You are not connected. Please login or register

Trinaesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Trinaesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 3:02 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Trinaesto Poglavlje



Elena se pomakla,a onda otvorila teške kapke.Svetlo je prolazilo kroz zavese.Osetila je da joj se teško kretati,tako da je ležala na krevetu i pokušavala da sklopi šta se desilo prošle noći.Damon.Damon je došao i tretirao Margaret.I tako da mu je Elena otišla.Pobedio je.Ali zašto nije završio sa tim?Elena je podigla ruku da dotakne vrat,već znajući šta će naći.Da,tu su bile:dve male rupice koje su bile osetljive na pritisak.Ali i dalje je bila živa.Zaustavio se uraditi ono što joj je obećao.Zašto?
Sećanja na proteklih nekoliko sati su bila zbunjena i maglovita.Samo nekoliko slika je bilo jasno.Damonove oči koje gledaju u nju i popunjavaju celi njen svet.Oštri bol u njenom vratu.A kasnije,Damon skida svoju majcu,Damonova krv teče iz male posekotine na njegovom vratu.Naterao ju je da pije njegovu krv.Ako je naterao prava reč.Nije se sećala da je odbijala.Želela je to tada.Ali nije bila mrtva ili ozbiljno oslabljena.Nije je pretvorio u vampira.I to je bilo ono što nije mogla da razume.On nije imao morala ni savesti,podsetila je samu sebe.Tako da sigurno nije milost bila ta koja ga je zaustavila.Sigurno želi da odugovlači igru,da te natera da patiš pre engo što te ubije.Ili možda želi da budeš kao Vickie,sa jednom nogom u tami,a drugom na svetlu.I da polako ludiš.Jedna stvar je bila sigurna:neće biti prevarena da misli da je to ljubaznost sa njegove strane.Damon nije bio sposoban da bude ljubazan.Ili da brine o bilo kome osim o samome sebi.Skidajući pokrivač sa sebe,ustala je sa kreveta.Mogla je čuti tetku Judith kako se kreće po hodniku.Bio je ponedeljak ujutro i morala je da se spremi za školu.

17. novembar,sreda

Dragi Dnevniče,

Nema svrhe da se pretvaram da nisam preplašena jer jesam.Sutra je Dan Zahvalnosti,a Dan Pronalazača je dva dana posle.A ja još nisam skužila način da zaustavim Caroline i Tylera.Ne znam šta da radim.Ako ne dobijem natrag svoj dnevnik,Caroline će ga pročitati pred svima.Imaće savršenu priliku;ona je jedan od tri seniora koji su odabrani da čitaju poeziju tekom zatvaranja ceremonije.Izabrana je od strane školskog skupa u kojem je član i Tylerov otac,mogu dodati.Pitam se šta će on misliti kada sve ovo završi?
Ali koja je razlika?Osim ako ne smislim plan,biće me briga za sve.I Stefan će otići,biće isteran iz grada od strane građana Fell's Churcha.Ili mrtav,ako ne dobije svoje moći natrag.A ako on umre,i ja ću umreti.Jednostavno je tako.
Što znači da moram naći način da vratim dnevnik.Moram.
Ali ne mogu.Znam,čekaš da to kažem.Ima način da vratim moj dnevnik – Damonov način.Sve što trebam je da se složim sa njegovom cenom.Ali ne znaš koliko me to plaši.Ne samo zbog toga što me Damon plaši,nego zbog toga što se plašim šta će se desiti ako ja i on ponovo budemo zajedno.Plašim se šta će mi se desiti...i plašim se šta će se desiti sa mnom i Stefanom.
Ne mogu pričati više o ovome.Previše je uznemiravajuće.Osećam se tako zbunjeno i izgubljeno i samo.Nema nikoga kome se mogu i okrenuti i pričati mu.Niko ne bi razumeo.
Šta da radim?


28. novembar,četvrtak, 11:30h

Dragi Dnevniče,

Stvari se čine jasnijim danas,možda zbog toga što sam došla na odluku.To je odluka koja me plaši,ali je bolje od ijedne alternative koju sam mogla smisliti.
Sve ću reći Stefanu.To je jedina stvar koju mogu da uradim.Dan Pronalazača je u subotu i nisam smislila ni jedan svoj plan.Ali možda će Stefan moći,ako shvati koliko je očajna situacija.Celi dan ću biti u pansionu sutra,a kada dođem reći ću mu sve što sam mu trebala reći još prvi put.
Sve.I o Damonu takođe.
Ne znam šta će reći.Svaki put se setim njegovog lica iz mojih snova.Način na koji me je gledao,sa takvom gorčinom i besom.Ne kao da me voli uopšte.Ako me pogleda tako sutra...
O,uplašena sam.Stomak mi krči.Jedva da sam dotakla večeru od Dana Zahvalnosti – i ne mogu biti mirna.Osećam kao da ću se raspuknuti u milione komadića.Spavati večeras? Ha.
Molim te da Stefan razume.Molim te da mi oprosti.
Najsmešnija stvar je što sam želela da budem bolja osoba za njega.Želela sam da budem vredna njegove ljubavi.Stefan ima te ideje o časti i šta je u redu,a šta pogrešno.A sada,kada sazna kako sam mu lagala,šta će misliti o meni?Da li će mi verovati da sam samo htela da ga zaštitim?Da li će mi ikada ponovo verovati?Sutra ću znati.O Bože,želim da je sve ovo gotovo.Ne znam kako ću živeti do tada.



Elena je skliznula iz kuće bez da kaže tetki Judith gde ide.Bila je umorna od laži,ali nije želela da se suoči sa neodobravanjem kada kaže da ide kod Stefana.Od kada je Damon došao na večeru,tetka Judith je samo pričala o njemu,nabacujući slučajne i neslučajne naznake u svaki razgovor.I Robert isto.Elena je ponekad mislila da je on nagovarao tetku Judith.
Pozvonila je na vrata pansiona.Gde je gospođa Flowers ovih dana?Kada su se vrata konačno otvorila,Stefan je bio iza njih.Bio je obučen za izlazak,okovratnik njegove jakne je bio uvrnut. „Mislio sam da možemo u šetnju,“ rekao je.
„Ne.“ Elena je bila odlučna.Nije mogla napraviti pravi smešak za njega,tako da je prestala pokušavati.Rekla je: „Idemo gore Stefane,u redu?Moramo razgovarati o nečemu.“
Gledao je u nju iznenađen.Nešto je moralo biti na njenom licu kada se njegovo tako umirilo i smračilo.Duboko je udahnuo i kimnuo.Bez reči,okrenuo se i vodio do svoje sobe.
Ormarići i koferi su odavno stavljeni u red,naravno.Ali Elena je osetila kao da je ovo primetila po prvi put.Zbog nekog razloga,pomislila je o prvoj noći kada je bila ovde,kada je Stefan spasao od Tylerovog odvratnog zagrljaja.Njene oči su prešle preko ormara: florini iz petnaestog stoleća,bodež,mali čelični kofer sa drškom.Pokušala je da ga otvori te prve noći,a on ga joj je preoteo.Okrenula se.Stefan je stajao pored prozora,gledao je u sivo nebo.Svaki dan ove sedmice je bio hladan i maglovit,a ovaj nije bio izuzetak.Stefanov izraz je bio ogledalo vremena napolju.
„Pa,“ rekao je tiho, „o čemu trebamo da razgovaramo?“
Elena je malo oklevala,ali je konačno presekla.Posegla je rukom za mali čelični koferčić i otvorila ga.Unutra je i dalje bio komadić svile.Njena mašna za kosu.Podsetio ju je na leto,letnje dane koji su bili nemoguće daleko.Podigla ga je prema Stefanu.
„O ovome,“ rekla je.

Uzeo je jedan korak prema njoj kada je dodirnula koferče,ali sada je izgledao iznenađen. „O tome?“
„Da.Zbog toga što sam znala da je to tu Stefane.Našla sam ga davnih dana,jednom kada si napustio sobu na nekoliko trenutaka.Ne zna zašto sam morala da znam šta je bilo unutra,ali nisam mogla pomoći sebi.Tako da sam našla mašnu.A onda...“ Zastala je. „A onda sam to zapisala u svoj dnevnik.“
Stefan je gledao u nju u neverici,kao da to nije bilo ono što je očekivao.Elena je tražila prave reči.
„Pisala sam o tome jer sam mislila da je to bio dokaz da si me voleo svo vreme,dovoljno da ga uzmeš i čuvaš.Nisam nikada mogla ni pomisliti da bi to mogao biti dokaz bilo čega drugog.“
A onda je pričala brzo.Rekla mu je o njenom dnevniku u Bonnienoj kući,o tome kako je ukraden.Rekla mu je o porukama,o tome kako je shvatila da ih Caroline šalje.A onda,okrećući mašnu pop prstima,ispričala mu je o Carolineinom i Tylerovom planu.Glas je gotovo izdao na kraju. „Bila sam tako preplašena od tada,“ prošaptala je,sa očima i dalje na mašni. „Plašila sam se da ćeš biti ljut na mene.Plašila sam se šta ćeš uraditi.Samo sam se plašila.Pokušala sam da povratim dnevnik nazad,Stefane,čak sam išla i Carolineinoj kući.Ali bio je predobro sakriven.I razmišljala sam i razmišljala,ali nisam mogla smisliti ni jedan način da ih zaustavim od toga da ga pročitaju.“ Pogledala je u njega. „Žao mi je.“
„I treba da ti bude!“ rekao je i dalje se ne mičući.Osetila je kako joj krv nestaje iz tela.Ali Stefan je nastavio: „Treba da ti bude žao što si krila tako nešto od mene kada sam mogao da ti pomognem.Elena zašto mi nisi samo rekla?“

„Zato što je to moja krivica.I zato što sam sanjala...“ Pokušala je da mu objasni kako joj je izgledao u snovima,o gorčini i osudi u njegovim očima. „Mislila sam da ću umreti ako me zbilja pogledaš tako,“ zaključila je.
Ali Stefanov izraz sada je bio kombinacija olakšanja i čuđenja. „Znači to je to,“ rekao je,skoro šapatom. „To je tebe mučilo.“
Elena je otvorila usta,ali je on nastavio. „Znao sam da nešto nije u redu.Znao sam da kriješ od mene nešto.Ali mislio sam...“ Odmahnuo je glavom smešeći se. „Nema veze.Nisam želeo da narušavam tvoju privatnost.Nisam čak ni želeo da pitam.A celo ovo vreme ti si bila zabrinuta zbog mene.“
Elenin jezik je bio zaglavljen na vrhu njenih usta.I reči su izgleda bile zaglavile;Ima još,pomislila je,ali nije mogla to reći,ne kada su Stefanove oči tako izgledala,ne kada je njegovo lice bilo tako svetlo.
„Kada si rekla da trebamo da razgovaramo,mislio sam da si promenila mišljenje o meni,“ rekao je jednostavno. „I ne bih te krivio.Ali umesto toga...“ Ponovo je protresao glavom. „Elena,“ rekao je,a onda je bila u njegovim rukama.
Bilo je tako dobro biti tamo.Nije čak ni shvatila koliko je pogrešno bilo ovo između njih do tada,a sada je svaka pogreška nestala.Ovo je bilo ono čega se sećala,ono što je osetila one prve noći kada je Stefan držao.Sva slatkoća na svetu je bila oko njih.Bila je kod kuće,tamo gde je pripadala.Gde će zauvek pripadati.
Sve drugo je bilo zaboravljeno.

Kao i na početku,Elena je osetila da može pročitati Stefanove misli.Bili su povezani,deo jedno drugog.Njihova srca su tukla istim ritmom.Samo jedna stvar je bila potrebna da sve bude kompletirano.Elena je to znala,odmakla je kosu da je skine sa vrata.A ovog puta Stefan je nije odbijao.Umesto odbijanja osetila je duboko prihvatanje – i duboku potrebu.Osećaji ljubavi,užitka i cenjenosti su je prelili i sa neverovatnom radošću ona je osetila da su ti osećaji bili njegovi.Na trenutak,osetila je sebe kroz njegove oči i osetila koliko mu je bilo stalo do nje.To je moglo biti strahotno da ona nije imala ista duboka osećanja prema njemu.Nije osetila bol kada su njegovi zubi probili njen vrat.Bio je nežan i naposletku,ona mu je to dopustila.Još je držeći,dohvatio je bodež i sa jednim potezom pustio svoju krv.Kada su Elenina kolena postala slaba,on ju je položio na krevet.A onda su samo grlili jedno drugo,ne osećajući ništa oko njih.Elena je osetila da su samo ona i Stefan postojali.
„Volim te,“ rekao je nežno.
Prvo,obuzeta svojim zadovoljstvom,Elena je samo prihvatila reči.A onda sa ledenom slatkoćom je shvatila šta je rekao.
Voleo ju je.Znala je to svo vreme,ali nikad to pre nije rekao.
„Volim te Stefane,“ prošaptala mu je.Bila je iznenađena kada je odmakao polako,dok nije videla šta radi.Posežući u unutrašnjost svog džempera,izadio je lančić koji je nosio oko svog vrata od kada je znala za njega.Na lančiću je bio zlatni prsten sa plavim lapisom.Katherinein prsten.Kako je Elena gledala,on je skinuo lančić i skinuo prsten.
„Kada je Katherine umrla,“ rekao je, „Mislio sam da nikada neću voleti nikoga drugog.Čak iako sam znao da bi ona to želela,nisam bio siguran da li će se to ponovo desiti.Ali sam pogrešio.“ Oklevao je trenutak,a onda nastavio.

„Čuvao sam prsten zato što je to bio simbol nje.Tako da je mogu čuvati u svom srcu.Ali sada želim da to bude simbol nečega drugog.“ Ponovo je oklevao,izgledao je skoro da se plaši da je pogleda u oči.
„Uzimajući u obzir kako stvari stoje,stvarno nemam nikakvog prava da ovo pitam.Ali,Elena – “ Borio se sa samim sobom nekoliko minuta,a onda je odustao,oči su mu se zamutile.Elena nije mogla progovoriti.Nije mogla ni disati.Ali Stefan je pogrešno protumačio njenu tišinu.Nada u njegovim očima je umrla i nije se više pojavila.
„U pravu si,“ rekao je. „Sve je ovo nemoguće.Ima previše poteškoća – zbog mene.Zbog onoga što jesam.Niko kao ti ne bi mogao biti vezan sa nekim kao što sam ja.Nisam to trebao ni predložiti – “
„Stefane!“ rekla je Elena. „Stefane,ako ćeš začepiti na trenutak – “
„ – tako da,zaboravi da sam rekao išta – “
„Stefane!“ rekla je. „Stefane,pogledaj me.“
Polako je poslušao okrećući se.Pogledao je u njene oči,a gorčina je izbledela sa njegovog lica,bila je zamenjena pogledom koji je naterao da izgubi dah – ponovo.A onda,i dalje polako,uzeo je ruku koju je pružila.Kako su se oboje gledali u oči,prsten je skliznuo na njenu ruku.Kao da je bio napravljen za nju.Zlato je sejalo na svetlu i lapis je svetleo dubokom plavom,kao jezero okruženo nedirnutim snegom.
„Moraćemo ovo tajiti neko vreme,“ rekla je. „Tetka Judith bi dobila srčani udar kada bi znala da sam verena pre nego što sam maturirala.Ali imaću osamnaest sledećeg leta,a onda nas niko neće moći zaustaviti.“
„Elena,da li si sigurna da je ovo ono što želiš?Neće biti lako živeti sa mnom.Ja ću uvek biti drugačiji od tebe,bezobzira šta ja pokušao.Ako ikada poželiš promeniti svoje mišljenje...“
„Dok god me voliš,ja nikada neću promeniti svoje mišljenje.“
Ponovo je uzeo u svoje ruke,a mir je preplavio celu.Ali još jedan strah je bio na ivici njene svesti.
„Stefane,u vezi sutra – ako Caroline i Tyler sprovedu svoj plan neće biti važno da li ću ja promeniti svoje mišljenje ili ne.“
„A onda moramo samo obezbediti da ne uspeju.Ako će mi Bonnie i Meredith pomoći,mislim da mogu naći način da uzmem taj dnevnik od Caroline.Ali čak i ako ne budem mogao;neću bežati.Neću te ostaviti.Elena;ja ću da ostanem i da se borim.“
„Ali,povrediće te Stefane.Ja to neću moći podneti.“
„A ja tebe ne mogu ostaviti.Rešeno je.Pusti mene da se brinem o ostalom;naći ću način.A ako ne nađem...pa,bez obzira na sve,ja ću ostati sa tobom.Bićemo zajedno.“
„Bićemo zajedno,“ Elena je ponovila i stavila glavu na njegovo rame,srećna što je prestala razmišljati na trenutak.


29. novembar,petak

Dragi Dnevniče,

Kasno je ali ne mogu da spavam.Izgleda da ne trebam da spavam koliko sam navikla.
Pa,sutra je taj dan.
Pričali smo sa Bonnie i Meredith večeras.Stefanov plan je jednostavan.Stvar je ovakva,bezobzira gde je Caroline sakrila dnevnik,moraće ga poneti sutra sa njom.Ali naše čitanje je zadnje po rasporedu,a ona mora biti i na paradi.Moraće da ostavi negde dnevnik za to vreme.Tako da ako gledamo nju od trenutka kada napusti kuću dok se ne popne na binu,bićemo u mogućnosti da videmo gde će da ga ostavi.A pošto ona ne zna da mi čak i ne sumnjamo,neće ga toliko čuvati.
A onda mi upadamo.
Razlog što će plan sigurno da radi je taj što će svi na bini biti u haljinama koje su odabrane.Gospođa Grimesby,bibliotekarka,će nam pomoći da obučemo haljine iz devetnaestog stoleća pre parade,a mi nećemo biti u mogućnosti da ponesemo ništa što nije deo kostima.Nema tašnica,nema ruksaka.Nema dnevnika!Caroline će ga morati ostaviti u nekom trenutku.
Mi ćemo je gledati narede.Bonnie će čekati ispred njene kuće i gledati šta Caroline nosi kada bude izlazila.Ja ću je gledati dok se bude oblačila u kući gospođe Grimesby.Stefan i Meredith će provaliti u kuću – ili u kola Forbesovih,ako tamo bude – i uraditi svoju stvar.
Ne vidim kako možemo zakazati.A ne mogu ti opisati koliko se bolje osećam.Tako je dobro biti u mogućnosti podeliti ovaj problem sa Stefanom.Naučila sam svoju lekciju;nikada više neću skrivati stvari od njega.
Sutra ću staviti svoj prsten.Ako me gospođa Grimesby pita za njega,reći ću joj da je čak i stariji od devetnaestog stoleća,da je iz Renesansne Italije.Volela bi da vidim njeno lice kada to kažem.Bolje da uhvatim san sada.Nadam se da neću sanjati.




Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum