You are not connected. Please login or register

Prvo Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Prvo Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:30 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga III.

"Bes"

By

Lisa J. Smith



Prvo Poglavlje


Elena je kročila na proplanak.Ispod njenih stopala je šuštalo sušeno lišće.Iako je oluja umirala,šuma je postajala hladnija.Elena nije osećala hladnoću.Nije joj smetalo ni što je tamno.Njene zenice su bile široke,videle su ono što bi ljudskom oku bilo nevidljivo.Mogla je videti borbu dve figure ispod hrasta.Jedan je imao debelu,tamnu kosu,s kojom se vetar igrao kao da je nemirno more sa valovima.Bio je visočiji od drugog i iako Elena nije mogla videti njegovo lice,znala je da su mu oči bile zelene.Drugi je imao takođe tamnu kosu,ali njegova je bila fina i prava,skoro kao krzno životinja.Njegove usne su bile odmaknute od zuba od besa,a njegovo graciozno telo je bilo u predatorskom skoku.Oči su mu bile crne.Elena ih je gledala nekoliko minuta bez da se micala.Zaboravila je zašto je došla ovde,zašto je dovučena ovde ehoima njihove bitke u njenom umu.Ovako blizu njihova ljutnja,mržnja i bol su bili skoro nečujni,kao tihi povici boraca.Borili su se u smrtnom okršaju.Pitam se koji će od njih pobediti,pomislila je.Obojica su bili ranjeni i krvarili su,a ruka visočijeg je visila u neprirodnom uglu.I dalje,bacio je drugog od hrastovo drvo.Njegov bes je bio toliko jak da je Elena mogla skoro da ga oseti i proba onoliko koliko ga je i čula i znala je da mu to daje nemoguću snagu.A onda se Elena setila zbog čega je došla.Kako je mogla zaboraviti?On je bio povređen.Njegov um je dovukao ovde.Morala mu je pomoći jer je pripadala sa njim.Dve figure su se oborile na ledenu zemlju,boreći se kao vukovi,režeći.Elena je beščujno krenula prema njima.Onaj sa talasastom kosom i zelenim očima – Stefan,njen um je prošaptao – je bio na vrhu,prsti su mu tonuli u grlo drugoga.Bes je proparao Elenu,bes i zaštitnost.Došla je između njih,zgrabila ruku i odmakla prste.

Nije bilo sumnje da je bila dovoljno snažna da to uradi.Bila je dovoljno jaka;to je bilo sve.Prebacila je težinu na stranu.U dobroj meri,pritisnula je njegovu ranjenu ruku,udarajući ga u lice.Onda je počela da reži na njega iza njega.jen napad ga je iznenadio,ali bio je daleko od pobeđenog.Zarežao je na nju,njegova dobra ruka je posegla za njenim grlom.Njegov palac se zakopao u rupu u njenom grlu.Elena se borila sa rukom,posežući svojim zubima prema njoj.Njen um nije to mogao razumeti,ali njeno telo je znalo šta da uradi.Njeni zubi su bili oružje i zabili su se u meso,isisavajući krv.Ali bio je jači od nje.Jednim pokretom ramena je slomio njeno držanje i odbacio je na zemlju.A onda je on bio iznad nje,njegovo lice je bilo puno životinjskog besnila.Zarežala je na njega i pošla za njegovim očima svojim noktima,ali on je odmaknuo njenu ruku.Ubiće je.Iako ranjen,bio je mnogo jači.Njegove usne su se izvijale da pokažu zube.Kao kobra,bio je spreman za ugriz.A onda se zaustavio,lice mu se menjalo.Elena je videla kako mu se zelene oči raširuju.Zenice,koje su bile tačke,odjednom su se povećale.Buljio je u nju kao da je prvi put u životu vidi.Zašto je gledao tako u nju?Zašto samo nije prešao preko toga?Ali sada je čelična ruka oslobađala.Životinjski krici su nestali,zamenjeni su pogledom neverice i čuđenja.Ustao je,pomažući njoj da ustane,dok je celo vreme gledao u njeno lice.
„Elena,“ prošaptao je.Glas mu je bio slomljen. „Elena,to si ti.“
Jesam li ja to?pomislila je.Elena?Nije bilo važno.Pogledala je prema starom hrastovom drvetu.On je bio još tamo,stajao je između izvađenog korenja,podržavajući svoje stanje jednom rukom.Gledao je u nju crnim očima,obrve su mu bile spojene.Ne brini,pomislila je.Mogu se pobrinuti za ovoga.Glup je.Onda se bacila na zelenookog.
„Elena!“ povikao je kada ga je bacila unazad.Njegova dobra ruka je gurnula,pomažući joj da se pridigne. „Elena,to sam ja,Stefan!Elena,pogledaj me!“

Gledala je.Sve što je mogla videti bila je izložena koža njegovog vrata.Ponovo je zarežala,podigla gornju usnu i pokazala mu zube.Zaledio se.Osetila je šok kako prolazi kroz njegovo telo,videla je kako se njegov pogled razbija.Njegovo lice je prebledelo kao da ga je neko udario u stomak.Protresao je glavom na blatnjavoj zemlji.
„Ne,“ prošaptao je. „O,ne...“
Izgledalo je da je to govorio sam sebi,kao da nije očekivao da ga ona čuje.Posegao je rukom prema njenom obrazu,ali je ona odmakla ruku.
„O,Elena...“ prošaptao je.Poslednji tragovi besa,životinjskog krvogrđa,su nestali sa njegovog lica.Njegove oči su bile zaslepljene i tužne.I ranjive.Elena je preuzela tu prednost na trenutak da zaroni u njegov vrat.Njegova ruka je posegla da je odmakne,da je odgurne,ali onda se ponovo spustila.Buljio je na trenutak,bol u njegovim očima je dostizao vrhunac,a onda je jednostavno odustao.Prestao se boriti.Mogla je osetiti kako se to događa,osetiti kako odbojnost nestaje iz njegovog tela.Ležao je na ledenoj zemlji sa suvim lišćem u kosi,buljeći preko nje u crno i oblačno nebo.
Završi to,njegov glas je rekao u njenom umu.Elena je oklevala na trenutak.Bilo je nečega u tim očima što je dozivalo uspomene u njoj.Stajanje na mesečini,sedenje u predsoblju...Ali sećanja su bila previše mračna.Nije ih mogla održati,a pokušavanje je izazivalo vrtoglavicu i mučninu.I ovaj mora da umre,ovaj zelenooki zvani Stefan.Zato što je povredio njega,drugog,onog za koga je Elena rođena.Niko nije mogao da povredi njega i da preživi.Iskezila je zube i duboko ga ujela.Shvatila je da to ne radi baš lepo.Nije pogodila arteriju niti venu.Ugrizla je za grlo,ljuta na svoje neiskustvo.Bilo je dobro ugristi nešto,ali nije dolazilo mnogo krvi.Frustrirana,podigla je glavu i ponovo ugrizla,osećajući kako mu se telo grči od bola.Mnogo bolje.Našla je venu ovog puta,ali nije ugrizla dovoljno duboko.Mala ogrebotina kao takva nije činila mnogo dobra.

Ono što je trebalo da uradi je da mu prereže grlo i da pusti toplu krv da teče.Njena žrtva se stresla kada je pošla da to uradi,zubi su joj škripali.Osetila je kako meso nestaje kada su je ruke podigle,odpozadi.Elena je zarežala,ali nije puštala grlo.Ruke su bile neraskidive.Ruka je uhvatila za članak,prsti su se zapleli u njenu kosu.Borila se,kezeći zube i dohvatajući noktima svoj plen.
Pusti ga.Ostavi ga!
Glas je bio oštar i komandantski,kao zapaha ledenog vetra.Elena ga je prepoznala i prestala se boriti sa rukama koje su je odvukle nazad.Kada su je spustile na zemlju,pogledala je da ga vidi,ime je došlo u njen um.Damon.Njegovo ime je bilo Damon.Buljila je u njega,već mu oprostila što je odvukao od onog drugog.Stefan je ustajao,vrat mu je bio crven od krvi.Krv je natopila i majcu.Elena je olizala usne,osećajući glad koja je izgleda dolazila iz svake ćelije njenog bića.Ponovo joj se vratila vrtoglavica.
„Mislio sam,“ Damon je rekao naglas, „Da si rekao da je mrtva.“
Gledao je u Stefana,koji je bio bleđi nego pre,ako je to bilo moguće.To belo lice je bilo ispunjeno nemogućom bespomoćnosti.
„Pogledaj je,“ je bilo sve što je rekao.
Ruka je došla ispod Elenine brade,podižući njeno lice.Pogledala je u Damonove sužene tamne oči.A onda u duge,tanke prste koji su milovali njene usne,prodirući između njih.Elena je pokušala da ugrize,ali ne jako.Damonov prst je pronašao oštru krivulju njenih očnjaka,a Elena je ugrzila,ali lagano,kao mačka.
Damonovo lice je bilo bezizražajno,oči teške.
„Da li znaš gde si?“ rekao je.
Elena je pogledalo okolo.Drveće. „U šumi,“ rekla je,gledajući ponovo u njega.
„A ko je to?“
Pratila je njegov prst. „Stefan,“ rekla je indiferentno. „Tvoj brat.“
„A ko sam ja?Da li znaš ko sam ja?“ Nasmešila mu se,pokazivajući svoje zube. „Naravno da znam.Ti si Damon i ja te volim.“



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum