You are not connected. Please login or register

Dvanaesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Dvanaesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 4:12 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Dvanaesto Poglavlje



Stefan je pogledao u Elenu,a kristali snega su bili zapetljani u njegovoj tamnoj kosi. „Šta je sa Mattom?“
„Setila sam se – nečega.Nije mi jasno.Ali te prve noći,kada nisam bila sva svoja – da li sam videla Matta?Da li sam – “
Strah i mučan osećaj su se mešali u njenom grlu i prekinuo je njene reči.Ali nije trebala da završi,a Stefan nije trebao da odgovori.Videla je to u njegovim očima.
„To je bio jedini način Elena,“ rekao je. „Umrla bi bez ljudske krvi.Da li bi radije napala nekoga ko nije voljan,povredila ga,možda ga ubila?Potreba je mogla dovesti do toga?Da li je to ono što bi želela?“
„Ne,“ Elena je rekla nasilno. „Ali da li je to morao biti Matt?O,ne odgovaraj mi;ni ja se ne mogu setiti nikoga drugog,takođe.“ Udahnula je. „Ali sada sam zabrinuta zbog njega,Stefane.Nisam ga videla od tada?Da li je u redu?Da li ti je nešto rekao?“
„Ne mnogo,“ Stefan je rekao skrećući pogled. „'Ostavi me na miru' je bio zaključak svega.Takođe je porekao da se išta desilo te noći i rekao je da si mrtva.“
„Zvuči kao jedna od onih individua koje se ne mogu nositi sa time,“ Damon je komentarisao.
„O,daj začepi!“ rekla je Elena. „I ti si u ovome,a dok si u tome,možeš misliti o jadnoj Vickie Bennett.Misliš li o tome kako se ona nosi ovih dana?“
„Pomoglo bi kada bi ja znao ko je ta Vickie Bennett.Samo pričaš o njoj,ali ja nikada nisam sreo tu devojku.“
„Da,jesi.Ne igraj se sa mnom Damone – na groblju,sećaš se?U uništenoj crkvi?Devojka koju si ostavio da puže u potkošulji?“
„Izvini,ali ne.A ja se obično sećam devojaka koje ostavljam da pužu u potkošuljama.“
„Pretpostavljam da je to onda Stefan uradio,“ Elena je rekla sarkastično.
Ljutnja je preletela Damonovim licem,a onda je prekrivena uznemirujućim osmehom.
„Možda jeste.Možda si i ti.Sve mi je to isto,osim što sam malo umoran od optužbi.A sada – “
„Čekaj,“ rekao je Stefan. „Ne idi.Trebamo popričati – “
„Bojim se da imam zakazano.“ Nastao je lepet krila,a onda su Stefan i Elena bili sami.

Elena je zagrizla usnu. „Prokletstvo.Nisam mislila da ga naljutim.Posle što je bio civilizovan skoro celo veče.“
„Nije važno,“ rekao je Stefan. „On voli da je ljut.Šta si ono ptičala u Mattu?“
Elena je videla nelagodu u Stefanovim očima i stavila je ruku oko njega. „Nećemo pričati o tome,ali mislim da sutra trebamo ići da ga vidimo.Da mu kažem...“ Elena je podigla ruku u izgovor.Ni sama nije znala šta da kaže Mattu;samo je znala da treba nešto da uradi.
„Mislim,“ rekao je Stefan polako, „Da je bolje da ti sama odeš i pokušaš da pričaš sa njim.Ja sam pokušao,ali nije hteo da me sluša.A ja mislim,“ zastao je,a onda rešeno rekao: „Mislim da ti trebaš sama ići.Možeš sada.“
Elena je pogledala u njega. „Da li si siguran?“
„Da.“
„Ali – hoćeš biti u redu?Trebala bih ostati sa tobom – “
„Ja ću biti u redu,Elena,“ Stefan je rekao nežno. „Idi.“
Elena je oklevala,a onda kimnula. „Neću dugo,“ obećala mu je.
Nevidljiva,Elena je skliznula u stranu stare kuće sa oguljenom farbom i zarđalim poštanskim sandučetom sa imenom Honeycutt na sebi.Mattov prozor je bio otključan.Pažljiv dečko,pomislila je neodobravajući.Zar ne znaš da nešto može upasti?Otvorila ga je,ali to je bilo najdalje dokle je mogla ići.Nevidljiva barijera koja je bila kao meki zid zadebljalog zraka joj je blokirala put.
„Matte,“ prošaptala je.Soba je bila tamna,ali mogla je videti oblik na krevetu.Digitalni sat sa svetlo zelenim brojevima je otkucavao da je bilo 00:15h.
„Matte,“ prošaptala je ponovo.
Figura se trznula. „Uh?“
„Matte,ne želim da te uplašim.“ Glas joj je bio ugodan,pokušavala je da ga probudi nežno,a ne da mu sipa horor u kosti. „Ali to sam ja,Elena i želim da razgovaram sa tobom.Ali prvo moraš da me pozoveš unutra.Možeš li me pozvati unutra?“
„Ah,uđi.“ Elena je bila iznenađena notom iznenađenja u njegovom glasu.A onda je shvatila da je on i dalje spavao.

„Matte.Matte,“ prošaptala je,bojeći se da priđe bliže.Soba je bila pretopla,radiator je bio na punoj temperaturi.Mogla je videti golo stopalo na kraju i plavu kosu na vrhu kreveta.
„Matte?“ Nagnula se nad njega i dodirnula ga.To je izmamilo odgovor.Sa eksplozivnim pokretom,Matt je seo i okretao se okolo.Kada su njegove oči pogledale u njene,bile su široke i buljio je.Elena je shvatila da sam sebe pokušava da napravi malom,bezopasnom i neterorističkom.Otišla je do zida.
„Nisam mislila da te uplašim.Znam da je ovo šok.Ali da li ćeš razgovarati sa mnom?“
On je samo nastavio buljiti u nju.Njegova plava kosa je bila znojna i raštrkana kao perje mokrog pileta.Mogla je videti puls kako nabija u njegovom vratu.Bojala se da bi on mogao ustati i zapaliti iz sobe.A onda su se njegova ramena opustila i zatvorio je oči.Disao je duboko. „Elena.“
„Da,“ prošaptala je.
„Ti si mrtva.“
„Ne.Ovde sam.“
„Mrtvi ljudi se ne vraćaju.Moj tata se nije vratio.“
„Nisam stvarno umrla.Samo sam se promenila.“ Mattove oči su i dalje bile zatvorene,a Elena je osetila hladni val bespomoćnosti. „Ali ti bi želeo da sam umrla,zar ne?Idem sada,“ prošaptala je.
Mattovo lice se spustilo,a onda je počeo da plače.
„Ne.O,ne.O,nemoj Matte,molim te.“ Ona ga je tešila,borila se i sama da ne zaplače. „Matte,žao mi je.Nisam trebala ni dolaziti.“
„Nemoj otići,“ jecao je. „Ne idi.“
„Neću.“ Elena je izgubila borbu,a njena suza je pala u Mattovu kosu. „Nisam mislila da te ikada povredim,nikada,“ rekla je. „Nikada Matte.Sve one stvari koje sam uradila – nikada nisam želela da te povredim.Iskreno...“ A onda je prestala pričati i samo ga je zagrlila.Posle nekoliko minuta njegovo disanje se utišalo i seo je natrag,brišući lice sa plahtom.Njegove oči su izbegavale njene.Bio je nekakav pogled na njegovom licu,ne samo srama,ali od nepoverenja,kao da je sputavao sebe od nečega.
„Okej,ovde si.Živa si,“ rekao je. „Šta hoćeš?“
Elena je bila zaprepašćena.
„Hajde,mora biti nešto.Šta je?“
Sada su se suze u njoj penjale,ali Elena ih je progutala natrag. „Pretpostavljam da to zaslužujem.Znam da da.Ali jednom,Matte,ne želim ništa.Došla sam da ti se izvinim,da kažem da mi je žao što sam te iskoristila – ne samo one noći,nego i uvek.Brinem za tebe i brinem ako si povređen.Mislila sam da možda mogu popraviti stvari.“ Posle teške tišine,dodala je: „Pretpostavljam da je bolje da idem.“

„Ne,čekaj.Čekaj sekund.“ Matt je obrisao lice ponovo sa plahtom. „Slušaj.To je bilo glupo i ja sam kreten – “
„To je bila istina i ti si džentlmen.Ti si mi rekao da uzmem predah pre neko vreme.“
„Ne,ja sam glupi kreten.Trebao bi lupati glavom od zid od radosti jer si živa.I veruj mi,hoću,malo kasnije.Slušaj.“ Zgrabio je Eleninu ruku i Elena ga je pogledala iznenađena. „Baš me briga ako si stvorenje iz Crne Lagune,It,Godzila i Frankenštajn sve u jednom.Ja samo – “
„Matte.“ U panici,Elena je stavila svoju slobodnu ruku preko njegovih usta. „Znam.Verena si za momka u crnoj odori.Ne brini;sećam ga se.Čak mi se i sviđa,a Bog zna zašto.“ Matt je udahnuo i izgledao je kao da se smiruje. „Vidi,ne znam da li ti je Stefan rekao.Rekao mi je gomilu stvari – o tome kako je zao,o tome kako mu nije žao zbog onoga što je uradio Tyleru.Znaš o čemu pričam?“
Elena je zatvorila oči. „Jedva da je jeo od te noći.Mislim da je samo jednom lovio.Večeras se umalo ubio zbog toga što je toliko oslabio.“
Matt je kimnuo. „Pa,to su znači bile obične gluposti.Trebao sam znati.“
„Pa,jeste i nije.Potreba je jaka,jača nego što možeš zamisliti.“ I baš je sada osvitalo Eleni da se ona danas nije hranila i da je bila gladna kad su bili sa Alaricom. „Činjenica je Matte – bolje da idem.Samo jedna stvar – ako sutra bude plesa,nemoj ići.Nešto će se desiti,nešto loše.Pokušaćemo da to držimo pod kontrolom,ali ne znam šta možemo uraditi.“
„Ko to 'mi'?“ Matt je rekao oštro.
„Stefan i Damon – mislim da i Damon – i ja.I Meredith i Bonnie...i Alaric Saltzman.Ne pitaj o Alaricu.To je duga priča.“
„Ali šta ćete držati pod kontrolom?!“
„O,zaboravila sam;ti ne znaš.I to je duga priča,takođe,ali...pa,kratak odgovor:ono što me ubilo.Šta god je nateralo one pse da se ponašaju onako.To je nešto zlo Matte i oko Fell's Churcha je već dugo.A mi pokušavamo da to zaustavimo da ne bi uradilo ništa sutra.“ Pokušala je da ne drami. „Vidi,izvini,ali moram da idem.“ Oči su joj se spustile na plave vene na njegovom vratu.Kada je uspela da skrene pogled i pogleda u njegovo lice,videla je da šok popušta razumevanju.A onda se pretvara u nešto nemoguće:prihvatanju.

„U redu je,“ Matt je rekao.
Nije bila sigurna da li je čula dobro. „Matte?“
„Rekao sam da je u redu.Nije me povredilo prošli put.“
„Ne.Ne,Matte stvarno.Nisam došla zbog toga – “
„Znam.Zato i želim.Želim da ti dam nešto što mi nisi tražila.“ Posle trenutak je rekao. „U ime starog prijateljstva.“
Stefane,Elena je pomislila.Ali Stefan joj je rekao da dođe i da to uradi sama.Stefan je znao,shvatila je.I to je bilo u redu.To je bio njegov poklon Mattu – i njoj.
Ali vraćam ti se Stefane,pomislila je.
Kada se nagnula prema njemu,Matt je rekao: „Sutra ću vam pomoći,znaš.Čak i ako nisam pozvan.“
A onda su njene usne dodirnule njegovo grlo.


13. decembar,petak

Dragi Dnevniče,

Večeras je ta noć.Znam da sam ovo pisala i pre ili da sam barem razmišljala o tome.Ali večeras je noć,ona velika,kada će se sve desiti.Ovo je to.Stefan to takođe oseća.Danas je došao iz škole i rekao mi da ples nije otkazan – gospodin Newcastle nije hteo da širi paniku time što će otkazati ples.Imaće neku vrstu 'obezbeđenja',što pretpostavljam da znači policija.I možda gospodin Smallwood i njegovi prijatelji sa pištoljima.Šta god da će se desiti,ne mislim da će oni moći da to spreče.Ne zna ni da li mi možemo.
Celi dan pada sneg.Put je blokiran,što znači da ništa ne može ni ući ni izaći iz grada na točkovima.Dok čistači snega ne dođu do ovde,to jeste u jutro,što znači prekasno.A u zraku je neki smešan osećaj.Ne samo sneg.Nego kao da nešto hladnije čeka.Povlači se unazad na način na koji se okean povlači pre vala.A kada se pusti...

Danas sam razmišljala o svom dnevniku,onom drugom,ispod pločica u kupatilu.Ako posedujem išta,posedujem taj dnevnik.Razmišljala sam o tome da ga uzmem,ali ne želim ponovo ići kući.Ne mislim da bih se mogla nositi sa tim,a znam da ni tetka Judith ne bi mogla kada bi me videla.Iznenađena sam što je iko sposoban da se nosi sa ovim.Meredith,Bonnie – posebno Bonnie.Pa – i Meredith takođe,kada se vidi kroz šta je njena porodica prošla.Matt.Oni su dobri i verni prijatelji.To je smešno,mislila sam da bez cele armije prijatelja i obožavatelja ne bih mogla preživeti.Sada sam zadovoljna sa troje,hvala.Zato što su oni pravi prijatelji.Ne znam koliko sam dovoljno marila o njima,pre.Ili o Margaret ili o tetki Judith.I o svima u školi...znam da sam pre nekoliko sedmica govorila da me ne interesujuje ako cela generacija srednje škole padne mrtva,ali to nije istina.Večeras ću dati sve od sebe da ih zaštitim.
Znam da skačem od predmeta do predtmena,ali samo pričam o stvarima koje su za mene važne.Pokušavam da ih spojim u svom umu.Samo za svaki slučaj.Pa,vreme je.Stefan me čeka.Završiću ovaj zadnji redak,a onda idem.Mislim da ćemo pobediti.Nadam se.Pokušaćemo.



Učionica historije je bila topla i svetla.Na drugoj strani škole,kafeterija je bila još svetlija,svetlucala je od Božićnih svetala i dekoracija.Dok je stizala,Elena je odmeravala sve sa distance.Gledala je parove kako dolazi na ples i kako prolaze pored šerifovih oficira na vratima.Osećajući Damonovu prisutnost iza sebe,pokazala je devojku sa dugom,svetlom smeđom kosom.
„Vickie Bennett,“ rekla je.
„Držim te za reč,“ odgovorio je.
Gledala je preko učionice.Alaricov sto je bio očišćen,a on se nagnuo i proveravao mapu škole.Meredith je bila pored njega,njena tamna kosa je bila preko njegovog rukava.Matt i Bonnie su bili na prakiralištu,a Stefan i Damon su proveravali školsko dvorište.Ići će redovima.
„Bolje da ti ostaneš unutra,“ Alaric je rekao Eleni. „Sve što trebamo je da te neko vidi i počne da te juri sa drvenim štapom.“
„Šetala sam se okolo cele sedmice,“ Elena je rekla zabavljajući se. „Ako ja ne želim da me vide,onda neće.“ Ali složila se da ostane u učionici i da upućuje.Kao dvorac,pomislila je kada je pogledala kako Alaric pokazuje gde je šerif postavio oficire.I mi ga branimo.Ja i moji odani vitezovi.Sat je otkucavao minute.Elena je gledala kako je upuštala ljude kroz vrata.Punila je vrelu kafu iz termoske za one koji su je želeli.Slušala je izveštaje.
„Sve je tiho na severnoj strani škole.“
„Caroline je upravo krunisana za snežnu kraljicu.Veliko iznenađenje.“
„Neka nepristojna deca na parkiralištu – šerif ih je uputio kući...“
Ponoć je došla i prošla.
„Možda smo pogrešili,“ Stefan je rekao sat kasnije.To je bilo prvi put da su svi bili unutra od početka večeri.
„Možda se dešava negde drugo,“ rekla je Bonnie,prazneći čizme od snega.
„Nema načina da saznamo gde se to dešava,“ Elena je rekla. „Ali ne grešimo da se dešava.“
„Možda,“ rekao je Alaric zamišljeno, „Postoji način.Da saznamo gde se dešava,mislim.“ Sve su se glave podigle u znak pitanja,a on je rekao: „Trebamo predskazanje.“
Sve oči su se okrenule prema Bonnie.

„O,ne,“ Bonnie je rekla. „Prošla sam kroz to.Mrzim to.“
„To je veliki dar – “ počeo je Alaric.
„To je veliki bol.Slušajte,ne razumete.Obična predskazivanja su dovoljno loša.Kao da svo vreme saznajem stvari koje uopšte ne želim da znam.Ali biti preuzet – to je grozno.I posle toga se čak i ne sećam da sam to rekla.Užasno je.“
„Biti preuzet?“ Alaric je ponovio. „Šta je to?“
Bonnie je uzdahnula. „To mi se desilo u crkvi,“ rekla je smireno. „Mogu raditi i druge vrste predskazanja,kao ono sa vodom ili gledanje u dlan – “ pogledala je u Elenu,a onda skrenula pogled. „ – i takve stvari.Ali postoje stvari kada – neko – preuzme me i koristi me da im se obraća.Kao da imam nekog drugog u svom telu.“
„Kao na groblju,kada si rekla da me nešto čeka,“ rekla je Elena. „Ili kada si me upozorila da ne idem kod mosta.Ili kada si došla na večeru i rekla da je Smrt,moja smrt,u kući.“ Pogledala je u Damona koji joj je odvratio pogled.To je bilo pogrešno,pomislila je.Damon nije bio njena smrt.Šta je onda proročanstvo značilo?Na trenutak je nešto zasvetlucalo u njenom umu,ali pre nego što je mogla predati se sećanju,Meredith je prekinula.
„To je kao da drugi glas priča kroz Bonnie,“ Meredith je objasnila Alaricu. „Čak i izgleda drugačije.Možda nisi bio dovoljno blizu u crkvi da vidiš.“
„Ali zašto mi to nisi rekla?“ Alaric je bio uzbuđen. „To bi moglo biti važno.Taj – identitet – šta god da je – može nam dati važne informacije.Može razrešiti misteriju Druge Moći ili nam barem dati trag da se odbranimo od nje.“
Bonnie je tresla glavom. „Ne.To nije nešto što samo mogu prizvati i ne odgovora na pitanja.To mi se samo desi.I mrzim to.“
„Misliš da ne možeš smisliti nešto što to priziva?Išta što je dovodilo do toga pre?“
Elena i Meredith,koje su dobro znale šta može dovesti do toga,su pogledale jedna u drugu.Elena je ugrizla unutrašnjost obraza.To je Bonnien izbor.Mora biti Bonnien izbor.Bonnie,koja je držala glavu u rukama,kroz crvene kovrdže je pogledala u Elenu.Onda je zatvorila i oči i zajecala.
„Sveće,“ rekla je.
„Šta?“
„Sveće.Plamen sveće to može.Nisam sigurna,razumete;ništa ne obećavam – “
„Izgleda da će neko morati rasturiti kabinet hemije,“ rekao je Alaric.

Scena je bila reinkarnacija onog dana kada je Alaric došao u školu i kada je rekao da svi stave stolice u krug.Elena je gledala u krug lica ispod plamena sveće.Tamo je bio Matt,čeljust mu je bila stvrdnuta.Pored njega,Meredith,njene tamne trepavice su bacale senke.I Alaric,nagnut napred od želje.A onda Damon,svetlo i senke su plesale po njegovim prelepim crtama lica.I Stefan,njegove jagodice su bile oštre Eleninim očima.I konačno Bonnie.Izgledala je bledo čak i na zlaćanom svetlu plamena sveće.Povezani smo,Elena je pomislila preuzimana istim osećajem kao ona u crkvi,dok je uzimala Damonove i Stefanove ruke.Setila se tankog belog kruga u posudi vode.Možemo to uraditi ako zaglavimo zajedno.
„Samo ću gledati u sveću,“ Bonnie je rekla,a glas joj je lagano podrhtavao. „I ne mislite ni o čemu.Pokušaću da – da se otvorim tome.“ Počela je duboko disati gledajući u plamen.A onda se desilo,kao i pre.Bonnieno lice se izgladilo,svi izrazi su presušili.Oči su joj postale prazne.Nije rekla ni reč.Tada se Elena setila da se nisu složili šta će da pitaju.Pretrčala je kroz sopstveni um,tražeći pitanje pre nego što Bonnie izgubi kontakt. „Gde možemo naći Drugu Moć?“ rekla je u istom trenutku kada je Alaric ispalio: „Ko si ti?“ Glasovi su im se pomešali,zajedno sa pitanjima.Bonnieno prazno lice se okrenulo,gledajući po krugu.A onda je glas,koji nije bio Bonnien rekao: „Dođite i vidite.“
„Čekaj malo,“ Matt je rekao kada je Bonnie ustala,još u transu i pošla prema vratima. „Gde ide?“
Meredith je zgrabila za kaput. „Idemo li za njom?“
„Ne dirajte je!“ rekao je Alaric skačući čim je Bonnie izašla kroz vrata.Elena je pogledala u Stefana,a onda u Damona.Sa jednim akordom,počeli su pratiti Bonnie niz prazni hodnik.
„Gde idemo?Koje pitanje ona odgovara?“ Matt je demantovao.Elena je mogla samo protresti glavom.Alaric je džogirao da bi mogao održati korak sa Bonnie.Usporila je kada su zagazili u sneg,a na Elenino iznenađenje,otišla je i stala do Alaricovog automobila na parkiralištu.
„Nećemo svi moći ući;ja ću pratiti sa Mattom,“ Meredith je rekla.Elena,sa kožom zahladnjelom od iznenađenja koliko i od ledenog zraka napolju,je ušla u Alaricovo auto kada ih je on otvorio za nju;sa Damonom i Stefanom sa svake strane.

Bonnie je sela napred.Gledala je napred i nije govorila.Ali kada se Alaric pomerio sa parkirališta,podigla je jedan prst i pokazala.Desno u ulicu Lee,a onda levo u ulicu Arbor Green.Pravo pored Elenine kuće,a onda skrenuti desno kod Thunderbirda.Pravo do ulice Creek.A onda je Elena shvatila gde to oni zapravo idu.Na groblju su podigli drugi most,kojeg su svi zvali 'novi most',u zamenu za most Wickery,koji je bio uništen.Prelazili su pored kapije,pored strane gde je Tyler vozio kada je odveo Elenu do uništene crkve.Alaricovo auto se zaustavilo baš na onom mestu gde je i Tylerovo.Meredith je bila iza njih.Sa groznim osećajem deža vua,Elena je prošla kroz kapiju,prateći Bonnie do uništene crkve.Zastala je na praznoj rupi koja je jednom bila vrata.
„Gde nas vodiš?“ rekla je Elena. „Slušaj me.Hoćeš nam samo reći koje pitanje odgovaraš?“
„Dođite i vidite.“
Bespomoćno,Elena je pogledala u druge.A onda je prekoračila prag.Bonnie je polako otišla do belog spomenika,a onda stala.Elena je pogledala u spomenik,a onda u Bonnieno belo lice.Svaka dlaka na njenim rukama i na pozadini njenog vrata se podigla. „O,ne...“ prošaptala je. „Ne to.“
„Elena,o čemu ti to?“ Meredith je pitala.
Elena je osetila vrtoglavicu kada je pogledala u bele reinkarnacije Thomasa i Honorie Fell. „Ova stvar se otvara,“ prošaptala je.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum