ali nije,sve dok je Stefan bio tu.
„Ljudi na plesu – sada će biti u redu,zar ne?“ rekla je.
„Sada će biti u redu,“ Stefan je prošaptao. „Ti si ih spasila.“
„Nisam stigla da kažem zbogom Bonnie i Meredith.Ili tetki Judith.Reci im da ih volim.“
„Reći ću im,“ Stefan je odvratio.
„Možeš im sama reći,“ odvratio je drugi glas,promukao i neobičnog zvuka.Damon je dopuzao preko poda do iza Stefana.Lice mu je bilo izgrebano,poprskano krvlju,ali njegove crne oči su gorele prema njoj. „Iskoristi svoju volju Elena.Drži se.Imaš snage – „
Odvratila mu je drhtavim smeškom.Ona je znala istinu.Ovo što se dešavalo samo je završavalo ono što je počelo pre dve sedmice.Imala je trinaest dana da ispravi neke stvari,da uputi Matta i da se pozdravi sa Margaret.Da kaže Stefanu da ga voli.Ali sada je dodatni period istekao.Ali i dalje,nije bilo poante u povređivanju Damona.Volela je Damona,takođe.
„Pokušaću,“ obećala je.
„Odnećemo te kući,“ rekao je.
„Ali ne još,“ rekla mu je nežno. „Pričekajmo još malo.“
Nešto se desilo u tim fantomsko – crnim očima,i goreća varnica je iskočila napolje.Onda je vidjela da je Damon razumeo,takođe.
„Ne bojim se,“ rekla je. „Dobro – malo.“
Osetila se veoma udobno,kao da će zaspati.Stvari su joj promicale.Pepeo se dizao u njenim grudima.Nije se bojala,ali bilo joj je žao.Bilo je previše stvari koje će joj nedostajati,stvari koje je želela da je uradila.

„Oh,“ rekla je polako.“Kako smešno.“ Zidovi kripte kao da su se topili.Bili su sivi i oblačni i tamo negdje su se nalazila vrata,kao vrata koja su bila otvor u podzemnu sobu.Samo,ovo su bila vrata u drugačiju svjetlost.
„Kako lepo,“ promrljala je. „Stefane?Umorna sam.“
„Sada se možeš odmoriti,“ prošaptao je.
„Nećeš me pustiti?“
„Ne.“
„Onda se neću bojati.“
Nešto je zasejalo na Damonovom licu.Posegla je za tim,dodirnula ga i onda spustila prste u čudu.
„Ne budi tužan,“ rekla mu je,osećajući vlažnost na njenim prstima.Ali nešto joj nije dalo mira.Ko je bio tu da razume Damona sada?Ko je bio tu da ga odgurne,da pokuša da dosegne ono što je zaista u njemu?
„Morate brinuti jedan o drugom,“ rekla je,shvatajući.Malo snage joj se vratilo.
„Stefane,hoćeš mi obećati?Obećaj da ćeš se brinuti o njemu?“
„Obećavam,“ rekao je. „Oh,Elena...“
Valovi pospanosti su je zapljusnuli. „To je dobro,“ rekla je. „To je dobro,Stefane.“
Vrata su bila bliže,tako blizu da ih je mogla dodirnuti.Pitala se da li će njeni roditelji biti tamo.
„Vreme da se ide kući,“ prošaptala je.
A onda su tama i sjenke iščeznuli i nije bilo ničega više osim svjetlosti.
Stefan je držao dok je sklapala oči.A onda je samo držao,a suze koje je zadržavao sada su padale bez prestanka.Ovo je bio drugačiji bol od onoga kada je izvukao iz reke.Nije bilo besa u ovome,i nije bilo mržnje,samo ljubav koja će cvetati zauvek.Bolelo je čak i više.
Pogledao je u elipsu svetlosti,samo na dva koraka od njega.

Elena je otišla u svetlost.Ostavila ga je samog.
Ali ne zadugo,pomislio je.Njegov prsten je bio na podu.Nije ga ni pogledao kako se podizao,sa očima na elipsi svjetlosti na podu.Šaka je zgrabila njegovu ruku i povukla ga nazad.Stefan je pogledao u bratovo lice.Damonove oči su bile crne kao ponoć,i držao je Stefanov prsten.Kako je Stefan gledao,u nemogućnosti da se pomakne,Damon je stavio prsten na Stefanovu ruku i pustio ga.
„Sada,“ rekao je,tonući prema dole,bolno, „Možeš ići gde želiš.“
Uzeo je prsten koji je Stefan dao Eleni i podigao ga prema njemu.
„Ovo je takođe tvoje.Uzmi ga.Uzmi ga i idi.“ Okrenuo je lice prema nečemu drugom.Stefan je gledao u zlatni krug na svom dlanu dugo vremena.A onda su se njegovi prsti preklopili i ponovo je pogledao u Damona.Oči njegovog brata su bile zatvorene,disanje usporeno.Izgledao je iscrpljeno i bolno.A Stefan je obećao Eleni.
„Hajde,“ rekao je tiho,stavljajući prsten u svoj džep.
„Idemo na neko mesto gdje se možeš odmoriti.“
Stavio je ruku oko svog brata i pomogao mu da se pridigne.A onda na trenutak,samo su držali jedan drugog.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum