You are not connected. Please login or register

Šesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Šesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:42 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Šesto Poglavlje


„Već je odlučila.Video si i sam kada si nas 'prekinuo'.Već si odabrala,zar ne Elena?“ Stefan nije to rekao kao da je demantirao,nego kao da je očajan.
„Ja...“ Elena je pogledala na gore. „Stefan,ja tebe volim.Ali zar ne razumeš,ako moram odabrati,ja moram odabrati da nas troje ostanemo zajedno.Samo za sada.Zar ne razumeš?“ Videći samo zaprepašćenje na Stefanovom licu,okrenula se prema Damonu. „Da li ti razumeš?“
„Mislim da da.“ Nasmejao se tajnovito i posesivno. „Rekao sam Stefanu na početku da je sebičan zato što te ne deli.Braća bi trebalo da dele stvari,znaš.“
„Nisam na to mislila.“
„Nisi li?“ Damon se ponovo nasmejao.
„Ne,“ Stefan je rekao. „Ne razumem i ne vidim kako me možeš pitati da radim sa njim.On je zao,Elena.Ubija iz zadovoljstva;nema svesti.Nije ga briga za Fell's Church;i sam je rekao.On je čudovište – “
„U ovom trenutku on više sarađuje nego ti,“ Elena je rekla.Posegla je za Stefanovom rukom,tražeći neki način da dospije kroz njega. „Stefane,trebam te.I oboje trebamo njega.Zar ne možeš to pokušati prihvatiti?“ Kada nije odgovorio,dodala je: „Stefane,da li stvarno planiraš zauvek biti smrtni neprijatelj sa svojim bratom?“
„Misliš li da on želi išta drugo?“
Elena je gledala u njihove spojene ruke.Nije odgovorila,a kada je progovorila to je bilo veoma tiho.
„Htela sam da te ubijem,a on me zaustavio,“ rekla je.
Osetila je plamen Stefanovog besa,a onda osetila kako nestaje.Nešto kao poraz je prostrujalo kroz njega,a onda je spustio glavu.
„Istina,“ rekao je. „I u svako slučaju,ko sam ja da ga zovem zlim?Šta je on uradio što ja nisam?“
Trebamo razgovarati,Elena je pomislila,mrzeći tu njegovu samomržnju.Ali ovo nije bilo ni vreme ni mesto.

„Onda se slažeš?“ pitala je oklevajući. „Stefane,reci mi šta misliš.“
„U ovom trenutku mislim da uvek isteraš po svom.Zato što je to uvek tako,zar ne Elena?“
Elena je pogledala u njegove oči,primećujući kako su mu zenice povećane,tako da se samo prsten zelenog irisa pokazivao oko ivice.Nije bilo besa u njima,ali bilo je umora i gorčine.
Ali to ne radim samo zbog sebe,pomislila je poveravajući svom umu trenutak sumnje.Dokazaću ti to Stefane,videćeš.Jednom radim nešto što nije za mene samu.
„Onda se slažeš?“ rekla je tiho.
„Da.Ja...slažem se.“
„I ja se slažem,“ rekao je Damon,pružajući ruku da pokaže sebe.Pogledao je u Elenu pre nego što je ona mogla išta reći. „U stvari,mislim da smo svi u vrtlogu čiste sloge.“
Nemoj,Elena je pomislila,ali u tom momentu,stojeći na hladnom sumraku,osetila je da je to bila istina,da su sve troje bili povezani,svi u redu i jaki.A onda je Stefan istrgnuo svoju ruku.U tišini koja je sve to pratila,Elena je mogla čuti zvuke izvan crkve.I dalje je neko vikao,ali je prevelika opasnost nestala.Gledajući kroz prozor videla je ljude koji nose povređene.Doktor Feinberg se kretao od grupe do grupe najverovatnije deleći medicinske savete.Žrtve su izgledale kao preživeli od napada uragana ili cunamija.
„Niko nije kao što se čini,“ Elena je rekla.
„Šta?“
„To je Bonnie rekla na službi.Imala je još jedan od onih svojih udara.Mislim da je to možda važno.“ Pokušala je da poreda svoje misli. „Mislim da postoje ljudi u ovom gradu koje trebamo istražiti.Kao što je Alaric Saltzman.“ Rekla im je šta je čula u njegovoj kući. „On nije kao što se čini,ali ne znam tačno šta je.Mislim da bismo ga trebali nadgledati.I pošto se ja očito ne smem pojavljivati u javnosti,vas dvojica ćete morati to raditi.Ali nemojte ga puštati da posumnja da vi znate – “ Elena je prelomila kada je Damon podigao ruku.Na podnožju stepenica je zvao glas. „Stefane?Da li si gore?“ A onda nekome drugom: „Mislila sam da sam ga video da je otišao gore.“
Zvučalo je kao gospodin Carson. „Idi,“ Elena je rekla Stefanu. „Moraš biti normalan koliko je to moguće da bi ostao u Fell's Churchu.Ja ću biti u redu.“
„Ali,gde ćeš ići?“
„Kod Meredith.Kasnije ću objasniti.Idi.“
Stefan je oklevao,a onda je sišao niz stepenice govoreći: „Idem.“ A onda se okrenuo. „Ne ostavljam te samu sa njim,“ rekao je.Elena je ispružila ruke od ogorčenja. „Onda obojica idite.Malo pre ste se složili da radite zajedno,hoćete sada prekršiti reč?“ dodala je Damonu koji je izgledao nepopustljivo.

Opet je šmrknuo. „U redu.Ali,samo još jedna stvar – jesi gladna?“
„Ja – ne.“ Stomak joj je zakrčao,a Elena je shvatila šta je on u stvari pitao. „Ne,ne uopšte.“
„U redu.Ali kasnije ćeš biti.Zapamti.“ Pratio je Stefana niz stepenice.A Elena je čula Stefanov glas u svom umu kada su obojica nestali.
Doći ću po tebe kasnije.Čekaj me.
Želela je da može odgovoriti sa svojim sopstvenim umnim glasom.Takođe je primetila nešto.Stefanov mentalni glas je bio mnogo slabiji nego pre četiri dana kada se borio sa svojim bratom.I kada je promislila o tome,on nije bio sposoban da govori svojim mentalnim glasom pre Dana Pronalazača.Bila je toliko zbunjena kada se probudila pored reke,ali sada se začudila.Šta mu se desilo pa je bio tako jak?I zašto mu snaga slabi? Elna je imala vremena da mislio o tome kada je sedela na podu crkve,dok su ljudi ispod izlazili napolje.Mislila je o Stefanu i o Damonu i pitala se da li je napravila pravi izbor.Zavetovala se da ih nikada neće pustiti da se bore radi nje,ali taj zavet je već bio prekršen.Da li je luda zato što ih tera da žive po primirjem,iako je samo privremeno?Kada je nebo napolju bilo tamno,Elena je sišla niz stepenice.Crkva je bila prazna.Nije mislila o tome kako će izaći,ali srećom da su vrata bila zaključana samo izvana.Skliznula je u noć.Nije shvatila koliko je dobro biti napolju u mraku.Biti u zgradama nateralo je da se oseća zarobljeno,a danjska svetlost je pekla njene oči.Ovo je bilo najbolje,slobodna i nevidljiva.Njena sopstvena osetila su se rasprsnula po prostoru.Sa tako mirnim zrakom,mirisi su viseli u zraku dugo vremena i mogla je namirisati mnoga stvorenja.Lisica je preturala po nečijem smeću.Smeđi pacovi su žvakali nešto u grmlju.Noćne ptice su zvale jedna drugu.Shvatila je da nije bilo teško doći do Meredithine kuće neotkrivena;svi su izgleda bili unutra.Ali kada je došla do tamo,stajala je i gledala u kuću.Nije mogla samo doći na prednji trem i pokucati.Da li je Meredith očekuje?Zar ne bi trebalo da čeka napolju ako da?Meredith će biti u šoku ako ne bude,Elena je shvatila,gledajući razdaljinu između krova i trema.Prozor Meredithine sobe je bio na ćošku.Biže malo teško dosegnuti,ali Elena je pomislila da će uspeti.Penjanje na krov je bilo lako;njeni prsti i gola stopala su pronašle pukotine izmeđui cigla.Ali naslanjanje na ćošak Meredithinog prozora je bilo malo teže.Trepnula je zbog svetlosti koja je dolazila od njega.

Meredith je sedela na ivici kreveta,sa laktovima na kolenima,buljeći ni u šta.Često je prolazila rukom kroz kosu.Sat na noćnom stoliću je otkucavao 18:43h.Elena je pokuckala na prozor noktima.Meredith je poskočila i pogledala u pogrešnom pravcu,prema vratima.Stala je u odbrambeni stav,sa jastukom u ruci.Kada se vrata nisu otvorila,Meredith je uzela dva koraka prema njima i pitala: „Ko je?“
Elena je ponovno pokuckala na staklo.Meredith se okrenula prema prozoru brzo dišući.
„Pusti me unutra,“ rekla je Elena.Nije znala da li je Meredith mogla čuti,pa je oblikovala usnama: „Otvori prozor.“
Meredith je gledala po sobi kao da očekuje da se neko pojavi i pomogne joj.Ali kada niko nije,došla je do prozora prezajući od njega kao da je opasna životinja.I dalje nije otvarala.
„Pusti me unutra,“ Elena je rekla ponovo.A onda nestrpljivije je dodala: „Ako me ne želiš,zašto si onda zakazala sastanak sa mnom?“
Videla je promenu na Meredithinim ramenima kada su se opustila.Polako sa prstima koji su se malo tresli,Meredith je otvorila prozor i udaljila se unatrag.
„A sada me pozovi unutra,inače ne mogu.“
„Dođi...“ Meredithin glas je pao,pa je probala ponovo. „Uđi,“ rekla je.Kada je Elena ušla,Meredith je dodala: „Mora da si ti.Niko drugi ne daje takve naredbe.“
„Ja sam,“ Elena je rekla.Pogledala je u svoju prijateljicu. „To sam ja Meredith,stvarno,“ rekla je.
Meredith je kimnula i progutala knedlu.U tom trenutku Elena je najviše na svetu želela da zagrli drugu devojku.Ali Meredith nije bila tip za grljenje,a sada se ponovno udaljavala prema krevetu.
„Sedi,“ rekla je mirnim glasom.Elena je izvukla stolicu i zauzela istu poziciju kao i Meredith malopre – laktove na kolena,glava dole.Onda je pogledala u nju.
„Kako si znala?“
„Ja...“ Meredith je samo gledala u nju na trenutak,a onda je opet preuzela kontrolu nad sobom. „U redu.Tvoje telo nikada nije pronađeno,naravno.To je bilo čudno.A onda oni napadi na starca i Vickie,pa na Tannera – i Stefana...male stvari sam spojila zajedno o njemu – ali nisam znala.Ne zasigurno.Ne do sada.“ Završila je šapatom.

„Pa,to je bio dobar pogodak,“ Elena je rekla.Pokušala je da se ponaša normalno,ali šta je bilo normalno u ovoj situaciji?Meredith se ponašala kao da jedva može podneti da je pogleda.To je nateralo Elenu da se oseća više usamljenijom,više samom,nego što je ikada u svom životu bila.Zazvonilo je zvono na stepenicama.Elena ga je čula,ali se mogla kladiti da Meredith nije.
„Ko dolazi?“ pitala je. „Neko je na vratima.“
„Pitala sam Bonnie da dođe u 19:00h,ako je majka pusti.To je sigurno ona.Idem videti.“ Meredith je izgledala nepristojno željno da se odmakne.
„Čekaj.Da li ona zna?“
„Ne...misliš da sam joj to trebala nežno saopšiti?“ Meredith je gledala po sobi nesigurno,a Elena je ugasila svetlo pored kreveta.
„Ugasi i svetlo u sobi.Ionako mi peče oči,“ rekla je tiho.Kada je Meredith to uradila,soba je bila dovoljno mračna da se mogla sakriti u senkama.Čekajući Meredith da se vrati sa Bonnie,stala je u ćošak.Možda je bila loša ideja umešati Bonnie i Meredith.Ako najsmirenija Meredith ne može ovladati situacijom,šta će Bonnie uraditi?Meredithin glas je pratio njen dolazak.Ponavljala je i ponavljala: „Ne vrišti,ne vrišti sada,“ kada je gurnula Bonnie preko praga.
„Šta nije u redu sa tobom?Šta radiš?“ Bonnie je izdisala. „Pusti me.Da li znaš šta sam morala uraditi da nateram majku da me pusti večeras?Htela je da me odvede u bolnicu Roanoke.“
Meredith je zatvorila vrata. „U redu,“ rekla je.
„Sada ćeš videti nešto što će...pa,nešto što će najsigurnije biti šok.Ali ne smeš vrištati,razumeš me?Pustiću te ako obećaš.“
„Previše je mračno da išta vidim,a plašiš me.Šta nije u redu sa tobom Meredith?O,u redu,obećavam,ali o čemu pričaš – “
„Elena,“ rekla je Meredith.Elena je to razumela kao pozivnicu i iskoračila iz ćoška.Bonniena reakcija nije bila ono što je očekivala.Prvo se lecnula,a onda se nagnula napred,buljeći u mrak.Kada je videla Elenin oblik,izdahnula je.Ali onda,kada je pogledala u Elenino lice,pljesnula je rukama sa zvukom čiste radosti.

„Znala sam!Znala sam da greše!Pa,Meredith – i ti i Stefan ste mislili da znate mnogo toga o davljenju i svemu tome.Ali znala sam da grešite!E,Elena,nedostajala si mi!Svima će biti tako – “
„Začepi Bonnie!Budi tiha!“ Meredith je rekla u hitnji. „Rekla sam ti da ne vrištiš.Slušaj,idiote,misliš da je Elena dobro pa se šunja po noći i ne dopušta da je iko vidi?“
„Ali ona jeste dobro;pogledaj je.Stoji tu.To si ti,zar ne Elena?“ Bonnie je iskoračila prema njoj,ali je Meredith zgrabila njenu ruku.
„Da,to sam ja.“ Elena je imala čudan osećaj da je upala u neku komediju,možda onu koju je napisao Kafka i da ne zna svoj tekst.Nije znala šta da kaže Bonnie.
„To sam ja,ali...nisam baš dobro,“ rekla je ponovo sedajući.Meredith je cimnula Bonnie da sede na krevet.
„Zašto ste vas dve tako misteriozne?Ovde je,ali nije sasvim dobro?Šta to treba da znači?“
Elena nije znala da li da se smeje ili da plače. „Vidi Bonnie...o,ne znam kako da ti ovo kažem.Bonnie,da li je tvoja baka psihik ikada pričala o vampirima?“
Pala je tišina teška kao sekira.Minute su prolazile.Bonniene oči su se sve više raširivale;a onda se okrenula prema Meredith.Ponovo je prošlo nekoliko minuta tišine,a onda se Bonnie naslonila na vrata. „Vidite devojke,“ rekla je meko. „Ovo postaje veoma uvrnuto.Mislim,veoma,veoma,veoma,veoma...“
„Možeš mi pogledati zube,“ Elena je rekla.Povukla je donju usnu na gore i dodarnula očnjake prstom.Osetila je povećavanje i oštrenje,kao mačkine kandže koje se polako istežu.Meredith je došla i pogledala,a onda brzo odvratila pogled. „Shvatila sam poantu,“ rekla je,ali njen glas nije bio onaj suvi. „Bonnie,pogledaj,“ rekla je.Svo ushićenje i sva uzbuđenost je isparila iz Bonnie.Izgledala je kao da joj je muka. „Ne.Ne želim.“
„Moraš.Moraš verovati ili nigde nećemo stići.“ Meredith je gurala Bonnie napred. „Otvori oči ti moronu.Ti si ona koja voli sve ove supernaturalne stvarčice.“
„Promenila sam mišljenje,“ Bonnie je rekla skoro jecajući.Bilo je primesa histerije u njenom tonu.
„Ostavi me na miru Meredith.Ne želim da gledam.“ Odmakla se.

„Ne moraš,“ Elena je prošaptala.Suze su joj natopile oči. „Ovo je bila loša ideja,Meredith.Idem.“
„Ne.O,nemoj.“ Bonnie se okrenula koliko je brže mogla i bacila se na Elenu. „Žao mi je Elena.Žao mi je.Baš me briga šta si;drago mi je što si se vratila.Bilo je strašno bez tebe.“ Jecala je.Suze koje nisu došle kada je Elena bila sa Stefanom,sada su kapale bez prestanka.Plakala je držeći Bonnie,osećajući Meredithine ruke oko obe.Sve su plakale – Meredith tiho,Bonnie bučno,a Elena strasno.Osetila je kao da plače zbog svega što joj se desilo,zbog svega što je izgubila,zbog sve samoće,straha i bola.Završile su sedeći na podu,koleno do kolena,na način na koji su kao deca pravile tajne planove.
„Tako si hrabra,“ Bonnie je rekla Eleni šmrcajući. „Ne vidim kako možeš biti tako hrabra u vezi toga.“
„Ne znaš kako se osećam iznutra.Uopšte nisam hrabra.Ali moram se nositi sa ovim nekako,zato što ne znam šta da radim.“
„Tvoje ruke nisu hladne.“ Meredith je stisnula Elenine prste. „Samo malo prohladne.Mislila sam da će biti hladnije.“
„Stefanove ruke takođe nisu hladne,“ Elena je rekla,htela je da nastavi,ali je Bonnie zaskičala: „Stefan?“
Meredith i Elena su pogledale u nju.
„Bonnie,budi razumna.Ne postaješ vampir sam od sebe.Neko te mora napraviti.“
„Ali,misliš Stefan...?Misliš on je...?“ Bonnien glas se slomio.
„Mislim,“ Meredith je rekla, „Da je možda vreme da nam ispričaš celu priču Elena.Kao i sve one male detalje koje si izostavila kada smo te prošli put pitale za čitavu priču.“
Elena je kimnula. „U pravu si.Teško je za objasniti,ali pokušaću.“ Duboko je udahnula. „Bonnie,sećaš se prvog dana škole?To je bio prvi put kada si iznela proročanstvo.Gledala si mi u dlan i rekla da ću upoznati dečka,tamnog dečka,stranca.I da nije visok,ali da je jednom bio visok.Pa – “ pogledala je u Bonnie pa u Meredith „ – Stefan nije baš visok sada.Ali je bio jednom...kada uporedimo ostale ljude iz petnaestog stoleća.“
Meredith je kimnula,ali Bonnie je ponovo ispustila zvuk.Izgledala je šokirano. „Misliš – “
„Mislim da je živeo u Renesansnoj Italiji i da je prosečna osoba tada bila niža.Tako da,Stefan izgleda viši u usporedbi.I da,pre nego što nastavim,ima još nešto što treba da znate.Damon mu je brat.“

Meredith je ponovno kimnula. „Shvatila sam tako nešto.Ali zašto se Damon predstavlja kao student?“
„Ne slažu se njih dvojica baš dobro.Dugo vremena Stefan nije imao pojma da je Damon u Fell's Churchu.“ Elena je zastala.Ulazila je u Stefanovu privatnu priču,za koju je uvek mislila da je njegova za reći.Ali Meredith je bila u pravu:vreme je za celu istinu. „Slušajte,ovako je bilo,“ rekla je. „Stefan i Damon su obojica bili zaljubljeni u istu devojku u Renesansnoj Italiji.Bila je iz Nemačke i njeno ime je bilo Katherine.Razlog zbog kojeg me Stefan tako dugo izbegavao je što sam ga podsećala na nju;imala je istu plavu kosu i iste plave oči.O,da,ovo je bio njen prsten.“ Elena je pustila Meredithinu ruku i pokazala prsten.
„I stvar je bila da je Katherine bila vampir.Čovek po imenu Klaus iz njenog sela u Nemačkoj je sačuvao od umiranja.Stefan i Damon su obojica znali,ali nije ih bilo briga.Pitali su je da odabere između njih dvojice kojeg želi da se venča.“ Elena je zastala i zamišljeno se osmehnula;mislila je o tome kako je gospodin Tanner bio u pravu,istorija se uvek ponavlja.Nadala se da se njena priča neće završiti kao Katherineina. „Ali ona je odabrala obojicu.Razmenila je krv sa obojicom i rekla im da će sve troje moći da budu družbenici kroz celu večnost.“
„Zvuči glupo,“ promrmljala je Bonnie.
„Zvuči bolesno,“ rekla je Meredith.
„Shvatile ste,“ Elena im je rekla. „Katherine jeste bila slatka,ali ne i veoma bistra.Stefan i Damon već nisu voleli jedan drugoga.Rekli su joj da mora da odabere i da i ne pomišljaju o tome da je dele.A ona je otrčala plačući.Sledećeg dana – pa,našli su njeno telo ili ono što je ostalo od njega.Vidite,vampiri trebaju talisman kao ovaj prsten da mogu izaći na sunce bez da budu usmrćeni.A Katherine je izašla na sunce i skinula njen.Mislila je da kad jednom ode,da će se Damon i Stefan pomiriti.“
„O,Bože moj,kako rom – “
„Ne,nije,“ Elena je presekla Bonnie u pola rečenice. „Nije uopšte romantično.Stefan živi sa tom krivicom od tada i mislim da i Damon takođe,iako ga ni za šta sveto nećete naterati da to prizna.I jedini rezultat je to da su njih dvojica izvadili svoje mačeve i ubili jedan drugog.Da,ubili.I zato su sada vampiri i zato mrze jedan drugoga.I zato sam ja najverovatnije luda što ih teram da sarađuju.“



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum