You are not connected. Please login or register

Jedanaesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Jedanaesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 2:56 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Jedanaesto Poglavlje



„Ime mi je Salvatore.Kao spasilac,“ rekao je.Videla je odsjaj belih zuba u tami.Elena je pogledala nadole.Stub je podržavao krov,ali mogla je čuti zvukove odavde.Ali nisu bili zvukovi dovikivanja i nije bilo znaka da su reči druga pored nje bile slušane.Minutu posle,čula je kako se balkonac zatvara.
„Mislila sam da je bilo Smith,“ rekla je gledajući dole u tamu.
Damon se smejao.To je bio strašno rezervisan osmeh,bez gorčine kao Stefanov.Naterao je da misli o dugi na perju vrane.
Ali nije bila prevarena.Šarmer,kako se činio,Damon je bio opasan skoro više nego što može i zamisliti.To graciozno telo je bilo deset puta jače od čovekovog.Te lene crne oči su bile adaptirane da savršeno vide u mraku.Ta dugoprsta ruka koja je povukla na krov mogla se kretati nemogućom brzinom.I,najuznemirijuće od svega,njegov um je bio um ubice.Predatora.
Mogla je osetiti to ispod njegove površine.Bio je drugačiji od čoveka.Živeo je tako dugo ubijajući i loveći da je zaboravio drugi način.I uživao je u tome,nije se borio sa svojom prirodom kao Stefan,on se slavio u njoj.Nije imao morala ni svesti i ona je bila zarobljena ovde sa njim u sred noći.

Ona se prebacila na petu,spremna da skoči u akciju u bilo koje vreme.Trebala je biti ljuta na njega,posle svega što joj je uradio u snu.Bila je,ali nije bilo poante u iskazivanju toga.Znao je koliko je besna i samo bi joj se smejao kada bi mu to rekla.Gledala ga je u tišini,čekajući njegov sledeći potez.
Ali on se nije pomerio.Te ruke koje su se mogle pomerati brzo poput otrovnih zmija,sada su počivale na njegovim kolenima.Njegov izraz je podsetio da je isto tako jednom gledao u nju.Prvi put je videla to isto čuvano poštovanje u njegovim očima – osim što je tada bilo tragova iznenađenja u njima.Sada nije bilo.
„Nećeš vrištati na mene?Ili se onesvestiti?“ rekao je kao da nudi standardne opcije.Elega je i dalje gledala.Bio jači od nje i brži,ali ako bude trebalo,pomislila je,otići će do ivice krova pre nego što je uhvati.Bilo je trideset stopa visoko ako promaši balkon,ali mogla je odlučite da reskira.Sve je bilo na Damonu.
„Neću se onesvestiti,“ rekla je kratko. „I zašto bi trebala vrištati na tebe.Igramo igru.Bila sam glupa te noći i zato sam izgubila.Upozorio se me o posledicama još na groblju.“
Usne su mu se razdvojile kako je uzimao brzi dah,a onda je pogledao od nje.
„Mogao bi samo da te napravim mojom Kraljicom Senki,“ rekao je skoro govoreći sam sebi,ali je nastavio: „Imao sam mnogo društvenica,devojaka mladih kao ti i žena koje su bile lepotice Evrope.Ali ti si ona koju želim na svojoj strani.Da vladamo,uzimamo šta hoćemo kada hoćemo.Da plašimo sve slabije duše.Da li je to tako loše?“
„Ja sam jedna od slabijih duša,“ Elena je rekla. „A ja i ti smo neprijatelji Damona.Nikada nećemo moći biti ništa drugo.“

„Jesi sigurna?“ pogledao je u nju i ona je mogla osetiti kako moć njegovog uma dodiruje njen um,kao dodir onih dugih prstiju.Ali nije bilo vrtoglavice;nije bilo osećaja slabosti.Tog popodneva je imala dugo kupanje,kakvo je imala često ovih dana,u toploj kupki sa sušenom himelom.Damonove oči su sevnula od razumevanja,ali se ponovo namestio,graciozno. „Šta radiš ovde?“ pitao je opušteno.
Bilo je čudno,ali je osetila da nema potrebe da ga laže. „Caroline je uzela nešto što mi pripada.Moj dnevnik.Došla sam da ga vratim.“
Novi pogled ja zasjao u tim očima. „Nesumnjivo kako bi zaštitila mog bezvrednog brata nekako,“ rekao je iznerviran.
„Stefan nije umešan u ovo!“
„O,ne?“ Plašila se da je razumevao više nego što je ona htela.
„Čudno,on je uvek umešan kada je nevolja na vidiku.On stvara probleme.A sada,kada bi on bio iza vidika...“
Elena je govorila mirno. „Ako ponovo povrediš Stefana biće ti žao.Naći ću neki način da poželiš da to nisi uradio Damone.Mislim to.“
„Vidim.Pa,onda,samo moram raditi na tebi zar ne?“
Elena nije rekla ništa.Odmaknula se do ćoška nastavljajući igrati njegovu smrtonosnu igru.Spustila je pogled od njega.
„Imaću te na kraju,znaš,“ rekao je nežno.To je bio glas koji je koristio na žurci,kada je rekao: 'Polako,polako.' Nije bio ničega u njemu;samo je razmatrao činjenicu.
„Milom ili silom,kako vi ljudi kažete – to vam je dobra fraza – bićeš moja pre nego što sledeći sneg proleti.“

Elena je pokušala da sputa hladnoću koju je osetila,ali je znala da je on video kada se stresla.
„Dobro je,“ rekao je. „Imaš nekog osećaja.U pravu si što me se plašiš;ja sam najopasnija stvar koju želiš ikada da sretneš u svom životu.Ali sada imam poslovni predlog za tebe.“
„Poslovni predlog?“
„Tačno.Došla si ovde da dobiješ svoj dnevnik nazad.Ali nisi.“ Pogledao je u njene prazne ruke. „Zakazala si,zar ne?“ Kada Elena nije odgovorila,nastavio je: „I već kada ne želiš da umešaš mog brata,on ti ne može pomoći.Ali ja mogu.I ja hoću.“
„Hoćeš?“
„Naravno.Za cenu.“
Elena je buljila u njega.Krv se skupljala u njenim obrazima.Kada je uspela da kaže reči,izašle su kao šaptaj.
„Kakvu – cenu?“
Smeh je obasjao tamu. „Nekoliko minuta tvog vremena Elena.Nekoliko kapljica tvoje krvi.Jedan sat,više-manje,proveden sa mnom,sami.“
„Ti...“ Elena nije mogla naći pravu reč.Svaki epitet je bio premekan.
„Imaću ja to svakako,“ rekao je razumnim tonom. „Ako si iskrena,priznaćeš to sama sebi.Poslednji put nije bio zadnji.Zašto to ne prihvatiš?“ Njegov glas se spustio u toplo šaputanje. „Seti se...“
„Radije ću poseći sopstveno grlo,“ rekla je.
„Intrigantna misao.Ali ja to mogu učiniti sa mnogo više uživanja za oboje.“
Smejao joj se,na vrhu svega od danas,ovo je bilo previše.
„Odvratan si,znaš,“ rekla je. „Bolestan si.“ Sada se tresla i nije mogla disati. „Radije ću umreti nego da ti se predam.Radije ću – “
Nije bila sigurna šta je nateralo da to uradi.Kada je bila sa Damonom vrsta instinkta je preuzimala.U tom trenutku osetila je da će radije reskirati nego mu popustiti ovog puta.Primetila je,polusvesna,da je sedeo,opušten,uživajući u smeru kojim se igra micala.Druga polovina njenog mozga je računala koliko je daleko krov od balkona.
„Radije ću da uradim ovo,“ rekla je i bacila se na stranu.
Bila je u pravu;nije bio oprezan i nije se mogao kretati dovoljno brzo da je zaustavi.Osetila je slobodan prostor ispod njenih stopala i strah kada je videla da je balkon dalje nego što je zamišljala.Promašiće ga.
Ali nije računala na Damona.Njegova ruka se ispružila,ne dovoljno brzo da je održi na krovu,ali dovoljno brzo da je ne pusti da padne dalje.Kao da mu njena težina nije bila ništa.Refleksivno,Elena se uhvatila nogama za ogradu.
Glas mu je bio besan. „Ti mala budalo!Ako hoćeš tako brzo da upoznaš smrt pusti me da ti se predstavim.“
„Pusti me,“ Elena je rekla kroz zube.Neko će izaći kroz taj balkon u svakom trenutku,bila je sigurna u to.
„Pusti me.“
„Ovde i sada?“ Gledajući u te duboke crne oči shvatila je da je bio ozbiljan.Ako kaže da,ispustiće je.
„Bio bi to brz način da završimo stvar,zar ne?“ rekla je.Srce joj je jako udaralo od straha,ali ona je odbijala da mu to pokaže.
„Ali to bi bila takva šteta.“ Sa jednim pokretom,povukao je u sigurnost.Samom sebi.Njegove ruke su se stegle oko nje,pritišćući je na težinu njegova tela i odjednom,Elena nije mogla ništa videti.Bila je zarobljena.A onda je osetila kako se ti čvrsti mišići napinju kao u neke velike mačke i kako se njih dvoje lansiraju u prostor.

Padala je.Nije mogla pomoći samoj sebi,a da se ne pribije još jače uz njega,kao da je jedina preostala stvar u svetu koji se obrušava oko nje.A onda se spustio,mačkasto,uzimajući lako položaj.Stefan je uradio ovako nešto jednom.Ali Stefan je nije držao ovako blizu,pakleno blizu,usne su im se gotovo doticale.
„Razmisli o mom predlogu,“ rekao je.
Nije se mogla pomeriti ili pogledati u stranu.I ovog puta je znala da ne koristi Moć,nego da je to samo divlja privlačnost između njih.Bilo je beskorisno poricati to;njeno telo je odgovaralo njegovom.Mogla je osetiti njegov dah na svojim usnama.
„Ne trebam tebe ni za šta,“ rekla mu je.
Mislila je da će je poljubiti,ali nije.Iznad njih se čulo otvaranje balkonca i ljut glas na balkonu. „Hej!Šta se dešava?Je li neko tamo?“
„Ovog puta sam ti učinio uslugu,“ Damon je rekao,veoma,veoma nežno.I dalje je držao u narjučju. „Sledećeg puta ću pokupiti zasluge.“
Nije mogla okrenuti glavu i dalje.Ako bi je poljubio sada,dopustila bi mu.Ali odjednom se čvrstoća njegovih ruku oko nje se istopila,i njegovo lice se zamaglilo.Kao da ga je tama uzela sebi.A onda su se crna krila uhvatila u koštac sa zrakom,a crna vrana se vinula u nebo.
Nešto,knjiga ili cipela,je bačeno sa balkona.Promašilo je za jard.
„Proklete ptice!“ vikao je gospodin Forbes odozgo. „Sigurno imaju gnezdo na krovu.“

Tresući se,sa rukama oko sebe,Elena je ušla u tamu,dok ponovo nije otišao u kuću.Našla je Meredith i Bonnie pored kapije.
„Zašto ti je trebalo toliko?“ Bonnie je prošaptala.
„Mislile smo da su te uhvatili!“
„Skoro da jesu.Morala sam ostati unutra dok nije bilo sigurno.“ Elena je toliko navikla lagati o Damonu da to sada nije prizivalo grižnju savesti. „Idemo kući,“ prošaptala je.
„Ništa više ne možemo uraditi.“
Kada su došle do Eleninih vrata,Meredith je rekla: „Imamo samo dve sedmice do Dana Pronalazača.“
„Znam.“ Na trenutak Damonov predlog je prošao kroz njene misli.Ali ona je protresla glavu da otera tu misao. „Smisliću nešto,“ rekla je.

Nije smislila ništa do sledećeg dana škole.Jedina ohrabrujuća činjenica je bila da Caroline nije primetila ništa u svojoj sobi – ali to je bilo sve u čemu je Elena mogla biti ohrabrena.Skup je većao tog jutra i objavljeno je da je školsko veće odabralo Elenu kao učenika koji predstavlja 'Duhove Fell's Churcha'.Kroz direktorov govor Caroline se smešila trijumfantno.
Elena je pokušala da je ignorišle.Uradile je svoje najbolje da ignoriše dobacivanja i pogleda čak i pred skupom,ali nije bilo lako.Nikada nije bilo lako i bilo je dana kada je mislila da će jednostavno udariti nekoga ili početi vrištati,ali je uspela da se kontroliše.
Tog popodneva,čekajući sedmi čas da počne,Elena je proučavala Tylera Smallwooda.Od kada je došao nazad u školu nijednom joj se direktno nije obratio.Smejao kao Caroline tekom direktorovog govora.A sda,kada je video da Elena stoji sama,drmnuo je Dicka laktom.
„Šta je to tamo?“ rekao je. „Zidni cvet?“
Stefane gde si?,pomislila je Elena.Ali je znala odgovor na to pitanje.Pola pute kroz školu,na času astronomije.
Dick je otvorio usta da kaže nešto,ali onda mu se izraz promenio.Gledao je iznad Elena,niz hodnik.Elena se okrenula i videla Vickie.
Vickie i Dick su bili zajedno prije plesa.Elena je pretpostavljala da su još zajedno.Ali Dick je izgledao nesigurno,kao da nije bio siguran šta da očekuje od devojke koja ide prema njemu.

Bilo je nečega čudnog na Vickienom licu,u načinu na koji se kretala.Kretala se kao da njena stopala nisu doticala zemlju,oči su joj bile pospane.
„Zdravo,“ Dick je rekao i onda stao ispred nje.Vickie je prošla pored njeg,a da ga nije ni pogledala i nastavila hodati prema Tyleru.Elena je uznemirenogledala šta će se desiti posle.Trebalo je biti smešno,ali nije.
Tyler je iskoračio unazad.Onda je Vickie stavila ruku na njegove grudi.Tyler se nasmešio,ali bio je to usiljen smešak.Vickiena ruka je skliznula ispod njegove jakne.Tylerov smeh se zatresao.Vickie je stavila i drugu ruku na njegove grudi.Tyler je pogledao u Dicka.
„Ej,Vickie,smiri se malo,“ rekao je Dick,ali nije se pomerio bliže.Vickine prsti su počeli skidati Tylerovu jaknu.Pokušao je da je ponovo nabaci,ali nije mogao.Vickieni prsti su skliznuli ispod njegove košulje.
„Zaustavi se.Zaustavi je,hoćeš li?“ rekao je Tyler Dicku.Došao je do zida.
„Hej Vickie,opusti se.Ne radi to,“ Ali Dick je i dalje držao distancu.Tyler ga je pogodio besnim pogledom i pokušao da otrese Vickie.
Buka je počela.Skoro da je to bila preniska frekvencija za ljudsko uho,ali je rasla sve jače i jače.Režanje koje je nateralo da se Elenina kičma zaledi.Tyler je gledao raširenih očiju pun neverice i ona je uskoro shvatila i zašto.Buka je dolazila od Vickie.A onda se sve desilo odjednom.Tyler je bio na zemlji,a Vickieni zubi su bili nekoliko inči od njegovog grla.Elena je zaboravila sve nesuglasice i pomagala Dicku da je skinu sa njega.Tyler je vikao.Kabinet historije se otvorio i Alaric je vikao: „Nemojte je povrediti!Buti oprezni!To je epilepsija,samo je trebamo naterati da legne!“

Vickieni zubi su opet posegli nakon što je Tyler odgurnuo rukom.Mršava devojka je bila jača od njih sviju zajedno i oni su gubili kontrolu nad njom.Neće biti sposobni da je drže za nekoliko minuta.Olakšanje je prostrujalo Elenu kada je čula poznati glas iza nje.
„Vickie,smiri se.Sve je u redu.Opusti se.“
Kada je Stefan zgrabio Vickienu ruku i pričao joj da je smiri,Elena se usudila da olakša svoje držanje.I izgledalo je,u početku,da Stefanova strategija radi.Vickieni prsti su se opustili i ostali su bili u mogućnosti da podignu Tylera.Kada joj je Stefan nastavio pričati,malo se omlitavela i počela sklapati oči.
„To je dobro.Osećaš se umorno.U redu je da odeš na spavanje.“
A onda je prestalo raditi.Koju god Moć da je Stefan koristo nešto je razbilo konekciju.Vickiene oči su se širom otvorile i pogledala je direktno u iznenađenu Elenu.Zarežala je na Stefana i počela se boriti sa svežom snagom.Petero ili šestero ljudi je trebalo da je drži na podu dok je neko zvao policiju.Elena je ostala tamo gde je bila,pričala je Vickie,nekada vikala na nju,dok policija nije došla.Ništa od toga nije uradilo ništa dobro.
„Šta se desilo!“ rekla je Bonnie kada su policajci odneli Vickie.Elena je sklonila kosu sa očiju.
„Poludela je i želela je da skine Tylera.“
Bonnie je stisla usne. „Pa,mora biti luda ako je to želela,zar ne?“ A onda je prebacila podsmeh direktno preko ramena u Carolina.
Elenina kolena su bila guma i ruke su joj se tresle.Osetila je ruku kako se naslanja oko nje i naslonila se na Stefana zahvalno.A onda je pogledala u njega.
„Epilepsija?“ rekla je neverujući.
On je gledao prema Vickie niz hodnik.Alaric Saltzman koji je i dalje vikao instrukcije je išao za njom.Grupa je skrenula za ćošak.
„Mislim da je čas upravo otkazan,“ rekao je Stefan. „Idemo.“

Šetali su do pansiona u tišini,oboje izgubljeni u mislima.Elena se lecnula i nekoliko puta pogledala u Stefana,ali on nije progovorio dok nisu bili zajedno u sobi.
„Stefane šta je sve ovo?Šta se dešava Vickie?“
„To je ono što se i ja pitam.Postoji samo jedno objašenjenje koje mogu smisliti,a to je da je i dalje pod napadom.“
„Misliš Damon i dalje – o moj Bože! O Stefane,trebala sam joj dati himele.Trebala sam shvatiti...“
„Ne bi napravilo nikakvu razliku veruj mi.“ Okrenula se prema vratima kao da će svake minute izaći i otrčati za Vicki,ali on je samo okrenuo nežno nazad.
„Neki ljudi su lakše influencirani od drugih,Elena.Vickiena volja nikada nije bila dovoljno jaka.Sada mu pripada.“
Elena je polako sela. „Onda,nema ničega što možemo uraditi?Ali Stefane,hoće li ona postati – kao ti i Damon?“
„Zavisi.“ Ton mu je bio slabašan. „Nije bitno koliko krvi izgubi.Ona treba njegovu krv kako bi promena bila kompletna.U drugom slučaju,završiće kao Tanner.Isušena,iskorištena.Mrtva.“
Elena je duboko udahnula.Bilo je još nečega što je želela da ga pita,nešto što je želela da ga pita već duže vremena.
„Stefane,kada si pričao sa Vicki,mislila sam da radi.Koristio si Moći nad njom,zar ne?“
„Da.“
„Ali ona je samo opet poludela.Ono na šta mislim je...Stefane,ti si u redu,zar ne?Moći su ti došle nazad?“
Nije odgovorio.Ali to je bio dovoljan odgovor za nju. „Stefane,zašto mi nisi rekao?Šta nije u redu?“ Otišla je do njega tako da je morao gledati u nju.
„Treba malo da se oporavim,to je sve.Ne brini se zbog toga.“
„Zabrinuta sam.Ima li išta što možemo uraditi u vezi toga?“
„Ne,“ rekao je.Ali njegove oči su se zaklopile.

Razumevanje je prošlo kroz Elenu. „Oh,“ prošaptala je,sedajući.A onda je ponovo posegla za njim,pokušala da uzme jednu od njegovih ruku. „Stefane,slušaj me – “
„Elena,ne.Zar ne vidiš?To je opasno,opasno za oboje,ali posebno za tebe.Mogao bi te ubiti ili gore.“
„Samo ako izgubiš kontrolu,“ rekla je. „Ali nećeš.Poljubi me.“
„Ne,“ rekao je Stefan ponovo.Dodao je,nižim tonom: „Idem loviti večeras čim padne mrak.“
„Je li to isto?“ pitala je.Znala je da nije.Ljudska krv daje Moć. „O,Stefane,molim te:zar ne vidiš da to želim?Zar ti ne želiš?“
„Nije pravdno,“ rekao je,oči su mu bile izmučene. „Znaš da nije Elena.Znaš koliko – “ Ponovo se okrenuo od nje,ruke su mu se stisle u pesnice.
„Onda zašto ne?Stefane,trebam...“ Nije mogla završiti.Nije mu mogla objasniti šta je htela;to je bila potreba za vezom sa njim,za blizinom.Trebala je da se seti kako je to biti sa njim,da obriše sećanje na plesanje u njenom snu i na Damonove ruke oko nje. „Treba mi da budemo zajedno ponovo,“ prošaptala je.
Stefan je i dalje bio okrenut i protresao je glavom.
„U redu,“ Elena je prošaptala,ali je osetila strah kada je poraz prostrujao kroz njene kosti.Većina straha je bila za Stefana,koji je bio ranjiv bez njegovih Moći,ranjiv dovoljno da može biti povređen od strane običnih građana Fell's Churcha.Ali nešto od tog straha je bilo i za nju samu.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum