You are not connected. Please login or register

Drugo Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Drugo Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:32 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Drugo Poglavlje



Stefanov glas je bio tih. „To si želeo,zar ne Damone?A sada si to dobio.Morao si da je načiniš onakvom kakvi smo nas dvojica,kakav si ti.Nije ti bilo dovoljno samo da je ubiješ.“
Damon nije ni pogledao prema njemu.Gledao je u Elenu kroz one velike oči,još klečeći i pridržavajući Eleninu bradu. „To je treći put da si to rekao,postajem umoran od toga,“ komentirao je nežno. I dalje bez daha,bio je samokontroliran. „Elena,da li sam te ja ubio?“
„Naravno da ne,“ Elena je rekla,milujući njegovu ruku svojom slobodnom.Postajala je nestrpljiva.O čemu su pričali?Niko nije ubijen.
„Nikada nisam mislio da si lažov,“ Stefan je rekao Damonu,gorčina u njegovom glasu je bila nepromenjena. „O svemu sam mislio,ali ne o tome.Nikada te nisam čuo da pokušavaš da se pokriješ.“
„U sledećoj minuti,“ rekao je Damon, „Ću da izgubim svoju strpljivost.“
Šta možeš uraditi?Stefan mu je odvratio.Bila bi milost da me ubiješ.
„Izgubio sam milost za tebe pre nekoliko vekova,“ Damon je rekao naglas.Pustio je Eleninu bradu. „Čega se sećaš od danas?“ pitao je Elenu.
Elena je govorila umorno,kao dete koje je odgovaralo omraženu lekciju: „Danas je bio Dan Pronalazača.“ Isprepletajući prste sa njegovim,pogledala je u Damona.To je bilo najviše što je sama mogla uraditi,ali to nije bilo dovoljno.Pokušala je da se seti još nečega.
„Neko je bio u kafeteriji...Caroline.“ Ponudila mu je ime,zadovoljna. „Pročitaće moj dnevnik pred svima,a to je loše jer...“ Elena je pronašla sećanje,ali joj je izmaklo iz ruku. „Ne sećam se zašto.Ali prevarili smo je.“ Nasmešila mu se toplo.
„O, 'mi' smo,nismo li?“
„Da.Ti si ga oteo od nje.Uradio si to za mene.“ Prsti njene slobodne ruke su se zavukli pod njegovu jaknu,tražeći kvadrat male sveske. „Zato što me voliš,“ rekla je,nalazeći je. „Voliš me,zar ne?“

Niski zvuk je došao iz sredine proplanka.Elena je pogledala i videla da je Stefan okrenuo svoje lice.
„Elena.Šta se sledeće dogodilo?“ Damonov glas je pozvao nazad.
„Sledeće?Tetka Judith je počela da se raspravlja sa mnom.“ Elena je uzdahnula. „Zbog...nečega.Naljutila sam se.Ona nije moja majka.Ne može mi reći šta da radim.“ Damonov glas je bio suv. „Ne mislim da će to više biti problem.Šta je bilo sledeće?“
Elena je ponovo udahnula. „Onda sam otišla i ušla u Mattovo auto.Matt.“ Rekla je ime,prelazeći jezikom preko zuba.U njenom umu videla je zgodno lice,plavu kosu,jaka ramena. „Matt.“
„I gde su otišla Mattovim kolima?“
„Do Wickery mosta,“ Stefan je rekao,okrećući se ponovo prema njima.Njegove oči su bile beživotne.
„Ne,do pansiona,“ Elena je ispravila,iziritirana. „Da sačekam...mmm...zaboravila sam.Bilo kako bilo,čekala sam.A onda...onda je počela oluja.Vetar,kiša,sve to.Nije mi se to sviđalo.Ušla sam u auto.Ali nešto me počelo goniti.“
„Neko te počeo goniti,“ rekao je Stefan,gledajući u Damona.
„Ne-što,“ Elena je insistirala.Bilo joj je dosta njegovih prekida. „Idemo negde,samo mi,“ rekla je Damonu,približavajući mu se tako da je njegovo lice bilo blizu njenog.
„Za trenutak,“ rekao je. „Kakva stvar je pošla za tobom?“
Očajno se odmakla. „Ne znam kakva stvar!Nešto što nikada nisam videla.Ne kao ti i Stefan.Bilo je...“ Slike su prolazile kroz njen um.Magla je izlazila iz zemlje.Vetar je vrištao.Oblik,beo,veliki,izgledao je kao da je i sam magla.Stuštio se na nju nošen kao oblak vetrom.
„Možda je to bio deo oluje,“ rekla je. „Ali mislila sam da želi da me povredi.Otišla sam.“ Igrajući se sa rajflešuzom na Damonovoj kožnoj jakni,tajnovito se nasmejala i pogledala ga kroz trepavice.Po prvi put,Damonovo lice je prikazalo emociju.Njegove usne su se izvile u grimasu. „Otišla si.“
„Da.Setila sam se šta mi je...neko...rekao u tekućoj vodi.Zle stvari je ne mogu preći.Tako da sam se odvezla prema Ulici Creek,prema mostu.A onda...“ Oklevala je,pokušavajući da nađe sećanje u svojoj zbunjenosti.Voda.Setila se vode.I neko je vrištao.Ali ničega više. „A onda sam ga prešla,“ zaključila je. „Morala sam,jer sam ovde.I to je sve.Možemo li ići sada?“

Damon joj nije odgovorio.
„Auto je još u reci,“ rekao je Stefan.On i Damon su gledali jedan u drugog kao odrasli koji imaju diskusiju preko glave nerazumnog deteta.Elena je osetila iznerviranost.Otvorila je usta,ali je Stefan nastavio. „Bonnie,Meredith i ja smo ga našli.Zaronio sam i onda...“
A onda šta?Elena se lecnula.
Damonove usne su se iskrivile. „I odustao si od nje?Ti,od svih ljudi,si trebao posmnjati šta se moglo desiti.Ili ti je misao bila tako odurna da je nisi ni razmotrio?Da li bi voleo da je mrtva?“
„Nije imala puls,nije disala!“ Stefan je odvratio. „I nikada nije imala dovoljno krvi da se promeni!“ Oči su mu otežale. „Ne od mene u svakom slučaju.“
Elena je ponovo otvorila usta,ali Damon je stavio dva prsta preko njih da je ušutka.Rekao je lagano: „I to je problem sada – ili si slep da to vidiš,takođe.Rekao si mi da je pogledam;pogledaj je sam.U šoku je,iracionalno.O,da,čak i ja to priznajem.“ Zastao je da se osmehne smehom koji je obarao sa nogu. „To je više nego normalna zbunjenost posle promene.Trebaće krv,ljudsku krv ili njeno telo neće imati snage da završi promenu.Umreće.“
Kako misliš iracionalno?Elena je pomislila. „U redu sam,“ rekla je. „Samo sam umorna,to je sve.Htela sam da zaspim kada sam čula da se vas dvojica tučete i došla sam da ti pomognem.A onda me čak nisi ni pustio da ga ubijem,“ završila je,zgađena.
„Da,zašto nisi?“ rekao je Stefan.Buljio je u Damona kao da je mogao iskopati rupe u njegovom licu svojim očima.Svaki trag kooperacije od njegove strane je nestao. „To bi bila najlakša stvar.“
I Damon je buljio u njega,odjednom besan.Disao je lagano i brzo. „Možda ja ne volim stvari na lak način,“ rekao je.Onda je ponovo skupio kontrolu nad sobom.Usne su mu se izvile,a onda je dodao: „Razumi to ovako,dragi moj brate:ako će iko imati zadovoljstvo da te ubije to ću biti ja.Niko drugi.Planirao sam da se osobno pobrinem za to.I to je nešto u čemu sam veoma dobar,obećavam ti.“

„Pokazao si nam,“ Stefan je rekao tiho.
„Ali ovu,“ Damon je rekao okrećući se prema Eleni, „Nisam ubio.Zašto bi?Mogao sam je promeniti kada god sam hteo.“
„Možda zbog toga što je već bila verena za nekog drugog.“
Damon je podigao Eleninu ruku koja je bila u njegovoj.Na trećem prstu sjajio je zlatni prsten sa plavim kamenom.Elena se lecnula,sećajući se da ga videla pre.Onda se naslonila na Damona.
„Pa,sada,“ Damon je rekao gledajući u nju, „To neće biti neki problem,zar ne?Mislim da će joj biti drago što te zaboravila.“ Pogledao je u Stefana. „Ali saznaćemo kada bude sva svoja ponovo.Onda je možemo pitati koga će odabrati.Slažeš se?“
Stefan je odmahnuo glavom. „Kako možeš i predložiti to.Posle onoga što se desilo – “ Glas ga je izdao.
„Sa Katherine?Ja to mogu reći ako ti ne možeš.Katherine je napravila glup izbor i platila je cenu toga.Elena je drugačija;zna svoj sopstveni um.Ali nema veze da li se ti slažeš,“ dodao je izbegavajući Stefanove proteste. „Činjenica je da je sada slaba i da treba krv,a ja ću se postarati da je dobije,a onda idem da nađem onoga koji joj je ovo uradio.Ti možeš poći,ali ne moraš.Kako hoćeš.“
Ustao je povlačeći Elenu sa sobom. „Idemo.“
Elena je ustala voljno,zadovoljna što se miče.Šuma je bila interesantna noću;nikada to nije primetila do sada.Sove su slale svoje huke kroz drveće,a jelenski miševi su trčali pokraj njihovih stopala.Zrak je bio hladniji i ledio je prva zavijanja u šumi.Shvatila je da se lakše kretati tiho pored Damona kroz lišće;samo treba paziti gde staješ.Nije pogledala nazad da vidi da li ih Stefan prati.Prepoznala je mesto kada su napustili šumu.Bila je ovde danas.A sada je bilo nešto tamo;crvena i plava svetla su rotirala na autima,lampe su osvetljavala ljude i oblike.Elena je gledala znatiželjno u njih.Nekoliko njih je bilo poznato.Ta žena,naprimer,sa zajapurenim licem – tetka Judith?A visoki muškarac pored nje – Robert,verenik tetke Judith?Trebao bi biti još neko sa njima,Elena je pomislila.Dete sa kosom svetlom kao Elenina.Ali pokušavala je,a nije se mogla setiti imena.Dve devojke su držale ruke jedna oko druge,stajale su u krugu policajaca,te dve se sećala.Mala crvenokosa koja je plakala je bila Bonnie.Visočija,tamnokosa je bila Meredith.

„Ali nije u vodi,“ Bonnie je govorila čoveku u uniformi.Njen glas je bio na ivici histerije. „Videle smo Stefana kako je izvlači.Govorila sam vam i govorila.“
„I ostavile ste je sa njim?“
„Morale smo.Oluja je postajala gora,nešto je dolazilo – “
„Bez obzira na to,“ Meredith je prelomila.Zvučala je mirnije od Bonnie. „Stefan je rekao da ako je – mora ostaviti,ostaviće je ispod javorova.“
„A gde je sada Stefan?“ drugi uniformisani čovek je upitao.
„Ne znamo.Došle smo ponovo ovamo da pomognemo.Sigurno nas je pratio.Ali ono što se desilo E – Eleni...“ Bonnie je okrenula glavu i zakopala je u Meredithina ramena.Uzrujane su radi mene,Elena je shvatila.Kako blesavo od njih.Ma,mogu to raščistiti u svakom slučaju.Krenula je prema svetlosti,ali je Damon povukao natrag.Pogledala je u njega.
„Ne tako.Odaberi kojeg želiš i izvući ćemo ga,“ rekao je.
„Želim za šta?“
„Za hranjenje Elena.Sada si lovac.Oni su plen.“
Elena je prešla jezikom preko zuba nesvesno.Ništa od ovoga joj nije izgledalo kao hrana.I dalje,zbog toga što je Damon rekao,nije mu htela dati razlog da sumnja. „Koga god ti odabereš,“ rekla je poslušno.Damon je nagnuo glavu,suzio oči,skenirao scenu kao ekspert poznatu sliku. „Pa,šta je sa parom divnih doktora?“
„Ne,“ rekao je glas iza njih.
Damon jedva da je pogledao preko ramena u Stefana. „Zašto ne?“
„Zbog toga što je bilo dovoljno napada.Možda treba ljudsku krv,ali ne mora loviti za nju.“ Stefanovo lice je bilo isključeno od svake naznake emocije.
„Postoji drugi način?“ ironično je pitao Damon.
„Znaš da postoji.Nađi nekoga koje voljan – ili ko može biti influenciran da bude voljan.Neko ko bi to uradio za Elenu i nekoga ko je dovoljno jak da se deli sa time mentalno.“
„A ja pretpostavljam da ti znaš gde možemo naći takav uzor vrline?“
„Dovedi je u školu.Naći ćemo se tamo,“ Stefan je rekao i nestao.
Ostavili su svetla koja rotiraju i ljude koji jecaju.Kako su prolazili,Elena je primetila čudnu stvar.U sredini reke,osvetljen lampama bio je automobil.Bio je prekriven vodom.Kakvo glupo mesto za parkiranje automobila,pomislila je i pratila Damona nazad u šumu.


Stefan je ponovo počeo da oseća.Bolelo je.Mislio je da je prošao kroz bol,kroz sve osećaje.Kada je izvukao Elenino beživotno telo iz tamne vode,pomislio je da ništa ne može boleti više od toga.Prevario se.Zastao je i zastao držeći se rukom za drvo,glavom na dole dišući duboko.Kada mu se magla iz uma očistila i mogao je ponovo videti,nastavio je,ali plamen u njegovim grudima se nije smanjivao.Prestani misliti o njoj,rekao je sam sebi,znajući da je beskorisno.Ali nije bila stvarno mrtva.Zar se to nije računalo?Pomislio je da nikada neće čuti njen glas,nikada osetiti njen dodir...
A sada,kada ga je dotakla,želela je da ga ubije.Ponovo je zastao,uplašen da će mu biti muka.Videvši je ovakvu bilo mu je gore neko mučenje gledajući je mrtvu i hladnu.Možda ga je zbog toga Damon ostavio na životu.Možda je ovo bila Damonova osveta.I možda je Stefan trebao uraditi ono što je planirao nakon što ubije Damona.Čekati do zore i onda skinuti srebrni prsten koji ga je štitio od sunčeve svetlosti.Stati ispod vrelih zraka sunca dok ne spale njegovu kožu do kosti i zaustaviti bol jednom za svagda.Ali znao je da neće.Sve dok Elena hoda zemljom on je neće ostaviti.Čak iako ga mrzi,čak iako ga lovi.Uradiće sve da je čuva sigurnom.Stefan je dohramao do pansiona.Morao je da se očisti pre nego što dopusti da ga ljudi vide.U njegovoj sobi,oprao je krv sa lica i vrata i proučio svoju ruku.Proces izlečenja je već počeo,a sa koncentracijom je mogao ubrzati još jače.Sagorevao je Moći brzo;borba sa njegovim bratom ga je već oslabila.Ali ovo je bilo važno.Ne zbog bola – jedva da ga je osetio – već zbog toga što mora da bude u formi.Damon i Elena su čekali izvan škole.Mogao je osetiti nestrpljenje svog brata i Eleninu divlju prisutnost u mraku.
„Bolje da ti ovo radi,“ Damon je rekao.
Stefan niej rekao ništa.Školski auditorijum je bio još jedan centar.Ljudi su izgleda uživali u Danu Pronalazača;u stvari,svako ko se provukao kroz oluju je prolazio u malim grupicama i pričao.

Stefan je pogledao kroz otvorena vrata tražeći samo jednu prisutnost.Našao je.Plava glava se naginjala preko stola u ćošku.Matt.Matt se uspravio i pogledao okolo.Stefan ga je primorao da izađe napolje. Trebaš svež vazduh,pomislio je stavljajući predlog u Mattov um. Osećaš kao da ćeš se onesvestiti svaki trenutak.
Damonu je rekao: Odvedi je u školu u prostoriju za fotografiju.Ona zna gde je.Ne pokazujte se dok vam ja ne kažem.Onda je sačekao Matta da se pojavi.Matt je izašao i uspravio glavu prema nebu bez mesečine.Trgnuo se kada mu se Stefan obratio.
„Stefane!Tu si!“ Očaj,nada i strava su se borili da dominiraju njegovim licem.Požurio je prema Stefanu. „Da li su je – doneli nazad?Ima li vesti?“
„Šta si čuo?“
Matt je buljio u njega pre nego što je odgovorio. „Bonnie i Meredith su došle i rekle da je Elena sletela sa Wickery mosta u mom autu.Rekli su da je...“ Zastao je i progutao knedlu. „Stefane,nije istina,je li tako da nije?“ Oči su mu bile molećive.Stefan je okrenuo pogled. „O,Bože,“ Matt je rekao promuknuto.Okrenuo je leđa Stefanu i stavio glavu u ruke. „Ne verujem.Ne verujem.Ne može biti istina.“
„Matte...“ dodirnuo je ramena drugog dečka.
„Žao mi je.“ Matt je rekao besnim glasom. „Mora da ti prolaziš kroz pakao a ja sve pravim gorim.“
Više nego što misliš,pomislio je Stefan dok mu je ruka padala.Došao je sa namerom da iskoristi Moći da primora Matta.Sada se to činilo kao nemogućnost.Nije mogao,ne prvom – i jedinom – ljudskom prijatelju kojeg je imao ovde.Jedina druga opcija je reći Mattu istinu,pustiti Matta da napravi svoj izbor,znajući sve.
„Ako postoji nešto što možeš uraditi za Elenu sada,“ rekao je. „Da li bi to uradio?“
Matt je bio previše izgubljen u emocijama da pita kakvo je to idiotsko pitanje. „Bilo šta,“ rekao je skoro ljuto,brišući suze rukavom. „Uradiću bilo šta za nju.“ Pogledao je u Stefana,disanje mu je bilo potrešeno.
Čestitam,pomislio je osećajući nešto u svom stomaku.Upravo si osvojio put do Zone Sumraka.
„Pođi sa mnom,“ rekao je. „Moram ti nešto pokazati.“



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum