You are not connected. Please login or register

Osmo Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Osmo Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 2:29 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Osmo Poglavlje



„Da li znaš šta je čudno u onome što je Vickie uradila u školi?Mislim pored svih očiglednih stvari,“ Bonnie je rekla lomeći čokoladu.
„Šta?“ Elena je pitala.
„Pa,način na koji je sve završilo,mislim u potkošulji.Izgledala je isto onako kako smo je našli na ulici,samo što je tada bila izgrebana.“
„Mačije ogrebotine,tada smo mislili,“ rekla je Meredith kada je odgrizla komad kolača.Izgledala je kao da je bila u onim njenim mirnim,misaonim raspoloženjima;sada je gledala Elenu izbliza. „Ali to mi sada ne izgleda kao dobro objašnjenje.“
Elena je gledala u nju. „Možda je pala u neko trnje,“ rekla je. „A sada devojke,ako ste završile sa jelom,da vidimo onu prvu poruku?“
Ostavile su svoje tanjire u sudoper i popele se uz stepenice u Eleninu sobu.Elena je osetila kako rumeni kada su dve devojke pročitale poruku.Bonnie i Meredith su bile njene najbolje prijateljice,možda i jedine prijateljice u tom trenutku.Čitala im je pasuse iz svog dnevnika i pre.Ali ovo je bilo drugačije.To joj je bilo najveće poniženje. „Pa?“ rekla je Elena Meredith.
„Osoba koja je ovo napisala je visoka pet stopala i jedanaest inči,hoda lakim korakom i nosi lažne brkove,“ Meredith je rekla podrugljivo. „Izvini,“ dodala je kada je videla Elenin izraz. „Nije smešno.Ustvari,nema ničega u ovome,zar ne?Rukopis izgleda kao muški,ali papir izgleda malo ženskasto.“
„I cela stvar ima ženskast dodir,“ dodala je Bonnie. „Pa,zar ne?“ dodala je u odbranu. „Citiranje tvog dnevnika je sorta ženskog razmišljanja.Briga muškarce za dnevnike.“
„Ti samo ne želiš da to bude Damon,“ rekla je Meredith. „Mislim da trebaš više da budeš zabrinuta što je on psiho-ubica,a ne kradljivac dnevnika.“

„Ne znam;ubice su romantični.Zamisli sebe kako umireš sa njegovim rukama oko tvog grla.On uzima život od tebe,a poslednja stvar koju vidiš je njegovo lice.“ Stavljajući ruke oko svog grla Bonnie se bacila na krevet. „Može me imati kada god hoće,“ rekla je,očiju još zatvorenih.
Elena umalo nije rekla: „Zar ne razumeš da je ovo ozbiljno?“ ali umesto toga je rekla: „O,Bože,“ i dotrčala do prozora.Dan je bio pri kraju i prozor je bio otvoren.Napolju,na grani breze je bila vrana.
Elena je zalupila prozor tako jako da se staklo potreslo.Vrana je gledala u nju očima sjajnim poput obsidijana.Duge su svetlucale na njenom perju.
„Zašto si to rekla?“ rekla je,okrećući se prema Bonnie.
„Hej,pa nema nikoga tamo,“ rekla je Meredith lagano. „Osim ako ne računaš ptice.“
Elena se okrenula od njih.Drvo je bilo prazno.
„Izvini,“ rekla je Bonnie niskim glasom posle trenutak. „Samo,sve ne deluje stvarno ponekad,čak i smrt gospodina Tannera mi ne deluje stvarno.A Damon izgleda...pa,uzbudljivo.Ali opasno.Mogu verovati da je opasan.“
„I pored toga,on te neće udaviti,samo će ti preseći grkljan,“ Meredith je rekla. „Ili je bar to uradio Tanneru.Ali starac ispod mosta je imao otvoreno grlo,kao da je to uradila neka životinja.“ Meredith je pogledala u Elenu. „Misliš li da Damon ima životinju?“
„Ne.Ne znam.“ Odjednom se Elena osetila veoma umorno.Bila je zabrinuta za Bonnie,o posledicama onih glupih reči.

Mogu uraditi šta hoću i tebi i onima koje voliš,setila se.Šta bi Damon mogao uraditi sada?Nije ga razumela.Bio je drugačiji svaki put kada bi ga videla.U dvorani joj se smešio.Ali sledeći put mogla je se zakleti da je bio ozbiljan,citirao joj je poeziju,pokušao da je uzme sa sobom.Prošle sedmice,na hladnom groblju,bio je loš,okrutan.I ispod površine njegovih reči od sinoć,osetila je istu okrutnost.Nije mogla predvideti šta će sledeće uraditi.
Ali šta god da se desi,mora zaštiti Bonnie i Meredith od njega.Pogotovo što ih ne može upozoriti kako treba.I šta je Stefan radio?Trebala ga je sada,više nego išta.Gde je on?


Počelo je tog jutra.
„Pusti me da analiziram ovo,“ Matt je rekao naslanjajući sa no svog Forda sedana kada mu se Stefan obratio pre škole.
„Želiš da posudiš moj auto.“
„Da,“ Stefan je rekao.
„I razlog što želiš da ga posudiš je cveće.Želiš da kupiš neko cveće za Elenu.“
„Da.“
„I to cveće,to cveće koje moraš kupiti,ne raste ovde.“
„Moglo bi.Ali sezona cvetanja je gotova.A i hladnoća ih je uništila poprilično.“
„Tako da ti hoćeš da odeš dole južno – koliko južno ni ti nemaš pojma – da nađeš to cveće koje jednostavno moraš dati Eleni.“
„Ili barem biljku,“ Stefan je rekao. „Iako bi radije imao pravo cveće.“
„I zbog toga što policija i dalje drži tvoje auto,ti želiš da posudiš moje i da odeš koliko je potrebno južno da bi nabavio to cveće koje jednostavno moraš dati Eleni.“
„Shvatio sam da bi vožnja bila najmanje uočljiv način da napustim grad,“ Stefan je objasnio. „Ne želim da me policija prati.“
„Aha.I zato želiš moje auto.“
„Da.Hoćeš mi posuditi?“
„Da li ću posuditi auto dečku koji mi je ukrao devojku i sada želi da ode južno kako bi nabavio neko specijalno cveće koje ona mora da ima?Jesi ti poludio?“ Matt koji je buljio u krovove kuće preko ulice se okrenuo da pogleda u Stefana.Njegove plave oči,obično neodoljive i pravogledajuće su bile pune neverice.
Stefan je okrenuo pogled od njega.Trebao je znati.Posle svega što je Matt uradio za njega,da očekuje više bi bilo smešno.Posebno ovih dana,kada su ljudi ustuknjivali od njega i izbegavali da ga pogledaju.Da očekuje od Matta,koji je imao najviše razloga da ga odbije,da mu uradi takvu uslugu bez objašnjenja,da mu veruje na reč,stvarno je bilo bolesno.
„Ne,nisam lud,“ rekao je tiho i okrenuo se da ide.
„Nisam ni ja,“ Matt je rekao. „A morao bi biti lud kada bi okrenuo svoje auto i predao ga tebi.Dođavola,ne.Idem sa tobom.“
Kada se Stefan ponovo okrenuo prema njemu,Matt je gledao u auto umesto u njega.
„Posle svega,“ rekao je,gladeći vrh krova. „Mogao bi ogrebati farbu ili nešto slično.“


Elena je spustila slušalicu nazad na telefon.Neko je bio u pansionu jer je neko nastavljao uzimati slušalicu kada je zvonila,ali posle toga je bila samo tišina i klik prekida.Sumnjala je da je to gospođa Flowers,ali to joj nije govorilo ništa o tome gde bi Stefan mogao biti.Želela je da ode do njega.Ali bilo je mračno napolju,a Stefan je želeo da ne ide nigde po mraku,posebno nigde što je blizu groblju ili šumi.Pansion je bio blizu oboje.
„Nema odgovora?“ rekla je Meredith kada je Elena došla nazad i sela na krevet.
„Samo nastavlja da mi spušta,“ Elena je rekla.
„Da li si rekla da je bila veštica?“
„Ne,ali se rimuje sa tim,“ rekla je Elena.
„Vidi,“ rekla je Bonnie uspravljajući se. „Ako će Stefan nazvati,nazvat ćete ovde.Nema razloga da dođeš i prenoćiš kod mene.“
Bilo je razloga,iako Elena to nije mogla objasniti ni samoj sebi.Posle svega,Damon je poljubio Bonnie kod Alarica Saltzmana na žurci.Bila je Elenina krivica što je Bonnie bila u opasnosti.Nekako je osećala da ako ona bude na sceni,da će imati šanse da zaštiti Bonnie.
„Moji roditelji i Mary su kod kuće,“ Bonnie je nastavljala. „U zaključavamo sva vrata i sve prozore i sve od kako je gospodin Tanner ubijen.Ovog vikenda je tata nabavio i dodatne brave.Ne vidim šta ti možeš uraditi?“

Ni Elena nije videla.Ali nastavila je po istom.Ostavila je poruku za Stefana kod tetke Judith,rekla mu je gde je.I dalje je bilo zahladnjenja odnosa između njene tetke i nje.I nastaviće biti,Elena je pomislila,dok tetka Judith ne promeni mišljenje o njemu.
U Bonnienoj kući dobila je sobu koja je pripadala jednoj od Bonnienih sestri koje su bile na koledžu.Prva stvar koju je proverila bio je prozor.Bio je zatvoren i zaključan i nije bilo ničega po čemu se možeš penjati,poput drveta,napolju.Koliko je neprimetno mogla,proverila je i Bonnienu sobu,i sve u koje je mogla ući.Bonniena je ubila u redu.Ništa spolja nije moglo ući.Ležala je u krevetu dugo te noći,buljeći u plafon,ne mogavši da zaspi.Nastavljala se sećati Vickie kako radi striptiz u kafeteriji.Šta nije u redu sa tom devojkom?Setiće se da pita Stefana kada ga sledeći put vidi.
Misli o Stefanu su bile ugodne,čak i sa svim stvarima koje su se desile.Elena se nasmejala u tami,puštajući misli.Jednog dana će sve ovo biti gotovo i ona i Stefana mogu planirati život zajedno.Naravno,on nikada nije govorio ništa o tome,ali Elena je bila sigurna.Udaće se za Stefana,ili ni za koga.I Stefan će se oženiti njome,ili ni sa jednom.

Upad u san je bio tako nežan da je jedva osetila.Ali znala je,nekako da sanja.Kao da je mali deo nje stajao sa strane i gledao njen san poput predstave.Sedela je u dugom hodniku,koji je bio pokriven sa ogledalima sa jedne strane,a sa prozorima sa druge.Čekala je nešto.A onda je videla kretnju i Stefan je stajao iza prozora.Njegovo lice je bilo bledo,a njegove oči su bile povređene i ljute.Došla je do prozora,ali nije mogla čuti šta govori zbog stakla.U jednoj ruci je držao malu svesku sa plavim koricama i nastavljao je pokazivati i pitajući nešto.A onda je ispustio svesku i otišao.
„Stefane,ne idi!Ne ostavlja me!“ vikala je.Njeni prsti su se spustili na staklo.A onda je primetila da je bila kvaka na jednoj strani prozora i ona ga je otvorila,zovući ga.Ali on je nestao i napolju je videla samo belu maglu.Okrenula se od prozora i počela hodati niz hodnik.Njena sopstvena slika je iščezavala kako je prolazila pored ogledala.A onda je nešto u reflekcijama uhvatilo njeno oko.Oči su bile njene oči,ali ona je imala drugi pogled u njima,predatorski.Vickiene oči su izgledale tako kada se svlačila.I bilo je nečega uznemiravajućeg i gladnog i njenom osmehu.Kako je gledala,stojeći mirno,njena slika se počela okretati i okretati,kao da pleše.Strava je preplavila Elenu.Počela je da trči niz hodnik,ali sada su svi odbljesci imali sopstveni život,plesali su,kezili joj se,smejali joj se.I baš kada je pomislila da će je srce izdati od straha,dosegla je kraj hodnika i skliznula kroz otvorena vrata.

Stajala je u velikoj i prelepoj sobi.Plafon je bio ukrašen zlatom;vrata su bila obložena belim mermerom.Klasične statue su stajala pored zidova.Elena nikada nije videla ovakvu sobu,ali je znala gde je.U Renesanskoj Italiji,kada je Stefan bio živ.Pogledala je u sebe i videla da nosi haljinu kao onu koju je napravila za Noć Veštica,ledeno plavu renesansku balsku haljinu.Ali ova haljina je bila crvena i oko njenog zgloba su bili crveni kamenovi,brilijanti.Isti takvi su bili u njenoj kosi.Kada se pomerila,svila je zašuštala.
Na kraju sobe,velika vrata su se otvorila.Između njih se pojavila figura.Hodala je prema njoj i ona je videla da je to mladi čovek,obučen renesansku odoru.
Stefane!Potrčala je prema njemu,osećajući težinu haljine u svojoj ruci.Ali kada je došla bliže i zaustavila se disala je oštrim dahom.To je bio Damon.
On je nastavljao hodati prema njoj,poverljivo,lagano.Smešio se,smeškom izazova.Došao je do nje i stavio ruku na svoje srce te se naklonio.A onda je ispružio ruku prema njoj kao da se ne usuđuje da je dotakne.
„Voliš plesati?“ rekao je.Ali njegove usne se nisu pomerale.Glas je bio u njenom umu.
Strah je izumro,a ona se nasmejala.Šta joj je bilo da ga se plaši?Razumeli su jedno drugo veoma dobro.Ali umesto da ga uzme z aruku,ona se okrenula,a svila njene haljine je zašuštala za njom.Kretala se lagano prema jednoj od statua na hodniku,ne gledajući nazad da proveri da li je on prati.Znala je da hoće.Pretvarala se da je statue zanimaju,kretala se od jedne do druge čim bi on došao dovoljno blizu da uzme njenu ruku.

Ugrizala se za usnu da bi zadržala smeh.Osećala se divno,tako živo,tako lepo.Opasno?Naravno,ova igra je bila opasna.Ali ona je uvek uživala u opasnosti.Sledeći put kada joj se primakao,pogledala je u njega i okrenula se.On je posegao za njom,ali je uhvatio samo narukvicu na njenom zglobu.Pustio je brzo i onda gledajući nazad,ona je videla da ga je jedan od dragulja posekao.
Kapljica krvi na njegovom prstu bila je iste boje kao njena haljina.Njegove oči su gorele prema njoj,a usne su mu se iskrivile u osmeh kada je podigao ranjeni prst.
Ne bi se usudila,govorile su joj te oči.
O,ne bi? Elena mu je rekla svojim očima.Uzela ga je za rukui u držala je na trenutak.A onda je prinela prst svojim usnama.Posle trenutak,oslobodila ga je i pogledala u njega.
„Volim plesati,“ rekla je,i videla da kao i on,može pričati mislima.Bio je to uzbudljiv osećaj.Pomerila se do centra sobe i čekala.
Pratio je,graciozno kao zver.Njegovi prsti su bili topli i teški kada su dotakli njene.Počela je muzika,iako je zvučala dalekom.Damon je stavio ruku na njen struk i mogla je osetiti pritisak tih prstiju i tamo.Uzela je suknju i počela plesati.
Bilo je divno,kao letenje,a njeno telo je znalo svaki potez.Plesali su okolo i okolo sobe u savršenom tajmingu,zajedno.Smešio joj se,njegove crne oči su svetlucale od radosti.Osetila se tako lepo;tako puna stava i spremna uraditi sve.Nije si mogla setiti kada se poslednji put ovako zabavljala.
A onda je njegov osmeh izbledeo i njihov ples se usporio.Onda je zastala u nepomernom krugu njegovih ruku.Njegove crne oči više nisu bile pune zabave,ali su bile zaoaljene.Gledala je trezno u njega,neuplašeno.A onda po prvi put se osetila kao da stvarno sanja;osetila je vrtoglavicu i slabost.

Soba oko njih je iščezavala.Mogla je samo videti njegove oči i one su je terale da se oseća sve više i više pospano.Dopustila je svojim očima da se polu-zatvore,svojoj glavi da padne unazad.Izdahnula je.Mogla je osetiti njegov pogled,na njenim usnama,na njenom grlu.Smešila se sama sebi,a onda dopustila očima da se skroz zatvore.
Podržavao je njenu težinu,čuvao je da ne padne.Osetila je njegove usne na koži svoga vrata,kako gore kao da ima groznicu.A onda je osetila ubod.A onda je bol iščezao i ona se opustila i predala se zadovoljstvu izvlačenja krvi iz tela.
Sećala se ovog osećaja,osećaja kao da lebdi na krevetu zlatne svetlosti.Slasni osećaj je prostrujao kroz svaki deo njenog tela.Osetila se leno,kao da će joj nešto biti ako se pomeri.Nije želela da se pomeri u svakom slučaju – osećala se previše dobro.
Njegovi prsti su bili na njenoj kosi,pomerajući njenu glavu prema njemu.Njegova kosa je bila kao svila,topla i živa ispod njenih prstiju.Kada je otvorila oči videla je da je reflektovala duge na svetlosti sveće.Crvenu,plavu i ljubičastu,baš kao – baš kao perje...
A onda je sve isparilo.Odjednom je osetila bol u svom grlu,kao da joj duša izlazi.Gurala je Damona,pokušavala da ga odmakne.Vrisci su zvonili u njenim ušima.Damon se borio sa njom,ali to nije bio Damon;to je bila vrana.Ogromna krila su se borila protiv nje.
Oči su joj bile otvorene.Bila je budna i vrištala je.Balska soba je nestala i ona je bila u tamnoj spavaćoj sobi.Ali noćna mora je pratila.Čak i kada je posegla za svetlom,ponovo je došlo na nju,krila su lepetala oko njenog lica,oštri kljun je dolazio sve bliže.

Elena se izborila,štiteći jednom rukom svoje oči.I dalje je vrištala.Nije mogla pobeći,ta grozna krila su i dalje lepetala oko nje.Vrata su se otvorila,a onda je čula povike.Toplo,teško telo vrane se oborilo,a njeni vrisci su se pojačali.A onda je neko izvukao iz kreveta i ona je stajala iza Bonnienog oca.Imao je metlu i borio se sa pticom sa njom.Bonnie je stajala na vratima.Elena je potrčala u njene ruke.Bonnien otac je vikao,a onda je čula udar prozora.
„Napolju je,“ gospodin McCullough je rekao,teško dišući.
Mary i gospođa McCullough su bile u hodniku.
„Povređena si,“ gospođa McCullough je rekla Eleni iznenađena.
„U redu sam,“ Elena je rekla,brišući krv sa lica.Bila je toliko potresena da je čekala da je kolena izdaju.
„Kako je to ušlo unutra?“ rekla je Bonnie.
Gospodin McCullough je pregledavao prozor.
„Nisi ovo trebala ostaviti otvoreno,“ rekao je. „I zašto si sklonila katance?“
„Nisam,“ Elena je vikala.
„Bilo je otključano i otvoreno kada sam te čuo kako vrištiš u ušao,“ Bonnien tata je rekao. „Ne znam ko je drugi mogao otvoriti osim tebe.“
Elena je potisnula svoje proteste.Oklevajući se pomerila prema prozoru.Bio je u pravu,katanci su bili otključani.I to je samo moglo biti urađeno iznutra.
„Možda si mesečarila,“ rekla je Bonnie vodeći Elenu od prozora gde je gospodin McCullough ponovno stavljao katance.
„Bolje da te očistimo.“
Mesečarila.Odjednom se celi san stvorio pred Eleninim očima.Hodnik ogledala i balska soba i Damon.Plesanje sa Damonom.Izvukla se iz Bonnienog zagrljaja.

„Ja ću,“ rekla je čuvši svoj sopstveni glas kako se trese na ivici histerije.
„Ne – stvarno – želim.“ Pobegla je u kupatilo i stala leđima okrenuta prema zaključanim vratima,pokušavajući da diše.Poslednja stvar koju je želela bilo je da se pogleda u ogledalo.Ali konačno,polako,nagnula se preko umivaonika,pokušavajući da vidi svoj odraz,pomerajući se inč po inč dok se nije cela videla.Njena slika je buljila u nju,bleda kao duh,oči su joj izgledale preplašeno.Duboke senke su bile ispod njih i kapi krvi su bile po njenom licu.
Polako je okrenula glavu u stranu i odmaknula kosu.Gotovo da je glasno zaplakala kada je videla površinu.
Dve male ranice,sveže i otvorene na koži njenog vrata.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum