You are not connected. Please login or register

Deseto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Deseto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 2:53 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Deseto Poglavlje



Zvono je zazvonilo.Nije bilo vremena za povratak u kafeteriju da kaže Bonnie i Meredith.Elena je otišla do sledećeg kabineta,ignorišući oči koje su izgledale previše slično ovih dana.Bilo je teško,na času historije,ne gledati u Caroline.Ne pustiti Caroline da zna da ona zna.Alaric je pitao o tome što su Matt i Stefan bili odsutni u istom danu,a Elena je šmrknula,osećajući se izloženo.Nije verovala ovom čoveku sa dečijim osmehom i smeđim očima koji je bio žedan znanja o smrti gospodina Tannera.I Bonnie,koja je samo gledala u Alarica pune duše,nije bila nikakva pomoć.Posle časa je uhvatila deo razgovora Sue Carson.
„...on je na odmoru od koledža – zaboravila sam odakle tačno...“
Eleni je bilo dosta tišine.Okrenula se i došla ravno pred Sue i devojke sa kojima je Sue razgovarala.Nepozvana je ušla u njihov razgovor.
„Da sam ja ti,“ rekla je Elena Sue, „Ja bi se udaljila od Damona.Mislim to.“
A onda su počele da se smeju iznenađeno.Sue je bila jedna od cura koja nije isključivala Elenu,a sada je izgledala kao da je zažalila što nije.
„Misliš,“ rekla je druga devojka oklevajući, „Zato što je i on tvoj takođe?Ili – “
Elenin smeh je bio oštar,usiljen. „Mislim to zbog toga što je on opasan,“ rekla je. „I ne šalim se.“
One su samo gledale u nju.Elena ih je sačuvala od dalje sramote od odgovora okrećući se na peti i odlazeći.Pokupila je Bonnie iz Alaricove ekipe i onda se uputila prema Meredithinom oramriću.
„Gde idemo?Mislila sam da idemo popričati sa Caroline.“
„Ne više,“ Elena je rekla. „Sačekaj dok dođemo kući.Onda ću ti reći zašto.“

„Ne mogu da verujem,“ rekla je Bonnie sat kasnije. „Mislim,verujem,ali ne mogu da verujem.Čak ne i od Caroline.“
„To je Tyler,“ Elena je rekla. „On je onaj sa velikim planovima.Toliko o muškarcima koji nisu zainteresovani za dnevnike.“
„Zapravo bi mu trebale zahvaliti,“ rekla je Meredith. „Zbog njega imamo barem do Dana Pronalazača da uradimo nešto u vezi toga.Zašto si rekla da je to baš na taj dan?“
„Tyler ima nešto protiv Fellovih.“
„Ali svi su mrtvi,“ rekla je Bonnie.
„Pa izgleda da Tylera baš briga za to.Sećam se da je pričao o tome na groblju,takođe,kada smo gledali u njihov grob.Misli da su oni ukrali prava njegovih predaka za pronalazače grada ili nešto tako.“
„Elena,“ Meredith je rekla ozbiljno, „Da li ima nešto u tom dnevniku što može povrediti Stefana?Pored stvari o starcu,mislim.“
„Zar to nije dovoljno?“ Sa tim tamnim očima na sebi Elena se osetila neugodno.Šta je Meredith pitala?
„Dovoljno da Stefan beži iz grada,“ složila se Bonnie.
„Dovoljno da moramo da vratimo taj dnevnik od Caroline,“ Elena je rekla. „Samo jedno pitanje,kako?“
„Caroline je rekla da ga čuva negde gde je sigurno.To sigurno znači njena kuća.“ Meredith se zagrizla za usnu. „Ima samo jednog brata koji je osmi razred,zar ne?A njena majka ne radi,ali ide dosta u kupovinu u Roanoke.Da li i dalje imaju služavku?“
„Zašto?“ rekla je Bonnie. „Koja je razlika?“
„Pa,ne želimo da se iko šetka za nama dok pretražujemo kuću.“
„Dok mi šta?“ Bonnien glas je bio pisak. „Nisi valjda ozbiljna!“

„Šta onda trebamo uraditi,samo sedeti i čekati Dan Pronalazača i pustiti da se Elenin dnevnik čita pred celim gradom?Ona ga je ukrala iz tvoje kuće.Mi ćemo ga samo ukrasti nazad,“ Meredith je rekla mirno.
„Uhvatiće nas.Izbaciće nas iz škole – ako ne završimo u zatvoru.“ Bonnie se okrenula Eleni za pomoć. „Reci joj Elena.“
„Pa...“ Ikreno,predlog je bio malo nesiguran.Nije bila poantu u biti izbačen iz škole ili čak ići u zatvor,kao sama pomisao na biti uhvaćen na delu.Lice gospođe Forbes pred njenim očima.Onda Carolineino,dok se pakosno smeje dok njena majka upire optužujućim prstom u Elenu.Pored toga,ovo je izgledalo tako...nasilno,otići u nečiju kuću dok taj neko nije tamo i tražiti njihovu imovinu.Mrzela bi kada bi neko uradio nešto slično njoj.Ali naravno,neko jeste.Caroline je ušla u Bonnienu kuću kada one nisu bile tamo i u tom trenutku Elenino najprivatnije vlasništvo je u njenim rukama.
„Uradimo to,“ Elena je rekla tiho. „Ali budimo pažljive.“
„Zar ne možemo razgovarati o ovome?“ rekla je Bonnie slabo gledajući u Meredith pa u Elenu.
„Nemamo o čemu pričati.Ideš,“ Meredith joj je rekla. „Obećala si,“ dodala je kada je Bonnie zaustila da kaže nešto u svoju odbranu.I onda je podigla svoj prst.
„Zakletva krvlju je bila samo da pomogne Eleni da dobije Stefana!“ Bonnie je vikala.
„Misli ponovo,“ rekla je Meredith. „Zaklela si se da ćeš uraditi šta god Elena pita u vezi Stefana.Nismo ništa rekle o vremenskom ograničenju ili o 'samo dok ga Elena ne dobije.'“

Bonniena usta su se otvorila.Gledala je u Elenu koja se gotovo smejala. „Istina je,“ Elena je rekla. „I sama si rekla: 'Zaklinjanje krvlju znači da moraš da poštuješ svoju zakletvu bez obzira šta da se desi.'“
Bonnie je zatvorila usta i onda je izbacila bradu unapred. „Tačno,“ rekla je. „Sada sam zaglavila i ostatak svog života mora raditi šta god mi Elena traži u vezi Stefana.Divno.“
„Ovo je poslednja stvar koju ću vam tražiti,“ Elena je rekla. „I obećavam vam to.Kunem – “
„Nemoj!“ rekla je Meredith odjednom ozbiljna. „Nemoj Elena.Možeš zažaliti posle.“
„Sada i ti predviđaš proročanstva takođe?“ Elena je rekla.A onda je pitala: „Kako ćemo doći do Carolineinog ključa na sat ili dva?“


9. novembar,subota

Dragi Dnevniče,

Žao mi je što je prošlo ovoliko dugo.U poslednje vreme sam bila previše zauzeta ili previše depresirana – ili oboje – da ti pišem.Pored toga,sa svime što se desilo skoro se bojim da pišem dnevnik uopšte.Ali trebam nekoga kome ću da se okrenem,zato što trenutno sada nema ljudskog bića na Zemlji od kojeg ne čuvam nešto.
Bonnie i Meredith ne znaju istinu o Stefanu.Stefan ne zna istinu o Damonu.Tetka Judith nema pojma ni o čemu.Bonnie i Meredith znaju o Caroline i dnevniku;Stefan nema pojma.Stefan zna o himeli koju koristim svaki dan,Bonnie i Meredith ne znaju.Čak i ako sam im dala po venac.Jedna dobra stvar:izgleda da radi ili barem nisam više mesečarila od one noći.Ali bila bi laž da kažem da ne sanjam o Damonu.On je u svim mojim noćnim morama.
Moj život je trenutno pun laži i trebam nekoga sa kim ću biti totalno iskrena.Sakriću ovaj dnevnik ispod poda u kupatilu,tako da ga niko nikad neće naći čak iako padnem mrtva i oni očiste moju sobu.Možda će jedno o Margaretinih unučadi se igrati nekada tu i iskopaće podu i izvući ga.Ali do tada niko.Ovaj dnevnik će biti moja poslednja tajna.

Ne znam zašto razmišljam o smrti i umiranju.To je Bonniena ludost:ona misli da je to romantično.Ja znam kako je to stvarno;nije bilo ničega romantičnog u tome kada su mama i tata umrli.Samo najgora osećanja na svetu.Želim da živim dugo,venčam se sa Stefanom i budem srećna.I nema razloga da ne budem,jednom kada se svi problemi reši.
Izuzev toga da nekada ima vremena kada stvarno ne verujem u to.I postoje male stvari kojima ne trebam pridavati značaj,ali me muče.Stefan i dalje nosi Katherinein prsten oko vrata,čak iako znam da voli mene.Kao što on nikada ne kaže da me voli,iako ja znam da je to istina.
Nema veze.Sve će biti kako treba.Mora biti.I bićemo zajedno i srećni.Nema razloga da ne budemo.Nema razloga da ne budemo.Nema razloga.


Elena je prestala pisati,pokušavajući da slova na stranici budu u fokusu.Ali slova su samo maglila i ona je zatvorila svesku pre nego suza izdajica padne na mastilo.A onda je otišla u toalet,izgrebala pod u njemu sa džepnim nožićem i stavila dnevnik u njega.


Imala je džepni nožić u svom džepu sedmicu kasnije kada su njih tri,ona,Bonnie i Meredith,stajale ispred Carolineinih zadnjih vrata.
„Požuri,“ požurivala ih je Bonnie gledajući po dvorištu kao da očekuje da nešto izađe i skoči na njih. „Hajde Meredith!“
„Evo,“ rekla je Meredith i ključ je konačno ušao u bravu i škljocnuo kada je Meredith okrenula prstima. „Unutra smo.“
„Jesi sigurna da oni nisu unutra?Elena,šta ako dođu kući ranije?Zašto ovo nismo mogle uraditi tokom dana barem?“
„Bonnie,hoćeš li ti ući unutra?Prošli smo kroz sve ovo.Služavka je ovde tekom dana.I oni se neće vratiti ranije osim ako nekome ne pozli u Chez Louisu.A sada,ulazi!“ rekla je Elena.
„Niko se neće usuditi da povrati na rođendanu gospodina Forbesa,“ Meredith je rekla kada je Bonnie ušla unutra. „Sigurne smo.“
„Ako imaju dovoljno novca da idu u skupe restorane,misliš da su mogli priuštiti sebi da imaju nekoliko svetala upaljenih,“ rekla je Bonnie.
Elena se slagala sa ovim.Bilo je čudno hodati kroz nečiju kuću po mraku,a njihova srca su udarala kada su uzašle uz stepenice.Njen dlan,koji je držao ručnu lampu,je bio vlažan i slipav.Ali od svih ovih simptoma panike,njen um je i dalje služio.
„Mora biti u njenoj sobi,“ rekla je.
Carolinein prozr je gledao na ulicu,što je značilo da moraju biti pažljive i ne pokazivati svetla ovde.Elena je obasjala samo jedan ćošak.Bila je jedna stvar pretraživati nečiju sobu,preturati po laticama i ormarićima.Bila je druga stvar stajati tu okrućen nečime što je moglo imati hiljade mesta za sakriti nešto,i plašiti se dodirnuti išta za slučaj da Caroline primeti.
I ostale dve devojke su stajale mirno.

„Možda samo trebamo otići kući,“ Bonnie je rekla tiho.Meredith joj nije proturečila.
„Moramo pokušati.Barem pokušati,“ rekla je Elena,slušajući kako joj tanko i prazno zvuči njen glas.Polako je otvorila ormarić i uprla svetlo u njega.U njemu je bilo samo čipkasto donje rublje.Jedan trenutak prevrtanja po njemu i bilo je sigurno da tu nema sveske.Ispravila je veš i ponovo zatvorila laticu.I onda je ispustila dah.
„Nije tako teško,“ rekla je. „Sve što trebamo je da vidimo sobi i pretražimo sve u njenoj sekciji,svaki ormarić,svaki komadić nameštaja,svaki obekat dovoljno veliki da se u njega sakrije dnevnik.“
Sama sebe je usmerila prema kupatilu i onda je džepnim nožićem pretražila svaku pukotinu u podu.Ali Carolineini ormarići su bili osigurani,a zidovi su izgledali solidno.Preturajući po Carolineinoj odeći našla je nekoliko stvari koje je posudila drugoj devojci prošle godine.Bila je na probi da ih uzme natrag,ali naravno nije mogla.Pretraga kroz Carolineine torbice i cipele nije otkrila ništa,čak iako je primakla stolicu da pogleda vrh ormara.
Meredith je sedela na podu pregledavajući plišane životinjice koje su bile u koferu sa njenim ostalim dečijim sećanjima.Prostrugala je prstima kroz svaku,pokušavajući uvideti ima li nešto u glatkom materijalu.Kada je posegla za pudlicom,zastala je.
„Ja sam joj ovo dala,“ prošaptala je. „Mislim za njen deseti rođendan.Mislila sam da je bacila.“
Elena nije mogla videti njene oči;Meredithina lampa je bila okrenuta prema pudlici.Ali znala je kako se Meredith oseća.

„Pokušala sam da se pomirim sa njom,“ rekla je lagano. „Jesam Meredith,u Kući Lovljenih.Ali ona mi je rekla da mi nikada neće oprostiti što sam joj preotela Stefana.Želela bih da su stvari drugačije,ali ona ne pušta da budu.“
„Znači ovo je rat.“
„Znači ovo je rat,“ rekla je Elena zaključujući.Gledala je Meredith kako ostavlja pudlicu po strani i dohvata drugu životinjicu.A onda se okrenula svom sopstvenom pretraživanju.Ali nije imala više sreće sa ormarem kao ni sam toaletom.I u svakom trenutku koji je prolazilo osećala se više uznemirenom,sve više sigurnom da čuje auto na prilazu Forbesovih.
„Nema koristi,“ Meredit je rekla. „Mora da ga je sakrila...čekaj.Ima nešto ovde.Osećam ugao.“
Elena i Bonnie su gledale sa suprotnih krajeva sobe,zaleđene u momentu.
„Imam ga.Elena to je dnevnik!“
Olakšanje je proželo Elenu,osetila se kao zgužvani komad papira koji je ispravljen.Mogla se ponovo pomeriti.Disanje je bilo divno.Znala je,znala je celo vreme da se ništa strašno ne može desiti Stefanu.Život ne može biti tako okrutan,ne Eleni Gilbert.Sada su svi bili sigurni.
Ali Meredithin glas je bio razočaran. „To je dnevnik.Ali je zelen,a ne plav.Ovo je pogrešan.“
„Šta?“ Elena je zgrabila malu svesku,osvetljavajući je,pokušavajući da od zelene napravi plavu.Nije radilo.Ovaj dnevnik je bio isti kao njen,ali nije bio njen.

„Ovo je Carolinein,“ rekla je,još ne želeći da veruje u to.
Bonnie i Meredith su se približile.Sve su gledale u zatvorenu svesku,a onda jedna u drugu.
„Tamo može biti tragova,“ rekla je Elena polako.
„To je jedino pravedno,“ složila se Meredith.Ali Bonnie je bila ta koja je uzela i otvorila dnevnik.
Elena je pogledala preko ramena u Carolinein šiljasti rukopis,tako drugačiji od onog koji je bio na ceduljicama.Prvo se njene oči nisu mogle usredsrediti,a onda je ime došlo u njen mozak.Elena.
„Čekaj,šta je to?“
Bonnie koja je bila u pozicija da pročita više od jedne ili dvije reči jer bila tiha na trenutak,samo su joj se usne pomerale.A onda je uzela dah.
„Slušajte ovo,“ rekla je i pročitala: „ 'Elena je najsebičnija osoba koju sam ikada upoznala.Svi misle da je ona tako sva svoja,ali ona je čista hladnoća.Bolesno je kako se ljudi vrte oko nje i nikada ne shvate da nju nije briga ni za šta osim za Elenu.'“
„Caroline je to rekla?Trebala mi je reći!“ ali Elena je mogla osetiti vrelinu kako joj dolazi u obraze.To je praktično bilo isto ono što joj je Matt rekao kada je ganjala Stefana.
„Nastavi,ima još,“ rekla je Meredith gurajući Bonnie,koja je nastavila uvređenim glasom: „ 'Bonnie je skoro isto loša ovih dana,uvek pokušava da se napravi važnom.Najnovija stvar je da se pretvara da je psihik tako da bi ljudi obratili pažnju na nju.Ako je stvarno psihik,onda treba da skuži da je Elena samo iskorištava.'“
Posle teške pauze,Elena je rekla: „Je li to sve?“
„Ne,ima malo i o Meredith. 'Meredith ništa ne radi kako bi to zaustavila.Činjenica je,Meredith ne radi ništa;ona samo gleda.Kao da ne može delovati;kao da samo može reakcionirati na stvari.Pored toga,čula sam da moji roditelji pričaju o njenoj porodici – nije ni čudo što ih i ne pominje.' Šta to treba da znači?“

Meredith se nije pomerila,a Elena je mogla videti samo njen vrat i bradu u mračnoj sobi.Ali govorila je tiho i umereno: „Nema veze.Nastavi tražiti Bonnie,o nečemu o Eleninom dnevniku.“
„Pokušaj oko osamnaestog oktobra.Tada je ukraden,“ rekla je Elena stavljajući svoja pitanja po strani.Pitaće Meredith kasnije o tome.Nije bilo unosa za osamnaesti oktobar ni sedmicu posle;činjenica je da je bilo samo nekoliko unosa za protekle sedmice.Nijedan od njih nije pomenuo dnevnik.
„Ona,to je to,“ rekla je Meredith. „Ova sveska je beskorisna.Ukoliko ne želimo da je bombardujemo sa njom.Znaš,kao,mi nećemo dati njoj njen dok ona nama ne da tvoj.“
To je bila intrigirajuća ideja,ali Bonnie je srušila sve. „Nema ničega lošeg o Caroline ovde;samo žalbe na druge ljude.Najviše na nas.Kladim se da bi Caroline volela da pročitamo ovo pred celom školom.To bi joj upotpunilo dan.“
„Pa,šta da radimo?“
„Vrati ga nazad,“ Elena je rekla umorno.Pomakla je svetlo po sobi koja joj se činila da je drugačija nego kada su ušle.
„Samo ćemo nastaviti da se pretvaramo da nemamo pojma da ona ima moj dnevnik i nadati se za drugu šansu.“
„U redu,“ rekla je Bonnie,ali je nastavljala listati kroz malu svesku. „Slušajte ovo!“ uzviknula je.
„Nema vremena,“ Elena je rekla.Želela je da kaže još nešto,ali u tom momentu je Meredith progovorila,naređujući da joj se preda potpuna pažnja.
„Automobil.“
Oduzelo im je samo sekundu da shvate da je vozilo prilazilo prilazu Forbesovih.Bonniena usta i oči su bile krugovi i izgledala je paralizovano,zakovano za krevet.
„Hajde!Idemo,“ rekla je Elena trgajući dnevnik od nje. „Isključi lampe i izlazi kroz zadnja vrata.“

Već su se kretale,Meredith je vukla Bonnie prema napred.Elena je pravila baldahine na Carolineinom krevetu.Sa drugom rukom je gurnula dnevnik gde ga je i našla.
Pogledala je prema sobi kada je odlazila,nije bilo vremena za popravljanje ičega više.Kada se kretala polako i tiho prema stepenicama,čula je ključ u prednjim vratima.
Ono što je pratilo bila je smrtonosna igra.Elena je znala da je neće goniti.Okrenula se nazad odakle je i došla kada su se u hodniku začuli glasovi.Skliznula je kroz zadnja vrata niz hodnik,a izgledalo je da je oni prate.Kretali su se kroz veliku sobu.Okrenula se prema kupatilu,a onda je videla svetla ispod zatvorenih vrata,kako odsecaju njen beg.
Bila je zarobljena.U svakom trenutku Carolineini roditelji bi mogli ući.Videla je prozor koji je vodio na balkon i napravila je odluku u istom trenutku.
Napolje je zrak bio hladan,a njeno disanje se pokazivalo u magli.Žuta svetlost je obasjala sobu iza nje,a ona se pomakla još levlje.A onda zvuk koji je čekala sa neverovanjem:škljoc kvake,praćen sa duvanjem zavesa i onda se balkonski prozor otvorio.
Pogledala je oko sebe frantično.Bilo je veoma visoko da bi skočila i nije bilo ničega za što bi se zgrabila da bi mogla sići.Jedina opcija koja je ostala je bio krov,ali nije bilo ničega uz šta bi se mogla popeti.Ali i dalje,neki instinkt je naterao da pokuša,i onda se našla držeći za ručku iznad kada se senka pojavila na zavesama.Ruka ih je odvojila i kada se figura počela pojavljivati Elena je osetila kako je nešto povlači za ruku prema gore.Automatski se popela podržavajući se prstima i osetila krov.Pokušavajući da smiri dah,pogledala je zahvalno u njenog spasioca – i onda se smrzla.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum