You are not connected. Please login or register

Osmo Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Osmo Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:52 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Osmo Poglavlje


„Ko – ?O to si ti!“ Bonnie je rekla trzajući se na dodir. „Preplašio si me.Nisam te čula da dolaziš.“
Moraće biti malo pažljiviji,Stefan je shvatio.U ovih nekoliko dana od kako je odsustvovao iz škole,izašao je iz navike da glumi normalnog i čoveka i ponovo je zapao u bezvučne korake lovca. „Izvini,“ rekao je,kako su hodali zajedno niz hodnik.
„U redu je,“ rekla je Bonnie sa hrabrim prizvukom nonšalancije u glas.Ali njene smeđe oči su bile široke. „Šta radiš ovde danas?Meredith i ja smo došle do pansiona da pazimo na gospođu Flowers,ali nam niko nije otvorio vrata.A nisam te videla ni na biologiji.“
„Došao sam ovog popodneva.Vraćam se u školu.Koliko god je potrebno da nađemo ono što tražimo.“
„Da špijuniraš Alarica,na to misliš?“ Bonnie je promrmljala. „Rekla sam juče Eleni da ga ostavi meni.Ups,“ dodala je kada se nekoliko juniora okrenulo prema njoj.Zakolutala je očima prema Stefanu.Skrenuli su za ćošak.Bonnie se naslonila na zid od olakšanja.
„Moram zapamtiti da ne smem reći njeno ime,“ rekla je patetično. „Ali tako je teško.Moja majka me pitala kako se osećam jutros,a ja sam joj skoro rekla 'odlično' nakon što sam sinoć videla Elenu.Ne znam kako ste vas dvoje čuvali – znaš već šta – tajnu tako dugo.“
Stefan je osetio grimasu kako mu izobličuje usne.Bonnie je bila kao mačka od šest sedmica,sa svim svojim šarmom.Uvek je govorila ono što je mislila u tom trenutku,čak i ako se to definitivno kosilo sa onim što je rekla minut pre,ali sve što je radila,dolazilo je iz srca. „Trenutno stojiš u praznom hodnikom sa znaš već čime,“ podestio je zvučeći pomalo đavolski.
„Ohhh.“ Oči su joj se ponovo raširile. „Ali ne bi ti,zar ne?“ dodala je u olakšanju. „Zato što bi te Elena ubila...O Bože.“ Tražeći drugu temu,progutala je knedlu i rekla: „Pa – pa kako idu stvari ovih dana?“
Stefanovo raspoloženje se najednom smračilo. „Ne tako dobro.O,Elena je u redu;spavala je.“ Pre nego što je mogao nastaviti,čuo je korake na kraju hodnika.Tri devojke su prolazile,a jedna se izdvojila iz grupe kada je videla Stefana i Bonnie.

Lice Sue Carson je bilo bledo,a njene oči su bile crvene od nespavanja,ali im se nasmejala.Bonnie je bila puna razumevanja.
„Sue,kako si?Kako je Doug?“
„U redu sam.I on je u redu;ili barem,biće u redu.Stefane,želela sam da popričam sa tobom,“ dodala je u žurbi. „Znam da ti se moj tata zahvalio juče što si pomogao Dougu,ali i ja sam želela da ti se zahvalim.Mislim,znam da su ljudi u ovom gradu bili poprilično gadni prema tebi i – pa,samo sam iznenađena što si mario dovoljno da bi pomogao.Moja mama kaže da si spasio život Dougu.I tako,samo sam želela da ti se zahvalim i da kažem da mi je žao – zbog svega.“
Njen glas je se počeo tresti na kraju govora.Bonnie je šmrcnula i izvadila maramice iz džepa,a u tom trenutku je izgledalo da će Stefan biti zarobljen na stepeništu sa dve devojke koje plaču.Naredio je svom mozgu da obrati pažnju.
„U redu je,“ rekao je. „Kako je Chelsea?“
„Ona je u šinternici.Tamo drže pse u karantinu,sve one koje su mogli pokupiti.“ Obrisala je oči i ispravila se,a Stefan se opustio,videći da je opasnost prošla.Počela je tišina.
„Pa,“ rekla je Bonnie. „Jesi čula šta je školski odbor odlučio o Snežnom Plesu?“
„Čula sam da su se našli i da su odlučili da nas puste da ga imamo.Neko je rekao da su pričali i o policiji.O,zvoni.Bolje da idemo na historiju pre nego što nas Alaric samelje pričom.“
„Dolazimo za trenutak,“ Stefan je rekao.Opušteno je dodao: „Kada je taj Snežni Ples?“
„Trinaestog;u petak naveče,“ Sue je rekla,a onda se ukočila. „O moj Bože,petak trinaesti.Nisam čak ni razmišljala o tome.Ali to me podseti da ima još jedna stvar koju želim da vam kažem.Jutros sam izvukla svoje ime iz kantice prijavljenih za kraljicu snega.To je – samo je zvučalo nekako ispravno.To je sve.“ Sue je otišla,skoro trčeći.

Stefanov um je ubrzavao. „Bonnie,šta je taj Snežni Ples?“
„Pa,to je Božićni ples,samo što imamo snežnu kraljicu,umesto Božićne kraljice.A posle onoga što se dogodilo na Danu Pronalazača,mislili su da ga otkažu,a onda sa psima juče – ali izgleda kao da će ga posle svega dopustiti.“
„Na petak trinaesti,“ Stefan je rekao.
„Da.“ Bonnie je ponovo izgledala uplašeno,praveći sama sebe malom i neuočljivom. „Stefane,ne gledaj me tako;plašiš me.Šta nije u redu?Šta misliš da će se desiti na tom plesu?“
„Ne znam.“ Ali nešto hoće,Stefan je pomislio.Fell's Church je imao jednu proslavu koja je posećena od strane Druge Moći,a ovo će izgleda biti zadnji festival u godini.Ali nema poante u pričanju o tome sada. „Hajde,“ rekao je. „Stvarno kasnimo.“
Bio je u pravu.Alaric Saltzman je već sedeo za stolom kada su ušli,baš onako kako je bio i prvog dana.Ako je bio iznenađen što vidi da kasne,ili bilo kako iznenađen,sakrio je to jako vešto.Nasmejao se najiskrenijim smeškom.A,ti si onaj koji loviš lovca,Stefan je pomislio zauzimajući mesto i proučavajući čoveka ispred sebe.Ali da li si više od toga?Možda Elenina Druga Moć?Ali ništa se nije činilo neobičnim.Alaricova kosa boje peska,malo duža za profesora,njegov dečački osmeh,njegova tvrdoglava ljupkost,sve je upućivalo na bezopasnost.Ali Stefan je bio veoma pažljiv.Ali i dalje nije imalo smisla da je Alaric Saltzman bio iza napada na Elenu i incidenta sa psima.Ni jedno prekrivanje ne bi bilo tako savršeno.Elena.Stefanova ruka se stisnula,a srce mu je jače zakucalo.Jedini način zbog kojeg je prošao prošlu sedmicu je bio da je čuva na kraju svog uma,da ne pušta njenu sliku igde bliže.Ali to čuvanje je oduzimalo većinu njegove energije.A ovo je od svih mesta bilo najgore,u učionici gde je najmanje mario za ono što radi.Nije bilo ničega za raditi osim za razmišljati ovde.Naterao je sebe da diše polako,smireno.Ona je dobro;to je važna stvar.Ništa drugo nije bilo bitno.Ali iako je to govorio sam sebi,ljubomora ga je izedala.Zbog toga što kad god pomisli na Elenu,mora pomisliti i na njega.

Na Damona,koji je bio slobodan da dolazi i odlazi,kako mu volja.Koji može čak i ovom trenutku biti sa Elenom.Bes je proključao u Stefanovom umu,bistar i hladan.Još nije bio ubeđen da ga Damon nije bacio,iskrvavljenog i nesvesnog,u onaj šakt,da umre.I razmotrio bi tu Eleninu ideju o Drugoj Moći,da nije siguran da Damon nije gonio Elenu do smrti.Damon je bio zao;nije imao milosti i skrupula...
Ali šta je on uradio što ja nisam?Stefan je pitao sam sebe,po hiljaditi put.Ništa.Osim ubijanja.Stefan je pokušao da ubije.Nameravao je ubiti Tylera.Na to sećanje,hladna mržnja prema Damonu je bila izbačena u stranu i pogledao je prema stolu na kraju prostorije.Bilo je prazno.Tyler je izašao iz bolnice juče,ali se nije vratio u školu.I dalje,nije bilo opasnosti da će se setiti išta od onog groznog popodneva.Njegove Moći će držati to pod kontrolom,sve dok se neko ne bude mešao sa njegovim umom.Odjednom je shvatio da je buljio u Tylerov stol sa suženim očima.Kada je odvratio pogled,uhvatio je pogled nekoga ko je njega gledao da to radi.Matt se brzo okrenuo i nageo na svoju knjigu historije,ali ne pre nego što je Stefan video njegov izraz.Ne misli o tome.Ne misli ni o čemu,Stefan je rekao sam sebi i pokušao da se koncentriše na lekciju koju je predavao Alaric Saltzman.


5. decembar – Ne znam koje je vreme,verovatno rano popodne.
Dragi Dnevniče,

Damon mi te vratio ovog jutra.Stefan je rekao da ne želi da ponovo idem kod Alarica.Koristim Stefanovu olovku da ovo pišem.Trenutno ne posedujem ništa,ili barem,ne mogu dobiti ni jednu svoju stvarčicu,a većina tih stvari bi nedostajala tetki Judith,ako bih ih uzela.Trenutno sedim u ambaru iza pansiona.Ne mogu da uđem tamo gde ljudi spavaju,znaš,osim ako nisam pozvana unutra.Pretpostavljam da se životinje ne računaju,zato što nekoliko pacova spava ispod sena,a sova sedi na gredi.U ovom trenutku,ignorišemo jedno drugo.Veoma jako pokušavam da ne histerišem.Mislila sam da bi pisanje moglo pomoći.Nešto normalno,nešto poznato.Izuzev što ništa u mom životu nije normalno.
Damon kaže da ću se brže navići ako odbacim svoj stari život i krenem u zagrljaj novom.Izgleda da on misli da je bilo neizbežno da postanem kao on.Kaže da sam rođena da budem lovac i da nema svrhe raditi stvari do pola.Sinoć sam ulovila jelena.Mužjaka,zato jer je pravio previše buke.Izazivao je druge mužjake.Popila sam mu krv.Kada pogledam ovaj dnevnik,sve što videti je da sam nešto tražila,neko mesto gde pripadam.Ali ovo nije to.Ovaj novi život – nije.Plašim se šta ću postati ako počnem pripadati tu.O,Bože.Preplašena sam.
Sova u ambaru je skoro čisto bela,pogotovo kada raširi krila,tako da možeš videti unutra.Sa leđa je više zlatna.Ima i malo zlatne boje oko lica.Bulji u mene jer pravim buku pokušavajući da ne zaplačem.
Smešno je što i dalje mogu plakati.Pretpostavljam da veštice ne mogu.Počelo je da sneži napolju.Navlačim svoj kaput oko sebe.


Elena je zatvorila malu svesku i priljubila je uz sebe.Ambar je bio tih,osim zvuka životinja koje su disale.Napolje,sneg je padao bez zvuka,bojeći svet u tišinu.Elena je buljila u njega bez da ga vidi,jedva primećujući suze koje su padale niz njene obraze.


„A da li mogu Bonnie McCullough i Caroline Forbes ostati posle časa na trenutak,“ rekao je Alaric kada je zazvonilo zvono.Stefan se lecnuo kada je video Vickie Bennett kako izlazi kroz otvorena vrata učionice,očiju stidnih i preplašenih.
„Biću napolju,“ rekao je Bonnie,koja je kimnula.Upozorio je podižući obrve,a ona ga je značajno pogledala.Pogled je značio:Prekini me ako kažem nešto što ne trebam.Izlazeći napolje,Stefan se samo nadao da može izaći na kraj sa tim.Vickie Bennett je ušla,čim je izašla.Stefan se joj izmakao na putu.Ali to ga je nanelo na Mattov put.Stefan ga je zgrabio za ruku bez da je razmislio.
„Matte,čekaj.“
„Pusti me.“ Mattova odbojnost je odmah stupila na delo.Izgledao je iznenađeno,kao da nije bio sigurna zbog čega treba da bude ljut.Ali svaki mišić u njegovom telu se odupirao Stefanovom naporu.
„Samo želim da razgovaramo.Čekaj samo sekund,može?“
„Nemam sekundu,“ Matt je rekao i konačno su njegove oči,svetlije i manje kompliciranije od Eleninih,pogledale u njegove.Ali bilo je praznine u njihovim dubinama koja je podsetila Stefana na nekoga koje hipnotiziran,ko je pod uticajem neke Moći.Ali nije bilo nikakve Moći,osim snage Mattovog uma,shvatio je.Ovo je bilo to što ljudski mozak radi sebi kada se suoči sa nečim sa čime se jednostavno ne može snositi.Matt se isključio.
Testirajući,Stefan je rekao: „U vezi onoga što se desilo u subotu naveče – “
„Nemam pojma o čemu pričaš.Vidi,rekao sam da moram idem.Prokletsvo.“ Odbijanje je bilo jako kao i Mattove oči.Ali Stefan je morao ponovo probati.
„Ne krivim te što si ljut.Da sam ja ti,bio bi besan.I znam kako je to ne želeti da misliš,posebno kada te razmišljanje može izludeti.“ Matt je je protresao glavom,a Stefan je pogledao po hodniku.Bio je skoro prazan,a očaj ga je naterao da preuzme rizik.Snizio je jačinu glasa. „Ali možda bi voleo da znaš da se Elena probudila i da joj je mnogo – “
„Elena je mrtva!“ Matt je viknuo,privlačeći pažnju svega i svačega na hodniku. „I rekao sam ti da me pustiš!“ dodali je i jako odgurnuo Stefana.To je bilo tako neočekivano da je Stefan gotovo pogodio ormariće iza sebe.Buljio je u Matta,a Matt se nije ni okrenuo kada je odlazio niz hodnik.

Dok se Bonnie nije pojavila,Stefan je proveo vreme gledajući u zid.Tamo je bio poster za Snežni Ples i znao je svaki redak teksta napamet dok se devojke nisu pojavile.U stranu sve što je Caroline pokušala da uradi njemu i Eleni,Stefan je shvatio da je ne može mrzeti.Njena kosa je izgledala nezdravo,njeno lice bolesno.Umesto da izgleda zavidno,izgleda kao živa voštana lutka,pomislio je gledajući je kako odlazi.
„Sve u redu?“ rekao je Bonnie kada su prolazili ukorak jedno sa drugim.
„Da naravno.Alaric zna da smo nas tri – Vickie,Caroline i ja – prošle kroz mnogo toga i želi da znamo da nas on podržava,“ Bonnie je rekla.Ali čak i njen optimizam o tom profesoru je zvučao malo usiljeno. „Niko od nas mu ništa nije rekao.Ponovo okuplja učenike sledeće sedmice u kući,“ dodala je veselo.
Divno,pomislio je Stefan.U normalnim trenutcima bi rekao nešto o tome,ali u tom trenutku,pažnja mu je bila odvučena. „Eno Meredith,“ rekao je.
„Sigurno nas čeka – ne,ide prema učionici historije,“ Bonnie je rekla. „Smešno,rekla sam joj da ćemo se ovde naći.“
Više je nego smešno,pomislio je Stefan.Uhvatio je samo njen obris kada je skrenula za ćošak,ali taj obris mu se urezao u um.Izraz na Meredithinom licu je bio proračunat,a njeni koraci su bili uznemireni.Kao da pokušava da uradi nešto bez da bude viđena.
„Vratiće se ona čim vidi da nismo dole,“ Bonnie je rekla,ali Meredith nije došla ni za minutu,ni za dve,ni za tri.U stvari,prošlo je skoro deset minuta pre nego što se pojavila.Izgledala je iznenađeno kada je videla da je Bonnie i Stefan čekaju.
„Izvinite,morala sam malo da se osvežim,“ rekla je hladno,a Stefan se morao diviti njenoj samokontroli.Ali pitao se šta je iza toga,a samo Bonnie je bila u raspoloženju da čavrlja kada su napuštali školu.


„Ali prošli put si koristila vatru,“ Elena je rekla.
„Zbog toga što smo tražili Stefana,specifičnu osobu,“ Bonnie je odgovorila. „Ovog puta pokušavamo da predividimo budućnost.Da je to sam tvoja osobna budućnost koju pokušavam predvideti,pogledala bih ti u dlan,ali tražimo nešto drugo.“
Meredith je ušla u sobu,pažljivo stavljajući na pod posudu punu vode.U drugoj ruci je držala sveću. „Donela sam,“ rekla je.
„Voda je bila privržena Druidima,“ Bonnie je objasnila kada su sve tri okružile posudu.
„Izgleda da je sve privrženo Druidima,“ rekla je Meredith.
„Pstt.Sada,stavi sveću u svećnik i upali je.A onda ću sipati istopljeni vosak u vodu,a oblici koje to napravi će mi reći odgovore na tvoja pitanja.Moja baka je koristila topljenu boju,a rekla mi je da je njena baka koristila srebro,ali meni je rekla da i vosak može pomoći.“ Kada je Meredith upalila sveću,Bonnie je pogledala u stranu i duboko udahnula.
„Sve više i više se plašim ovih stvari,“ rekla je.
„Ne moraš,“ Elena je rekla meko.
„Znam.Ali želim – ovog puta.Pored toga;nisu ovi rituali to što me plaši;to preuzimanje mi je grozno.Mrzim ga.Kao da neko drugi uđe u moje telo.“
Elena se lecnula i otvorila usta,ali je Bonnie nastavila.
„Bilo kako bilo,idemo.Ugasi svetla Meredith.Sačekajte minutu da se uključim,a onda pitajte šta vas interesuje.“
U tišini mračne sobe,Elena je gledala kako sveća obasjava Bonniene spuštene trepavice i Meredithino trezno lice.Pogledala je u sopstvene ruke u svom krilu,blede nasuprot crnog džempera i helanki koje joj je Meredith dala.A onda je pogledala u plamen koji je plesao.
„U redu,“ rekla je Bonnie i uzela sveću.
Elenine prsti su se zapetljali,ali je progovorila niskim glasom,kako ne bi razbila atmosferu: „Ko je Druga Moć u Fell's Churchu?“
Bonnie je nakosila sveću tako da je plamen obasjavao njene strane.Vreli vosak je kapnuo u vodu i stvorio krugove.
„Plašila sam se toga,“ Bonnie je promrmljala. „Nema odgovora,ništa.Pokušaj sa drugim pitanjem.“
Razočarana,Elena se uspravila,kopajući nokte u dlanove.Meredith je progovorila.
„Da li možemo pronaći Drugu Moć ako istražujemo?I možemo li je poraziti?“

„To su dva pitanja,“ Bonnie je rekla ispod glasa i ponovo je nakosila sveću.Ovog puta,vosak je formirao krug,beli prsten.
„To je jedinstvo!Simbol ljudi spojenih ruku.Znači da možemo to uraditi ako zaglavimo zajedno.“
Elenina glava se podigla.To su bile skoro iste reči koje je ona rekla Stefanu i Damonu.Bonniene oči su svetlucalo od uzbuđenja i nasmejale su se jedna drugoj.
„Pazi!I dalje kapaš,“ Meredith je rekla.
Bonnie je brzo ispravila sveću,ponovo gledajući u posudu.Poslednja kap voska je formirala tanku,pravu liniju.
„To je mač,“ rekla je sporo. „To znači žrtva.Možemo to uraditi ako zaglavimo zajedno,ali ne bez žrtve.“
„Kakve žrtve?“ pitala je Elena.
„Ne znam,“ Bonnie joj je rekla. „To je sve što ti ovog puta mogu reći.“ Ponovo je stavila sveću u svećnik.
„Pih,“ rekla je Meredith kada je ustala da upali svetlo.I Elena je takođe ustala.
„Pa,barem znamo da je možemo pobediti,“ rekla je.Pogledala se u Meredithinom ogledalu.Sigurno više nije izgledala kao Elena Gilbert,srednjoškolska modna ikona.Obučena u crno,izgledala je bledo i opasno,kao isučeni mač.Njena kosa joj je padala oko ramena.
„Ne bi me prepoznali u školi,“ promrmljala je.Bilo je čudno što je i dalje marila za odlaženje u školu,ali jeste.To je zbog toga šo nije mogla,pretpostavljala je.I zbog toga što je bila kraljica tako dugo,što je jurila za stvarima tako dugo,da je skoro neverovatno da nikada više ne sme promoliti nos tamo.
„Možeš ići negde drugo,“ Bonnie je predložila. „Mislim,posle,kada ovo sve bude završeno,možeš završiti školsku godinu negde gde te niko ne zna.Kao što je i Stefan uradio.“
„Ne,ni mislim da će biti tako.“ Elena je večeras bila čudno raspoložena,posle provođenja dana sama u ambaru gledajući sneg. „Bonnie,“ rekla je. „Možeš li mi ponovo gledati u dlan?Želim da mi kažeš budućnost.“
„Ne znam čak ni da li se sećam stvari koje me baka naučila...ali,u redu.Pokušaću,“ Bonnie je rekla. „Bolje bi ti bilo da više ne vidim tamne strance na putu,to je sve.Već si dobila sve što možeš izdržati.“ Posmehnula se kada je uhvatila Eleninu ispruženu ruku. „Sećaš se kada te Caroline pitala šta možeš raditi sa dvojicom?Pretpostavljam da trenutno to saznaješ,ha?“

„Samo mi čitaj iz dlana,molim te?“
„U redu,ovo ti je linija života – “ Bonnien izraz lica se slomio pre nego što se i pokazao.Zabuljila su u Eleninu ruku,strah joj se čitao sa lica.
„Trebala bi ići sve do dole,“ rekla je. „Ali je presečena...“
Ona i Elena su pogledale jedna u drugu bez razgovora na trenutak,dok je Elena osetila isti strah u sebi.A onda je Meredith prekinula: „Pa naravno da je kratka,“ rekla je. „Samo znači da se sve desilo,kada je Elena potonula.“
„Da naravno.To mora da je to,“ Bonnie je promrmljala.Pustila je Eleninu ruku. „To je to,da,da,“ Bonnie je rekla ponovo jačim glasom.Elena je ponovo gledala u ogledalo.Devojka koja je gledala prema njoj je bila prelepa,ali imala je tugu u očima koju stara Elena Gilbert nikada nije imala.Shvatila je da je Bonnie i Meredith posmatraju.
„To mora da je to,“ rekla je,ali osmeh joj nije dotakao oči.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum