You are not connected. Please login or register

Peto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Peto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 2:20 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Peto Poglavlje



2. novembar,nedelja

Dragi Dnevniče,

Ovog jutra sam se probudila i osetila tako čudno.Ne znam kako da to opišem.U jednu ruku,bila sam tako slaba da kada sam pokušala da ustanem moji mišići me nisu slušali.Ali u drugu ruku osetila sam se...zadovoljno.Tako ugodno,tako opušteno.Kao da sam lebdila na krevetu zlatne svetlosti.Nisam marila ako se nikada više ne pomerim.
A onda sam se setila Stefana i pokušala da ustanem,ali tetka Judith me poslala nazad u krevet.Rekla je da su Bonnie i Meredith otišle pre nekoliko sati i da sam bila toliko umorna da nisam mogla da se probudim.Rekla mi je da sam trebala odmor.

Tako da sam ovde.Tetka Judith je unela TV u sobu,ali briga me šta je na njemu.Radije ležim ovde i pišem,ili samo ležim.
Očekujem Stefana da nazove.Rekao mi je da hoće.Ili možda nije.Ne mogu se setiti.Kada nazove moram

3. novembar,nedelja (10:30h)

Upravo sam pročitala jučerašnji unos i šokirala se.Šta nije u redu sa mnom?Prekinula sam u pola rečenice,a sada ne znam i šta sam htela da kažem.I nisam ništa objasnila o svom novom dnevniku.Stvarno sam izbačena iz takta.
Bilo kako bilo,ovo je oficijelni početak mog novog dnevnika.Kupila sam ovu praznu svesku u knjižari.Nije lepa kao ona druga,ali će poslužiti svojoj svrsi.Odustala sam od nade da ću ikada videti svoj stari dnevnik ponovo.Ko god da ga je ukrao neće ga vratiti.Kada pomislim da ga neko čita,sve moje unutrašnje misli i moje osećaje prema Stefanu,želim da ubijem.Dok umirem od poniženja i sama.

Ne sramim se u vezi toga šta osećam prema Stefanu.Ali to je privatno.I postoje stvari tamo,o načinu kako je kada se poljubimo,kada me grli,i znam da ni on ne želi da neko to pročita.
Naravno,nisam pomenula njegovu tajnu tamo.Nisam tada ni znala.Nisam dok nisam shvatila da ga zaista razumem,i da smo zajedno,stvarno zajedno,konačno.Sada smo deo jedno drugoga.Osećam kao da sam ga čekala celi svoj život.
Možda misliš da sam užasna što ga volim,ako uzmemo obzir šta je on.On ne može biti nasilan i znam da postoje neke stvari u njegovoj prošlosti od kojih se stidi.Ali on nikada ne bi mogao biti nasilan prema meni,a prošlost je završila.Dosta se oseća krivim i toliko je povređen iznutra.Želim da ga izlečim.

Ne znam šta će se sada desiti;samo mi je toliko drago što je on siguran.Išla sam danas do pansiona i saznala da je policija bila tamo juče.Stefan je još bio slab i nije mogao koristiti Moći da ih odbije od sebe,ali nisu ga optužili ni za šta.Samo su ispitivali.Stefan kaže da su bili prijateljski nastrojeni,što me tera da budem sumnjiva.Sva pitanja su se svela na:gde si bio one noći kada je starac napadnut,kada je Vickie Bennett napadnuta i kada je gospodin Tanner ubijen u školi?
Nisu imali dokaza protiv njega.Zločini su počeli kada je on došao u Fell's Church,pa šta?To ništa ne dokazuje.
Raspravljao se te noći sa Tannerom.Ponovo,pa šta?Svi su se raspravljali sa Tannerom.Nestao je kada je telo pronađeno.Pa,sada se vratio i prilično je jasno da je i sam bio napadnut,od strane iste osobe koja je počinila i ostale zločine.

Mary je ispričala policiju o stanju u kojem ga je našla.I ako nas ikada pitaju,Mat,Bonnie,Meredith i ja možemo svedočiti kako smo ga našli.Nema slučaja protiv njega.
Stefan i ja smo pričali o tome i o ostalim stvarima.Tako je dobro ponovo biti sa njim,čak iako izgleda belo i umorno.Još se ne seća kako se četvrtak veče završilo,ali većina toga je kako sam i sumnjala.Stefan je otišao da nađe Damona u četvrtak naveče kada me odvezao kući.Onda su se svađali.Stefan je završio polu-mrtav u šaktu.Ne treba biti genije da se shvati šta je bilo u sredini.
Još mu nisam rekla da sam otišla da tražim Damona u petak ujutro.Pretpostavljam da je bolje da to uradim sutra.Znam da će biti uzrujan,posebno kada čuje šta mi je Damon rekao.
Pa,to je sve.Umorna sam.Ovaj dnenik će biti dobro sakriven,iz očitih razloga.


Elena je zastala i pogledala u poslednji redak stranice.Onda je dodala:
P.S. Pitam se ko je naš novi profesor historije Evrope?

Stavila je dnevnik na svoj noćni stočić i ugasila svetlo.


Elena je hodala niz hodnik u vakuumu radoznalosti.U školi je uvek bila obasipana sa pozdravima sa svih strana;bilo je 'zdravo Elena' posle 'zdravo Elena' gde god da je išla.Ali danas su oči klizile sa nje kada se pojavljivala ili su ljudi postajali veoma zauzeti sa onim što su radili.Uglavnom su joj okretali leđa.I to se dešavalo celi dan.
Zastala je na vratima kabineta za historiju Evropse.Već je nekoliko učenika sedelo,a za profesorskim stolom je bio stranac.
Izgledao je kao student.Imao je kosu boje peska,malo dužu i građu atlete.Na stolu je pisalo 'Alaric K. Saltzman'.
Kada se okrenuo,Elena je videla da ima i dečački osmeh.
Nastavljao se smešiti kako je Elena sedela,a učionica se punila učenicima.I Stefan je bio među njima,a njegove oči su se srele sa Eleninim kada je seo pored nje,ali nisu razgovarali.Niko nije.Prostorija je bila u mrtvoj tišini.
Bonnie je sela sa Elenine druge strane.Matt je bio samo nekoliko stolova daleko,ali je gledao pravo.

Poslednjih dvoje ljudi koji su ušli bili su Caroline Forbes i Tyler Smallwood.Hodali su zajedno,a Eleni se nije sviđao izgled na Carolineinom licu.Znala je taj mačiji izraz i te sužene oči veoma dobro.Tylerove zgodne – mesnate – crte su svetlile od zadovoljstva.Boja ispod njegovih očiju izazvana Stefanovim pesnicama je skoro bila nestala.
„U redu,da počnemo,ali prvo da stavimo sve stolove u krug?“
Elenin pogled je odjednom pogledao prema strancu u prostoriji.I dalje se smeškao.
„Hajde,uradite to.Tako ćemo moći svi videti lica drugih kada budemo razgovarali,“ rekao je.
Tiho,svi učenici su poslušali.Stranac nije sedeo za stolom gospodina Tannera;umesto toga,povukao je stolicu u krug i seo.
„A sada,“ rekao je. „Znam da ste znatiželjni u vezi mene.Moje ime je na tabli:Alaric K. Saltzman.Ali želim da me zovete Alaric.Reći ću vam posle još malo o sebi,ali prvo želim vama da dam šansu da pričate.Danas je možda težak dan za sve vas.Neko koga ste znali više nije ovde i to mora da boli.Želim da vam dam šansu da se otvorite i da podelite te osećaje sa mnom i vašim drugovima sa časa.Želim da pokušate da se oslobodite bola.A onda možemo početi graditi našu vezu na poverenju.A sada,ko će prvi?“

Svi su buljili u njega.Niko nije ni trepnuo.
„Pa,hajde da vidimo...šta je sa tobom?“ Još se smešeći,ohrabrujuće je upro ruku u lepu,svetlokosu devojku. „Reci nam tvoje ime i kako se ti osećaš u vezi ovoga što se desilo?“
Devojka je ustala. „Moje ime je Sue Carson i...“ duboko je udahnula i nastavila: „I osećam se uplašeno.Zbog toga tko god da je taj maniak,još je na slobodi.A sledećeg puta bi to mogla biti ja.“ Sela je.
„Hvala ti Sue.Siguran sam da mnogo tvojih drugova deli tvoje mišljenje.A sada,ja sam razumeo da je nekoliko vas bilo tu kada se tragedija dogodila?“
Stolovi su počeli da škripe.
Ali Tyler Smallwood je ustao i smešio se.
„Većina nas je bila tamo,“ rekao je,a oči su mu se zacaklile prema Stefanu.Elena je mogla videti da nekoliko ljudi prati njegov pogled. „Došao sam tamo kada je Bonnie otkrila telo.I ono što sam osetio je briga za ovu zajednicu.Na ulicama je opasni ubica,a niko nije uradio ništa da ga spreči.I – “ prelomio je.Elena nije bila sigurna kako,ali je osetila da mu je Caroline signalizirala da to uradi.Caroline je zamahnula kosom unazad i prekrstila noge kada je Tyler ponovo seo.
„U redu.Hvala vam.Pa,mnogo vas je bilo tamo.To samo čini stvari duplo težim.Možemo li čuti par reči od osobe koja je našla telo?Da li je Bonnie ovde?“ Pogledao je okolo.Bonnie je polako podigla ruku,a onda ustala.

„Pretpostavljam da sam ja otkrila telo,“ rekla je. „Mislim,ja sam prva osoba koja je znala da je on stvarno mrtav,a ne samo da se pretvara.“
Alaric Saltzman je bio iznenađen. „Ne da se samo pretvara?Da li se često pretvara da je mrtav?“
Većina se nasmešila,a on im je odvratio tim dečačkim osmehom.Elena se okrenula i pogledala u Stefana koji se stresao.
„Ne – ne,“ rekla je Bonnie. „Vidite,on je bio žrtva.U Kući Lovljenih.Tako da je bio preliven krvlju,ali to nije bila prava krv.I to je delom moja krivica,zato što on nije hteo,a ja sam insistirala.Trebao je biti Krvavi Corpse.Ali nastavljao je govoriti da je to prilično neuredno,sve dok Stefan nije počeo da se prepire sa njim – “ Zaustavila se. „Mislim,razgovarali smo sa njim i on se konačno složio,a onda je zabava počela.Malo posle sam primetila da ne ustaje i ne plaši decu kako je trebao to da radi.Otišla sam da ga pitam šta nije u redu.A on nije odgovarao.Samo je – samo je nastavljao gledati u plafon.A onda sam ga dotakla i on – bilo je užasno.Njegove glava se samo strovalila...“ Bonniein glas je zadrhtao i izdao je.Počela je da jeca.

Elena je ustala,kao Stefan,Matt i još nekoliko ljudi.Elena je posegla za Bonnie.
„Bonnie u redu je.Bonnie nemoj,u redu je.“
„I ruke su mi bile krvave.Krvi je bilo svugde,toliko krvi...“ Postajala je histerična.
„U redu je,pauza.“ Alaric Saltzman je rekao. „Žao mi je,nisam mislio da te uznemirim toliko.Ali mislim da trebamo da poradimo o ovim osećajima u budućnosti.Jasno je da je ovo bilo pogubno iskustvo.“
Ustao je i prešao u centar kruga,ruke su mu se otvarale i zatvarale.Bonnie je i dalje jecala.
„Znam,“ rekao je,i punom snagom se dečački osmehnuo. „Voleo bi da naša veza učenik-profesor počne dobro,daleko od ovakve atmosfere.Kako bi bilo da dođete do mene večeras,da možemo razgovarati?Možda da samo upoznamo jedni drugi,možda da pričamo o tome šta se dogodilo.Možete povesti i prijatelja,ako želite.Može li?“
Prošlo je nekoliko sekundi,a svi su buljili u njega.Onda je neko rekao: „Kod vas?“
„Da...oh,zaboravio sam.Glupan.Ja sam u kući Ramseyevih,u Aveniji Magnolia.“ Napisao je adresu na tabli. „Ramyseyei su moji prijatelji i iznajmili su mi kuću dok su oni na odmoru.Ja sam došao iz Charlottesvillea i vaš direktor me zvao u petak da me pita da li mogu preuzeti ovo mesto.Odmah sam uskočio.Ovo je moj prvi posao kao profesora.“
„O,to objašnjava,“ rekla je Elena ispod glasa.
„Da li?“ rekao je Stefan.
„U svakom slučaju,šta mislite?Je li dobar plan?“ Alaric Saltzman je gledao u njih.Niko nije imao srca da odbije.
Svi su odvraćali sa 'da' i 'naravno'.
„Odlično,onda je sređeno.Obezbediću osveženja i upoznaćemo jedni druge.I,usput...“ Otvorio je razrednu knjigu i pregledao je.
„Na ovom času učešće vam je pola ocene.“ Pogledao je i nasmejao se. „Možete ići.“

„Nervira me,“ neko je promrmljao kada je Elena izašla.Bonnie je bila iza nje,ali glas Alarica Saltzmana je pozvao nazad.
„Da li bi učenici koji su razgovarali mogli ostati nekoliko minuta?“
Stefan je morao da ide takođe. „Bolje da idem proveriti u vezi fudbalske vežbe.Sigurno je otkazana,ali bolje da osiguram,“ rekao je.
Elena bila neubeđena. „Ako nije otkazana,misliš da bi mogao igrati?“
„Biću u redu,“ rekao je.Ali primetila je da mu je lice još bilo bolno. „Nađemo se kod tvog ormarića,“ rekao je okrećući se.
Kimnula je.
Kada je otišla do ormarića,srela je Caroline kako priča sa nekim devojkama.Tri para očiju je pratilo svaki Elenin pokret,ali kada je Elena pogledala u njih,dve su odvratile pogled.Samo je Caroline nastavljala buljiti u nju,pognutom glavom kao da je šaputala nešto ostalim devojkama.
Eleni je bilo dosta.Zatvarajući svoj ormarić,došla je ravno do grupe.
„Zdravo Becky,Sheila,“ rekla je.A onda sa teškom empatijom: „Zdravo Caroline.“
Becky i Sheila su promucale zdravo i onda dodale nešto o tome kako moraju ići.Elena se nije ni okrenula da vidi jesu li otišle.Držala je oči na Carolineinim.
„Šta se dešava?“ pitala je.
„Šta se dešava?“ Caroline je očigledno uživala,pokušavajući da odugovlači što je duže mogla. „Šta se dešava sa kime?“

„Sa tobom Caroline.Sa svima.Ne pretvaraj se da nisi počela nešto,jer znam da jesi.Ljudi me celi dan izbegavaju kao da imam neku bolest,a ti izgledaš kao da si osvojila bingo.Šta si uradila?“
Carolinein izraz je bio nevin kada je iskoračila korak do Elene i nasmejala se.
„Rekla sam ti kad je škola počela da će biti drugačije ove godine,“ rekla je. „Upozorila sam ti da ti vreme na tronu ističe.Ali ovo nije moj posao.Ovo što se dešava je prirodno.Zakon džungle.“
„A šta se dešava?“
„Pa,recimo smo da druženje sa ubicom prilično utiče na tvoj socijalni život.“
Elenine grudi su se stisnula kao da je Caroline pogodila.Na trenutak želja da pogodi Caroline je bila neodoljiva.Ali onda,za krvlju koja je tukla u njenim ušima,rekla je kroz stisnute zube: „To nije istina.Stefan nije ništa uradio.Policija ga je ispitala i to je raščišćeno.“
Caroline je šmrknula. „Elena,znam te od vrtića,“ rekla je. „Tako da ću ti dati jedan savet u ime starih vremena:ostavi Stefana.Ako to uradiš u ovom trenutku možda možeš i izbeći sve ovo.Inače bi mogla nadrljati.“
Bes u Eleni se povećavao kako je Caroline odlazila.A onda je Elena napla svoj jezik.
„Caroline.“ Druga devojka se okrenula. „Ideš li večeras na žurku kod Ramseyevih?“
„Pretpostavljam.Zašto?“
„Zato što ću biti tamo.Sa Stefanom.Vidimo se u džungli.“ Ovog puta Elena je bila ta koja se okrenula i odšetala.

Ponos njenog nastupa je bio malo potresen kada je videla senkovitu figuru na kraju hodnika.Korak joj je usporio,ali kada je prišla bliže,videla je Stefana.Znala je da joj je smešak delovao usiljeno i pogledao je prema ormarićima kada su šetali jedno pored drugoga prema izlazu iz škole.
„Pa,vežba je otkazana?“ pitala je.
Kimnuo je. „Šta je ono bilo?“ pitao je tiho.
„Ništa.Pitala sam Caroline da li će ići večeras na žurku.“ Elena je uspravila glavu da pogleda u sivo nebo.
„I to je ono o čemu ste pričale?“
Setila se onoga što joj je rekao u sobi.Mogao je videti bolje od čoveka,čuti bolje,takođe.Dovoljno dobro da uhvati reči koje su izgovorene četrdeset stopa od njega?
„Da,“ rekla je i dalje gledajući u oblake.
„I to je ono što te tako naljutilo?“
„Da,“ rekla je ponovo,istim tonom.
Mogla je osetiti njegove oči na njoj. „Elena,to nije istina.“
„Pa,ako mi možeš čitati misli,ne trebaš mi postavljati pitanja,zar ne?“
Sada su gledali jedno drugo licem u lice.Stefan je bio napet,usne su mu bile tanka linija.
„Znaš da to ne bi radio.Ali ja sam mislio da si ti ona koja se toliko zalaže za iskreost u vezama.“
„U redu.Caroline je bila kučka i razvezala usta svima o ubistvu.Pa šta?Šta te briga?“
„Zato,“ Stefan je rekao jednostavno. „Što bi mogla biti u pravu.Ne u vezi ubistva,nego u vezi tebe.U vezi tebe i mene.Trebao sam shvatiti da će se ovo desiti.Nije to samo ona,zar ne?Osećao sam nedobrodošlicu i strah celi dan,ali bio sam umoran da pokušam da je analiziram.Misle da sam ja ubica i svaljuju to i na tebe.“

„Ono što oni misle nije bitno!Greše i shvatiće to.A onda će ponovo sve biti kao nekada.“
Mali smešak je zaigrao na Stefanovim usnama. „Stvarno veruješ u to,zar ne?“ Pogledao je od nje,a lice mu je očvrsnulo.
„Šta ako ne budu?Šta ako samo postane gore?“
„O čemu govoriš?“
„Možda bi bilo bolje...“ Stefan je duboko udahnuo i pažljivo nastavio: „Možda bi bilo bolje da se prestanemo viđati neko vreme.Ako ne misle da smo zajedno,možda će te ostaviti na miru.“
Buljila je u njega. „I misliš da bi mogao izdržati to?Da me ne viđaš ili ne razgovaraš sa mnom neko vreme?“
„Ako je neophodno – da.Možemo se pretvarati da smo raskinuli.“
Elena je ponovo buljila u njega.A onda je stavila ruke oko njega i privukla ga sebi.Morao je pogledati u nju,oči su mu bile samo nekoliko inči od nje.
„Postoji,“ rekla je, „Samo jedan način da objavim u školi da smo raskinuli.I to je ako mi kažeš da me ne voliš i da ne želiš da me vidiđ.Reci mi to Stefane,odmah.Reci mi da ne želiš više biti sa mnom.“
Prestao je disati.Gledao je u nju,oči su mu svetlele kao mačije u mraku.
„Reci,“ rekla mu je. „Reci da nećeš više sa mnom Stefane.Reci mi – “
Nikada nije završila rečenicu.Bila je presečena onog trenutka kada je on stavio svoje usne na njene.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum