You are not connected. Please login or register

Deveto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Deveto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:55 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Deveto Poglavlje



„Pa,barem nisam preuzeta,“ Bonnie je rekla. „Muka mi je od ovih psihičkih stvari;umorna sam od svega.Ovo je bio poslednji put,apsolutno poslednji.“
„U redu,“ rekla je Elena okrećući se od ogledala. „Pričajmo o nečemu drugom.Da li ste šta saznale danas?“
„Pričala sam sa Alaricom i ponovo okuplja učenike u svojoj kući sledeće sedmice,“ Bonnie je odgovorila. „Pitao je Caroline,Vickie i mene da li želimo da budemo hipnotizirane da bi nam pomogao da se nosimo sa situacijom.Ali sigurna sam da on nije Druga Moć,Elena.On je previše fin.“
Elena je kimnula.I sama je sumnjala da Alaric nije taj.Ne zbog toga što je fin,nego zbog toga što je prenoćila kod njega četiri noći na tavanu.Da li bi je Druga Moć ostavila tu bez da joj naudi?Naravno,Damon je rekao da je on influencirao Alarica da zaboravi šta se to dešava tamo,ali da li bi Druga Moć podlegla Damonovoj?Zar ne bi morala biti previše jaka?
Ukoliko njene Moći nisu pregorele,na način na koje Stefanove pregorevaju u ovom trenutku.Ili da se nije pretvarao da je influenciran.
„Pa,još ga nećemo prekrižiti sa liste,“ rekla je. „Moramo biti pažljivi.Šta je sa gospođom Flowers?Da li ste išta našle kod nje?“
„Nismo imale sreće,“ rekla je Meredith. „Išle smo do pansiona jutros,ali nije odgovorila kada smo pokucale na vrata.Stefan je rekao da je pokušao da je prati ovog popodneva.“
„Ako bi me samo neko pozvao unutra,onda bih i ja mogla nadgledati,takođe,“ Elena je rekla. „Osećam se kao da ništa ne radim.Mislim...“ Zastala je na trenutak,a onda rekla: „Mislim da ću malo do svoje kuće svratiti – mislim,do tetke Judith.Možda nađem Roberta kako se skriva u grmlju ili tako nešto.“
„Idemo sa tobom,“ Meredith je rekla.
„Ne,bolje da idem sama.Stvarno.Mogu biti veoma neuočljiva ovih dana.“
„Onda poslušaj sopstveni savet i budi pažljiva.I dalje sneži.“
Elena je kimnula i spustila se preko prozora.

Kada je došla do kuće,videla je auto koje se upravo pomicalo sa prilaza.Istopila se u senkama i gledala.Svetla su osvetlila zimsku sliku;drvo breze i belu sovu koja sedi na njoj.Kada je auto prošlo pored nje,Elena je prepoznala;Robertov plavi oldtajmer.
A sada,to je interesantno.Imala je osećaj da treba da ga prati,ali jači nagon da proveri kuću,da vidi da li je sve u redu.Prolazila je u krug,promatrajući prozore.Žute zavese u kuhinji su otkrivale pogled na nju.Tetka Judith je zatvarala mašinu za pranje suđa.Da li je Robert dolazio na večeru?Elena se pitala.Tetka Judith se kretala prema hodniku,a Elena se pomerila,ponovo kružeći oko kuće.Naišla je na razmak zavesa u dnevnoj sobi i gledala je odatle.Čula je kako se prednja vrata otvaraju,onda zatvaraju,onda zaključavaju.Onda je tetka Judith došla u dnevnu sobu i sela na kauč.Upalila je TV i počela listati kanale.Elena je želela da može videti više od profila svoje tetke u odbljescima svetla TV-a.Čudno joj je bilo da gleda u ovu sobu,znajući da može samo gledati,a ne i ući.Koliko je dugo prošlo,a da nije shvatila kako je lepa ta prostorija?Stara komoda od mahagonija,Tifani lampa pored tetke Judith,jastučići na kauču;sve joj se činilo dragoceno.Stajeći napolju,osećajući kako joj vetar tera sneg pod džemper,želela je da može ući na trenutak,samo malo.
Glava tetke Judith se zabacila unazad,oči su joj se zatvorile.Elena je naslonila čelo na prozor,a onda se polako okrenula.Popela se uz brezu pored svoje sobe,ali na njeno razočarenje,zavese su bile skroz navučene.Drvo pored Margaretine sobe je bilo maleno,žilavo,bilo se teško popeti uz njega,ali kada se popela da bi mogla imati dobar pogled;zavese su bile širom otvorene.Margaret je spavala sa prekrivačem do svoje brade,usta su joj bila otvorena,a njena svetla kosa je bila raširena preko jastuka.
Zdravo bebo,Elena je pomislila i progutala suze.To je bila tako slatka i nevina scena;noćna svetlost,mala devojčica na krevetu,plišane životinje po celoj sobi.A evo je i mala maca dolazi da upotpuni scenu,Elena je pomislila.

Sneška je skočila na Margaretin krevet.Mačka je zevnula i pokazala mali,roza jezik,pokazujući i male kandže.A onda je sela na Margaretine grudi.Nešto je prouzročilo da se Eleni kosa nadigne na glavi.Nije znala da li je to neki lovački instinkt,ali odjednom se plašila.Opasnost je u toj sobi.Margaret je u opasnosti.Mačka je i dalje stajala tamo,pravog repa.I odjednom je Elena shvatila kako je mačka zapravo izgledala.Kao oni psi.Gledala je na način na koji je Chelsea gledala u Douga Carsona pre nego što ga napala.O,Bože,grad je u karantin stavio pse,ali niko nije ni pomislio o mačkama.Elenin um je radio velikom brzinom,ali joj nije pomagao.Kroz njen um su samo protecale slike mačke sa šapama i ispruženim repom.I sa oštrim zubima.A Margaret je samo ležala,izložena opasnosti.Krzno na Sneškinim leđima se dizala,rep joj je bio kao četka.Oči su joj zasvetlile kada je otvorila usta da zevne.Oči su joj bile na Margaretinom licu na isti način kao i Chelseine na licu Douga Carsona.
„Ne!“ Elena je očajno tražila da nešto da ga baci na prozor,nešto što će napraviti buku.Nije se mogla bliže približiti;grane ne bi podržavale nenu težinu. „Margaret!Budi se!“
Ali sneg,koji je padao oko nje,je utopio reči u nikakvoću.Sneška je pogledala prema prozou,a onda opet prema Margaretinom licu.
„Margaret,budi se!“ Elena je vikala.A onda se bacila na prozor.Nije znala kako je uspela da se zadrži.Nokti su joj se zaboli u meko drvo,a palac jednog stopala se zabio među razmak u ciglama.Držala se i vikala: „Miči se od nje!Budi se Margaret!“
Margaretine oči su se otvorile i onda je sela,spuštajući Snešku na pod.Elena je ponovo viknula: „Margaret,ustani sa kreveta!Otvori brzo prozor!“
Margaretino četverogodišnje lice je bilo puno pospanosti i iznenađenja,ali ne i straha.Ustala je i otvorila prozor,a Elena se nasmešila.
„Tako je.Dobra devojčica...a sada reci 'Uđi.'Brzo,reci!“
„Uđi,“ Margaret je rekla,trepčući i odmičući se za korak.

Mačka je proklizila pored Elene kada je ušla.Posegnula je za njom,ali je bila prebrza.Bacila se na sneg i nestala.Mala ruka je vukla Elenu za džemper. „Došla si nazad!“ Margaret je rekla,grleći Elenu. „Nedostajala si mi.“
„O,Margaret i ti si meni nedostajala – “ Elena je počela,a onda se sledila.Tetkin glas je odekivao hodnikom.
„Margaret,jesi budna?Šta se dešava gore?“
Elena je imala samo trenutak da donese odluku. „Nemoj joj reći da sam ovde,“ prošaptala je sedajući na kolena. „To je tajna,razumeš?Reci da si ispustila macu napolje,ali joj nemoj reći da sam ovde.“ Nije bilo vremena ni za šta više;Elena se skrila ispod kreveta i molila.Ispod kreveta je gledalal kako tetka Judith ulazi u sobu.Pritisnula je lice na pod ne dišući.
„Margaret!Šta to radiš?Hajde,vrati se u krevet,“ rekao je glas tetke Judith,a onda je krevet zaškripao pod Margaretinom težinom,a Elena je čula zvuke tetke Judith kada je navukla zavese. „Ruke ti se smrzavaju.Što si otvarala prozor?“
„Otvorila sam ga da Sneška izađe,“ Margaret je rekla.Elena je pustila dah. „A sada je sneg po podu.Ne mogu da verujem...Nemoj ga ponovo otvarati,jesi me čula?“ Onda su stopala prešla preko sobe i vrata su se zatvorila.Elena je izašla ispod kreveta.
„Dobra devojčica,“ prošaptala je kada je Margaret ustala. „Ponosna sam na tebi.A sutra ćeš reći tetki Judith da moraš izbaciti svoju macu.Reci joj da te plaši.Znam da ne želiš – “ dodala je videvši izraz svoje male sestre, „ – ali moraš.Zato što ti govorim da te ta mačka može povrediti.Ne želiš da budeš povređena,zar ne?“
„Ne,“ rekla je Margaret,a njene plave oči su se ispunile. „Ali – “
„I ne želiš da maca povredi tetku Judith,takođe zar ne?Reci tetki da ne možeš da imaš ni macu,ni kucu,ni pticu dok – pa,za neko vreme.Ne reci joj da sam ti ja tako rekla;to je naša tajna.Reci joj da se uplašena zbog toga što se desilo sa onim psima kod crkve.“ To je bolje,Elena je shvatila,da mala devojčica ima noćne more,nego da se jedna zbije u njenoj sobi.
Margaretina usta su se opustila. „U redu.“

„Žao mi je,slatkice.“ Elena je kleknula i zagrlila je. „Ali tako mora biti.“
„Hladno ti je,“ Margaret je rekla,a onda je pogledala u njeno lice. „Jesi li ti anđeo?“
„Uh...pa,ne baš.“ Samo suprotno,Elena je ironično pomislila.
„Tetka Judith kaže da si otišla mami i tati.Da li si ih videla?“
„Ja – malo je teško to objasniti.Nisam ih još videla.I nisam anđeo,ali ću biti tvoj anđeo čuvar.Gledaću na tebe,čak i kada me ne vidiš.U redu?“
„U redu.“ Margaret se igrala sa njenim prstima. „Da li to znači da više ne možeš živeti ovde?“
Elena je pogledala preko belo-roze sobe i preko plišanih igračaka na policama.Videla je i mali stolić za pisanje i konjića za ljuljanje koji je jednom bio njen. „Da,tako je,“ rekla je meko.
„Kada su rekli da ćeš biti sa mamom i tatom,rekla sam da i ja želim da idem.“
Elena je teško trepnula. „O,bebo.Nije tvoje vreme.Tetka Judith te mnogo voli,a bila bi usamljena bez tebe.“
Margaret je kimnula,kapci su joj se spustili.Ali kada je Elena spustila dole i navukla prekrivač preko nje,Margaret je pitala još nešto: „Ali,voliš li me?“
„O,naravno.Toliko te volim – nisam ni znala koliko do sada.Ali ja ću biti u redu,tetka Judith te više treba.I...“ Elena je morala da udahne da bi umirila sebe,ali kada je pogledala dole,videla je da su Margaretine oči sklopljene i da joj je disanje usklađeno.Zaspala je.

O,glupačo,glupačo,Elena je pomislila,prelazeći preko belog snega do druge strane ulice Maple.Propustila je šansu da pita Margaret da li je Robert bio na večeri.Sada je bilo prekasno.Robert.Oči su joj se odjednom suzile.U crkvi,Robert je bio napolju,a onda su psi poludeli.A večeras je Margaretina mačka počela čudno da se ponaša,samo nekoliko minuta posle Robertovog odlaska.Robert će imati puno toga za odgovoriti,pomislila je.Ali melanholija je vukla sebi,stavljajući po strani njene misli.Njen um se nastavljao vraćati kući koju je upravo napustila,prešla preko stvari koje više nikada neće videti.Sva njena odeća i nakit – šta će tetka Judith sa svime time?Ja ne posedujem ništa sada,pomislila je.Ja sam sirotica.
Elena?
Sa olakšanjem,Elena je prepoznala mentalni glas i senku koja se pomerala na kraju ulice.Požurila je prema Stefanu,koji je izvukao ruke iz džepova i uzeo njene da je ugrije.
„Meredith mi je rekla gde si otišla.“
„Išla sam kući,“ Elena je rekla.To je sve što je mogla reći,ali kada se nagnula prema njemu,znala je da je razumeo.
„Hajde da nađemo neko mesto gde možemo sesti,“ rekao je i zastao frustriran.Sva mesta na koje su navikli da idu su bila ili preopasna ili zatvorena za Elenu.Policija je još držala Stefanov auto.A onda su otišli do srednje škole gde su mogli sesti na krov i gledati kako sneg sipa.Elena mu je rekla šta se desilo u Margaretinoj sobi.
„Moram reći Meredith i Bonnie da rašire po gradu da i mačke mogu napasti takođe.Ljudi treba da znaju.I mislim da nam treba netko ko će paziti na Roberta,“ zaključila je.
„Mi ćemo mu se privezati,“ Stefan je rekao,a Elena se nasmejala.
„Smešno je koliko si 'američki' postao,“ rekla je. „Nisam mislila o tome dugo vremena,ali kada si tek došao ovde,bio si više strani.Sada niko ne bi znao da nisi živeo ovde celi svoj život.“
„Brzo se privikavamo.Moramo,“ Stefan je rekao. „Uvek postoje nove države,nove decenije,nove situacije.I ti ćeš se priviknuti,takođe.“
„Da li ću?“ Elenine oči su bacila odbljesak na pahuljicu koja je padala. „Ne znam...“
„Naučićeš,vremenom.Ako postoji išta...dobro...u ovome što smo,to je vreme.Imamo ga dovoljno.Koliko god hoćemo.Zauvek.“
„'Radosni družbenici zauvek.' Zar nije tako Katherine rekla tebi i Damonu?“ Elena je promrmljala.Mogli je osetiti kako se Stefan stvrdnuo. „Ona je pričala o nama troma zajedno,“ rekao je. „Ja nisam.“
„O,Stefane,molim te nemoj,ne sada.Nisam čak ni mislila o Damonu,samo o večnosti.Plaši me.Sve u vezi ovoga me plaši i nekada pomislim da ću otići na spavanje i nikada se više ne probuditi...“

U njegovim rukama se osećala sigurno,a našla je i nova osetila koja su ga više približavala njoj.Mogla je čuti svaki otkucaj Stefanovog srca i krv kako teče niz njegove vene.Mogla je osetiti njegov miris pomešan sa mirisom njegove jakne,snegom i vunom njegove odeće.
„Molim te veruj mi,“ prošaptala je. „Znam da si ljut na Damona,ali pokušaj da mu daš šansu.Mislim da ima više u njemu nego što se čini da ima.I želim njegovu pomoć u pronalaženju Druge Moći,to je sve što želim od njega.“
U tom trenutku je to bila potpuna istina.Elena nije želela ništa od lovačkog života večeras;tama nije imala utecaja na nju.Želela je da može biti kod kuće i sedeti pored vatre.Ali bilo je slatko biti i ovde,ovako,iako su ona i Stefan morali sedeti na snegu.Stefanov dah je bio topao kada je poljubio pozadinu njenog vrata,a osetila je da više nije napet.Ni gladan,takođe,ili barem ne na taj način na koji je osećala kada su bili ovako blizu.Sada kada je ona bila lovac kao i on,potreba je bila drugačija,potreba za zajedništvom više nego za zadovoljstvom.Nije bilo važno.Izgubili su nešto,ali su takođe nešto i dobili.Razumela je Stefana na način na koji nikada pre nije.A njeno razumevanje ga je donelo bliže njoj,dok se njihovi umovi nisu doticali,skoro se mešajući jedan sa drugim.To nije bio bučni kontakt mentalnih glasova;to je bila duboka bezrečna komunikacija.Kao da su njihovi duhovi bili spojeni.
„Volim te,“ Stefan je rekao kraj njenog vrata,a ona ga je jače zagrlila.Sada je razumela zašto se toliko bojao da joj to kaže.Kada te misao na sutra toliko plaši,bilo je teško reći bilo šta.Zato što nisi želeo da povedeš nikoga sa sobom dole.A posebno nekoga koga si voleo.
„Volim i ja tebe,“ naterala se da mu kaže,i sela ponovo,a njeno spokojno raspoloženje je bilo razbijeno. „I da li ćeš dati Damonu šansu,za moju ljubav?Pokušati raditi sa njim?“
„Radiću sa njim,ali mu neću verovari.Predobro ga poznajem.“
„Neka se pitam da li ga iko poznaje.U redu onda,uradi šta možeš.Možda ga možemo pitati da prati Roberta.“
„Danas sam pratio gospođu Flowers.“ Stefanova usna se izvila. „Čitavo popodne i večer.I znaš šta je radila?“
„Šta?“
„Tri ture pranja veša – u prastaroj mašini koja je izgledala da će eksplodirati svake sekunde.Nije bilo mašine za sušenje,samo za pranje.I sve to dole u podrumu.A onda je izašla napolje i napunila dve korpice hrane za ptice.Onda se vratila u podrum i opeglala svu tu odeću.Provodi mnogo vremena dole.Priča sama sa sobom.“

„Isto kao stara senilna baba,“ rekla je Elena. „U redu,možda Meredith greši i to je sve šta je.“ Primetila je promenu Stefanovog izraza kada je spomenula Meredithino ime i dodala je: „Šta?“
„Pa,Meredith izgleda kao da kupi neka objašnjenja sama za sebe.Nisam je pitao ni o čemu;mislio sam da je bolje da ti to uradiš.Ali išla je pričati sa Alaricom Saltzmanom posle škole danas.I nije želela da iko zna gde ide.“
Elena je bubnula kao iz topa: „Pa šta?“
„Pa lagala je o tome posle – ili je barem izbegavala pitanja.Pokušao sam da probam njen um,ali moje Moći pregorevaju.A ona ima jaku volju.“
„A ti nemaš pravo!Stefane,slušaj me.Meredith nikada ne bi uradila nešto da nas povredi ili izda.Šta god da čuva od nas – “
„Znači slažeš se da krije nešto.“
„Da,“ Elena je rekla odlučno. „Ali ne nešto što bi nas povredilo,sigurna sam.Meredith je moja prijateljica od prvog razreda...“ Bez da to zna,Elena je pustila da joj rečenica sklizne sa usana.Pomislila je na drugu prijateljicu,onu koja joj je bila bliska od vrtića.Caroline.Koja je prošle sedmice pokušala da uništi Stefana i povredi Elenu pred celim gradom.A šta je ono Caroline napisala u dnevniku o Meredith?
Meredith ne radi ništa;ona samo gleda.Kao da ne može delovati;kao da samo može reakcionirati na stvari.Pored toga,čula sam da moji roditelji pričaju o njenoj porodici – nije ni čudo što ih i ne pominje.
Elenine oči su napustile snežni pejzaž,da bi potražile Stefanovo lice. „Nije bitno,“ rekla je tiho. „Znam Meredith i verujem joj.Verovaću joj do kraja.“
„Nadam se da je vredna toga,Elena,“ rekao je. „Stvarno se nadam.“



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum