You are not connected. Please login or register

Petnaesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Petnaesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:09 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Petnaesto Poglavlje



„Elena,nepristojna si!“ Tetka Judith se odjednom naljutila. „Previše si stara za ovakav način ponašanja.“
„To nije nepristojnost!Ti ne razumeš – “
„Razumem odlično.Ponašaš se na isti način kao kada je Damon prvi put došao na večeru.Zar ne misliš da gost zaslužuje malo više obzira?“
Frustracija je preplavila Elenino telo. „Nemaš pojma ni o čemu pričaš,“ rekla je.Ovo je bilo previše.Čuti Damonove reči iz usta tetke Judith...je bilo nepodnošljivo.
„Elena!“ Rumenilo je prelilo tetkine obraze. „Šokirana sam!I moram reći da je to detinjasto ponašanje počelo kada si se počela viđati sa tim dečkom.“
„O 'tim dečkom'.“ Elena je pogledala u Damona.
„Da,tim dečkom!“ tetka Judith je odgovorila. „Od kada si izgubila glavu za njim drugačija si osoba.Neodgovorna,tajnovita – i nepoverljiva!On je bio loš utecaj od početka i to više neću tolerisati.“
„O stvarno?“ Elena je osetila da govori i Damonu i tetki Judith odjednom,a gledala je u oboje.Sve emocije koje je susprezala u sebi poslednjih dana – poslednjih sedmica,poslednjih meseci od kada je Stefan došao u njen život – su izletale iz nje.Kao da je veliki val u njoj nad kojim je izgubila kontrolu.Shvatila je da se trese. „Pa,loše za tebe jer će morati da tolerišeš.Nikada neću da odustanem od Stefana,ni za koga.Pogotovo ne zbog tebe!“ Ovo je poslednje je bilo za Damona,ali tetka Judith je izdahnula.

„Dovoljno je!“ Robert je procedio.Pojavio se sa Margaret,lice mu je bilo mračno. „Mlada damo,ako te taj dečko tako ohrabruje da pričaš sa svojom tetkom – “
„On nije 'taj dečko'!“ Elena se ponovo odmakla za korak,tako da može pogledati u sve njih.Pravila je spektakl od sebe,svi su gledali.Ali nije je bilo briga.Pokrivala je svoja osećanja dugo.Svu brigu za Stefana,sav strah zbog Damona,sav sram i svo podniženje koje je podnosila u školi,sve je to zakopala duboko.Ali sada se sve to vraćalo.Sve,sve odjednom u viru nemogućeg nasilja.Njeno srce je lupalo divlje;uši su joj zvonila.Osetila je da ništa nije važno osim da povredi ljude koji su stajali ispred nje,da im pokaže.
„On nije 'taj dečko',“ ponovo je rekla,mrtvačko hladnim glasom. „On je Stefan i on je sve za što me briga.I izgleda da sam zaručena za njega.“
„Ne budi smešna!“ Robert je zagrmio.To je bilo poslednje.
„Da li je ovo smešno?“ Podigla je ruku sa prstenom prema njima. „Venčaćemo se!“
„Nećeš se ti venčati,“ Robert je počeo.Damon je zgrabio njenu ruku i buljio u prsten,a onda se okrenuo i otišao,svaki korak mu je bio pun besa.Robert je bio očajan.Tetka Judith je jecala.
„Elena,zabranjujem ti – “
„Ti nisi moja majka!“ Elena je vikala.Suze su prisilile sam sebe da izlaze iz njenih očiju.Trebala je da ode,da bude sama,da bude sa nekim ko je voli. „Ako Stefan pita,recite mu da sam kod pansiona!“ dodala je i otišla kroz masu.

Na pola je očekivala da je Meredith i Bonnie prate,ali bilo joj je drago što nisu.Parkiralište je bilo puna automobila,ali prazno ljudima.Većina porodica su ostale na poslepodnevnik aktivnostima.Ali Ford sedan je bio parkiran,a poznata figura je otključavala vrata.
„Matte!Da li odlaziš?“ Odluku je donela instantno.Bilo je prehladno hodati sve do pansiona.
„Huh?Ne,moram pomoći treneru Lymanu da unese stolove.Samo sam ovo ostavljao.“ Pokazao je prema nagradi na prednjem sedištu. „Hej,jesi li dobro?“ Oči su mu se suzile kada je pogledao u njeno lice.
„Da – ne.Biću ako odem odavde.Vidi,je li mogu posuditi tvoj auto?Samo malo?“
„Pa...naravno,ali...znam,zašto me ne pustiš da te je vozim?Idem reći treneru Lymanu.“
„Ne!Samo želim biti sama...molim te ne postavlja pitanja.“ Skoro je istrgla ključeve iz njegove ruke. „Vratiću ga uskoro,obećavam.Ili će Stefan.Ako vidiš Stefana reci mu da sam kod pansiona.I hvala.“ Zatvorila je vrata na njegove proteste i upalila mašinu,koja je zadrhtala jer nije koristila kvačilo kako treba.Ostavila ga je da bulji za njom.
Vozila je bez gledanja ili slušanja ičega izvana,plačući,zaključana u svom tornadu emocija.Ona i Stefan će pobeći...Nestat će...Pokazaće svima.Nikada više neće zagaziti na teritoriju Fell's Churcha.A onda će tetki Judith biti žao.A onda će Robert videti koliko greši.Elena im nikada neće oprostiti.Nikada.

Nije želela nikoga,nije trebala nikoga.I sigurno nije htela glupu staru srednju školu Robert E. Lee u kojoj od mega-popularne možeš postati niko i ništa za jedan zato što si se zaljubila u pogrešnu osobu,Nije trebala porodicu,prijatelje takođe...
Usporavajući na prilazu pansiona Elena je osetila da se i njene misli usporavaju.
Pa...nije bila besna na sve svoje prijatelje.Bonnie i Meredith ništa nisu uradile.Ili Matt.Matt je u redu.U stvari,možda ga nije trebala,ali je njegov auto došao kao poručen.Elena je osetila čudni podsmeh kako joj se penje uz grlo.Jadni Matt.Ljudi uvek posuđuje njegovog dinosaurusa od auta.Mora da misli da su ona i Stefan ludi.Podsmeh se izgubio u još nekoliko suza,a onda je sela i obrisala ih,tresući glavom.O,Bože,kako su se stvari ovako okrenule?Kakav dan.Trebala bi imati pobedničku proslavu jer su porazili Caroline,a umesto toga ona plače sama u Mattovom autu.
Caroline je izgledala prokleto smešno.Elenino telo se potreslo od histeričnih naleta smeha.O,taj izgled njenog lica.Bolje bi im bilo da su snimili to.Konačno su podsmesi i jecaji nestali i Elena se osetila umornom.Nagnula se nad volan pokušavajući da malo ne misli,a onda je izašla iz auta.Izaći će i čekati Stefana,a onda će ići nazad da se bore sa neredom koji je napravila.Trebaće mnogo da se počisti,pomislila je.Jadna tetka Judith.Elena je vikala na nju pred pola grada.Zašto je dozvolila samoj sebi da se tako uzruja?Ali njene emocije su i dalje bile blizu površine kada je našla vrata pansiona i pozvonila.

O,divno,pomislila je.Gospođa Flowers je otišla na proslavu Dana Pronalazača.A sada je Elena imala izbor da sedi u kolima ili da stoji ovde na ovoj oluji...
Po prvi put je primetila vreme,ali kada jeste pogledala je uzbuđena.Dan je počeo kao hladan i oblačan,ali sada je magla prekrivala zemlju,kao da su polja disala.Oblaci se još nisu trzali,samo su se pomicali.A vetar je rastao sve više.
Jecao je kroz granje hrastovog drveća,kidajući preostale listove i šaljući ih dole.Zvuk se podizao,sada nije bio jecaj nego zavijanje.I bilo je još nečega.Nešto što nije dolazilo samo iz vetra,nego iz zraka,iz prostora oko zraka.Osećaj pritiska,neke nezamislive sile.Slalo je moć,privlačeći se bliže,zatvarajući je.Elena se okrenula da pogleda hrastove.
Bilo ih je nekoliko oko kuće i više iza,spajajući se sa šumom.A iza toga je bila reka i groblje.
Nešto...je bilo tamo.Nešto...veoma loše...
„Ne,“ prošaptala je Elena.Nije mogla videti,ali je mogla osetiti,kao da se neki veliki oblik izvijao na njoj i popunjavao nebo.Osetila je zlo,mržnju,životinjski bes.Krvogrđe.Stefan je koristio jednom tu reč,ali nije je mogla razumeti.A sada je osetila krvogrđe...fokusirano na nju.
„Ne!“
Visočije i visočije,gradilo se nad njom.Nije mogla videti ništa,ali kao da su je obavila velike krila,protežući se preko horizonta na svakoj strani.Nešto sa Moći iznad razumevanja...i želelo je da ubije...
„Ne!“ Utrčala je u auto kada je to posegnulo z anjom.Ruke su joj se zaglavile za ručku i histerično je počela da traži ključeve.Vetar je vrištao,prodirao kroz njenu kosu.Led je ulazio u njene oči zaslepljujući je,ali onda su se ključevi okrenuli i ona je otvorila vrata.
Sigurna!Zalupila je vrata i posegla šakom za bravu.A onda se protegla na svaku stranu da zaključa ostala vrata.Vetar je zavijao kao hiljadu zvukova napolju.Auto je počelo da podrhtava.
„Zaustavi se!Damone,zaustavi se!“ Njen tanki plač je bio izgubljen u oluji.Stavila je ruke preko kontrolne tabele da balansira auto koje je jače podrhtavalo.

Onda je videla nešto.Vetar se dizao,ali mogla je videti oblik kroz njega.Izgledalo je kao da neka velika ptica stvara maglu i sneg,ali linije su bile nejasne.Ali bila je sigurna da je imalo ogromna krila...i da je dolazilo po nju.
Stavi ključ u bravu.Stavi!Sada idi!Njen um joj je naređivao.Stari Ford je zazviždao i gume su počele da vrište jače od vetra kako je uključila.A oblik iznad nje je pratio,postajući veći i veći u obliku retrovizora.
Dođi do grada,dođi do Stefana!Idi!Idi!Ali skrenula je u Ulicu Creek,okrećući levo,a točkovi su se vrteli,munja je razdvojila nebo.Ako se bude dalje zadržavala drvo će se izvaliti i udariti u nju.Kako je to pomislila,pokrenula se i auto je promašilo udar za inč.Drvo je bilo teško,puno grana,njegovo deblo je blokiralo kompletan put do grada.Bila je zarobljena.Njen jedini put je presečen.Bila je sama,nije bilo bega od ove grozne Moći...
Moć.To je to;to je ključ. 'Što su jače tvoje Moći,više prisvajaš pravila tame.'
Tekuća voda!
Okrećući auto,ponelo ju je i onda je okrenula napred.Beli oblik je usporio i izvinuo se,promašujući je usko kao i drvo,a onda je ona ubrzavala prema Ulici Creek po najgoroj oluji.Još je bilo za njom.Samo jedna misao je kucala u Eleninom mozgu.Mora preći tekuću vodu,ostaviti ovu stvar za sobom.Munje su ponovo prošarale nebom,videla je da druga drveća padaju.Ne može biti daleko.Mogla je videti reku kako poskače na levoj strani.A onda je videla most.Bio je tamo;uspela je!Nalet vetra je pogodio šofer šajbu,ali nakon toga i dalje je videla most.To je to;okret će biti ovde.Auto je zacičalo a onda se zabilo u drvenu strukturu.Elena je osetila kako gume pucaju.Očajno,pokušala je da se okrene,ali nije mogla videti i nije bilo prostora...

A onda se nešto zabilo u nju odzgo,most je izdavao pod težinom koju nije mogao podneti.Osetila je bolesni osećaj vrtoglavice,pucanja,a auto je palo u vodu.Elena je čula vriske,ali izgleda da nisu bili povezani sa njom.Reka je odnosila svaki trag zbunjenosti i bola.Prozr se razbio,a onda drugi.Tamna je voda prešla preko nje,zajedno sa staklom kao led.Bila je zarobljena.Nije mogla videti;nije mogla izaći.I nije mogla disati.Bila je izgubljena ovde,gde nije bilo zraka.Morala je disati.Morala je izaći odavde...
„Stefane,pomozi mi!“ vrištala je.
Ali njen vrisak nije napravio zvuk.Umesto toga,ledena voda je proparala njena pluća savladavajući je.Pokušala je da se bori,ali bilo je prejako za nju.Njene borbe su postale divlje,više nekoordinirane,a onda su prestale.
A onda je sve bilo mirno.


Bonni i Meredith su lovile oko oblasti škole nastrpljivo.Videle su Stefana kako odlazi ovim putem,manje ili više za Tylerom i njegovim prijateljima.Počele su da ga prate,ali onda je počela Elena-stvar.A onda ih je Matt obavestio da je utekla.Tako da su se ponovo usmerile ka Stefanu,ali nikoga nije bilo.Nije bilo ni zgrada osim Quenseta.
„A sada dolazi oluja!“ Meredith je rekla. „Poslušaj taj vetar!Mislim da će kiša.“
„Ili sneg!“ Bonnie se stresla. „Gde su otišli?“
„Ne zanima me;samo želim ispod krova.Dolazi!“ Meredith je gotovo pokleknula kada je hladni vetar pogodio,a ona i Bonnie su podletele pd prvi šalter – Quenset.
I tamo su našle Stedana.Vrata su bila širom otvorena,a kada je Bonnie pogledala smrzla se.
„Tylerova škvadra!“ protisnula je. „Gledaj!“
Stefan je imao krug između sebe i vrata.Caroline je bila u ćošku.
„Mora da je u njega!Uzeo ga je nekako;znam da jeste!“ govorila je.
„Uzeo šta?“ rekla je Mredith glasno.Svi su se okrenuli.Carolineino lice je propalo kada ih je videla na vratima,a Tyler je ispustio krik. „Izlazite!“ rekao je. „Ne želite biti umešane u ovo.“ Meredith ga je ignorisala. „Stefane,mogu li razgovarati sa tobom?“ „Za minut.Da li ćeš odgovoriti na njeno pitanje.Uzeo šta?“ Stefan se koncentrisao na Tylera,skroz fokusirao.
„Naravno,odgovoriću na pitanje.Odmah nakon što odgovorim na tvoje.“ Tylerova mesnata ruka je udarila Stefana po ruci i on je iskoračio unazad. „Bićeš pseći obrok Salvatoreu.“
Nekoliko momaka je poviknulo.Bonnie je otvorila usta da kaže: „Idemo odavde.“ Ali ono što je zapravo rekla bilo je: „Most.“
To je bilo dovoljno uvrnuto da natera sve da pogledaju u nju.
„Šta?“ rekao je Stefan.
„Most,“ rekla je Bonnie ponovo,a da nije mislila to da kaže.Oči su joj bile panične.Mogla je čuti glas kako dolazi iz njenog grla,ali nije imala kontrole nad njim.Onda je osetila kako joj se oči raširuju i usta otvaraju,i ponovo je imala sopstveni glas. „Most,o,Bože,most!Tamo je Elena!Stefane moramo je spasiti...o,požurite!“
„Bonnie,jesi sigurna?“
„Da,oh,Bože...tamo je otišla.Tone!Požurite!“ Valovi debele tame su prelomili preko Bonnie.Ali nije se mogla sada onesvestiti;mora doći do Elene.

Stefan i Meredith su oklevali na minut,a onda je Stefan projurio kroz Tylerovu ekipu.Potrčali su kroz polje prema parkiralištu,vukući Bonnie za sobom.Tyler je počeo trčati za njima,ali je zastao kada ga je pogodio vetar pune snage.
„Zašto bi išla po ovoj oluji?“ Stefan je vikao kako su trčali prema Meredithinom autu.
„Bila je uznemirena;Matt je rekao da je pobegla sa njegovim autom,“ Meredith je izdahnula.Uključila je auto i okrenula se na vetru,opasno ubrzavajući. „Rekla je da ide prema pansionu.“
„Ne,ona je na mostu!Meredith,brže!O,Bože,zakasnićemo!“ Suze su tekle niz Bonnieno lice.Meredith je ubrzala.Auto je kašljucalo.Kroz tu noćnu moru,Bonnie je jecala.Stefanovo oštro upozorenje je sačuvalo Meredith da se ne zabije u auto.Izmakli su se i skoro bili gore kažnjeni od vetra. „Preveliko je da se krećemo!Moraćemo hodati,“ Stefan je doviknuo.Naravno da je preveliko da se krežemo,Bonnie je pomislila,a u isto vreme se kretala kroz granje.Ali kada je prešla na drugu stranu,vetar je ošamutio preko lica.Na nekoliko minuta je bila nesposobna,a ulica je izgledala kao da trebaju sati da se prođe kroz nju.Pokušali su da trče,ali ih je vetar samo vratio nazad.Jedva su mogli videti;da nije bilo Stefana,otišle bi preko prelaza.Bonnie je počela da hoda kao pijanac.Bila je spremna da padne na zemlju kada je Stefan povikao.Meredithina ruka se stegla oko nje i zajedno su potrčale.Ali kako si prišle mostu,videle su šta ih je dovelo do njega.
„O,moj Bože...Elena!“ vrištala je Bonnie.Wickery most je bio samo masa polomljenog drveta.Stub na jednoj strani je uništen.Ispod,voda je bila puna obrisa.Delova obrisa,svo pod vodom,izuzev svetala,je bio Mattov automobil.Meredith je takođe vrištala,ali je vrištala na Stefana. „Ne!Ne možeš ići dole!“ Nikada nije ni pogledao za sobom.Zaronio je ispod,a voda se prelila preko njegove glave.Kasnije,Bonnieno sećanje proteklog sata je bilo zamagljeno.Sećala se Stefana dok je oluja nastavljala.Sećala se da je skoro bilo baš briga kada je figura izronila.Sećala se kako nije osetila razočarenje,samo sažaljenje kada je videla omlitavljeno telo koje je Stefan izvukao.

I setila se Stefanovog lica.Setila se kako je izgledao kada su pokušavali da urade nešto za Elenu.Samo to nije bila Elena,to je bila voštana lutka sa Eleninim telom.To nikada nije bilo živo i sigurno ne živo sada.Bonnie je pomislila kako je izgledalo glupo da se trude ovako,pokušavajući da ispumpaju vodu iz pluća.Voštane lutke ne dišu.Sećala se Stefanovog lica kada je konačno odustao.Kada je Meredith počela da ga udara i viče nešto o sat vremena bez zraka i šteti mozga.Reči su se prefiltrirale do Bonnie,ali njihovo značenje nije.Samo je mislila kako je čudno što Stefan i Meredith viču jedno na drugo dok oboje plaču.Stefan je prestao plakati posle toga.Samo je sedeo tamo i držao Elenu-lutku.Meredith je i dalje vikala,ali je on nije slušao.Samo je sedeo.A Bonnie nikada neće zaboraviti njegov izraz.A onda se nešto provuklo krzo Bonnie,dovelo je u život,probudilo njen strah.Uhvatila se za Meredith i potražila izvor.Nešto loše...nešto strašno je dolazilo.Skoro bilo tu.Stefan je izgleda osetio takođe.Bio je na oprezu,kao vuk koji pokušava osetiti miris.
„Šta je?“ vikala je Meredith. „Šta nije u redu sa vama?“
„Morate ići,“ Stefan se podigao,ali je još držao omlitavljeno telo u rukama. „Odlazite odavde!“
„Kako to misliš?Ne možemo te ostaviti – “
„Da,možete!Odlazite odavde!Bonnie,vodi je!“
Niko nikada niej govorio Bonnie da se brine o nekome.Ljudi su se uvek brinuli o njoj.Ali sada se uhvatila za Meredithinu ruku i povukla je.Stefan je bio u pravu.Ništa ne mogu uraditi za Elenu,a ako ostanu,šta god da dolazi dohvatiće ih.
„Stefane!“ Meredith je vikala dok je bila odvlačena.
„Staviću je ispod drveća.Javorova,ne hrastova,“ vikao je za njima.Zašto nam je to sada rekao?Bonnie se pitala u dubokom delu mozga koji nije bio obuzet strahom i olujom.A odgovor je bio jednostavan.Zato što neće biti tu da im kaže posle.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum