You are not connected. Please login or register

Četrnaesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Četrnaesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:06 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Četrnaesto Poglavlje



Bonnie se stresla kako je čekala izvan visoke viktorijanske kuće.Zrak je bio leden ovog jutra i iako je već bilo osam sati,sunce još nije bilo izašlo.Nebo je bilo mešavina sivih i belih oblaka koji su kreirali sumrak iznad grada.Počela je da skakuće i trlja ruke kada su se vrata Forbesovih otvorila.Bonnie se malo skrila i gledala porodicu kako prolazi do auta.Gospodin Forbes nije nosio ništa osim kamere.Gospođa Forbes je imala tašnu i zauzela je prednje sedište.Daniel Forbes,Carolinein mlađi brat,je seo iza.A Caroline...
Bonnie se malo nagela i ispustila izdah zadovoljstva.Caroline je nosila farmerica i džemper,nosila je i neku malu belu tašnicu.Ne veliku,ali dovoljno veliku za mali dnevnik.
Ogrejana trijumfom,Bonnie je čekala iza grma dok se auto nije odvezlo.A onda je počela hodati do ćoška između Ulice Trush i puta Hawthorne.


„Eno je,tetka.Iza ćoška.“
Automobil je usporio i Bonnie je skliznula na zadnje sedište pored Elene.
„Ima malu belu torbicu,“ promrmljala je Bonnie u Elenino uvo kada je tetka Judith ponovo počela voziti.Uzbuđenje je prostrujalo kroz Elenu i ona je stisnula Bonnienu ruku. „Dobro je,“ izdahnula je. „Sada ćemo videti hoće li je poneti do gospođe Grimesby.Ako ne,možeš reći Meredith da je u autu.“
Bonnie je kimnula i odvratila stisak Eleni.
Stigle su pored kuće gospođe Grimesby da vide kako Caroline izlazi sa torbicom u ruci.Bonnie i Elena su razmenile pogled.Sada je na Eleni da vidi gde će je ostaviti u kući.
„I ja izlazim ovde gospođice Gilbert,“ rekla je Bonnie kada je Elena iskočila iz auta.Ona će čekati napolju sa Meredith dok im Elena ne kaže gde je torba.Važna stvar je ne pustiti Caroline da ne posumnja ni u šta.Gospođa Grimesby,koja je odgovorila na Elenino kucanje je bila bibliotekarka Fell's Churcha.Njena kuća je izgledala kao biblioteka;svuda su bile knjige.Ona je takođe čuvala historijske predmete Fell's Churcha,uključujući i odeću koja je sačuvana iz ranih dana grada.U tom trenutku je kuća odzvanjala od mladih glasova,a sobe su bile pune učenika u različitim stanjima svlačenja.Gospođa Grimesby je uvek davala kostime za opštinske zabave.Elena je bila spremna da pita da bude u istoj sobi sa Caroline,ali to nije bilo neophodno.Gospođa Grimesby ih je već postavila.Caroline,več svučena u njeno moderno donje rublje,pogledala je Elenu pogledom koji je trebao biti nonšalantan,ali Elena je prozrela zavist ispod.Gledala je prema buntu odeće koji je gospođa Grimesby skidala sa kreveta.
„Evo Elena.Jedan od naših najsačuvanijih komada – svi autentični naravno,čak i mašne.Verujemo da je ova haljina pripadala Honoriji Fell.“
„Prelepa je,“ rekla je Elena kada je gospođa Grimesby podigla beli materijal. „Od čega je napravljena?“
„Od svile i moravijana.A kako je danas prohladno možeš obući samotnu jaknicu preko.“ Bibliotekarka je pokazala prema prljavo rozoj haljini koja je ležala preko stolice.Elena je pogledala u Caroline kada je počela da se presvlači.Da,tu je bila torbica,pored Carolineinih stopala.Borila se da je ne zgrabi,ali gospođa Grimesby je bila u sobi.Muslinska haljina je bila veoma jednostavna,šušteći materijal je bio ukrašen bledo-rozom mašnom.Moda je bila na gubitku u ranom devetnaestom stoleću da bi pristajala devojkama iz dvadesetog – barem ako su bile vitke.Elena se nasmejala kada je gospođa Grimesby odvela do ogledala.

„Da li je stvarno pripadala Honoriji Fell?“ pitala je misleći o granitnoj statui koja leži na njenom grobu u uništenoj crkvi.
„To je priča,“ rekla je gospođa Grimesby. „Pominje takvu haljinu u svom dnevniku,tako da smo prilično sigurni.“
„Pisala je dnevnik?“ Elena je bila iznenađena.
„O,da.Imam ga u koferčiću u dnevnoj sobi;pokazaću ti kada budemo izlazile.A sada jakna – o,šta je to?“
Nešto ljubičasto je poletelo na zemlju kada je Elena podigla jaknu.Mogla je osetiti kako joj se izraz ledi.Uhvatila je poruku pre nego što se gospođa Grimesby mogla sageti i pogledala je u nju.Jedan redak.Setila se da ga je zapisala u svoj dnevnik četvrtog septembra,prvog dana škole.Izuzev što je to napisala pa onda prekrižila.Ove reči nisu bile prekrižene;bile su debele i jasne.
Nešto grozno će se desiti danas.
Elena se jedva mogla savladati da ne ode do Caroline i zamaše porukom pred njenim licem.Ali to bi sve uništilo.Prisilila je sebe da ostane mirna kada je pocepala papir i bacila ga u korpu.
„Samo komad smeća,“ rekla je i okrenula se prema gospođi Grimesby.Caroline nije ništa rekla,ali Elena je mogla osetiti one trijumfalne zelene oči na sebi.Samo čekaj,pomislila je.Samo čekaj dok ne dobijem nazad taj dnevnik.Spaliću ga,a onda ćemo ja i ti malo popričati.A gospođi Grimesby je rekla: „Spremna sam.“
„I ja,“ rekla je Caroline.Elena je na lice stavila izraz indiferentnostikada je pogledala u drugu devojku.Carolineina bledo zelena haljina sa dugim zeleno-belim rukavima nije bila ni približno lepa kao njena.
„Divno.Vi devojke iditi i čekajte na svoju vožnju.O,i Caroline,ne zaboravi svoju tašnicu.“
„Neću,“ Caroline je rekla smešeći se,kada je posegla za torbicom pod njenim stopalima.

Sreća njena pa je bila u poziciji gde Caroline nije mogla videti njeno lice,u tom trenutku indiferentnost se razbila u komadiće.Elena je buljila kada je Caroline počela da veže torbicu oko podlaktice.Njeno zaprepašćenje nije pobeglo gospođi Grimesby. „To je rekvizit,preteča naše moderne torbe,“ starija žena je objasnila. „Dame su obično u njima nosile lepeze i rukavice.Caroline je došla prošle sedmice da vidi sa mnom da li je može poneti...veoma domišljato od nje.“
„Sigurna sam da jeste,“ Elena je uspela reći.Morala je izaći odavde ili će se nešto grozno desiti odmah.Počeće vrištati – ili će prebiti Caroline – ili će eksplodirati. „Trebam malo svežeg zraka,“ rekla je.Zapalila je napolje.
Bonnie i Meredith su čekale u Meredithinom automobilu.Elenino srce je čudno kucalo kada se naslonila na prozor.
„Nasamarila nas je,“ rekla je tiho. „Torbica je deo njenog kostima i nosiće je celi dan.“
Bonnie i Meredith su buljile,prvo u nju,a onda jedna u drugu.
„Ali...onda,šta da radimo?“ Bonnie je pitala.
„Ne znam.“ Ovo shvatanje je tek sada došlo do Elene. „Ne znam!“
„I dalje je možemo posmatrati.Možda će skinuti torbicu za vreme ručka ili tako nešto...“ Ali Meredithin glas je bio nečujan.Sve su znale istinu,Elena je pomislila,a istina je bila nenadna.Izgubile su.Bonnie je pogledala u retrovizor,a onda se skupila u sedištu. „Stiže tvoja vožnja.“
Elena je pogledala.Dva bela konja su hodala ulicom.Krep papir je bio oko točkova,na dekorisanim sedištima,a veliki plakat iznad je proglasio: Duh Fell's Churcha.
Elena je imala vremena za samo jednu očajnu poruku. „Gledajte je,“ rekla je. „I ako bude i jedan trenutak da je sama...“ Onda je morala da ide.Ali kroz to dugo i užasno jutro,nije bilo ni trenutka da je Caroline sama.Bila je okružena masom .Za Elenu,parada je bila čisto mučenje.Sedela je pored majora i njegove žene,pokušavajući da se nasmeši,pokušavajući da izgleda normalno.Ali sve se rušilo na nju.Negde ispred nje,iznad marširajućeg benda je bila Caroline.Elena je zaboravila u kojoj floti je ona bila.Prva flota,možda;mnogo mlađe dece u kostimima će biti u njoj.Nije važno.Gde god da je Caroline biće na sigurnom videlu pola grada.

Ručak koji je pratio paradu se održavao u srednjoškolskoj kafeteriji.Elena je bila zarobljena za stolom sa majorom Dawleyem i njegovom ženom.Caroline je bila blizu;Elena je mogla videti sjajnu pozadinu njene glave.A pored nje,često se naslanjajući na nju,bio je Tyler Smallwood.Elena je bila u savršenoj poziciji da vidi malu dramu koja se odvijala tekom ručka.Njeno srce se zabilo u njeno grlo kada je videla Stefana,opuštenog,naslonjenog na Carolinein stol.
Razgovarao je sa Caroline.Elena je gledala,zaboravljajući čak i da se igra sa netaknutom hranom na njenom pladnju.Ali ono što je videla nateralo je njeno srce da stane na trenutak.Caroline je zamahnula glavom i odgovorila mu žestoko,a onda se okrenula prema obroku.A Tyler je gledao u stopala,njegovo lice je crvenelo kao da je ljut.Nije se ponovo uspravio dok se Stefan nije okrenuo.Stefan je gledao prema Eleni kada je odlazio,a na trenutak su se njihove oči srele i komunicirale bez reči.Nije bilo ničega što se može uraditi,onda.Čak i da su se njegove moći vratila Tyler će držati Caroline podalje od njega.Nešto je steglo Elenina pluća,tako da je jedva mogla disati.Posle toga je samo sedela sa vrtoglavicom i bedom u sebi,dok je neko nije mrdnuo i rekao joj da je njeno vreme da ide na bekstejdž.Slušala je govor dobrodošlice majora Dowleya.Govorio je o 'vremenima pokušavanja' Fell's Churcha s kojima su se suočila nedavno i duhu društva koje je bilo podrmano proteklih meseci.A onda su davane nagrade,za školarinu,za atletičare,za društvene uslufe.Matt je došao da primi nagradu za atletu godine,a Elena je videla da je gledao znatiželjno prema njoj.

Deca iz osnovne su se smeškala kada su zaboravljala svoje delove teksta iz predstave koja je prikazivala pronalaženje Fell's Churcha tekom Građanskog Rata.Elena ih je gledala,a da nije ništa čula.Već od sinoć je osećala vrtoglavicu i potrese,ali tek je sada osećala kao da je gripa preuzima.Njen mozak,obično pun šema i računanja,bio je prazan.Nije mogla razmišljati.Nije mogla brinuti.Drama se završila uz gromoglasan aplauz.Kada je zadnji vojnik Konfederacije sišao sa scene,major Dawley je zamolio za tišinu.
„A sada,“ rekao je, „Učenici koji će izvesti zatvaranje ceremonije.Molim vas pogledajte Duha Nezavisnosti,Duha Fideliteta i Duha Fell's Churcha!“
Aplauz je bio još gromoglasniji.Elena je stajala pored Johna Clifforda,štrebera koji je bio odabran da predstavlja Duha Nezavisnosti.Na Johnovoj drugoj strani je bila Caroline.Elena je shvatila da Caroline izgleda sjajno;njena glava je bila nagnuta unazad,oči su joj svetlile,obrazi su joj bili zapaljeni od boje.John je išao prvi,popravio je naočale i mikrofon pre nego što je pročitao iz teške smeđe knjige.Seniori su bili slobodni da naprave svoj sopstveni izbor;u praksi su uvek čitali radove M.C. Marsha – jedinog poete koji je Fell's Church ikada imao.Tekom Johnovog čitanja Caroline ga je ometala.Smeškala se publici,zamahivala kosom,popravljala torbicu na podlaktici.Prsti su joj prešli preko torbice,a Elena je uhvatila kako bulji u nju kao hipnotisana.John je završio i zamenio svoje mesto sa Elenom.Caroline je izbacila ramena i prošetala se kao model do mikrofona.Ovog puta je aplauz bio pomešan sa zvižducima.Ali Caroline se nije smešila,vazduh oko nje je bio pun tragične odgovornosti.Čekala je dok se publika nije smirila.
„Planirala sam da pročitam poeziju od M.C. Marsha danas,“ rekla je,a onda se savršeno umirli. „Ali neću.Zašto čitati iz ovoga – “ podigla je knjigu iz devetnaestog stoleća. „ – kada ima nešto mnogo...bolje...u knjizi koju sam slučajno našla?“
Slučajno ukrala,misliš,Elena je pomislila.

Oči su joj preletale preko lica u masi i locirala je Stefana,Stajao je nazad,sa Bonnie i Meredith sa obe strane kao da ga štite.A onda je Elena primetila nešto drugo.Tyler,sa Dickom i nekoliko drugih momaka je stajao nekoliko jardi iza.Momci su bili stariji od srednjoškolske dobi i izgledali su žestoko i bilo ih je pet.Idi,pomislila je Elena,gledajući ponovo u Stefanove oči.Želela je da razume šta je ona govorila.Idi Stefane;molim ti idi pre nego što se sve desi.Idi sada.Veoma lagano,skoro nevidljivo,Stefan je odmahnuo glavom.Carolineini prsti su kopali po torbi,kao da ne može da dočeka. „Ono što ću pročitati o Fell's Churchu je o današnjici,nije nešto od pre stotinu-dve stotine godina,“ rekla je gledajući u publiku. „Važno je;zato što je o nekome o živi u ovom gradu sa nama.U stvari,ovde je,u ovoj prostoriji.“
Mora da joj je Tyler napisao govor,Elena je pomislila.Prošli mesec,u dvorani,je pokazao istančan talenat za te stvari.O,Stefane,o Stefane,uplašena sam...Njene misli su se razbile kada je Caroline ponovo zavukla ruku u torbicu.
„Mislim da ćete razumeti na šta mislim kada čujete,“ Caroline je rekla i brzim pokretom je izvadila somotnu svesku iz torbice i podigla je dramatično svesku.Elena je skoro izgubila svest kada je Caroline izvadila dnevnik.Bistra svetlost je protrčala kroz ivice njene vizije.Vrtoglavica se podgila,spremna da savlada Elenu,a onda je nešto primetila.
Mora da su to njene oči.Svetla pozornice su ih zbunila.Osetila se spremnom da se onesvesti svake sekunde;bilo je iznenađujuće što ne vidi dobro.Sveska u Carolineinim rukama je izgledala zeleno ne plavo.Mora da ludim...ili je ovo san...ili je možda trik svetlosti.Ali pogledaj u Carolineino lice!
Caroline je otvarala usta u buljila u svesku.Izgleda da je zaboravila publiku.Okretala je dnevnik u rukama i gledala sve strane.Njene kretnje su postajale frantične.Ponovo je preturala po torbici kao da će naći nešto u njoj.A onda je pogledala oko pozornice da vidi je li joj ispalo.

Publika je mrmljala,postajući nestrpljiva.Major Dawley i direktor srednje škole su razmenjivali poglede.Kada je našla ništa na podu,Caroline je buljila ponovo u malu svesku.Ali sada je gledala u nju kao da je škorpijon.Odjednom je otvorila i pogledala unutra,kao da je njena zadnja nada bila da se omotnica promenila,a da će reči unutra biti Elenine.A onda je pogledala u masu.Ponovo je nastala tišina,a svako oko je pratilo devojku u bledo-zelenoj haljini.A onda,sa neartikuliranim zvukom,Caroline se okrenula i otrčala sa scene.Udarila je u Elenu kada je prolazila,njeno lice je bilo maska besa i mržnje.Lagano,sa osećajem leta,Elena je zastala da pokupi ono što je Caroline bacila.Carolinein dnevnik.Ljudi su trčali za Caroline,ispred nje je publika eksplodirala u komentarisanje,argumente i diskusiju.Elena je našla Stefana.Gledao je kao da se jubilej obrušio na njega.Ali je izgledao kao da neveruje,kao Elena.Bonnie i Meredith su bile iste.Kada je Stefan buljio kod nje,Elena je osetila nalet zahvalnosti i radosti.Ali to je bilo čudo.Ostali su bez nade,a sada du bili spašeni.Bili su spašeni.
A onda je njeno oko videlo još jednu tamnu glavu u masi.
Damon je ležao...ne,naginjao se...nasuprot severnog zida.Usne su mu bile izvijene u polu-osmeh,a njegove oči su gledale u Elenine.Major Dawley je bio pored nje,govoreći joj da nastavi,vičući masi da se smiri,pokušavajući da povrati mir.Nije bilo svrhe.Elena je pročitala svoj izbor uspavanim glasom masi koja nije ni obraćala pažnju na nju.Ni ona nije obraćala pažnju;nije imala pojma šta su reči govorile.Često je pogledavala u Damona.Aplauz je bio odvučen kada je završila,a major je obavestio ostale da je to kraj dešavanja za to popodne.A onda je sve bilo gotovo i Elena je bila slobodna da ide.

Odlebdila je sa scene bez svesnog znanja gde ide,ali njene noge su je odnele do severnog zida.Damonova tamna glava se pokrenula prema vratima i ona ga je pratila.Zrak u dvorištu je bio hladan nasuprot onog u punoj prostoriji,a oblaci iznad su bili srebrni.Damon je čekao.Njeni koraci su usporili,ali nisu zastali.Kretala se dok nije bila odvojena od njega za jedno stopalo,a njene oči su tražile njegovo lice.Posle dugog trenutka tišine,progovorila je: „Zašto?“
„Mislio sam da ćeš biti više zainteresovana za kako.“ Zakopčao je jaknu. „Pozvao sam je na kafu ovog jutra nakon što sam joj zakazao prošle sedmice.“
„Ali zašto?“
Šmrknuo je i na trenutak kao da je iznenađenje preletelo preko njegovih crta lica.Eleni je izgledalo kao da ni on sam nije znao zašto – ili nije hteo da to prizna.
„Za moje sopstvene namere,“ rekao je.
„Ja ne mislim tako.“ Nešto se gradilo između njih,nešto što je plašilo Elenu svojom moći. „Ja ne mislim da je to razlog uopće.“
Opasni sjaj je preleteo preko njegovih očiju. „Ne guraj me,Elena.“
Približila mu se,tako da ga je gotovo dodirivala i pogledala u njega. „Mislim,“ rekla je, „Da tebi možda treba da budeš gurnut.“
Njegovo lice je bilo nekoliko inči od njenog i Elena je znala šta bi se tog trenutka moglo desiti da ih glas nije prekinuo.
„Ipak si uspeo!Tako mi je drago!“
To je bila tetka Judith i Elena je osetila kao da je povučena iz jednog sveta u drugi.Trepnula je,odmakla se i pustila dah za koji nije ni shvatila da drži.
„I uspeo si da čuješ Elenu kako čita,“ tetka Judith je nastavila srećno. „Odradila si divan posao,Elena,ali ne znam šta se desilo sa Caroline.Devojke u ovom gradu se čudno ponašaju u poslednje vreme.“

„Živci,“ predložio je Damon,lice mu je bilo savršeno glatko.Elena je osetila opasnost da će se podsmehnuti,a onda talas iritacije.Bilo je neophodno biti zahvala Damonu što ih je spasio,ali da nije bilo Damona,problem ne bi ni postojao.Damon je počinio zločine koje je Caroline htela prikačiti Stefanu.
„A gde je Stefan?“ rekla je,govoreći svoju sledeću misao naglas.Mogla je videti Bonnie i Meredith same u dvorištu.Lice tetke Judith je pokazalo nedozvoljavanje. „Nisam ga videla,“ rekla je.Onda se nasmešila. „Ali imam ideju:zašto ne dođeš na večeru kod nas Damone?A onda posle ti i Elena bi mogli – “
„Zaustavi to!“ Elena je rekla Damonu.Izgledao je učtivo uvređeno.
„Šta?“ rekla je tetka Judith.
„Zaustavi to!“ Elena je ponovo rekla Damonu. „Znaš ti šta je.Samo se zaustavi odmah!“



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum