You are not connected. Please login or register

Sedmo Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Sedmo Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 2:24 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Sedmo Poglavlje


„Sledeći put,“ Stefan je tiho rekao, „Neću otići.“
Elena je znala da je to mislio i to je prestrašivalo.Ali trenutno su njene emocije bile neutralne i nije želela da se raspravlja.
„Bio je tamo,“ rekla mu je. „U kući punoj običnih ljudi kao da ima pravo da bude tamo.Nisam mislila da će se usuditi.“
„Zašto ne?“ Stefan je rekao gorko. „I ja sam bio tamo u kući punoj običnih ljudi kao da imam neko pravo da budem tamo.“
„Nisam mislila to na način na koji je zvučalo.Samo,poslednji put kada sam ga videla u javnosti je bilo onda u Kući Lovljenih kada je nosio masku i kostim,i bilo je mračno.Pre toga uvek je bilo negde u praznom prostoru,kao gimnastička ili groblje...“
Znala je čim je rekla da je zadnji deo bio pogreška.Još nije rekla Stefanu o odlaženju i nalaženju Damona pre tri dana.Stefan se skamenio.
„Na groblju?“
„Da...mislim onog dana kada smo Bonnie,Meredith i ja bile progonjene.Pretpostavljam da nas je Damon gonio.I mesto je bilo prazno,ako se nas tri ne brojimo.“
Zašto mu je lagala?Zato što joj je mali glas u njenoj glavi to govorio.Znanje šta joj je Damon rekao,šta joj je obećao,moglo je biti ono što je Stefano moglo poslati preko ruba.
Nikada mu neću moći reći,shvatila je.Ni o tom putu ni o bilo čemu šta Damon uradi u budućnosti.Ako se suoči sa Damonom,umire.
A onda,neće nikada znati,obećala je sebi.Bez obzira šta morala ja uraditi,paziću da se ne suoče radi mene.Bez obzira na sve.
Na trenutak je sličnost smrzla.

Prije pet stotina godina Katherine je probala da ih spasi od bitke i uspela je samo da ih spoji u smrtonosnu bornu.Ali ona neće napraviti istu grešku,Elena je rekla sama sebi.Katherineini metodi su bili glupi i dečiji.Ko bi drugi osim glupog deteta ubio sebe u nadi da će dva rivala za njenu ruku postati prijatelji?To je bila gora greška nego upuštanje u aferu sa obojicom.I zbog toga,Stefan i Damon su se pretvorili u smrtne neprijatelje.I šta je gore;Stefan je živeo sa krivicom od tada – krivio je sebe za Katherineinu glupost i slabost.
Posežući za drugom temom,pitala je: „Misliš da ga je neko pozvao tamo?“
„Očito,čim je bio tamo.“
„Onda je istina o – o osobama poput tebe.Moraš biti pozvan.Ali Damon je ušao u dvoranu bez poziva.“
„To je zbog toga što dvorana nije mesto za život.To je jedan kriterij.Nije važno da li je kuća,stan ili apartman.Ako ljudi žive,jedu i spavaju tu,onda moramo biti pozvani.“
„Ali ja tebe nisam pozvala u svoju kuću.“
„Jesi.One prve noći,kada sam te dovezao kući,gurnula si vrata i kumnula mi.Ne mora to biti verbalan poziv.Dovoljno je ako je namera prisutna.I osoba koja te poziva ne mora biti neko ko živi u kući.Bilo koji čovek je dovoljan.“

Elena je promislila. „Šta je sa brodom,kao kućom?“
„Ista stvar.Iako tekuća voda može biti barijera sama po sebi.Za neke od nas skoro je nemoguće da pređemo.“
Elena je imala iznenadnu viziju sebe,Meredith i Bonnie kako trče preko Wickery mosta.Zato što je nekako ona znala da ako odu na drugu stranu mosta da će biti sigurni.
„A znači zbog toga,“ prošaptala je.Još nije mogla objasniti kako je znala.Kao da je znanje bilo usađeno u njen um.A onda je shvatila još nešto.
„Ti si išao sa mnom preko mosta.Ti možeš preći tekuću vodu.“
„To je zbog toga što sa slab.“ To je bilo rečeno ravno,bez emocija. „To je ironično,ali što su jače tvoje Moći više imaš određenih limita.Što više pripadaš tami više tamnih pravila važe za tebe.“
„Koja još pravila postoje?“ pitala je Elena.Počela je nazirati plan.Ili barem nadu za plan.
Stefan je pogledao u nju. „Da,“ rekao je. „Mislim da je vreme da znaš.Što više znaš o Damonu više imaš šansi da se zaštitiš.“
Da se zaštitim?Možda je Stefan znao više nego što je ona mislila.Ali kada je on okrenuo auto i parkirao,ona je samo rekla: „U redu.Da li trebam staviti beli luk oko vrata?“
Nasmejao se. „Samo ako želiš biti nepopularna.Ali postoje određene biljke koje ti mogu pomoći.Kao himela.Ta biljka treba da te štiti,i može ostavljati tvoje misli čistim čak iako neko koristi moći protiv tebe.Ljudi su je nekada nosili oko vrata.Bonnie bi je obožavala;bila je preodređena Druidima.“
„Himela,“ rekla je Elena,kušajući nepoznatu reč. „Šta još?“
„Jako svetlo ili direktna sunčeva svetlost,može biti veoma bolna.Primetićeš da se vreme menja.“

„Primetila sam,“ rekla je Elena. „Misliš,Damon to radi?“
„Mora da jeste.Treba mnogo moći da se kontrolišu elementi,ali tada mu je lakše da se šeta po danu.Dokle god je oblačno,ne treba ni štititi oči.“
„A ni ti,“ Elena je rekla. „Šta je sa – pa,krstovima i stvarima?“
„Bez efekta,“ rekao je Stefan. „Osim ako osoba koja ga drži veruje da je to zaštita,može pojačati volju.“
„Uh...srebrni metci?“
Stefan se ponovo nasmejao. „To je za vukodlake.Oni ne vole srebro ni u jednom obliku.Drveni štap kroz srce je i dalje metoda za moju vrstu.Postoje i drugi načini koji su manje više efektivni,kao:gorenje,nokti kroz vene.Ili,najbolje od svega – “
„Stefane!“ Usamljeni,gorki smeh na njegovom licu je iščezao. „Šta je sa menjanjem u životinje?“ Rekla je. „Rekao si da sa dovoljno moći možeš to da radiš.Ako Damon može biti životinja koja on želi,kako ćemo ga ikada prepoznati?“
„Ne svaku životinju.Limitiran je na jednu ili najviše dve.Čak i sa njegovom Moći ne mislim da može uraditi više od toga.“
„Nastavljamo tražiti vranu.“
„Tačno.Možeš znati da je okolo gledajući u obične životinje.Obično ne reaguju lepo na nas;osete da smo lovci.“
„Yangtze je nastavljao lajati na vranu.Kao da je znao da ima nešto u vezi nje,“ Elena se setila. „A,Stefane,“ dodala je blažim tonom. „Šta je sa ogledalima?Ne sećam se da sam te ikada videla u jednom.“

Na trenutak nije odgovorio.A onda je rekao: „Legenda kaže da je ogledala reflektuju duše osobe koja gleda u njega.Zato su se primitivni ljudi plašili ogledala;plašili su se da će im duše biti zarobljene i ukradene.Moja vrsta nema odraza – zato što mi nemamo duše.“ Polako je posegnuo za srednjim retrovizorom.Napravio ga je tako da se Elena mogla ogledati.Na srebrnom staklu videla je njegove oči,izgubljene,ulovljene i bezgranično tužne.
Nije se moglo ništa reći osim da se nasloni na njega i Elena jeste.
„Volim te,“ prošaptala je.To je bilo sve što mu je mogla dati.To je bilo sve što su imali.
Njegove ruke su se stegle oko nje,njegovo lice se zakopalo u njenu kosu. „Ti si ogledalo,“ prošaptao joj je.
Bilo je dobro osetiti kako se on opušta,kako tenzija nestaje iz njegovog tela.I njoj je bilo lepo,mir je okruživao celu.Bilo je toliko dobro da je zaboravila da ga pita na šta je mislio dok nisu bili pored prednjih vrata i opraštali se.
„Ja sam gledalo?“ rekla je gledajući u njega.
„Ti si ukrala moju dušu,“ rekao je. „Zaključaj vrata za sobom i ne otvaraj ih ponovo.“ A onda je otišao.

„Elena,hvala nebesima,“ rekla je tetka Judith.Elena je buljila u nju.Dodala je: „Bonnie je zvala sa žurke.Rekla je da si otišla neočekivano i kada nisi došla kući zabrinula sam se.“
„Stefan i ja smo se malo provozali.“ Eleni se nije sviđao izraz na licu njene tetke kada je to rekla. „Ima li neki problem?“
„Ne,ne.Samo...“ Izgledalo je kao da tetka Judith ne zna kako da završi rečenicu.
„Elena,mislim da bi bila dobra ideja da...da se ne viđaš toliko sa Stefanom.“ Elena se zaledila.
„I ti,takođe?“
„Nije da verujem tračevima,“ tetka Judith je ubeđivala. „Ali,za tvoje lično dobro,mislim da bi bilo najbolje da se malo udaljite,da...“
„Da ga šutnem?Da ga napustim jer ljudi pričaju svašta o njemu?Da se udaljim od mulja da se ne bi proširilo na mene?“ Bes je bio olakšanje,a reči su navirale na Elenino grlo sve pokušavajući da izađu odjednom.
„Ne.Ne mislim da je to dobra ideja tetka.I da je Robert onaj o kome pričamo,ne bi ni ti.Ili možda bi!“
„Elena,ne obraćaj mi se tim tonom – “
„Ionako sam završila!“ Elena je vikala i otrčala do stepenica.Uspela je da ne zaplače dok ne bude u svojoj sobi sa zaključanim vratima.A onda se bacila na krevet i jecala.

Malo kasnije je ustala da pozove Bonnie.Bonnie je bila uzbuđena.Šta je Elena mislila pod time 'Da li se nešto neobično desilo kada su ona i Stefan otišli?' Najneobičnija stvar je bio njihov odlazak.Ne,taj novi dečko,Damon nije ništa rekao o Stefanu posle;samo je visio okolo i onda nestao.Ne,Bonnie fa nije videla da odlazi ni sa kim.Zašto?Da li je Elena ljubomorna?Da – to je bila šala.Ali,stvarno,bio je očaravajući,zar ne?Skoro više očaravajući od Stefana,ukoliko voliš tamnu kosu i oči.Ali,naravno ako voliš svetliju kosu i smeđe oči...
Elena se odmah setila da su oči Alarica Saltzmana bile smeđe.
Spustila je slušalicu i onda se setila poruke koju je našla u torbi.Trebala je pitati Bonnie je li se neko šetkao oko njene torbice dok je ona bila u trpezariji.Ali ona,Bonnie i Meredith su bile u trpezariji takođe.Neko je to mogao tada uraditi.Jedan pogled na ljubičasti papir je naterao da oseti gorčinu.Jedva je mogla podneti da pogleda u to.Ali sada je bila sama i mora je izvaditi i pročitati ponovo,a sve vreme se nadala da će reči biti drugačije i da je pogrešila pre.Ali nisu bile drugačije.Oštra jasna slova su stajala nasuprot blede pozadine:
Želim da ga dodirnem.Više od ijednog dečka kojeg sam upoznala.I znam da i on to želi,ali drži distancu od mene.
Njene reči.Iz njenog dnevnika.Onog koji je bio ukraden.


Sledećeg dana Meredith i Bonnie su pozvonile.
„Stefan me zvao sinoć,“ rekla je Meredith. „Rekao je da želi da se osigura da nećeš ići u školu sama.Neće danas biti u školi tako da je pitao mene i Bonnie ako možemo da idemo sa tobom.“
„Da te zabavljamo,“ rekla je Bonnie koja je očigledno bila u dobro raspoloženju. „Da ti budemo telohranitelji.Ja mislim da je užasno slatko od njega što je tamo zaštitinički.“
„Sigurno je i on vodolija,“ odvratila je Meredith. „Hajde Elena,pre nego što je ubijem kako bi je naterala da začepi i ne priča više o Alaricu.“
Elena je hodala u tišini pitajući se šta to Stefan radi pa ne ide u školu.Osetila se ranjivo i izloženo danas.To je bio jedan od onih dana kada je bila spremna da plače.U kancelarijskom sandučetu je bio komadić ljubičastog papirića.
Trebala je znati.Znala je negde duboko u sebi.Taj lopov neće biti zadovoljen time što ona zna da su njene privatne misli pročitane.Pokazivao je da se mogu objaviti i u javnosti.
Iščupala je poruku iz sandučeta i pocepala je pre nego što je pažljivo pročitala reči.Na jedan pogled su joj se urezale u mozak.
Osećam kao da ga je neko strašno povredio u prošlosti i da nikada neće preći preko toga.Ali mislim da postoji nešto čega se plaši,neka tajna za koju se boji da ću saznati.
„Elena,šta je to?Šta nije u redu?Elena vraćaj se ovamo!“

Bonnie i Meredith su je pratile do najbližeg toaleta za devojke,gde je stala da bi bacila iscepanu poruku u korpu,dišući kao da je trčala trku.Gledale su jedna u drugu,a onda se okrenule da istraže toalet.
„U redu,“ rekla je Meredith glasno. „Privilegija seniora.Ti!“ Pokucala je na jedina zatvorena vrata. „Izlazi.“
Iz kabine se pojavila neka nepoznata devojka.
„Ali nisam čak ni – “
„Izlazi.Napolje,“ Bonnie je naredila. „A ti,“ rekla je devojci koja je prala ruke. „Stani napolje i pazi da niko ne uđe.“
„Ali zašto?Šta vi – “
„Pomeri se curo.Ako iko uđe kroz ta vrata ti ćeš biti odgovorna.“
Kada su se vrata ponovo zatvorila,okrenule su se prema Eleni.
„U redu,zaglavile smo,“ rekla je Meredith. „Hajde,Elena predaj mi to.“
Elena je izvadila poslednji papir uhvaćena između smeha i suza.Želela je da im kaže sve,ali nije mogla.Smirila se time što im je rekla za dnevnik.Bile su ljute kao i ona.
„To mora biti neko sa žurke,“ Meredith je konačno rekla jednom kada su zajedno izrazile karakter lopova i njegove morale.
„Ali niko to nije mogao tamo uraditi.Ne sećam se nikoga posebnog ko se približavao tvojoj torbici,ali ta prostorija je bila puna ljudi i to se moglo desiti bez da ja to i primetim.“
„Ali zašto bi iko hteo to da uradi?“ Bonnie je nastavila. „Osim...Elena,u noći kada smo pronašli Stefana ti si pomenula neke stvari.Rekla si da misliš da znaš ko je ubica.“
„Ne mislim da znam;znam.Ali ako se pitate da li ovo može biti povezano,nisam sigurna.Pretpostavljam da bi moglo biti.Ista osoba je to mogla uraditi.“

Bonnie je bila zgrožena. „Ali to znači da je ubica učenik ove škole!“ Kada je Elena odmahnula glavom,ona je nastavila.
„Jedini ljudi koji nisu učenici ove škole su onaj novi dečko i Alaric.“ Izraz joj se promenio. „Alaric nije ubio Tannera!Nije čak ni bio u Fell's Churchu tada.“
„Znam.Alaric to nije uradio.“ Otišla je predaleko da se sada zaustavi;Bonnie i Meredith su već previše znale. „Damon je.“
„Taj dečko je ubica?Dečko koji me poljubio?“
„Bonnie,smiri se.“ Kao i uvek,histerija drugih ljudi je naterala Elenu da se oseća kontroliranije. „Da,on je ubica,i sve tri se moramo čuvati njega.Zato vam ovo i govorim.Nikada,ali nikada ga ne pozivajte u svoju kuću.“
Elena je zastala posmatrajući lica svojih prijateljica.Buljile su u nju i na trenutak je imala osećaj da joj ne veruju.Da dovode u pitanje njeno mentalno stanje.
Ali sve što je Meredith pitala,smirenim glasom čak,bilo je: „Da li si sigurna u vezi toga?“
„Da.Sigurna sam.On je ubica i on je onaj koji je Stefana zarobio u šaktu i možda smo mi sledeće.I ne znam ni jedan način da ga zaustavim.“
„Pa,onda,“ rekla je Meredith podižući obrve. „Nije ni čudo da ste ti i Stefan bili u onolikoj žurbi da napustite zabavu.“


Caroline je glasno šmrknula kada je Elena ušla u kafeteriju.Ali Elena je skoro nije ni čla.Jednu stvar koju je primetila odmah je to da je Vickie Bennett bila tu.Vicki nije bila u školi od noći kada su je Matt,Bonnie i Meredith našli kako puzi na ulici,govoreći o vrtlogu i očima i nečemu strašnom na groblju.Doktori koji su je pregledali su rekla da nema ničega strašnog u njenoj psihi,ali se nije bila vratila u Robert E. Lee.Ljudi sa šaputali o psiholozima i tabletama.Nije izgledala ludo,Elena je pomislila.Izgledala je bledo i mršavo u svojoj odeći.A kada je Elena pogledala u nju njene oči su bile izbuljene.Bilo je čudno sedeti za polupraznim stolom i imati samo Bonnie i Meredith za društvo.Obično su se ljudi gurali da sednu sa njima.
„Nismo završile razgovor od jutros,“ rekla je Meredith. „Kupi nešto za jelo,a onda ćemo videti šta ćemo u vezi tih poruka.“
„Nisam gladna,“ Elena je rekla ravno. „I šta mi možemo uraditi?Ako je to Damon nema načina da ga zaustavimo.Verujte mi,policija mu ne može ništa.Zato im nisam rekla da je on ubica.Nema nijednog dokaza,a pored toga...Bonnie ne slušaš me.“
„Izvini,“ rekla je Bonnie koja je buljila preko Eleninog ramena. „Ali nešto čudno se dešava tamo.“
Elena se okrenula.Vickie Bennett je stajala na sred kafeterije,ali nije više izgledala mirno.Gledala je oko prostorije smešeći se.
„Pa,ne izgleda normalno,ali ne bi rekla da je čudno,“ rekla je Meredith.A onda je dodala: „Samo malo.“

Vickie je otkopčavala svoju košulju.Ali način na koji je to radila – sa laganim potezima prstiju dok je gledala po prostoriju sa tim tajnovitim osmehom – to je bilo čudno.Kada je zadnje dugme bilo otkopčano,uzela je džemper između palca i kažiprsta,a onda ga kliznula pored jedne ruke,a onda druge.A onda ga je ispustila na pod.
„Čudno je prava reč,“ potvrdila je Meredith.
Učenici su prilazili Vickie sa znatiželjnim pogledima,a onda osvrtali se nazad kada su prolazili pored nje.Nisu baš zastajali da gledaju dok nije počela skidati cipele.Radila je to graciozno,gurajući visoku petu štikle sa palcem.A onda i drugu.
„Ne može nastaviti,“ promrmljala je Bonnie kada su se Vickieni prsti pomerili do dugmadi svilene bluze.Glave su se okretali;ljudi su pokazivali prstom na nju.Oko Vickie je bila grupa koja je gledala,stojeći sa dovoljne razdaljine da svi ostali mogu videti.Bela svilena bluza je skliznula na pod.Vickie je ostala u čipkastoj potkošulji.Nije bilo zvuka u kafeteriji osim šaputanja.Niko nije jeo.Grupa oko Vickie je postajala veća.
Vickie se smešila i počela da plješće.Suknja joj je pala na pod.Iskočila je iz nje i odgurnula je u jednu stranu svojim stopalom.
Neko se izmaknuo u ćošak kafeterije i povikao: „Skidaj se!Skidaj se!“ Ostali su se pridružili.
„Hoće li je iko zaustaviti?“ zavikala je Bonnie.
Elena je ustala.Poslednji put kada je bila pored Vickie,devojka je vikala na nju i isterala je napolje.Ali sada,kada se približila,Vickie joj se samo nasmešila.Usne su joj se pomerile,ali Elena nije čula šta je rekla od povišenih glasova.

„Hajde Vickie.Idemo,“ rekla je.Vickiena smeđa kosa je pala na njena ramena kada je izvukla mašnu iz nje.Elena je stala i uzela košulju i omotala je oko devojke.Kako je to uradila,kako je dotaknula Vickie,njene poluzatvorene oči su se širom otvorile.Vickie je buljila u nju,kao da je upravo bila probuđena iz sna.Pogledala je oko sebe,a onda u sebe,a njen izraz je bio čisto neverovanje.Povlačeći košulju jače uz sebe,iskoračila je nazad i stresla se.
Prostorija je ponovo bila mirna.
„U redu je,“ rekla je Elena blago. „Hajdemo.“
Na zvuk njenog glas,Vickie je poskočila kao da je udarla struja.Ponovo je buljila u Elenu,a onda eksplodirala: „Ti si jedna od njih!Videla sam te!Ti si zlo!“
Okrenula se i otrčala bosih nogu iz kafeterija,ostavljajući Elenu začuđenu.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum