You are not connected. Please login or register

Četrnaesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Četrnaesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 4:18 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Četrnaesto Poglavlje



Bela sova...ptica lovica...lovac...tigar.Igra se sa tobom kao mačka si mišom.Kao mačka...velika mačka...mačkica.Bela mačkica.Smrt je u kuću.I mačkica,mačkica koja je bežala od Damona.Ne od straha,nego od straha da bude otkrivena.Kao kada je stala na Margaretine grudi i onda pobegla od Elene kroz prozor.Elena je zajecala i skoro se povratila od nesvesti,ali siva magla je vukla sebi pre nego što je mogla otvoriti oči.Njene misli su se ponovo zavrtele.
Otrovana ljubav...Stefane,mrzelo te pre nego što je mrzelo Elenu...Belo i zlatno...nešto belo...nešto belo ispod drveta...Ovog puta,kada se borila da otvori oči,uspela je.I pre nego što se mogla fokusirati na tamnu pećinu,znala je.Konačno je znala.Figura u beloj haljini se okrenula od sveća koje je palila,a Elena je videla ono što je mogla biti njena sopstvena glava na tuđim ramenima.Ali to je bilo okrutno lice,bledo i prelepo kao skulptura leda,ali pogrešno.Bilo je kao odrazi Elena u ogledalu one noći kada je sanjala hodnik ogledala.Prevrnuto i gladno.
„Zdravo Katherine,“ prošaptala je.Katherine se nasmešila predatorskim osmehom: „Nisi glupa kao što sam mislila,“ rekla je.Njen glas je bio lagan i sladak – srebrn,Elena je pomislila.Kao njene trepavice.Srebrni odbljesci su bili i na njenoj haljini kada se kretala.Ali njena kosa je bila zlatna;skoro bledo zlatna kao Elenina.Oči su joj bile kao mačije;okrugle i dijamantno plave.Na njenom grlu je nostila ogrlicu sa kamenom iste boje.Elenino grlo je bilo promuklo,kao da je vrištala svo ovo vreme.Osetila je suvoću u njemu.Kada je okrenula glavu i taj pokret je boleo.Stefan je bio pored nje,gurnut unazad,okovat čelikom za kapiju.Njegova glava je pala na njegove grudi,a sve što je mogla videti iz njegovog lica je da je mrtvački belo.Njegovo grlo je bilo ranjeno,a krv koja je istekla na njegov okovratnik je bila sasušena.Elena se okrenula prema Katherine,tako brzo da joj se zavrtelo. „Zašto?Zašto si mu to uradila?“
Katherine se nasmejala,pokazujući bele zube. „Zato što ga volim,“ rekla je zvukom deteta. „Zar ga ti ne voliš?“

A onda je Elena shvatila da se ne može kretati i zašto su je ruke bolele.Bila je vezana kao i Stefan,samo što je bila vezana konopcima.Bolni okret njene glave na drugu stranu,otkrio je Damona.On je bio u gorem obliku nego njegov brat.Njegova jakna i ruka su bile poderane,a sam pogled na ranu je naterao Eleni muku u želudac.Njegova majca je bila pocepana,a Elena je mogla videti male pokrete njegovih grudi kako je disao.Da nije bilo toga,mislila bi da je mrtav.Krv je tekla iz njegove glave i padala u njegove zaklopljene oči.
„Koji ti se više sviđa?“ Katherine je pitala zastrašujućim tonom. „Meni možeš reći.Za kojeg misliš da je najbolji?“
Elena je zgađeno pogledala u nju. „Katherine,“ prošaptala je. „Molim te.Molim te saslušaj me...“
„Reci mi.Hajde.“ Te plave oči su popunile Eleninu viziju kada joj se Katherine nagnula blizu,njene usne su skoro dodirivale Elenine. „Mislim da su obojica zabavni.Da li ti voliš zabavu Elena?“
Elena je zatvorila oči i okrenula glavu.Kada bi joj se samo prestalo vrteti u glavi.Katherine je iskoračila unazad i nasmejala se. „Znam,tako je teško odabrati.“ Uradila je malu piruetu i Elena je videla da je deo Katherineine haljine bila njena kosa.Padala je kao topljeno zlato do poda i pratila njene kretnje.
„Sve zavisi od ukusa,“ Katherine je nastavila radeći nekoliko plesnih koraka i stala je ispred Damona.Pogledala je u Elenu. „Ali onda sam imala tako slatke zube.“ Uhvatila je Damona za kosu i odgurnula mu glavu u stranu,te zarila zube u njegov vrat.
„Ne!Ne radi to,ne povređuj ga još i više...“ Elena je pokušala da ustane,ali je bila preusko vezana.Kapija je bila čelik,a konopci su bili teški.Katherine je pravila životinjske zvuke,žvačući meso,a Damon je jecao čak iako nije imao svest.Elena je videla da mu se telo grči od bola.
„Molim te stani;o,molim te prestani – “
Katherine je podigla glavu.Krv je tekla niz njenu bradu. „Ali gladna sam,a on je tako dobar,“ rekla je.Ponovo je zarežala i ponovo zagrizla,a Damonovo telo je skliznulo.Elena je zaječala.I ja sam bila takva,pomislila je.Na početku,te prve noći u šumi,i ja sam bila takva.I ja sam ovako povredila Stefana,želela sam da ga ubijem....Tama je preuzela i ona joj se zahvalno predala.


Alaricovo auto je zaskičalo na putu od leda kada je došao do škole,a Meredith se gotovo zabila u njega.Ona i Matt su iskočili iz njenog auta,ostavljajući vrata otvorena.Isto su uradili Alaric i Bonnie.
„Šta je sa ostatkom grada?“ Meredith je vikala trčeći prema njima.Vetar se podizao,a njeno lice je gorelo od hladnoće.
„Samo Elenina porodica – tetka Judith i Margaret,“ Bonnie je zaplakala.Njeno lice je bilo preplašeno,ali koncentracija je počivala u njenim očima.Nagnula je glavu kao da se pokušava setiti nečega,a onda je rekla: „Da,to je to.Oni su drugi koje će psi napasti.Naterajte ih da odu negde – kao u podrum.I postarajte se da ostanu tamo!“
„To ću ja.Vas troje – ples!“ Bonnie se okrenula i potrčala za Alaricom.Meredith se vratila prema autu.

Ples je bio u poslednjim trenutcima prekida.Parovi su trčali napolje,prema parkiralištu.Alaric je vikao na njih,a on,Matt i Bonnie su takođe potrčali.
„Vraćajte se!Vraćajte se svi unutra i zatvorite vrata!“ vikao je na šerifove oficire.Ali nije bilo vremena.Došao je u kafeteriju baš kada je i oblik u tami.Jedan oficir je pao pre nego što je mogao ispaliti metak.Drugi je bio brži,a pucanj je odzvonio kroz dvorište.Učenici su vrištali i počeli da beže,na parkiralište.Alaric je trčao za njima,vičući,pokušavajući da ih vrati natrag.Drugi oblici su izašli iz tame,između parkiranih automobila,sa svih strana.Panika je dostigla vrhunac.Alaric je i dalje vikao,pokušavao je da vrati preplašene učenike natrag u zgradu.Napolju su bili lak plen.Bonnie se okrenula prema Mattu. „Trebamo vatru!“ rekla je.Matt je otišao u kafeteriju i izašao sa punom kutijom stvarčica za ples.Bacio je kutiju na zemlju,i počeo preturati po džepovima da nađe šibice.Papir je goreo.Formirao je ostrvo sigurnosti.Matt je nastavljao da maše ljudima da se vrate u kafeteriju.Bonnie je utrčala unutra i našla istu scenu kao i napolju.Tražila je okolo neki autoritet,ali nije mogla videti nikoga odraslog,samo paničnu decu.A onda je crveno-zelena dekoracija uhvatila njen pogled.Buka je bila gromoglasna;čak i vikanje se nije moglo čuti.Boreći se da prođe kroz ljude koji su želeli da izađu napolje,uspela je doći do drugog kraja prostorije.Caroline je bila tamo,izgledala je bledo bez svog letnjeg tena i nosila je tijaru snežne kraljice.Bonnie je povukla prema mikrofonu.
„Dobra si u pričanju.Nateraj ih da uđu unutra i da ostanu tu!Reci im da skidaju dekoracije.Trebamo bilo šta što će goreti – drvene stolice,stvari iz smeća,bilo šta.Reci im da je ovo naša jedina šansa!“ Kada je Caroline pogledala u nju,sa izgledom straha i nerazumevanja,Bonnie je dodala: „Sada imaš krunu – radi nešto sa njom!“
Nije čekala da vidi da li će Caroline poslušati.Krenula je prema drugoj strani.Trenutak kasnije čula je Carolinein glas,prvo oklevajući a onda sve više i više hitniji,kroz zvučnike.


Bilo je mrtvo tiho kada je Elena ponovo otvorila oči.
„Elena?“
Na promukao šaptaj,pokušala je da izoštri pogled i našla je sebe kako gleda u zelene oči popunjene bolom.
„Stefane,“ rekla je.Nagnula se prema njemu,želeći da se može pomeriti.Nije imalo smisla,ali osetila da ako bi samo mogli držati jedno drugo,da ovo ne bi bilo toliko loše.A onda se čuo dečiji smeh.Elena se nije okrenula,ali Stefan jeste.Videla je njegovu reakciju,videla je sekvencu izraza koji su prolazili kroz njegovo lice.Prazan šok,neverovanje,radost – a onda stravu.Stravu koja je njegove oči pretvorila u slepe.
„Katherine,“ rekao je. „Ali to je nemoguće.Ne može biti.Ti si mrtva...“
„Stefane...“ Elena je rekla,ali on nije odgovorio.Katherine je stavila ruku preko svojih usta i smejala se u nju.
„I ti si se probudio,“ rekla je gledajući u drugu stranu Elene.Elena je osetila nalet Moći.A onda se Damonova glava polako podigla i onda je trepnuo.Nije bilo zaprepašćenja na njegovom licu.Nagnuo je glavu natrag,očiju suženih i gledao na trenutak u svog mučitelja.A onda se nasmešio,bolnim osmehom,ali poznatim.
„Naša slatka mala bela mačkica,“ prošaptao je. „Trebao sam znati.“
„Ni ti nisi znao?“ Katherine je rekla željno kao dete kada igra igru. „Čak ni ti nisi pogodio.Prevarila sam vas sve.“ Ponovo se nasmejala. „Bilo je tako smešno,gledati te dok si gledao Stefana,a nijedan od vas nije znao da sam ja tamo.Čak sam te i ogrebala jednom!“ Pretvarajući prste u šape,mimikovala je mačji pokret.
„U Eleninoj kući.Da,sećam se,“ Damon je rekao polako.Nije bio tako ljut koliko je izgledao da se zabavlja. „Pa,baš si lovac.Dama i tigar,opa.“
„I,ja sam stavila Stefana u taj šakt,“ Katherine je rekla. „Videla sam vas dvoje kako se borite;sviđalo mi se.Pratila sam Stefana do kraja šume,a onda – “ Pljesnula je rukama,kao da je uhvatila leptira.A onda ih je polako otvorila i pogledala u njih kao da stvarno ima nešto tamo.Tajnovito se zacerekala.

„Htela sam da se malo igram sa njim,“ rekla je.A onda joj se gornja usna zadigla i pogledala je u Elenu. „Ali ti si ga uzela.To je bilo zlo,Elena.Nisi to trebala uraditi.“ Dečiji izrazi su otišli sa njenog lica,a na trenutak,Elena je bila suočena za mržnjom žene.
„Pohlepne devojke se kažnjavaju,“ Katherine je rekla,kretajući se prema njoj, „A ti si pohlepne devojka.“
„Katherine!“ Stefan se probudio iz njegove vrtoglavice i brzo rekao: „Zar nam nećeš reći šta si još uradila?“
Katherine je bila odvučena pažnja,a onda je iskoračila unatrag.Izgledala je iznenađeno,a onda se smirila.
„Pa – ako baš želite,“ rekla je.Stavila je jednu ruku na drugi lakat i onda ponovo uradila piruetu,njena zlatna kosa se izvrnula na podu. „Ne,“ rekla je okrećući se i pokazujući na njih prstom. „Pogađajte.Pogađajte,a ja ću reći 'tačno' ili 'pogrešno'.Hajde!“
Elena je progutala knedlu,pogledavajući u Stefana.Nije videla poentu u Katherineinoj igri;sve će biti isto na kraju.Ali neki instinkt joj je govorio da se drži za tu slamku koliko god može.
„Ti si napala Vickie,“ rekla je pažljivo.Njen sopstveni glas joj je zvonio u ušima,ali sada je bila sigurna. „Devojku u uništenoj crkvi one noći.“
„Dobro!Jeste,“Katherine je vikala.Opet je napravila mačiju kretnju. „Posle svega,bila je u mojoj crkvi,“ dodala je razumno. „A šta su ona i taj dečko tu radili – pa dobro!To se ne radi u crkvi.Pa,ogrebala sam je!“ Katherine je razvukla reči,demonstrirajući,kao neko ko govori priču mlađem detetu. „I...liznula sam njenu krv!“ Oblizala je ružičaste usne jezikom.A onda je pokazala u Stefana. „Sledeći pokušaj!“
„Napadala si je od tada,“ Stefan je rekao.On nije igrao igru,samo je spajao misli.
„Da,uredu smo sa tim!Ajde,nešto drugo,“ Katherine je rekla oštro.Ali onda se zaigrala sa dugmićima na svojoj haljini.A Elena je pomislila na Vickie,sa tuđim očima,kako se skida u kafeteriji pred svima. „Naterala sam je da radi blesave stvari,“ Katherine se nasmejala. „Bilo je tako smešno igrati se sa njom.“

Elenine ruke su bile nesposobne.Shvatila je da se bori sa konopcima,toliko je bila uvređena Katherineinim rečima da nije mogla biti mirna.Naterala se da stane,pokušavajući da se nagne nazad i da da odmora svojim umrtvljenim rukama.Šta će uraditi ako se bude oslobodila – to nije znala – ali će morati da pokuša.
„Sledeći pokušaj,“ Katherine je rekla opasno.
„Zašto kažeš da je to tvoja crkva?“ Damon je pitao.Njegov glas je imao prizvuk zabave,kao da ga ništa od ovoga nije dotaklo. „Šta je sa Honoriom Fell?“
„A,ta stara kravetina!“ Katherine je rekla sa pretnjom u glasu.Prošla je pored Elene,usne su joj se stisnule,a oči zasvetlucale.Elena je shvatila da su bili pored ulaza u kriptu,pored groba.Možda bi im Honoria mogla pomoći...Ali onda se shvatila tog tihog glasa.Ovo je jedina pomoć koju vam mogu dati.I znala je da daljnja pomoć neće doći.Kao da je pročitala Elenine misli,Katherine je rekla: „Ne može ona ništa da uradi.Ona je samo paket starih kostiju.“ Graciozne ruke su pravile gestikulacije kao da lome kosti. „Sve što ona može je pričati,a mnogo puta sam vas zaustavila da je čujete.“ Katherinein izraz lica je ponovo bio mračan,a Elena je osetila nalet straha.
„Ti si ubila Bonnienog psa,Yangtzija,“ rekla je.To je bio nasumičan pogodak,izbačen da bi zabavio Katherine,ali upalilo je.
„Da!To je bilo smešno.Sve ste došle trčeći iz kuće,a onda ste počele jecati i plakati...“ Katherine je oglumila scenu u pantomimi. „Bio je groznog okusa,ali bilo je vredno.Pratila sam Damona do tamo kada je bio vrana.Mnogo puta sam ga pratila.Da sam želela mogla sam ga zgrabiti kada je bio vrana,a...“ Napravila je oštri pomak rukama.Bonnien san,pomislila je Elena,ledeno otkrovenje je preuzimalo.Nije čak ni znala da je progovarala naglas dok nije videla kako Stefan i Katherine gledaju u nju. „Bonnie te sanjala,“ prošaptala je. „Ali mislila je da sam to ja.Rekla mi je da me videla ispod drveta,a da je vetar mahao.I plašila me se.Rekla mi je da sam izgledala drugačije,bleda,skoro svetlucava.A vrana je proletila iznad i ja sam je zgrabila i uvrnula joj vrat.“ Knedla se dizala u Eleninom grlu,ali je ona progutala nazad. „Ali to si bila ti,“ rekla je.

Katherine je izgledala počastvovano,kao da je Elena dokazala njenu poantu. „Ljudi me puno sanjaju,“ rekla je. „Tvoja tetka – sanjala me.Rekla sam joj da je njena krivica što si ti umrla.Mislila je da si joj to ti rekla.“
„O,Bože...“
„Ja bi želela da si ti mrtva,“ Katherine je nastavila. „Trebala si umreti.Dovoljno sam te držala pod vodom.Ali bila si takva mustra,uzela si dovoljno krvi od obojice i vratila se nazad.O,pa dobro.“ Nasmešila se. „Sada se mogu duže igrati i sa tobom.Izgubila sam stpljenje tog dana,zato jer sam videla da ti je Stefan dao moj prsten.Moj prsten!“ Njen glas se podigao. „Moj,onaj koji sam ti ostavila da me se sećaš.A on ga je dao tebi.Tada sam znala da se samo neću igrati sa njim.Znala sam da ću ga morati ubii.“
Stefanove oči su bile pune bola. „Ali mislio sam da si mrtva,“ rekla je. „Bila si mrtva,pre pet stotina godina.Katherine...“
„O,to je bio prvi put kada sam vas prevarila,“ Katherine je rekla,ali nije bilo tuge u njenom glasu. „Aranžirala sam sve sa Gudren,mojm služavkom.Vas dvojica niste prihvatili moj izbor,“ ispalila je gledajući i u Stefana i u Damona. „Želela sam da svi budemo srećni;volela sam vas.Volela sam vas obojicu.Ali to nije bilo dovoljno dobro za vas.“
Katherineino lice se ponovo promenilo,a Elena je videla u njemu povređeno dete od pre pet stotina godina.Mora da je tako Katherine izgledala,pomislila je.Široke plave oči su bile pune suza.
„Želela sam da volite jedan drugog.“ Katherine je nastavila u neverici: „Ali niste.Osetila sam se užasno.Pomislila sam,da ako umrem,da ćete zavoleti jedan drugog.I znala sam da ionako moram otići,pre nego što Papa otkrije šta sam.Tako da smo Gudren i ja to aranžirale,“ rekla je meko,izgubljena u sećanju. „Imala sam drugi talisman protiv sunca,dala sam joj svoj prsten.A onda je uzela moju belu haljinu – moju najbolju belu haljinu – i pepeo sa kamina.Spalile smo mast da bi mirisalo kako treba.A ona ih je stavila na sunce,gde bi ga vi našli,zajedno sa mojom porukom.Nisam bila sigurna da li sam vas prevarila,ali jesam.A onda – “ Katherineino lice se izvilo – „Sve ste uradili pogrešno.Trebalo je da vam bude žao,da plačete i da budete zajedno u toj tuzi.Uradila sam to za vas.Ali umesto toga,vi ste otrčali i uzeli mačeve.Zašto ste to uradili?“ To je bio plač iz srca. „Zašto niste uzeli moj poklon?Tretirali ste ga kao smeće.Rekla sam vam u poruci da želim da se pomirite.Ali vi niste slušali i uzeli ste mačeve.Ubili ste jedan drugog.Zašto ste to uradili?“

Suze su kapale niz Katherineine obraze,a Stefanovo lice je takođe bilo vlažno. „Bili smo glupi,“ rekao je uhvaćen u sećanju kao i ona. „Krivili smo jedan drugoga za tvoju smrt,bili smo toliko glupi...Katherine,slušaj me.To je moja krivica;ja sam prvi napao.I žalio sam – ne znaš koliko sam žalio zbog toga.Ne znaš koliko sam puta mislio o tome i želeo da postoji nešto da se to promeni.Sve bih dao da mogu unazad – sve.Ubio sam svog brata – “ Glas mu se slomio,a suze su se prolile niz njegove obraze.Elena,sa srcem koje joj se slamalo od tuge,okrenula se prema Damonu i videla da on nije ni svestan nje.Izgled zabave je otišao sa njegovg lica,a oči su mu bile na Stefanu.
„Katherine,molim te saslušaj me,“ Stefan je rekao,glas mu se tresao. „Povredili smo dovoljno jedno drugo.Molim te pusti nas da sada idemo.Ili,zadrži mene,ako želiš,ali njih pusti.Ja sam jedini kojeg treba da kriviš.Zadrži me,radiću šta god želiš...“ Katherineine oči su bile plave pune tečnosti,nemoguće plave,popunjene sa beskrajnom tugom.Elena si nije usuđivala da diše,bojala se da razbije čaroliju kada se vitka devojka počela kretati prema Stefanu,a njeno lice se omekšalo.Ali onda je led u Katherine ponovo buknuo,zaledio suze na njenim obrazima. „O tome si trebao misliti pre mnogo vremena,“ rekla je. „Možda bih te tada i saslušala.Prvo mi je bilo žao što ste ubili jedan drugog.Pobegla sam,bez Gudred,nazad svojoj kući.Ali onda nisam ništa imala,čak ni novu haljinu,a bila sam gladna i bilo mi je hladno.Mogla sam umreti da me Klaus nije našao.“
Klaus.Elena se setila nečega što joj je Stefan rekao.Klaus je bio čovek koji je napravio Katherine vampirom,čovek za kojeg su seljaci govorili da je bio zao.
„Klaus me podučio istinom,“ Katherine je rekla. „Pokazao mi je kakav je svet zaista.Moraš biti jak i uzimati stvari koje želiš.Moraš misliti samo o sebi.A ja sam jača od svih.Jesam.Znaš kako sam došla do toga?“ Odgovorila je na pitanje a da nije ni sačekala da oni odgovore: „Životima.Toliko života.Ljudskih i vampirskih,a oni su u meni.Ubila sam Klausa posle vek,dva.Bio je iznenađen.Nije znao koliko sam naučila.Bila sam tako srećna,uzimajući živote,puneći sebe njima.Ali onda sam se setila tebe,vas dvojice i onoga šta ste uradili.Kako ste tretirali moj poklon.I znala sam da vas moram kazniti.I konačno sam shvatila kako.“

Katherine je uzdahnula. „Dovela sam vas ovde,obojicu.Stavila sam misli u tvoj um,Stefane,na način na koji ti stavljaš u ljudski.Dovela sam te do ovog mesta.A onda sam se postarala da te Damon prati.Elena je bila ovde.Mora da mi je neka rodbina;izgleda kao ja.Znala sam da ćete je videti i da ćete se osetiti krivim.Ali niste trebali da se zaljubite u nju!“ Katherinein glas je ponovo bio pun besa. „Niste trebali da me zaboravite!Nisi trebao da joj daš moj prsten!“
„Katherine...“
Katherine je nastavila. „O,tako si me naljutio.A sada ćeš zažaliti,veom zažaliti.Znam koga sada najviše mrzim i to si ti Stefane.Zato što sam tebe najviše volela.“ Izgledala je kao da je dobijala kontrolu nad sobom,izbrisala je poslednje tragove suza sa svog lica i pogledala u njih sa preteranim ponosom.
„Ne mrzim Damona toliko,“ rekla je. „Možda ga i pustim da živi.“ Oči su joj se suzile,a onda raširile od ideje. „Slušaj Damone,“ rekla je tajnovito „Ti nisi glup kao što je Stefan.Znaš kako stvari stvarno stoje.Čula sam da to govoriš.Videla sam stvari koje si radio.“ Nagnula se prema njemu. „Usamljena sam od kada je Klaus umro.Ti mi možeš biti društvo.Sve što trebaš reći je da me voliš.A onda kada ih ubijem,otićićemo.Ako hoćeš,daću ti da ti ubiješ devojku.Pustiću te.Šta misliš?“
O,Bože,Elena je pomislila ponovo zgađena.Damonove oči su bile na Katherineinim;izgledalo je da traži njeno lice.A zabavljanje se vratilo u njegov izraz.O,Bože,ne,Elena je pomislila.Molim te,ne...
Polako,Damon se nasmešio.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum