You are not connected. Please login or register

Treće Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Treće Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:34 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Treće Poglavlje



Elena i Damon su čekali u tamnoj sobi.Stefan je mogao osetiti njihovu prisutnost u ćošku kada je otvorio vrata sobe za forografiju i poveo Matta unutra.
„Ova vrata trebaju da budu zaključana,“ Matt je rekao kada je Stefan posegao za prekidačem za svetlo.
„Bila su,“ rekao je Stefan.Nije znao šta da kaže da pripremi Matta za ono što sledi.Nikada se nije pre otkrio čoveku.Stajao je tiho,dok mu se Matt nije okrenuo.Učionica je bila hladna i tiha,a zrak je bio težak.Kako su se momenti odužavali,video je da se Mattov izraz polako menja u nervozu.
„Ne razumem,“ Matt je rekao.
„Znam da ne.“ Nastavio je gledati u Matta,polako se oslobađajući barijera koje su krile njegove Moći od ljudi.Video je reakciju Mattovog lica kada se nervoza pretvorila u strah.Matt je trepnuo i odmahnuo glavom,brže je disao.
„Šta – “ počeo je.
„Pretpostavljam da postoji mnogo stvari o kojima si se pitao u vezi mene,“ Stefan je rekao. „Zašto nosim naočale na jakoj svetlosti.Zašto ne jedem.Zašto su moji refleksi tako brzi.“
Matt je okrenuo leđa tamnoj prostoriji.Njegovo grlo se grčilo kao da je pokušavao da proguta nešto.Stefan,sa svojim predatorskim osetilima mogao je čuti Mattovo srce kako kuca.
„Ne,“ Matt je rekao.
„Morao si se čuditi,morao si se pitati šta me pravi tako drugačijim od svih drugih.“
„Ne.Mislim – ne zanima me.Ne privlače me stvari koje nisu moj posao.“ Matt se kretao prema vratima,oči su mu gledale prema njima jedva se mičući.
„Nemoj Matt.Ne želim da povredim,ali ne mogu te sada pustiti.“ Mogao je osetiti Elenino nestrpljenje.Čekaj,rekao joj je.
Matt se ukipio,odustajući od svake strepnje da pobegne. „Ako si želeo da me uplašiš,uspeo si,“ rekao je niskim glasom. „Šta još hoćeš?“

Sada,Stefan je rekao Eleni.Mattu je rekao: „Okreni se.“
Matt se okrenuo i suspregao povik.Elena je stajala tamo,ali ne Elena od tog popodneva kada je Matt poslednji put video.Njena stopala su bila bosa ispod duge haljine.Njena koža,uvek tako svetla,imala je čudan odsjaj,a njena bledo-zlatna kosa izgledala je srebrnasto.Ali prava razlika je bilo njeno lice.Te duboke plave oči su bile poklopljene teškim kapcima,kao da je spavala,a i dalje je bila neprirodno budna.A izgled osetljive gladi je okruživao njene usne.Bila je lepša nego ikada u svom životu,ali to je bila zaplašujuća lepota.Kako je Matt buljio paraliziran,Elena je oblizala usne.
„Matt,“ rekla je zadržavajući se na prvo samoglasniku.A onda se nasmejala.Stefan je čuo kako Matt ispušta dah neverovanja,i skoro jecaj kada se odmaknuo od nje.
U redu je,Stefan je rekao šaljući Mattu nalet Moći.Kako se Matt okrenuo prema njemu,sa očima širokim od šoka,dodao je: „Sada znaš.“ Mattov izraz je pokazivao da on ne želi da zna,a Stefan je mogao videti odbijanje na njegovom licu.Ali Damon je izašao iza Elene i stao malo ulevo,upotpunjavajući atmosferu u prostoriji.Matt je bio okružen.Troje njih su bili oko njega,neljudski prelepi,urođeno preteći.Stefan je mogao namirisati Mattov strah.Kao bespomoćni strah zeca pred lisicom,miša pred sovom.A Matt je u pravu što se plaši.Oni su bili lovci;on je bio ulovljeni.Njihov posao je bio da ga ubiju.A sada su se instinkti izmicali kontroli.Mattov instinkst je bio da beži i paniči,a to je trigovalo reflekse u Stefanovoj glavi.Kada je plen bežao;lovac je jurio;to je bilo jednostavno tako.Sva tri predatora su bila na ivici,a Stefan je osetio da neće moći biti odgovoran za posledice ako Matt počne bežati.
Ne želimo da ti naudimo,rekao je Mattu.Elena te treba i ono što ona treba neće ti prouzrokovati ništa neželjeno.Neće čak ni boleti Matte.Ali Mattovi mišići su i dalje bili napeti,a Stefan je shvatio da ga njih troje plaše,zato što se primiču bliže,odsecaju svaku mogućnost za beg.
Rekao si da ćeš uraditi bilo šta za Elenu,podsetio ga je očajno i video da Matt pravi svoj izbor.

Matt je oslobodio svoj dah,tenzija je nestajala iz njegovog tela. „U pravu si;jesam,“ prošaptao je.Ukočio se kada je progovorio: „Šta joj treba?“
Elena se nagnula i stavila prst na Mattov vrat,dodirivajući arteriju. „Ne tu,“ Stefan je rekao brzo. „Ne želiš da ga ubiješ.Reci joj Damone.“ Kada je bilo vidljivo da Damon neće to da uradi,dodao je: Reci joj.
„Pokušaj ovde ili ovde.“ Damon je pokazao kao doktor,držeći Mattovu bradu u vis.Bio je dovoljno jak da Matt nije mogao slomiti držanje,a Stefan je osetio da se panika u Mattu ponovo diže. Veruj mi Matte. Otišao je iza leđa ljudskog dečka. Ali to mora biti tvoj izbor,završio je,odjednom brišući sažaljenje. Možeš promeniti mišljenje.Matt je oklevao,a onda progovorio kroz stisnute zube. „Ne.I dalje želim da pomognem.Želim da ti pomognem Elena.“
„Matte,“ prošaptala je,a njene oči su pogledale u njegove.A onda se nagnula prema njegovom vratu,a usne su joj se gladno razdvojile.Nije bilo znaka nesigurnosti kada joj je Damon pokazao paramedike. „Matte.“ Ponovo se nasmejala,a onda ubola kao ptica lovica.Stefan je stavio ruku na Mattova leđa da mu da podrđku.Na trenutak,kada su Elenini zubi proboli Mattovu kožu,Matt je pokušao da se odupre,ali Stefan je pomislio: Ne bori se;to je ono što prouzročava bol.
Kada je Matt pokušao da se opusti,neočekivana pomoć je došla od Elene,koja je slala srećne misli vučića koji se hrani.Usavršila je tehniku ugriza,a sada je bila ispunjena nevinim ponosom i rastućim zadovoljstvom kako su se oštri bolovi gladi smanjivali.I cenila je Matta,Stefan je shvatio odjednom ljubomoran.Nije mrzeo Matta ili želeo da ga ubije,zato što se nije odupreo Damonu.On je bio samo Matt.Stefan je pustio da uzme koliko je bilo sigurno da se uzme,a onda je intervenirao. Dovoljno je Elena.Ne želiš da mu naudiš.Ali trebali su se ujediniti napori Stefana,Matta i Damona da bi je uspeli odvojiti.
„Treba da se odmori,“ Damon je rekao. „Vodim je na neko mesto gde će biti sigurna.“ Nije pitao Stefana;samo mu je govorio.Kada su otišli,njegov mentalni glas je dodao,samo za Stefanove uši: Nisam zaboravio način na koji si me napao,brate.O tome ćemo pričati kasnije.

Stefan je buljio za njima.Primetio je kako su Elenine oči samo gledale u Damona,kako ga je pratila bez pitanja.Ali bila je izvan opasnosti.Mattova krv joj je dala snagu koju je trebala.To je bilo ono za što se Stefan trebao držati;govorio je sam sebi da je jedino to važno.Okrenuo se i video Mattov izraz.Ljudski dečko je utonuo u plastičnu stolicu i gledao pravo.A onda su se njegove oči podigle do Stefanovih.
„Pa,“ Matt je rekao. „Sada znam.“ Odmahnuo je glavom pritom se lagano odmičući. „Ali još ne mogu da verujem,“ promumljao je.Njegovi prsti su prešli preko njegovog vrata,a onda se lecnuo. „Izuzev ovoga.“ A onda se opet lecnuo. „Taj dečko – Damon.Ko je on?“
„Moj stariji brat,“ Stefan je rekao bez emocija. „Kako znaš njegovo ime?“
„Bio je kod Elene u kući prošle sedmice.Mačka ga je ogrebala.“ Matt je zastao,sećajući se nečeg drugog. „A Bonnie je imala neku vrstu psihičkog udara.“
„Imala je predskazanje?Šta je reklo?“
„Rekla je – rekla je da je Smrt u kući.“
Stefan je gledao u vrata kroz koja su prošli Elena i Damon. „Bila je u pravu.“
„Stefane,šta se dešava?“ Nota apela je ušla u Mattov glas. „Još ne razumem.Šta se desilo Eleni?Da li će zauvek biti ovakva?Da li se još nešto može uraditi?“
„Kakva?“ Stefan je rekao. „Dezorentisana?Vampir?“
Matt je skrenuo pogled. „Oboje.“
„Prvo,možda postane više racionalnije nego što jeste sada kada je nahranjena.Tako Damon misli u svakom slučaju.A što se tiče drugog,postoji samo jedna stvar koju možeš uraditi da promeniš njeno stanje.“ Kada su se Mattove oči napunile nadom,Stefan je odgovorio: „Možeš naći drveni štap i zabosti joj ga u srce.Onda više neće biti vampir.Biće samo mrtva.“
Matt je ustao i otišao do prozora. „Nećeš je ubiti,zato što je to već odrađeno.Potonula je u reku,Matte.Ali zato što je imala dovoljno krvi od mene – “ zastao je da umiri glas - „I izgleda od mog brata,samo se promenila umesto da je umrla.Probudila se kao lovac,kao mi.To je ono što će ona biti od sada.“

Sa svojim leđima još okrenutim,Matt je progovorio: „Uvek sam znao da ima nešto u vezi tebe.Govorio sam sam sebi da je to samo zbog toga što si iz druge države.“ Ponovo je odmahnuo glavom. „Ali duboko u sebi sam znao da je više od toga.Ali nešto mi je govorilo da ti mogu verovati i jesam.“
„Kao onda kada si otišao sa mnom da nabavim himelu.“
„Da.“ Onda je dodao: „Možeš li mi sada reći za šta je dođavola to trebalo Eleni,stvarno?“
„Za njenu zaštitu.Želeo sam da joj Damon ne može prići.Ali sada izgleda da to ona ipak ne želi.“ Nije mogao pomoći sebi,a da ga ne preuzme gorčina i osećaj izdanosti.Matt se okrenuo: „Ne sudi pre nego što ne saznaš sve činjenice Stefane.To je jedna stvar koju sam naučio.“ Stefan je bio iznenađen;a onda mu se nasmejao bez tračka humora.Kao Elenini bivši,sada su bili u istoj poziciji.Pitao se da li bi on mogao biti kao Matt.Da podnese poraz kao džentlmen.Nije mislio da može.
Napolju je počela neka buka.Bila je neprimetna ljudskim ušima,a Stefan je skoro ignorisao,dok reči nisu prošle kroz njegov mozak.Onda se setio šta je uradio u ovoj školi pre nekoliko sati.Do tog trenutka je bio zaboravio sve o Tyleru i njegovim žestokim prijateljima.A sada se to sećanje vratilo;sram i strava su zatvorili njegovo grlo.Bio je izvan svog uma od žaljenja za Elenom.Ali to nije bio izgovor za ono što je uradio.Da li su svi mrtvi?Da li je on,koji se zavetovao pre tako dugo da ne ubija,danas ubio šest ljudi?
„Stefane,čekaj.Gde ideš?“ Kada nije odgovorio,Matt ga je pratio,napola trčao da prati korak sa njim,do glavne školske zgrade.Na daljoj strani polja,gospodin Shelby je stajao pored Quonseta.Domarevo lice je bilo sivo sa primesima strave.Izgledao je kao da pokušava da viče,ali samo promukli glasovi su dolazili iz njegovih usta.Prolazeći pokraj njega,Stefan je pogledao u sobu i osetio osećaj deža vua.Izgledalo je kao da se Luda Soba iz Kuće Lovljenih ponovo vratila.Izuzev što ovo nije bila samo scena za posetitelje.Ovo je bilo stvarno.

Tela su bila pobacana svugde,ostatci drveća i stakla iz prozora takođe.Svako lice je bilo poprskano krvlju;crveno-smeđom kako se osušila.A jedan pogled na tela je pokazivao zašto;na svakom su bile dve male ljubičaste rupice na vratu.Izuzev Carolineinog;njen vrat nije bio označen,ali njene oči su bile prazne.Iza Stefana,Matt se divlje okretao: „Stefane,Elena nije – ona nije – “
„Budi tih,“ Stefan je odgovorio.Pogledao je nazad u gospodina Shelbya,ali domar se okrenuo prema zidu i nagnuo se na njega.Parče stakla je puklo kada se Stefan sageo kod Tylerovog tela.Nije mrtav.Olakšanje je proželo Stefana na to shvaćanje.Tylerove grudi su se pomerale,a kada ga je Stefan podigao,oči su mu se otvorile;bile su nefokusirane.
Ne sećaš se ničega,Stefan mu je rekao mentalno.I kada je to učini,pitao se zašto se mučio.Treba samo napustiti Fell's Church,pobeći sada i nikada se ne vratiti.Ali ne bi.Ne dok je Elena tu.Osmotrio je nesvesne misli ostalih žrtava u prostoriji i rekao im istu stvar,posađujući je duboko u njihove mozgove: Ne sećate se ko vas je napao.Celo popodne je prazno.
Kada je to uradio,osetio je kako mu se Moći snižavaju oko preumornih mišića.Bio je blizu pregaranja.Napolju je gospodin Shelby konačno našao svoj glas i počeo da viče.Stefan je pustio Tylerovu glavu da mu sklizne sa prstiju i padne na pod.Okrenuo se.Mattove usne su bile uvučene unazad,nosnice napete kao da je namirisao nešto odvratno. „Elena nije,“ prošaptao je. „Ti si.“
Budi tih! Stefan ga je gurnuo u hladnu večer,stavljajući distancu između njih i te sobe,osećajući ledeni vetar na svojoj vreloj koži.Trčeći koraci iz kafeterije su mu rekli da su neki ljudi čuli domareve povike.
„Ti si,zar ne?“ Matt je pratio Stefana do polja.Njegov glas je govorio da pokušava da razume.Stefan je prošao jedan krug oko njega. „Da,ja sam,“ kriknuo je.Buljio je u Matta,ne sakrivajući ljutu pretnju na svom licu. „Rekao sam ti Matte,mi smo lovci.Ubice.Vi ste ovce;mi smo vukovi.A Tyler je ovo tražio od kada sam došao ovde.“

„Tražio je pesnicu u nos,jasno.Kao što si mu dao i pre.Ali – ono?“ Matt mu se približio,gledao ga u oči,neuplašen.Imao je psihičku hrabrost;Stefan mu je to morao priznati. „I nije ti čak ni žao?Ni ne žališ zbog toga?“
„Zašto bi?“ Stefan je rekao hladno,prazno. „Da li ti žališ kada pojedeš previše odreska?Žališ li kravu?“ Video je da je Mattov izraz neverovanja prošao,a za sobom povlačio bol iz dubine njegovog srca.Bolje bi bilo da se Matt odmakne od njega od sada.Ili bi Matt mogao završiti kao ona tela u Quonsetu.
„Ja sam šta sam Matte.A ako to ne možeš podneti,onda se makni od mene.“ Matt je gledao u njega dugi minut,a bolesna neverica se pretvorila u bolesno razočarenje.Mišići njegove čeljusti su se napeli.A onda se,bez reči,okrenuo na petu i otišao.


Elena je bila na groblju.Damon je ostavio tu i rekao joj da tu ostane dok se on ne vrati.Ali ona opet nije želela da sedi mirno.Osetila se umornom,ali ne i pospanom,a nova krv je utecala na nju kao kafein.Želela je da malo istražuje.Groblje je bilo puno radnji,iako nije bilo ni jednog ljudskog bića na vidiku.Lisica se kretala kroz senke do reke.Sova je preletela preko crkve skoro nečujno.Elena je ustala i pratila je.To je bilo mnogo bolje od sedenja i skrivanja u travi kao miš ili puh.Razgledala je oko uništene crkve zainteresovano,koristeći svoja izoštrena osetila da je pregleda.Većina krova se urušila,a samo tri zida su stajala uspravno.Na jednoj strani bio je grob Thomasa i Honorie Fell,kao velika kamena kutija ili kovčeg.Elena je gledala u bela granitna lica njihovih statua.Ležali su spokojno,sklopljenih očiju,ruku preko njihovih grudi.Thomas Fell je izgledao ozbiljno,a Honoria je izgledala malo tužno.Elena je odsutno pomislila o njenim roditeljima,kako leže jedno pored drugoga na novom groblju.Otići ću kući;eto gde ću,pomislila je.Tek se setila kuće.Mogla je zamisliti sada;njena lepa soba sa plavim zavesama i nameštajem od trešnjinog drveta i njen mal kamin.I nešto važno ispod pločica u kupatilu.Išla je prema Ulici Maple više instinktima nego sećanjem,dopuštajući svojim stopalima da je dovedu.To je bila stara,stara kuća sa velikim prednjim tremom i prozorima od poda do plafona.Robertov auto je bio parkiran na prilazu.Elena je posegla za prednjim vratima,a onda se zaustavila.Postoji razlog zašto je ljudi ne smeju videti,ali se nije mogla setiti zašto.Oklevala je,a onda se popela u brezu da pogleda u svoju sobu.Ali neće biti u mogućnosti da uđe unutra neprimećena.Žena je sedela na krevetu sa Eleninim svilenim kimonom na svom krilu,gledajući u njega.Tetka Judith.Robert je stajao pored ormara,pričao joj je.Elena je shvatila da može čuti mrmljanje glasova čak i kroz staklo.
„...napolje ponovo sutra,“ govorio je. „Dok god ne traje oluja.Pretražiće svaki inč šume dok je ne nađu Judith.Videćeš.“ Tetka Judith nije ništa rekla,a on je nastavio zvučeći još očajnije.
„Ne možemo odustati od nadanja,bez obzira na ono što devojke kažu – “
„Nema svrhe Bobe.“ Tetka Judith je konačno podigla glavu,a njene oči su bile crvene ali suve. „Nema svrhe.“
„Spasilačka ekipa?Neću ti dopustiti da tako misliš?“

Prešao je kratki put i stao pored nje.
„Ne...nije samo to...iako ja znam,u mom srcu,da je nećemo naći živu.Mislim...sve.Mi.Ono što se desilo danas je naša krivica – “
„To nije istina.To je samo prokleta slučajnost.“
„Da,ali mi smo je napravili.Da nismo bili tako strogi sa njom,ona se nikada ne bi odvezla i bila uhvaćena u oluji.Ne,Bobe,ne pokušavaj da me nateraš da ušutim;želim da me slušaš.“ Tetka Judith je duboko udahnula,a onda nastavila: „Nije to bilo samo danas.Elena je imala probleme duže vreme,od kada je škola počela,a nekako sam ja naznake propustila.Zato što sam bila previše zabavljena sobom – sa nama – da obratim pažnju na njih.Sada to mogu da vidim.A sada kada Elene...više nema...ne želim da se ista stvar dogodi Margaret.“
„O čemu pričaš?“
„Pričam o tome da se ne mogu venčati sa tobom,barem ne uskoro kako smo planirali.Možda ne ikada.“ Bez gledanja u njega,nastavila je: „Margaret je već previše toga izgubila.Ne želim da oseti da i mene gubi.“
„Neće te izgubiti.Ako išta,dobiće nekoga,zato što ću ja biti češće ovde.Znaš koliko je volim.“
„Žao mi je Bobe;ja samo ne vidim takav način.“
„Ne možeš biti ozbiljna.Posle svog vremena ovde – posle svega što sam uradio...“ Glas tetke Judith je bio suv. „Ozbiljna sam.“ Sa njene pozicije izvan prozora,Elena je gledala Roberta.Vena se pojavila na njegovom čelu,a njegovo lie se zacrvenelo.
„Bićeš drugačija sutra,“ rekao je.
„Neću.“
„Ne misliš – “
„Mislim.Ne govori da ću promeniti mišljenje jer neću.“
Na trenutak je Robert izgledao bespomoćan i frustriran;a onda mu se izraz smračio.Kada je progovorio,glas mu je bio hladan: „Vidim.Pa,ako je to tvoj konačan odgovor,onda je bolje da idem.“
„Bobe.“ Tetka Judith se okrenula,iznenađena,ali je on već bio vani.Njeni prsti su se ukopali u kimono koji je držala. „Bobe!“ pozvala je ponovo,a onda se okrenula da baci kimono na Elenin krevet pre nego što ustane i počne da ga prati.Ali kada se okrenula,udahnula je,a ruka joj je poletela prema ustima.Celo telo joj se ukočilo.Oči su joj buljile u Elenine kroz staklo.Dugi momenat su buljile jedna u drugu,bez kretanja.A onda je ruka tetke Judith pala sa njenih usta i počela je da vrišti.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum