You are not connected. Please login or register

Šesto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Šesto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 2:22 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Šesto Poglavlje



Stefan je sedeo u dnevnoj sobi Gilbertovih,učtivo se slažući sa svime što tetka Judith izgovori.Starijoj ženi je bilo neprijatno sa njim;ne trebaš biti čitač misli da to znaš.Ali se trudila,tako da se i Stefan trudio takođe.Želeo je da Elena bude srećna.
Elena.Čak i kada nije gledao u nju bio je svestan nje više nego ičega u sobi.Njeno prisustvo je tuklo oko njegove kože kao sunce nasuprot zatvorenih kapaka.Kada se okrenuo prema njoj to je bio slatki šok svim njegovim osetilima.
Toliko je voleo.Više je nikada nije gledao kao Katherine;skoro je zaboravio koliko je ličila na mrtvu devojku.U svakom slučaju,postojalo je mnogo razlika.Elena je imala istu kremastu kožu i istu svetlo zlatnu kosu,iste delikatne crte kao Katherine,ali tu je sličnost nestajala.Njene oči,koje izgledaju kao ljubičice u vatri u ovom trenutku,ali inače plave i mračne kao lapis,nisu bile mirne i dečije kao Katherineine.U drugu ruku,to su bili prozori ka njenoj duši,koji su svetlili kao plamenovi.Elena je bila Elena i njena slika je zamenila Katherineinog duha u njegovom srcu.
Ali njena snaga je pravila njihovu ljubav opasnom.Nije bio u mogućnosti da joj odoli prošle sedmice kada mu je ponudila krv.Bilo kako bilo,mogao je umreti da je nije dobio,ali to je bilo previše za Eleninu sigurnost.Po hiljaditi put,njegove oči su prešle preko Eleninog lica,tražeći znakove promene.Da li je ta kremasta koža malo bleđa?Da li je njen izraz malo nagliji?

Moraće biti oprezni od sada.On će morati biti malo oprezniji.Mora osigurati da lovi češće,da se zadovoljava životinjama,tako da neće biti u iskušenju.Nikada ne dopusti potrebi da bude prejaka.I sada kada je pomislio o tome,bio je gladan.Suvoća,gorenje se širilo kroz njegovo grlo,šapućući kroz njegove vene i kapilare.Trebao je biti u šumi – sa osetilima spremnim za hvatanje,mišića spremnih za gonjenje – ne ovde pored vatre i gledajući u bledo plave vene na Eleninom grlu.
I taj uski vrat se okrenuo kada je Elena pogledala u njega.
„Da li želiš da idemo na tu žurku večeras?Možemo uzeti auto tetke Judith,“ rekla je.
„Ali morate prvo ostati na večeri,“ rekla je tetka Judith brzo.
„Možemo uzeti nešto putem,“ Elena je mislila da mogu uzeti nešto za nju,Stefan je pomislio.On je mogao žvakati i gutati običnu hranu,ali mu ne bi činila dobro,a i davno nije okusao te okuse.Ne,njegovi...apetiti...su bili mnogo osetljiviji sada,pomislio je.I ako odu na tu žurku,to znači da će tek satima posle morati da se hrani.Ali kimnuo je sa odobravanjem prema Eleni.
„Ako ti tako želiš,“ rekao je.
Onda je želela;to je spremala.Video je to od početka.
„U redu,onda bolje da se presvučem.“
Pratio je Elenu do stepeništa. „Obuci nešto što ide oko vrata.Džemper,“ rekao joj je niskim glasom.
Pogledala je kroz vrata,u praznu dnevnu sobu i rekla: „U redu je.Već su ozdravile.Vidi?“ Odmaknuli je čipkasti okovratnik,naginjući glavu u jednu stranu.
Stefan je buljio,izbačen,u dve okrugle rupice na finoj koži.Bile su veoma,veoma svetle.Stisnuo je zube i prisilio oči da se maknu.Da je gledao i sekundu duže,poludio bi.
„Nisam na to mislio,“ rekao je.
Svetleći veo njene kose je pao preko ožiljaka,sakrivajući ih.
„Oh.“


„Uđite!“
Kada su ušetali u sobu,razgovori su prestali.Elena je gledala u lica okrenuta prema njima,u znatiželjne oči presvučene alarmantnošću.To nije bila vrsta pogleda na koju je navikla kada uđe u prostoriju.
Drugi učenik je otvorio vrata za njih;Alarica Saltzmana nije bilo na vidiku.Ali Caroline je bila tu;sedela je na barskoj stolici,koja je pokazivala njene noge u najboljem izdanju.Pogledala je u Elenu,a onda dečku pored nje dala neku opasku.Nasmejao se.
Elena je osetila kako njen smeh boli,sa krvi koja natiče u njeno lice.A onda je čula poznati glas: „Elena,Stefane!Ovamo.“
Zahvalno,videla je Bonnie kako sedi sa Meredith i Edom Goffom u ćošku.Ona i Stefan su seli preko puta njih i čula je kako se razgovori ponovo nastavljaju.
Niko nije spomenuo dolazak Elene i Stefana.Elena je bila primorana da se pretvara da je sve kao i obično.
A Bonnie i Meredith su je pratile u tome.
„Izgledaš odlično,“ rekla je Bonnie toplo. „Obožavam taj crveni džemper.“
„Stvarno izgleda lepo.Zar ne Ede?“ rekla je Meredith,a Ed je izgledao malo iznenađen ali se složio.
„Pa i vaš čas je pozvan na ovo,takođe,“ Elena je rekla Meredith. „Mislila sam da je pozvat samo sedmi čas.“
„Ne znam da li je pozvan reč,“ odgovorila je Meredith suvo. „Uzimajući u obzir da je učešće pola ocene.“
„Misliš da je bio ozbiljan u vezi toga?Ne može biti ozbiljan,“ nadovezao se Ed.Elena je šmrknula. „Meni je zvučao ozbiljno.Gde je Ray?“ Elena je pitala Bonnie.
„Ray?O,Ray.Ne znam,negde okolo,pretpostavljam.Ima mnogo ljudi ovde.“

I to je bila istina.Dnevna soba Ramseyevih je bila napakovana i koliko je Elena mogla videti ekipa se prostirala i u trpezariji,na tremu i sigurno i u kuhinji.Laktovi su nastavljali dodirivati Eleninu kosu kako su se ljudi pomicali.
„Šta je Saltzman želeo sa vama posle časa?“ Stefan je rekao.
„Alaric,“ Bonnie je ispravila. „Želeo je da ga zovemo Alaric.O,pa samo je bio fin.Osećao se grozno što me primorao da se setim te agonije.Nije tačno znao kako je gospodin Tanner umro i nije shvatio da sam toliko osetljiva.Naravno,i on je osetljiv sam po sebi,tako da razume kako mi je.On je vodolija.“
„Sa mesecom u ravnim linijama,“ rekla je Meredith ispod daha. „Bonnie,ne veruješ valjda u to smeće,zar ne?On je profesor i ne treba to isprobavati na učenicima.“
„Ništa on ne isprobava!Rekao je istu stvar i Tyleru i Sue Carson.Rekao je da trebamo formirati grupu podrške jedni za druge ili da napišemo esej o toj noći da izrazimo svoja osećanja.Rekao je da tinejdžeri imaju više utisaka i da ne želi da ta tragedija ostavi traga u našim životima.“
„O,brate,“ rekao je Ed a Stefan se pridružio smehu.Nije se zabavljao,a njegovo pitanje za Bonnie je bilo samo iz znatiželje.Elena je mogla reći;mogla je osetiti kako to radira iz njega.Alaric Saltzman je bio Stefanu kao što je i Stefan bio većini ljudi.Nepoverljiv.
„Bilo je čudno što se onako ponašao i glumio kao da je ovo spontana ideja na našem času,“ rekla je odgovarajući na Stefanove neizrečene reči, „Kada je očigledno ovo bilo planirano.“

„I ono što je još čudnije je što je škola unajmila profesora bez znanja kako je predhodni profesor umro,“ rekao je Stefan. „Svi su pričali o tome,moralo je biti i u novinama.“
„Ali ne svi detalji,“ rekla je Bonnie. „Činjenica je,postoje stvari koje policija još nije dala u javnost zbog toga što misle da bi im to moglo pomoći da nađu ubicu.
„I hej,“ spustila je glas. „Znate li šta mi je Mary rekla?Doktor Feinberg je pričao sa momkom koji je radio autopsiju.I rekao je da nije bilo krvi u telu uopšte.Ni kapljice.“
Elena je osetila kako ledeni vetar duva kroz nju,kao da je ponovo stajala na groblju.Nije mogla govoriti.Ali Ed je rekao: „Gde je otišla?“
„Pa,po podu,pretpostavljam,“ rekla je Bonnie mirno. „Po oltaru i po svemu.Tako je policija rekla.Ali neobično je za telo da nema nimalo krvi u sebi;obično ostane malo na stranama.Postumrla supstanca,tako se zove.Izgleda kako velike ljubičaste maramice.Šta nije u redu?“
„Tvoja neverovatna osetljivost me tera da povraćam,“ rekla je Meredith. „Možemo li pričati o nečemu drugom?“
„Ti nisi bila ona sa krvlju po sebi,“ Bonnie je počela,ali je Stefan prekinuo.
„Da li su istražioci došli do nekih zaključaka o tome?Jesu li bliže tome da nađu ubicu?“
„Ne znam,“ rekla je Bonnie,a onda se ozarila. „Tačno,Elena,ti si rekla da znaš – “
„Začepi Bonnie,“ rekla je Elena očajno.Ako je igde postojalo mesto da se ne priča o tome,to je bila ova prostorija okružena ljudima koji mrze Stefana.Bonniene oči su se raširile,a onda je kimnula.

Elena se nije mogla opustiti.Stefan nije ubi gospodina Tannera,a isti dokaz koji vodi do Damona,lako može dovesti i do njega.I doći će do njega,jer niko osim nje i Stefana ne znaju za Damonovo postojanje.Bio je tamo negde,u senkama.Čeka na sledeću žrtvu.Možda čeka i Stefana – ili nju.
„Vruće mi je,“ rekla je. „Mislim da idem videti kakvu vrstu osveženja nam je Alaric obezbedio.“
Stefan je počeo da ustaje,ali Elena mu je pokazala da se vrati.Neće imati nikakve koristi od čipsa i punča.I želela je da bude sama na nekoliko minuta,da se kreže umesto da sedi,da se smiri.
Biti sa Bonnie i Meredith joj je davalo lažni osećaj sigurnosti.Ostavljajući ih morala se suočiti sa pogledima sa strane i odjednom okrenutim leđima.Ovaj put se naljutila.Pomerala se kroz masu,držeći svako oko koje sretne.
Bila je gladna.U trpezariji Ramseyevih neko je napravio aranžmane krušnih štapića koji su izgledali iznenađujuće dobro.Elena je uzela papirni tanjir i stavila nekoliko mrkvinih štapića,ignorirajući ljude koji su se skupili oko stola.Neće im se obraćati osim ako se oni njoj ne obrate.Punom parom se usredsredila na hranu,naginjući se preko ljudi da dohvati sir i krekere,posežući ispred njih da dohvati grožđemsvo vreme gledajući gore-dole da vidi je li šta propustila.
Uspela je da privuče svačiju pažnju,to je znala bez da ikog pogleda.Zagrizla je jedan od krušnih štapića,držeći ga između zubi kao olovku i okrenula se od stola.

„Ne ljutiš se ako i ja zagrizem?“
Šok je naterao njene oči da se širom otvore i da zaledi njen dah.Njen um je preskakao,odbijajući da prihvati ovo što se dešava,i ostavljajući je bespomoćnu,ranjivu da se suoči sa time.Ali iako su njene racionalne misli nestale,njena osetila su radila punom parom:tamne oči su dominirale njenim preglednim poljem,nota neke kolonjske vode u njenim nozdrvama,dva duga prsta su podizala njenu bradu.
Damon se nagnuo i preciznuo odgrizao drugi kraj krušnog štapića.U tom trenutku njihove usne su bile udaljene samo nekoliko inči.Naginjao se za još jedan griz,ali Elenini nervi su primili pokret i odgurnula se nazad,njena ruka je zgrabila ostatak štapića i bacila ga nazad.Uhvatio ga je u vazduhu;virtuelni prikaz refleksa.
Njegove oči su još bile na njenim.Elena je trebala vazduh i konačno je uspela da otvori usta;ali nije bila sigurno zašto – najsigurnije da vrišti.Da upozori sve ove ljude da istrče u noć.Njeno srce je trčalo kao trifamer,pogled joj se zamutio.
„Polako,polako.“ Uzeo je tanjir od nje i onda nekako dohvatio njenu ruku.Držao ga je lagano;na način na koji je Mary radila da bi osetila Stefanov puls.Kada je on nastavila da bulji i da izdahuje,on je pomilovao njenu ruku palcem,kao da je tera da se oseća ugodno. „Polako.Sve je u redu.“

Šta ti radiš ovde?Pomislila je.Svena oko nje je izgledala previše svetla i neprirodna.Kao u onim noćnim morama kada je sve obično,a onda se nešto grozno desi.Sve će da ih pobije.
„Elena,jesi dobro?“ Sue Carson joj se obraćala,hvatajući je za rame.
„Mislim da se ubola na nešto,“ Damon je rekao,oslobađajući Eleninu ruku. „Ali sada je u redu.Zašto nas ne upoznaš?“
Sve će da ih ubije...
„Elena,ovo je Damon,am...“ Sue je ispružila ruku u znak izvinjenja,a Damon je završio za nju:
„Smith.“ Podigao je papirnu čašu prema Eleni: „Živeli.“
„Šta radiš ovde?“ prošaptala je.
„On je student sa koledža,“ Sue je odgovorila,kada je postalo očito da Damon neće. „Sa – Univerziteta Virginia,zar ne?William i Mary?“
„I sa drugih mesta,“ Damon je rekao i dalje gledajući u Elenu.Nijednom nije pogledao u Sue. „Volim da putujem.“
Svet se okrenuo oko Elenu,ali to je bio hladni svet.Ljudi su stajali sa svake strane,gledajući ovaj prizor sa izrazom fasciniranosti,sputavajući je da iskreno priča.Ali takođe su je i osiguravali.Iz nekog razloga,Damon je igrao igru,pretvarao se da je jedan od njih.I dok se maskarada nastavljala neće joj uraditi ništa pred masom...nadala se.
Igra.Ali on je smišljao pravila.Stajao je ovde u kući Ramseyevih i igrao se sa njom.

„On je ovde samo nekoliko dana,“ Sue je nastavila bespomoćno. „U poseti – prijateljima,jesi tako rekao?Ili rodbini?“
„Da,“ rekao je Damon.
„Srećan si što možeš otići kada go hoćeš,“ Elena je rekla.Nije znala da li je zaposedao,da je natera da pokuša da mu skine masku.
„Sreća ima veoma malo sa tim,“ Rekao je Damon. „Voliš ples?“
„Šta ti je specijalnost?“
Nasmejao joj se. „Američki folklor.Da li si znala da udubina u vratu znači da ćeš biti zdrava?Smeta ti da proverim?“
„Meni smeta.“ Glas je došao iza Elene.Bio je jasan,hladan i tih.Elena je čula Stefana da priča jednom tim tonom;kada je našao Tylera koji je pokušavao da je napastvuje,na groblju.Damonovi prsti su se umirili na njenom grlu i oslobođena od njegovih čari,iskoračila je unazad.
„Ali da li tebi smeta?“ rekao je.
A onda su se njih svojica sreli licem u lice pod žutom svetlošću sijalice.Elena je bila svesna slojeva njenih sopstvenih misli.Svi su gledali;ovo je sigurno bilo bolje od filmova...Nisam shvatila da je Stefan viši...Bonnie i Meredith se pitaju šta se dešava...Stefan je ljut ali je još slab...Ako krene sada na Damona,izgubiće...
I ispred svih ovih ljudi.Njene misli su odjednom pale na mesto.To je ono što Damon želi,da natera Stefana da ga napadne.Bezobzira šta se desi posle,on će pobediti.Ako ga Stefan napadne,to će samo biti razlog plus na Stefanovu 'sklonost prema nasilju'.Još jedan razlog za Stefanove optužitelje.A ako Stefan izgubi borbu...
To će ga koštati života,Elena je pomislila.O,Stefane,mnogo je jači od tebe sada;molim te ne radi to.Ne upadaj mu u ruke.
Želi da te ubije;samo traži šansu.

Naterala je usne da joj se pomere. „Stefane,“ rekla je uzimajući njegove hladne ruke u svoje. „Idemo kući.“
Mogla je osetiti napetost njegova tela,kao da je električna struja trčala ispod površine njegove kože.U ovom trenutku,bio je kompletno fokusiran na Damona,a svetla u njegovim očima su bila kao vatra koja se odbija o bodež.Nije ga prepoznavala u tom raspoloženju.Plašio ju je.
„Stefane,“ rekla je,zovući ga kao da je izgubljena u magli i nije ga mogla naći. „Stefane,molim te.“
A onda,polako,polako osetila je kako joj odgovara.Čula ga je kako diše i kako mu telo smanjuje napetost.Smrtonosna koncentracija njegovih misli je bila prekinuta kada je pogledao u nju i video je.
„U redu,“ rekao je nežno,gledajući je u oči. „Idemo.“
Nije odmakla ruke od njega kako su se okretali.Jedna ga je držala za ruku,a druga je bila ispod njegove ruke.Snagom volje uspela je da ne gleda preko ramena kako su hodali,ali njena koža je bila napeta kao da očekuje ubod noža.
Umesto toga,čula je Damonov ironični glas. „I da li ste čuli da ljubljenje crvenokose devojke leči groznicu?“ A onda Bonnien smeh.
Na putu napolje,konačno su naleteli na domaćina.
„Tako brzo idete?“ Alaric je rekao. „Ali nisam imao šansu ni da razgovaram sa vama.“

Gledao ih je kao pas koji zna da neće ići u šetnju ali i dalje maše repom.Elena je osetila brigu za njega i sve ostale u onoj prostoriji.Ona i Stefan su ih prepuštali Damonu.Mogla se samo nadati da su njena ranija pretpostavljanja bila tačna i da je on želeo da nastavi maskaradu.U ovom trenutku želela je samo da izbavi Stefana odavde pre nego što promeni svoje mišljenje.
„Ne osećam se dobro,“ rekla je i uzela svoju torbicu koja je ležala na sedištu.
„Izvinite.“ Napravila je pritisak na Stefanovu ruku.Malo mu je trebalo da se okrene i ode u trpezariju.
„Žao mi je,“ rekao je Alaric. „Zdravo.“
Bilo je to kada su krenuli kada je Elena videla mali komadić ljubičastog papira u prednjem džepu svoje torbice.Izvukla ga je i premotala skoro refleksno,njene misli su bile na drugim stvarima.
Nešto je pisalo na njemu,debelim i nepoznatim rukopisom.Samo tri redka.Pročitala ih je i osetila kako joj se svet ruši.Ovo je bilo previše;nije se mogla nositi ni s čim više.
„Šta je to?“ rekao je Stefan.
„Ništa.“ Ponovno je vratila papirić u prednji džep. „Nije ništa Stefane.Hajdemo odavde.“



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum