You are not connected. Please login or register

Šesnaesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Šesnaesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:12 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Šesnaesto Poglavlje


Jednom davno,na tamnim stranama ulica Florence,izgladneo,preplašen i iscrpljen,Stefan je napravio zavet.Nekoliko zaveta,u stvari,o korišćenju Moći koji je imao i o tome kako će tretirati slabije,glupe ali i dalje ljudska bića oko njega.A sada će sve da prekrši.Poljubio je Elenino hladno čelo i polegao je ispod javora.Vratiće se,ako bude mogao,da joj se pridruži,posle.Kako je i mislio,nalet Moći je proleteo pored Bonnie i Meredith i pratio njega,ali sada se povukao,čekao.Neće ga pustiti da čeka puno.Izlomljen izgledom Eleninog tela,pretvorio se u predatora na praznoj ulici.Ledeni zrak i vetar ga nisi mučili previše.Njegova osetila lovca su prošla kroz njih.Okrenuo je sva osetila da ulove plan koji je želeo.Nije mislio o Eleni sada,to će kasnije,kada bude sve gotovo.Tyler i njegovi prijatelji su i dalje bili u Quonsetu.Dobro.Nikada neće znati šta ih je sustiglo kada se staklo slomi i oluja nahrupi unutra.Stefan je mislio da ubije kada je dohvatio Tylera za vrat i zabio svoje očnjake u njega.To je bilo još jedno od njegovih pravila,ne ubiti,a sada je želeo da to prekrši.Ali još jedna još jedna misao mu je došla dok je gotovo pa isušivao Tylera.Dečko nije želeo da zaštiti svoj posrnulog vođu,samo je želeo da pobegne.Bila je njegova loša sreća što ga je put naneo preko Stefanove staze.Stefan je pustio Tylera na zemlju i uzeo novo telo.Vrući bakreni okus ga je ojačao,utoplio ga,brujao je kroz njega kao vatra.Naterao ga je da želi još.Moć.Život.Imali su to;on je to trebao.Sa snagom koja mu je došla od onoga što je već popio,lako ih je savladavao.Kretao se od jednog do drugog,pijući duboko i odbacujući ih nazad.Kao flaše u pakovanju od šest.Bio je na zadnjem kada je ugledao Caroline iza ćoška.Podigao je glavu da pogleda prema njoj.Te zelene oči,obično uske,pokazivale su belo okolo kao u preplašenog konja.Usne su joj bile blede kada je glasno počela da moli.

Naterao je da klekne tako što je povukao za narukvicu.Jecala je,oči su joj se kolutale u dupljama.Stavio je ruku u njenu kosu da izloži njeno grlo.Njegova glava je pošla da ujede – a Caroline je zavrištala i omlitavela.Ispustio je.Imao je ionako dovoljno.Goreo je od krvi,preuhranjen.Nikada se nije osetio tako jakim,tako ispunjenim elemantarnom moći.Sada je bilo vreme za Damona.Izašao je iz Quonseta istim putem koji je i došao.Ali ne u ljudskom obliku.Lešinar je izleteo kroz prozor i vinuo se u nebo.Novi oblik je bio divan.Jak...i okrutan.A njegove oči su bile oštre.Odnelo ga je gde je želeo,preletajući hrastove u šumi.Tražio je proplanak.Našao ga je.Vetar je preskočio preko njega,ali je on silazio dole,sa vriskom izazova.Damon,u ljudskom obliku,je ispružio ruke da zaštiti lice od lešinara koji je išao prema njemu.Stefan je izvadio krvave kandže iz njegovih ruku i čuo Damona kako odgovara vriskom bola i ljutnje.
Nisam više tvoj mali slabi brat.Poslao je misao ravno do Damona.A ovog puta sa ja došao po tvoju krv.
Osetio je odbojnu mržnju prema Damonu,ali glas u njegovom umu je bio slab. Ovo mi je hvala što sam spasio tebe i tvoju voljenu?
Stefanova krila su se raširila i on je ponovo poleteo,celi svet mu se suzio na jedan obektiv.Ubijanje.Pošao je za Damonovim očima,a drveni štap koji je Damon uzeo je prošao pored njegovog novog tela.Njegove kandže su se zabile u Damonovo lice,a Damonova krv je tekla.Dobro je.
Nisi me trebao pustiti da živim,rekao je Damonu. Trebao si nas objicu ubiti od jednom.
Biće mi drago da popravim grešku!Damon je bio nepripremljen pre,ali sada je Stefan mogao osetiti njegovu Moć kako raste,kako se naoružava,kako stoji spreman. Ali prvo mi reci koga sam sada navodno ubio.

Mozak lešinara nije se mogao deliti sa emocijama koje je to pitanje izazvalo.Vrišteći bez reči,ponovo je posegao za Damonom,ali ovog puta štap ga nije promašio.Ranjen,sa jednim krilom koje visi,lešinar je pao na zemlju iza Damonovih leđa.Stefan se promenio u svoj sopstveni oblik,jedva osećajući bol slomljene ruke.I pre nego što se Damon mogao okrenuti,zgrabio ga je,prsti njegove neranjene ruke su kopali po vratu njegovog brata okrećući ga okolo.Kada je progovorio,to je bilo skoro nežno.
„Elena,“ rekao je,prošaptao i posegao za Damonovim grlom


Bilo je mračno i veoma hladno i neko je bio povređen.Neko je trebao pomoć.Ali ona je bila strašno umorna.Elenini kapci su se otvorili i videli tamu.Kao i hladnoću...bilo joj je hladno,smrzavala se.I nije ni čudo;led je bio svuda oko nje.Negde,duboko,znala je više od toga.Šta se desilo?Bila je kod kuće,spavala je – ne,bio je Dan Pronalazača.Bila je u kafeteriji na sceni.Nečije lice je izgledalo smešno.Bilo je previše nositi se sa time;nije mogla misliti.Lica su letela pred njenim očima,rečenice su zvonile u njenim ušima.Bila je tako zbunjena.I tako umorna.Bolje da ode na spavanje.Led nije bio toliko loš.Počela je da leže,a onda su povici došli do nje.Čula ih je,ne ušima nego umom.Plač ljudtnje i bola.Neko je bio veoma nesrećan.Sedela je mirno,pokušavajući da shvati.Kretnja je bila na ivici njenog uma.Veverica.Mogla je namirisati,što je bilo čudno jer nikada pre nije namirisala vevericu.Buljila je u nju sa jednim okom a onda pobegla uz javor.Elena je shvatila da je pokušala da je zgrabi kada je zgrabila grane prstima.E to je bilo smešno.Zašto bi ona želela vevericu?Mučila se sa tim na trenutak,a onda ponovo legla,iscrpljena.Povici su opet nastavljali.Pokušala je da prekrije uši,ali to ih nije blokiralo.Neko je bio povređen,nesrećan i borio se.To je bilo to.Borba se odvijala.U redu.Shvatila je.Sada može spavati.Nije mogla.Povici su je vukli prema njima.Osetila je neodoljivu potrebu da prati do izvora.A onda će moći zaspati.Nakon što vidi...njega.O,da;dolazi joj.Setila se njega.On je bio onaj koji je razumeo,koji je voleo.On je bio onaj za kim želi da bude zauvek.Njegovo lice se pojavilo u magli njenog uma.Gledala ga je sa ljubavlju.U redu onda.Za njega će ustati i šetati kroz ovu smešnu travu dok ne nađe proplanak.Dok mu se ne pridruži.Onda će biti zajedno.Misao na njega je utoplila.Postojala je vatra u njemu koju je samo nekoliko ljudi moglo videti.Ona je videla.To je bila kao vatra u njoj samoj.

Izgledalo je kao da ima neku nevolju u tom trenutku.Barem je bilo dosta povika.Bila je dovoljno blizu da čije svojim ušima kao i svojim umomTamo,iza velikog hrasta.Od tamo je buka dolazila.On je bio tamo,sa svojim crnim očima i tajnovitim osmehom.I trebao je pomoć.Pomoći će mu.Istresajući ledene kristale iz svoje kose,Elena je kročila na proplanak u šumi.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum