You are not connected. Please login or register

Trinaesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Trinaesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 4:16 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Trinaesto Poglavlje



„Misliš da trebamo – pogledati unutra?“ Matt je rekao.
„Ne znam,“ Elena je rekla mizerno.Želela je da otvori taj grob isto onoliko koliko je želela da ga otvori kada je to Tyler predložio.
„Možda ga nećemo moći otvoriti,“ dodala je. „Tyler i Dick nisu mogli.Počelo je da klizi samo kada sam se ja nagela nad to.“
„Nagni se sada;možda postoji neki skriveni mehanizam,“ Alaric je predložio,a kada je Elena pokušala,bez rezultata,rekao je: „U redu,hajde da pokušamo podići,neka svako od vas uhvati – ovako.Hajde,sad – “
Pogledao je u Damona koji je stajao nepomičan pored groba,izgledajući pomalo kao da se zabavlja. „Izvinite me,“ Damon je rekao,a Alaric mu je ustupio mesto kočeći se.Damon i Stefan su uhvatili za po jednu stranu kamena i podigli.Kapak se pomerio,praveći grozan zvuk kada su ga Damon i Stefan bacili na zemlju.Elena se nije mogla pomaći.Umesto toga,boreći se sa vrtoglavicom,koncentrisala se na Stefanov izraz.To će joj reći šta će naći unutra.Slike su se nizale u njenoj glavi;mumificirana tela,skeleti,lobanje.Ako Stefan bude izgledao zgađeno i prestrašeno...Ali kada je Stefan pogledao u otvoreni grob,na njegovom licu je bilo neočekivano iznenađenje.Elena nije mogla da to više podnese. „Šta je to?“
Nasmešio joj se i pogledao u Bonnie. „Dođite i vidite.“
Elena se pomerila do groba i nagnula se da pogleda unutra.A onda joj se glava podigla i pogledala je Stefana,sva zaprepaštena.
„Šta je to?“
„Ne znam,“ odgovorio je.Okrenuo se prema Meredith i Alaricu. „Da li neko od vas ima lampu?Ili konopac?“
Nakon što su oboje pogledali u kamenu kocku,oboje su se uputili prema automobilu.Elena je ostala gde je i bila,buljila je dole,izoštravajući čulo vida.I dalje nije mogla verovati.Grob nije bio grob;nego prolaz.

Sada je razumela zašto je osetila hladan vetar kako duva kada ga je otvorila one noći.Gledala je dole.I dalje je mogla videti samo jedan zid,koji se gotovo srušio i nekoliko čeličnih drški,kao kod latice.
„Evo,“ Meredith je rekla Stefanu,kada se vratila. „Alaric ima lampu,a evo moje.A evo i konopca koji je Elena stavila još kada smo tebe tražili.“ Usko svetlo Meredithine lampe je osvetlilo tamu ispod. „Ne vidim ništa,ali izgleda prazno,“ Stefan je rekao.
„Ja idem dole prvi.“
„Ideš dole?“ rekao je Matt. „Vidi,jesi sigurna da trebamo ići dole?Bonnie,šta je sa time?“
Bonnie se nije pomerila.I dalje je stajala sa istim izrazem na licu,kao da nije videla ništa oko nje.Bez reči,stavila je nogu unutra,poskočila i nestala.
„Uhu,“ rekao je Stefan.Stavio je lampu u džep,stavio ruku na grob i skočio.Elena nije imala vremena da uživa u izrazu Alarica Saltzmana;nagnula se dole i viknula: „Jesi dobro?“
„U redu je.“ Lampa je obasjala odozdo. „Bonnie će takođe biti u redu.Put vodi sve do dole.Bolje ponesite konopac.“
Elena je pogledala u Matta,koji je bio najbliži.Njegove plave oči su pogledale u njene,a onda je kimnuo.Duboko je udahnuo i stavio ruku na grob,baš kao i Stefan.A onda skočio.Druga ruka je uhvatila Eleninu.
„Baš sam razmišljala o nečemu,“ Meredith je rekla. „Šta ako je Bonnien identitet Druga Moć?“
„Mislila sam ja o tome već dugo vremena,“ Elena je rekla.Uhvatila je Meredithinu ruku,odgurnula je i skočila.Kada je skočila,našla se u Stefanovom zagrljaju. „Moj Bože...“
To je bilo čudno mesto.Zidovi su bili ozidani od kamena.Bili su glatki.Na njima su bili zakucana parčad lima,svećnjaci.U njima su bili ostatci voska.Elena nije mogla videti drugi kraj prostorije,ali lampa je pokazala čeličnu kapiju,kao kapije koje su neke crkve koristile za oltar.
Elena je pogledala u nebo. „Damone?“
Mogla je videti njegovu siluetu naspram svetlo crnog neba. „Šta je?“
„Jesi li sa nama?“ pitala je.Ne 'Ideš li sa nama?' Znala je da će on razumeti razliku.Sačekala je pet okucaja srca u tišini koja je pratila.Šest,sedam,osam...A onda se začuo lepet vetra,a Damon se prizemljio do nje.Ali nije pogledao u Elenu.Njegove oči su bile čudno daleke,a nije mogla pročitati ništa sa njegovog lica.

„To je kripta,“ Alaric je govorio u čudu,kada je njegova lampa obasjala tamu. „Podzemna pećina ispod crkve,korištena kao mesto za spaljivanje.Ali ovakve su izgrađivane ispod većih crkvi.“
Bonnie je hodala pravo do kapije i stavila malu,belu ruku na šteku,otvarajući ih.Vrata su se pomakla.Elenini otkucaji srca su postali prebrzi za brojanje.Nekako je prisilila svoje noge da se nastave kretati,da prate Bonnie.Njena izoštrena osetila su bila skoro bolno uključena,ali nisu joj mogla reći gde to ide.Svetlost Stefanove lampe je bila toliko uska,pokazivala je samo kameni pod ispod i Bonnien oblik.Bonnie je stala.To je to,pomislila je Elena,a dah joj se zaledio u grlu.O,moj Bože,to je to;to je stvarno to.Imala je osećaj da je u sredini ludog sna,onog gde je znala da sanja,ali nije mogla promeniti ništa ili se probuditi.Mišići su joj umrli.Mogla je namirisati strah drugih,mogla je osetiti oštru ivicu Stefanovog straha.Njegova lampa je prelazila preko predmeta iznad Bonnie.Ali Elenine oči nisu mogla napraviti smisao od njih.Videla je uglove,konture,a onda se nešto izoštrilo.Mrtvo-belo lice je viselo sa strane...
Vrisak nikada nije došao iz njenog grla.To je bila samo statua a crte su nile poznate.Bile su iste kao na kapaku groba.Ovaj grob je bio blizanac onog kroz koji smo prošli,Elena je pomislila.Izuzev što je ovaj bio oronuo,kameni kapak se razbio na dvoje.Nešto je bilo po podu,štapići iverice.Delovi statue,Elena je rekla svom mozgu očajno;to je samo granit;samo granit.To su bile ljudske kosti,izlomljene i pobacane.Bonnie se okrenula.Njeno srcasto lice se podiglo da prouči grupu.Oči su joj završile na Eleni.A onda,sa potresom,obesila se kao marioneta čiji su konci bili presečeni.Elena je jedva uhvatila,skoro i sama pala. „Bonnie?Bonnie?“ Smeđe oči koje su pogledale u nju,buljave i dezorentirane,bile su Bonniene preplašene oči. „Ali,šta se desilo?“ Elena je pitala. „Gde je otišlo?“
„Ovde sam.“
Iznad groba,pokazivalo se svetlo.Ne,ne svetlo,Elena je pomislila.Osetila ga je očima,ali to nije bilo svetlo normalnog spektra.To je bilo nešto čudnije od infracrvene i ultraljubičaste,nešto što ljudska osetila nisu napravljena da vide.Ali bilo je otkriveno njoj,usililo se u njen mozak,nekom unutrašnjom Moći.
„Druga Moć,“ prošaptala je,krv joj se smrzla.
„Ne,Elena.“

Glas nije bio zvuk,na isti način kako njena vizija nije bila svetlo.Bio je tih kao što zvezda sjaji i tužan.Podsetio je na nešto.Majko?pomislila je.Ali to nije bio glas njene majke.Sjaj iznad groba je izgledao kao da ide u krug,a na trenutak Elena je pogledala u nežno,tužno lice.A onda je znala.
„Čekala sam te,“ rekao je glas Honorie Fell meko. „Ovde ti barem mogu pričati kroz moj sopstveni oblik,a ne kroz Bonniene usne.Slušaj me.Vreme ti je kratko,a opasnost je velika.“
Elena je pronašla svoj jezik. „Ali šta je ova prostorija?Zašto ste nas doveli ovde?“
„Pitali ste me za to.Nisam vam mogla pokazati dok niste pitali.Ovo je tvoje bojno polje.“
„Ne razumem.“
„Ova kripta je sagrađena za mene od ljudi Fell's Churcha.Mesto za počivanje mog tela.Tajno mesto za one koji imaju tajne moći.Kao i Bonnie,znala sam stvari koje niko drugi nije znao.Videla sam stvari koje niko drugi nije video.“
„Bili ste psihik,“ Bonnie je prošaptala.
„U tim danima su to zvali veštičarenje.Ali nikada nisam koristila svoje moći da načinim štetu,a kada sam umrla,sagradili su mi ovaj spomenik tako da moj muž i ja možemo ležati u miru.Ali onda,posle mnogo godina,naš mir je narušen.“
Svetlo je prostrujalo,a Honoriin oblik se zatresao. „Druga Moć je došla u Fell's Church,puna mržnja i željna za uništavanjem.Popunila je moje mesto za počivanje i razbacala moje kosti.Ovde je napravila dom.Došla je da načini zlo mom gradu.Probudila sam se.Pokušala sam da te otpočetka upozorim,Elena.Živi ovde,ispod groblja.Čekalo te,gledalo te.Nekada u obliku sove – “
Sova.Elenin um je potrčao napred.Sova,kao sova na okviru crkve.Kao sova koja je bila u ambaru,kao sova na brezi ispred njene kuće.Bela sova...ptica lovica...mesojed,pomislila je.A onda se setila velikih belih krila koja su izgledala kao da se prostiru sa jedne do druge strane horizonta.Velika ptica napravljena od magle ili snega,koja ide za njom,fokusirana na nju,puna krvogrđa i životinjske mržnje...

„Ne!“ zaplakala je,kada je preplavilo to sećanje.Osetila je Stefanove ruke na svojim ramenima,njegovi prsti su je pritiskali skoro bolno.To je donelo natrag u stvarnost.Honoria Fell je i dalje pričala: „I ti Stefane,i tebe je gledalo.Mrzelo te pre nego što je mrzelo Elenu.Mučilo te i igralo se sa tobom kao mačka sa mišom.Mrzela je one koje si ti voleo,a i samo je puno otrovane ljubavi.“
Elena je pogledala iza sebe.Videla je Meredith,Alarica i Matta kako stoje zamrznuti.Bonnie i Stefan su bili pored nje.Ali Damon...gde je Damon?
„Njegova mržnja je narasla toliko velika da bi ga svaka smrt,svaka kapljica krvi prolivena zadovoljavala.U ovom trenutku kontroliše životinje.Kretaju se prema gradu,prema svetlima.“
„Snežni ples!“ Meredith je rekla oštro.
„Da.A ovog puta će ubijati dok zadnji od njih ne bude ubijen.“
„Moramo upozoriti te ljude,“ Matt je rekao. „Svi na plesu – “
„Nikada nećete biti sigurni dok um koji ih kontroliše ne bude uništen.Ubijanje će se nastaviti.Morate uništiti Moć koja mrzi;zato sam vas dovela ovde.“
A onda i drugi odsjaj svetlosti. „Imate hrabrost;ako je možete naći.Budite jaki.Ovo je jedina pomoć koju vam mogu dati.“
„Čekajte – molim vas – “ Elena je počela.Glas je nastavio,kao da je nije čuo. „Bonnie,imaš izbor.Tvoje moći su odgovornost.A isto tako su i dar,onaj koji može biti oduzet.Da li želiš da ih se odrekneš?“
„Ja – “ Bonnie je protresla glavom,preplašena. „Ne znam.Trebam vremena...“
„Nema vremena.Odaberi.“ Svetlo je slabilo.Bonnie oči su bile nesigurne kako je pogledala u Elenu. „To je tvoj izbor,“ Elena je prošaptala. „Moraš sama odlučiti.“
Polako je nesigurnost napustila Bonnieno lice,a onda je kimnula.Odmaknula se od Elena i okrenula se prema svetlosti. „Zadržaću ih,“ rekla je. „Nosiću se sa njima nekako.Moja baka je mogla.“
„Odabrala si mudro.Koristi ih za dobro.Ovo je poslednji put da vam se obraćam.“
„Ali – “
„Osvojila sam svoj mir.Borba je vaša.“ Svetlost je iščeznula,kao zadnji plamenovi umiruće vatre.Kada je otišlo,Elena je mogla osetiti pritisak svuda oko sebe.Nešto će se desiti.Neka sila ide prema njima.

„Stefane – “
Stefan je takođe osećano,mogla je reći. „Hajdemo,“ Bonnie je rekla,a njen glas je bio čista panika. „Moramo otići odavde.“
„Moramo na ples,“ Matt je vikao.Lice mu je bilo belo. „Moramo da im pomognemo – “
„Vatra,“ ciknula je Bonnie,izgledala je iznenađeno,kao da joj je misao upravo došla. „Vatra ih neće ubiti,ali će ih zadržati – “
„Zar nisi slušala?Moramo se suočiti sa Drugom Moći.I ona je ovde,upravo ovde,upravo sada.Ne možemo ići!“ Elena je vikala.Um joj je bio pun slika,sećanja.Krvogrđe...mogla je osetiti...
„Alariče.“ Stefan je progovorio sa prstenom komande u glasu. „Idi nazad.Povedi ostale;radi šta možeš.Ja ostajem – “
„Mislim da bismo svi trebali otići!“ Alaric je doviknuo.Morao je vikati da bi ga mogli čuti jer ih je neka buka okruživala.Njegova lampa je pokazala Eleni nešto što do sada nije primetila.Na zidu pored nje je bila zjapeća rupa,kao da je kamen otkinut.A iza je bio tunel u zemlju,crn i beskrajan.Gde ide?Elena se pitala,ali misao je bila izgubljena u njenom strahu.Bela sova...ptica lovice...mesojed...vrana,kako je pomislila,odjednom je znala čeka se plašila.
„Gde je Damon?“ vrištala je,vukući Stefana okolo kako se okretala i gledala. „Gde je Damon?“
„Izlazite!“ vrištala je Bonnie,a njen glas je bio promukao.Bacila je sebe kroz kapiju čim se zvuk prolomio kroz tamu.To je bilo zavijanje,ali ne pseće.Nikada se ne bi moglo pomešati sa tim.Bilo je mnogo dublje,teže i više odlučnije.To je bio ogroman zvuk,kao da je potekao iz džungle,od lovca krvogrđa.Zastao je u Eleninim grudima.Paraliziralo je.Zvuk je ponovo došao,gladan,ali nekako len.A sa time su došli teški koraci iz tunela.Bonnie je pokušala da vrišti,ali je uspela napraviti samo zvižduk.U crnini tunela,nešto je dolazilo.Oblik koji se kretao kao da je klizio.Elena je sada prepoznala zavijanja.To je bio zvuk najveće mačke lovice,veće i od lava.Tigrove oči su bile žute kada su dotakle dno tunela.A onda se sve desilo odjednom.

Elena je osetila da je Stefan vuče sa puta.Ali njeni zaleđeni mišići su mu bili prepreka,a onda je znala da je prekasno.Tigrov skok je bio graciozan,moćni mišići su se lansirali u zrak.U tom trenutku,videla je nešto,a njen um je primetio sjajno krzno.Ali njen glas je vrisnuo po svom: „Damone,ne!“
Kada je crni vuk prsnuo iz tame,Elena je shvatila da je tigar beo.Skok bele mačke je bio odgurnut vukovim,a Elena je osetila da je Stefan vuče u stranu,u stranu u sigurnost.Njeni mišići su se topili kao pahuljice.Kapak groba je bio između nje i režećeg oblika,ali kapija je bila na drugoj strani borbe.Elenina sopstvena slabost je bila delom strah,delom neverica.Nije ništa razumela;zbunjenost je zvonila u njenim ušima.Trenutak pre je bila sigurna da se Damon igrao sa nima svo ovo vreme,da je on bio Druga Moć svo ovo vreme.Ali krvogrđe koje je izbijalo iz tigra je bilo nepogrešivo.Ovo je bilo ono što je gonilo na groblju,a od pansiona do reke i do smrti.Ova bela Moć sa kojom se vuk borio do smrti.To je bio nemoguć meč.Crni vuk,afresivan i žestok koliko može biti,nije imao šansu.Jedan pokret tigrovih šapa je bio dovoljan da mu otvori rame do kosti.Tigrova čeljust se otvorila kao da je pokušavala da dopre do vukovog vrata.Ali onda je Stefan bio tamo;uperio je svetlost lampe u tigrove oči,odgurnuvši ranjenog vuka sa puta.Elena je želela da može vrištati,želela je da može uraditi nešto da se oslobodi tereta iznutra.Nije razumela;nije ništa razumela.Stefan je bio u opasnosti.Ali ona se nije mogla pomeriti.
„Izlazite!“ Stefan je vikao drugima. „Sada;izlazite!“
Brže od ijednog čoveka,izmakao se beloj šapi,ali i dalje upirao svetlo u tigrove oči.Meredith je bila na drugoj strani kapije.Matt je pola nosio,pola vukao Bonnie.Alaric je prelazio.Tigar je ustuknuo,a onda se kapija zatvorila.Stefan je pao na stranu,kližući i pokušavajući da se ponovo podigne.
„Nećemo vas ostaviti – “ Alaric je povikao.
„Idite!“ viknuo je Stefan. „Idite na ples;uradite šta možete!Idite!“
Vuk je ponovo napadao,uprkos ranama na glavi i ramenu koje je pokazivalo mišiće.Tigar se borio.Životinjski zvuci su se podigli na nivo koji Elena nije mogla podneti.Meredith i ostali su otišli;Alaricova lampa je nestala.

„Stefane!“ zavrištala je kada ga je videla da je ustao i ponovno ušao u borbu.Ako on umre i ona će umreti.A ako mora umreti,želela je da to bude sa njim.Paraliza je napustila njeno telo,a onda se pokrenula prema njemu,jecajući.Osetila je njegovu ruku oko nje kada je zagrlio i stavio telo ispred nje i buke.Ali ona je bila tvrdoglava.Izmakla se,a onda su se suočavali sa tim zajedno.Vuk je posrnuo.Ležao je na leđima,a iako je njegovo krzno bilo toliko mračno da pokaže krv,crveni bazen je tekao ispod njega.Bela mačka je stala iznad njega,čeljust joj je bila nekoliko inči od ranjivog crnog vrata.Ali smrtonosni ugriz nikada nije došao.Umesto toga,tigar je podigao glavu da pogleda u Stefana i Elenu.Sa čudnom smirenošću,Elena je primećivala detalje pojave.Kandže su bile ravne i vitke;kao srebro.Krzno je bilo čisto bele boje,sa malim naznakam zlatne.Bela i zlatna,pomislila je sećajući se sove u ambaru.A to je potaklo drugo sećanje...nešto čega je videla...nešto o čemu je slušala...Sa teškim režanjem,mačka je gurnula svetiljku iz Stefanove ruke.Elena ga je čula kako posrće od bola,ali nije mogla videti ništa više u tami.Kada nije bilo svetla,čak je i lovac bio slep.Pužući prema njemu,čekala je bol ubijanja.Ali odjednom joj je glava posrtala;bila je puna sive magle i nije mogla doći do Stefana.Nije mogla misliti;nije mogla govoriti.Pod se odmicao od nje.Shvatila je da je Moć korištena protiv nje,da je preuzimala njen um.Osetila je Stefanovo telo kako se predaje,omlitavljuje,pada od nje,a ona nije mogla dalje odoleti magli.Pala je zauvek i nikada nije znala kada je pogodila zemlju.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum