Uvod

“Aaaaaahhhh...” Cuo sam prodoran bolni krik sa svoje desne strane. Dozvolio sam sebi sekund da se izmaknem i izbegnem napad, kako bih pogledao o cemu se radi. I moj protivnik je to uradio. Nije napadao samo je gledao zgrozeno ka osobi koja je urlikala u agoniji i bolovima. Okrenuo sam se i pogledao nju... Odisala je snagom i moci. Njen osmeh kao kod deteta koje se igra sa igrackama, dok je jednom rukom zabadala drveni kolac u vampira pod njom, a drugom polako kidala delice sa njega. Hranila se njegovim bolom i ocajem, njen osmeh pobednicki...
“Sta je ona?” Pitanje je postavio uzdrhtao glas pored mene isto tako zgrozen scenom. Tada me je pogledala i mogao sam da vidim da je sve ljudsko u njoj nestalo. Crnilo njenih ociju i moc koja je bila gotovo opipljiva u sobi, bilo je vise nego dovoljno da bilo ko shvati da ona nema kontrolu i da joj se treba skloniti sa puta. Pogledao sam u Alarica. Odgovor je bio kratak i jasan, ali mocan i zastrasujuc, poput ovog prelepog demona...


--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Moja FF o TVD... Ubacicu neke nove likove i neke novu rasu. =) Glavni lik pored Elena, Stefana i Damona je i Ramona Angelus Ohanzee Petrova(ima razloga zbog tolikog imena). Trudicu se da nicega ne fali u FF ni horora ni akcije ni ljubavi... =) Iskreno se nadam da ce vam se svideti =)))
Komentarisete da li vam se svidja i sta vam se ne svidja xD U svakom slucaju hvala vam na izdvojenom vremenu =333

like pocetak

jedva cekam nastavak (:

Elena je stigla kuci, bilo je mracno i prazno... Nije po prirodi morbidna i pesimista, ali stvari koje se desavaju u njenoj okolini zadnjih dana jednostavno su je naterale da razmislja na taj nacin.
“Jenna?” Upitala je glasno upalivsi svetlo u hodniku. “Jeremy?” Srce joj je kucalo ubrzano dok je ulazila u dnevni boravak. Nije bilo nikoga. Krenula je gore brzo prelazivsi stepeniste. Uletela je u Jeremyevu sobu zadihana, bila je prazna. Sve joj je postalno nekako hladno i usamljeno. Sisla je dole po telefon, mora da pozove Stefana. Taman kada je uzela telefon zaculo se lupanje. Polako na prstima je otisla do vrata i provirila, bila je to Jenna. Odahnula je sa olaksanjem i otkljucala. “Jenna ti si.”
“Ko drugi! Zavrnula si kljuc nisam mogla da udjem.”
“Gde je Jeremy?” Upitala je, sada smesna sama sebi zbog nepotrebne panike.
“Sad ce doci... Sa jos nekim..” Osmehnula se i otisla u kuhinju.
“Sa jos kim?” Elena je podigla obrve zbunjena.
“Videces...” Otisla je gore u sobu i obukla pidzamu. Bila je premorena, cela ova stvar sa Bonnie, njenom bakom i Ketherine je umorila. Ne zna na sta je sve Damon spreman sada kada zna da Ketherine nije tamo. Legla je i zazmurila. Kako se sve ovoliko zakomplikovalo? Kako sam se uplela u sve ovo? Uzdahnula je duboko upustivsi se u dalji tok misli o tome sta se danas desilo. Ucinilo joj se da cuje neku skripu, pa je otvorila oci, ali onda se sve smracilo i osetila je da je neko zgrabio. Prodoran vrisak joj se oteo, ta osoba je odmah pomerila jastuk zbunjena. Tada je propoznala svoju mladju sestru od tetke kako je zbunejno gleda.
“Elena? Nisi valjda pomislila da bi neko mogao da dodje i da te ubije stvarno?”
“Ne samo...” Nisi ni svesna koliko sam bas to mislila. “Uhhh...”
“Mnogo si mi nedostajala.” Rekla je i osmeh joj se rasirio preko lica. Njene krupne tamne oci gledale sa sjajem, a obrazi kao i uvek crveni. Lice joj je bilo nekako ispunjeno decijom iskrenoscu i srecom. Nesvescu koliko je zao svet oko nje. Uvek kada bi se reklo nesto protiv nekoga ona bi se pobunila i rekla kako niko nije zao, samo pati i ne zna da pokaze to drugacije. Nije zelela da prihvati da je neko zao.
“I ti meni Angie.” Odgovorila je zagrlivsi je, Angie je uzvratila svojim kostolomnim zagrljajem, obuzdavanje emocija i nije njena laksa strana, bar ne prema porodici. “U.. Redu.. Je...”
“Izvini.” Kostolomni stisak je olaksao kao odgovor na Elenino mrmljanje.. I dalje se smejala, sela je pored nje.
“U redu je... Samo.. Otkud ti?” Upitala je trljajuci svoj umalo polomljen vrat od strane svoje srecne sestrice. “Gde su tetka i teca?” Anigelusine zenice su se rasirile, ali faca se nije menjala.
“Kuci su...” Rekla je, a zatim pogledala u mesec. “Ja... Pa.. Dosla sam da zivim ovde kod tebe... Ako nije problem, Jenna je rekla da moze i...” Govorila je sve tise i tise, a delovala je sve udaljenije, izgubljena u svojim mislima,...
“Ne smetas! Samo.. Da li se desilo nesto?” Pogledala je u oci i opet se osmehnula.
“Naravno da nije. Samo moram malo da se odvojim od roditelja, a i da sredim svoj jezik.”
“Da.” Opet joj je osmeh bio preko celog lica, delovao je iskreno, ali onih par trenutaka njene zamisljenosti dovoljno je Eleni da zna da nije sve u redu. “Tvoj akcenat je potpuno isti kao moj... Angelus, ako ista nije u redu, reci mi.” Osmehnula se toplo.
“Nemoj da brines, sta kod mene moze da bude lose? Sve je u redu, ozbiljno.” Gledala je direktno u oci, jednostavno ubijajuci bilo koju sumnju. Zracila je pozitivno i osmehnula se, a zatim je lagano zagrlila Elenu. “Kako si ti?”
“Prilicno dobro...” Rekla je.
“Ima li nesto novo? Kako je Matt?” Angelus je obozavala Matta uvek je bio tu za Elenu i iskreno bilo joj je krivo kad je cula da su raskinuli. Elena je uzdahnula.
“Dobro je.”
“On je jako dobar i voli te mogu da se kladim.”
“Ali ja volim drugog. Mi smo samo prijatelji.” Rekla je Elena. Sjaj je presao preko Angelusinih ociju, osmehnula se vragolasto.
“Ko!?” Pogledala je zatim svojom najandjeoskijom facom. Elena se osmehnula.
“Upoznaces ga.” Ali nadam se da ces izbeci upoznavanje negovog brata. Brinula je, sada kada Ketherine nije u prvom planu, on bi mogao da je povredi.
“Uuuh.. Jedva cekam da idemo sutra u skolu! Ovo ce biti interesantno.” Osmehnula se, a zatim poljubivsi Elenu za laku noc izasla iz sobe. Elena je ostala sama u sobi.
Elena P.O.V.
Angelus... Angelus... Sta se desava sa tobom? Kako i tebe da lazem sada? Nisi svesna gde se nalazis... Misli su mi isle kroz glavu u jednom te istom smeru. O cemu je ona bila zamisljena? I kako da je uvedem u moj svet, a da ona ostane nepovredjena? U svom tom roju misli i ne secam se kada sam zaspala...

“DUM!” Trgla sam se iz sna, cula sam buku i jauke. Srce mi je zalupalo velikom brzinom, izasla sam iz sobe i videla Angelus kako lezi na dnu stepenista. To nije bilo ono sto me je najvise zabrinulo, krvav vrat mi je odvukao paznju. Pogledala me je zbunjeno sa rukom na svom vratu, zatim je pogledala u svoju krvavu ruku...

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Fala =DDD
Evo prvog chaptera, ovo je tek pocetak, Angelus je tek stigla. Ubacicu ovako poneki chapter bez akcije i toga, cisto da biste znali kako je doslo do cega. =) Od sad cu pisati iz uglova likova tako da bude lakse doziveti pricu.

ma supp je,
i ja sam pocela pisati prije par dana FF o TVD-u
trebam postaviti (:

Oci su joj bile rasirene u strahu dok je gledala u mene. Prodrmala sam je blago.
“Sta se desilo? Ko ti je ovo uradio?”
“Bas sam trapava.” Rekla je zagledavsi se u stepeniste. Nakrivila je glavu. “Sama sam to uradila, pala sam sa stepenista.” Rekla je, a zatim pogledavsi me brzo u oci otisla u kupatilo. Ostala sam skamenjena na mestu. Prva stvar koja mi je pala na pamet bio je – Damon. Ko drugi? Niko nije pozvan, Stefan ne bi to nikada uradio. Zadrhtala sam gledajuci u pravcu vrata. Jedina logicna stvar na mom umu bila je ta da je Damon ujeo i kompelovao tako da misli da je sama pala sa stepenista. Izasla je iz kupatila protezuci se.
“Angelus da li si dobro?”
“Da.. Pozuri Elena zakasnicemo.” Rekla je, od njene crne kovrdzave kose nisam uspela da vidim njen vrat. Usla sam u kupatilo, nigde nije bilo tragova krvi, sve je oprala. Otisla sam gore da se presvucem. I dalje ne mogu da verujem, kako je mogao to da joj uradi? Zasto njoj? “Ides li Elena?” Cula sam povik i uzevsi ranac sisla sam dole do nje. Imala je kacigu na glavi i jednu je drzala pod rukom. Zaustavila sam se gledajuci. “Ides li?”
“Ti vozis?”
“Dap, ajde, ne volim da kasnim prvi dan.”
“Kako ti je vrat?” Nakrivila je glavu na jednu, pa na drugu stranu.
“Savrseno, ma to je samo ogrebotina... Lenjir je bio polomljen i kako sam pala, na njega sam se posekla. Nista ozbiljno, ni duboko.” Rekla je ne uverivsi me. Krenula sam za njom izasli smo i ispred je bio ogroman crni motor. “Honda DN-01.” Osmehnula se na moj izraz lica, sela je i upalila ga.
“Ovo je tvoje?” Upitala sam zapanjeno stavljajuci kacigu.
“Kako mislis da sam stigla?” Moja reakcija joj je bila smesna, sela sam iza nje.
“Imas li ti dozvolu da vozis ovo?” Motor je jos jace zarezao.
“To me jos niko nije pitao, tako da nisam o tome razmisljala.” Krenule smo. Ona definitivno ima visak adrenalina, jurila je mimoilazeci automobile i prolazeci izmedju njih. Zagrlila sam je jos jace, pokusavala sam da kroz kosu vidim kakav ima oziljak. U tom trenu okrenula je glavu levo ka nekome ko joj je viknuo i uspela sam da vidim samo da ima flaster! Pokusava da sakrije ranu. Ugrizla sam se za usnu razmisljajuci.. Moram da pricam sa Stefanom.
Stefan P.O.V.
Nalazio sam se ispred skole cekajuci Elenu,... Rekla je da danas dolazi sa sestrom. Nisam znao da ima sestru,... Pazljivo sam osluskivao zvukove kako bih je cuo kada naidje.
“Ramona! Hoces da poginem!?” Cuo sam Elenin usklik. Okrenuo sam se i brzo zaputio ka parkingu. Elena je skinula kacigu i dala je devojci pored sa ociglednom namerom da je vise ne stavi na glavu. “Kuci idem peske.” Devojka se nasmejala Eleni, taj osmeh me je zbunio. Osetio sam nesto cudno slusajuci je dok se smeje, osetio sam neki nalet zadovoljstva. Osmehnuo sam se posmatrajuci njen osmeh. Imao sam utisak kao da sam ga slusao godinama, bio mi je poznat i topao. “Stefane!” Elena je uzviknula kad me je videla, prisao sam joj i zagrlio je poljubivsi je. Bila je topla i puna ljubavi, nezna i krhka. Moja.
“Zdravo Stefane.” Prekinuo nas je glas njene sestre koja je ocekivala da zapocne razgovor.
“Zdravo...?” Upitno sam je pogledao.
“Ramona.” Osmehnula se. “Drago mi je sto smo se upoznali.” Gledala me je u oci sa cudnim sjajem, njen pogled prijateljski kao da se dugo znamo.
“I meni.” Rekao sam osmehnuvsi se.
“Elena, odoh da uzmem raspored za sebe.” Rekla je a zatim se okrenula i otisla. posmatrao sam dok je odlazila, delovala je kao druga osoba. Gazila je ponosno i kao da poseduje celu skolu. Njen hod nije dovodio u sumnju njeno vodjstvo. Pogledao sam u Elenu, gledala je zabrinuto za njom, zatim je pogledala u mene.
“Stefane...” Promrmljala je. Pomazio sam joj obraz u ocima sam joj video zabrinutost.
“Da?” Pogledala je ka Ramoni, a potom opet mene u oci.
“Mislim da je... Damon napao Angie...” Ujela se za usnu.
“Koga?” Nabrao sam celo, zbunjen.
“Ramonu, to joj je drugo ime.” Rekla je.
“Sta se desilo?” Zamislila se i ispricala mi o ‘padu i posekotini na lenjir’.
“...nisam uspela da joj vidim ranu. Ali mislim da jeste... Znam da je povredjen da sada vise ne mari ni za sta sta radi ali.. Ne zelim da je uvedem u moj svet!”
“Provericu da li je ujed od vampira, ako jeste. Moracu da nadjem nacin da obuzdam Damona.” Rekao sam zagrlivsi je u poljubivsi joj teme. Na velikom odmoru primetio sam da je Ramona otisla u zenski WC, krenuo sam za njom polako i tiho. Usao sam neprimetno, stajala je ispred ogledala i gledala u svoj vrat. Masirala je mesto gde je predpostavljam rana, a zatim je sklonila ruku. Na vratu nije bilo nicega uzdahnula je i umila se. Uzela je novi flaster i zalepila na isto mesto. Gledala je u svoj odraz u ogledalu. Nje to bio tipican devojacki pogled koji hoce da proveri da li je sminka tu i da li je sve u redu. Bio je to tuzan ozbiljan pogled. Zamisljen izgubljen. Tuzan osmeh joj je presao preko lica, a zatim je zguzvala stari flaster i bacila u kantu. Prosla je rukom kroz kosu kako bi je napravila jos bujnijom i krupnijom nego sto je do sad bila, nabacila je osmeh koji bi zavarao svakoga i oci su joj poprimile neki sjaj.. Izgledala je srecno, uzela je ranac i namignuvsi sebi u ogledalu posla napolje. Primetio sam da joj je ispao mali papiric iz dzepa. Kada je otisla prisao sam i pokupio papiric. Otvorio sam ga i zatekao poruku namenjenu... Meni?

Ovo je zenski WC, Stefane.

aaaaaaaaaaaaaa

hocu jos ^^

aham

dobri opisi, cak mi se i Stefan svida

Ramona mi se def svida, i bas se pitam da li je zaista pala, ili je to bio neki vampir ^^

Zguzvao sam papir u ruci gledajuci ka vratima koja su se malopre zatvorila. Kako je znala da sam tu? Da cu je pratiti? Kada je napisala poruku? Pitanja su mi se rojila u glavi, bilo je necega cudnog u vezi Ramone. Zasto bi inace stavljala flaster ako nema rane? Izasao sam iz WC-a, ona je stajala pored ucionice istorije i osmehivala se. Nabrao sam celo zbunjen njenim osmehom. Jos jedan osmeh joj je preleteo licem, a zatim se okrenula i otisla u suprotnom pravcu. Pogledao sam opet u papiric. Poruka je bila kratka i jasna, ali i dalje me je bunilo kako je znala da cu je pratiti? Elena joj nije rekla, ali nije mogla da cuje, bila je na drugom kraju. Ili je mogla? Mali glasic se pobunio u mojoj glavi. Naravno da nije, ona je samo covek. Rekao sam samom sebi i protresao glavom, otisao sam da pronadjem Elenu.
Elena P.O.V.
Stajala sam nervozno na prakingu ocekujuci. I dalje mi je u glavi bila scena Angie na dnu stepenista sa krvavim vratom. Nadam se da je Stefan uspeo da vidi ranu.
“Elena.” Okrenula sam se, Stefan je stajao iza mene. Stavila sam ruku na grudni kos, dok mi je srce ubrzano lupalo. “Izvini.”
“Vec bih trebalo da se naviknem na ovo.” Rekla sam. “Jesi li video ranu?” Klimnuo je glavom, imao je izraz lica kao da ga nesto muci. “I? Je li...”
“Nema nicega.” Rekao je kratko. Ovo me je zbunilo.
“Kako mislis? Ali videla sam.. Vrat joj je bio krvav i..” Uzdahnuo je.
“Ukoliko joj je vrat bio krvav, kako kazes, a ona nema oziljka. Postoji mogucnost da je u njenom sistemu vampirska krv.” Pogledao me je, oci su mi se rasirile.
“Znaci jeste bio vampir?” Upitala sam zadrhtavsi, mogla je da bude ubijena...
“Jednostavno ne vidim drugi nacin...” Rekao je.
“Da li je to neko pobegao sa casa?” Cula sam glas koji mi je trenutno bio poslednji koji sam zelela da cujem. Okrenula sam se i videla Damona kako se osmehuje njegovim arogantnim osmehom.
“Nemamo francuski.” Rekla sam pogledavsi ga hladno u oci.
“Mirisem dozu neprijateljstva i hadnoce?” Upitao je pogledavsi me kroz trepavice, podignutih obrva.
“Kako se usudjujes da se pojavis uopste?” Upitala sam besna. “Zasto?” Izgledao je zbunjeno.
“Dosao sam da obidjem brata. Treba mi dozvola?”
“Znas o cemu pricam.” Rekla sam. “Zasto si jutros dolazio kod mene, zasto si...”
“Ooops Elena!” Stavio mi je prst na usta. “Ne bismo da Stefan sazna nasu malu tajnu, zar ne? Mogao bi da postane ljubomoran, a mi to ne zelimo.”
“Damone ovo je ozbiljno, zasto si joj ujeo sestru?” Stefan ga je pogledao ozbiljan.
“Sestru?” Nakrivio je glavu. “Nisam znao da imas sestru. Kod tebe nisam bio jutros, niti napao tvoju sestru. Ne brini, nisam toliki psiho.” Na brzinu je podigao pa spustio obrve izazivajuci pogledom. “Ja je ne bih napao, sigurno. Ja bih se.. Provodio... Jos ako je lepa kao ti..” PLJAS! Lupila sam mu samar. Otvorio je sirom oci i pogledao me iznenadjeno. Promrdao je vilicu, a zatim se uozbiljio. “Elena, ne znam sta si zamislila. Ja kod tebe nisam dolazio, niti sam ti napao sestru. Ako mislis da nisam dovoljno isprovociran, gresis. Nisu mi potrebne tvoje gluposti sada.” Sevao je ocima, bio je besan. Suzila sam oci gledajuci ga. “Ahh... A taman sam mislio da ti donesem morsko prase za uzinu, brate, ali tvoja devojka je to upropastila.” Kada bi pogled mogao da ubije... “Predpostavljam da cu onda morati sam sebi da nadjem nesto za jelo. Ovde toliko vratova prosto vristi ‘Ujedi me!’, sada me izvinite, moram da jedem.” Okrenuo je ledja i krenuo ka skoli.
“Stefane on...” Stefan je gledao za njim.
“Nije to uradio.” Promrmljao je Stefan ozbiljan. “On voli da iznenadjuje, ali znam ga. Proveo sam sa njim vek i po Elena. On nije napao tvoju sestru.” Pogledala sam za Damonom.
“Ali ko je onda? I gde je rana?”
Damon P.O.V.
Slusao sam njihov razgovor. Pomalo me je zainteresovalo. Ko bi treci mogao da je napadne? Jer ja nisam, a Stefan sumnjam da je pojeo ista vece od vevericu u zadnjih vek i nesto. Procistio sam grlo i skrenuo na desno kada se neko zabio u mene i pao sa strane. Zbunjeno sam pogledao dole. Devojka duge crne kovrdzave kose gledala je svojim krupnim ocima ka meni.
“I... Izvini.” Promrmljala je, pruzio sam joj ruku da ustane, bila je lepa. Osmehnuo sam se.
“Damon.” Osmehnula se i nakrivivsi blago glavu, sa sjajem u ocima rekla:




--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Drago mi je =DDD Fala...
Uhh tajnu necu odati u ovom chapteru =)))

aaaaaaaaaaaaj

Damona jos vise volim, perfect kao i uvijek cak i u fanfikcijama :p ^^

bas me zanima sta je bilo s Ramone i koja je tajna

Ustala je i otresla stvari sa sebe, zatim me pogledala blago pocrvenevsi. Osmehnula se pogledavsi ka podu, a onda me je pogledala direktno u oci. Bilo je nesto u njoj... Podsecala je na nesto. Svideo mi se njen osmeh. Pogledala je u mene, pa u skolu, pa opet u mene...
“Imas cas?” Upitao sam, klimnula je glavom. “Steta... A ako ne bi otisla???” Osmehnula se sa sjajem u ocima. Sklopila je oci i koncentrisala se na nesto, pomerala je usne bezzvucno, stavila je ruke na slepoocnice. Posle mozda pola minuta otvorila je oci i nasmejala se glasno.
“I vise sam nego spremna da idemo...”
“Da li si dobro?” Zbunila me je malo.
“Ma naravno samo... Glava me je zabolela, nos mi je osetljiv na... Majonez.” Onjusio sam vazduh, stvarno se osecao majonez. Ima prilicno osetljiv nos, jer miris uopste nije bio narocito jak.
“Ramona!?” Uzviknula je Elena, okrenuo sam se i pogledao zbunjeno, bila je besna.
“Elena?” Upitao sam pogledavsi u Ramonu zbunjeno.
“Ovo je moja sestra.” Rekla je predstavivsi Elenu.
“Zna on ko sam ja.” Elena je bila besna. “Znala sam, uvek lazes...” Elena me je napala.
“Elena. Preterujes.” Prosiktao sam, sada vec besan. “Sada sam sreo Ramonu.”
“Ramona...” Skinula je lancic i dala joj ga. “Kada si srela Damona?”
“Pre par minuta, sudarili smo se.” Rekla je.
“Cuvaj taj lancic.” Pogledao sam u Ramonu, koja je skinula lancic.
“Lep je, ali ne mogu da ga prihvatim.” Vratila joj je lancic. Nesvesna koliko je sada laka meta.
“Slusaj me, moras da taj lancic cuvas, ozbiljno je.”
“Inace cu te ja ubiti, to mi je plan od kad znam za tebe.” Promrmljao sam, nasmejala se.
“Dodji ovamo.” Povukla je par koraka dalje od mene i promrmljala. “Nemoj da ga vidjas vise, opasan je Angie. Molim te kloni ga se. Ne mogu sada sve da ti ispricam.” Ramona mi je uputila pogled, a zatim pregrizavsi usne, pogledala zabrinuto u Elenu nazad.
“Predpostavljam da bih trebalo da te poslusam.” Rekla je tiho. Elena je klimnula glavom, prostreljala me je pogledom, a zatim uhvativsi Ramonu otisla u suprotnom pravcu. Ukoliko ja ne otkinem glavu toj devojci niko nece. Elena je stvarno ponekad umela da pokvari dozivljaj. Presao sam pogledom besno preko dece okolo. Primetio sam jednu devojku i prisao joj. Laka meta... Nije mi mnogo trebalo da je odvedem u cosak i zarijem svoje ocnjake u njen vrat. Pio sam krv, snazno drzeci njenu glavu dok je pokusavala da se otme, napinjanje i borba njenog tela nije mogla da se poredi sa mojom snagom, koja je jacala svakim gutljajem. A onda me je neko otrgao od nje. Okrenuo sam se... Stefan.
“Ima li razloga zasto me prekidas u sred jela?” Rasirio sam oci i dalje besan. Oteo mi je devojku iz ruku, gledao je njen vrat. “Privlaci, zar ne? Ukusna je.” Rekao sam, pokusavajuci da ga izazovem da konacno predje ponovo na ljude. Devojka je jecala. Sklonio je u stranu.
“Zasto ovo radis?” Upitao je ozbiljan.
“Da neces i ti da me napadas, kako sam bio kod Elene?” Upitao sam. “E pa nisam, zao mi je.”
“Znam da nisi bio.” Rekao je ozbiljan.
“Pa onda to objasni svojoj dragoj devojci koja mi svakim momentom daje razlog vise da joj otkinem glavu. Taman nadjem nekog primamljivog za jelo... Ispostavi se njena sestra.”
“Da li si primetio nesto neobicno kod nje?” Razmislio sam.
“Ima dobro d-“
“Ozbiljan sam.” Prekinuo me je. Prevrnuo sam ocima.
“Ne.” Osetio sam na trenutak hladnocu i promenu vazduha. Kada je proslo pogledao sam ka Stefanu, koji je bio podjednako zbunjen. “Devojka..?” Falila je. Okrenuo sam se levo-desno. Nije je bilo.
“Kada?” Upitao je Stefan.
“Ocigledno dok si ti razmisljao o Eleninoj sestri. Nije ti dovoljna jedna sestra?” Spustio je pogled. Setio se Katherine, to ga je bolelo znao sam. Nije je prevazisao. Prosao sam pored njega i krenuo gradom. Polako je padao mrak, prosao sam kroz parking, kada sam cuo kikot. Okrenuo sam se i kikot je prestao. Nastavio sam napred i opet se neko zakikotao. Kretao sam se u pravcu zvuka, dolazio je od osobe sa crnog motora. Okrenuo se, ili tacnije okrenula se.
“Cekala sam te.” Bila je to Ramona. Osmehnula se i prisla mi. “Danas mi je Elena rekla da te mimoidjem, da se sklonim...” Tiho je govorila setajuci oko mene lagano i gipko. “Ali to me je jos vise zainteresovalo... Znas zabranjeno je uvek sladje, interesantnije.” Osmehnula se. Uhvatila me je za ruku i povukla. Svidja mi se kako razmislja, zabranjeno i jeste interesantnije. “Idemo...”
“Kuda?” Upitao sam, kada je sela za motor. Seo sam iza nje obgrlivsi je.
“Samo reci.” Kada je vec zabranjeno interesantnije...
“Kreni!” Rekao sam joj i usput joj objasnjavao kuda da ide. Sa obzirom na razdaljinu stigli smo veoma brzo.
“Woah.. Prelepo.” Rekla je, gledajuci u imanje Salvatorea.
“Neces valjda da stojis napolju, ajde udji.” Rekao sam, krenula je za mnom. Usli smo unutra, odveo sam je u dnevni boravak. Nasuo sam viski oboma i dosao do nje. Sedela je ispred kamina na podu. Seo sam pored nje. “Koliko ostajes kod Elene?”
“Doselila sam se... Zasto te ne voli?”
“Istorija...” Rekao sam. Rukom sam joj presao preko obraza, nalet krvi sjurio se u njeno lice i naglo je pocrvenela. Pomazio sam joj obraz polako. “Ona nije interesantna tema... Dok ti... Cinis mi se mnogo interesantnijom temom.” Rekao sam, bila je laka meta, tu pored mene, bez ikakve odbrane. “Lepa si.” Rekao sam priblizivsi joj se jos blize, pogledala me je svojim krupnim crnim ocima i osmehnula se postidjeno. “Znas... Nekad se desi da te optuze za pogresne stvari...” Poceo sam. “I to ume da iziritira, ti objasnis.. Oni ne slusaju. Pa kad su vec toliko zapeli zasto im ne bi ucinio uslugu i uradio to za sta te vec toliko optuzuju?” Klimnula je glavom, cini mi se nesvesna o cemu pricam. “Znas, svidja mi se tvoj nacin misljenja, ali vidis...” Primakao sam svoje lice njenom i rukom joj pomazio vrat. “Uvek treba slusati starije.” Brze nego sto ljudsko oko moze da vidi uhvatio sam je uza sebe i zario ocnjake u njen vrat.

hocu jos -.- ^^

zaista mi se svida (a vjeruj mi mrzim one predjetinjaste price )