You are not connected. Please login or register

Četvrto Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Četvrto Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 2:18 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Četvrto Poglavlje



„Ali mora do doktora.Izgleda kao da umire!“ rekla je Bonnie.
„Ne može.Ne mogu objasniti.Hajde samo da ga prebacimo do kuće,može?Sav je mokar i smrzava se.A onda možemo diskutovati.“
Posao prebacivanja Stefana od šume do automobila je bio dovoljan da okupira svačije misli na nekoliko.Bio je onesvešćen,a kada su ga konačno polegli na donje sedište Mattovog auta svi su bili iscrpljeni i vlažni od Stefanove odeće.Elena je držala njegovu glavu u svom krilu kako su se vozili do pansiona.Meredith i Bonnie su pratile iza.
„Vidim da su svetla upaljena,“ Matt je rekao,parkirajući se ispred velike crvene zgrade.
„Mora biti budna.Ali vrata su sigurno zaključana.“
Elena je nežno sklonila Stefanovu glavu i skliznula iz automobila.Videla je da je jedan od prozora otvoren i da zavesa puše izvana.A onda je videla kako se glava i ramena pojavljuju na prozoru i gledaju dole.
„Gospođo Flowers!“ Elena je zvala mašući. „Ja sam,Elena Gilbert,gospođo Flowers.Našli smo Stefana i moramo unutra!“
Figura na prozoru se nije ni pomerla niti je pokazala da je čula njene rečei.Iz te pozicije,Elena je mogla videti da i dalje gleda u njih.
„Gospođo Flowers,imamo Stefana,“ ponovo je zvala pokazujući prema autu. „Molim vas!“

„Elena,već je otvoreno!“ Bonnien glas je došao do nje sa prednjeg trema.Kada je Elena pogledala ponovo prema prozoru,videla je kako padaju zavese i kako se svetlo gasi.
To je bilo čudno,ali nije bilo vremena da se zamaraju time.Ona i Meredith su pomogle Mattu da podigne Stefana i da ga ponese do stepenica.
Unutra je kuća bila mračna i mirna.Elena je pokazivala ostalima stepenište do drugog sprata.Odatle su ušli u spavaću sobu,a Elena i Bonnie su otvorile vrata nečega što je izgledalo kao kupatilo.Ono je otkrilo stepenište,veoma mračno i usko.
„Ko bi ostavio vrata nezaključana posle svega što se desilo?“ Matt je izdisao kako su se penjali. „Mora da je luda.“
„Ona jeste luda,“ Bonnie je rekla odozgo. „Poslednji put kada smo bile ovde pričala je o najčudnijem – “ Glas joj se prelomio.
„Šta je?“ rekla je Elena.Ali kada su dosegli Stefanovu sobu,videla je i sama.
Zaboravila je u kakvom je stanju soba bila kada je poslednji put ušla u nju.Ormarići popunjeni sa odećom su bili razbacani.Njihov sadržaj je bio prosut po podu.Nameštaj je bio preokrenut,a prozor je bio slomljen i dozvoljavao je hladnom vetru da duva unutra.Postojala je samo jedna lampa,u ćošku.
„Šta se desilo?“ rekao je Matt.

Elena nije odgvorila dok nisu ispružili Stefana na krevet.
„Ne znam za sigurno,“ rekla je,i to je bila istina,barem delimično.
„Ali bila je ovakva i sinoć.Matte,hoćeš mi pomoći?Moramo ga presvući.“
„Naći ću drugu lampu,“ rekla je Meredith,ali Elena je brzo odgovorila: „Ne,možemo videti.Zašto ne pokušaš naložiti vatru?“
Ispod prevrnutih ormarića je bila jedna tamna torba.Elena je uzela,i ona i Matt su počeli da skidaju Stefanovu mokru odeću.Počela je raditi na tome da mu skine džemper,ali jedan pogled na njegov vrat je bio dovoljan da je zaledi na mestu.
„Matte,možeš li – možeš li mi dodati peškir?“
Kada se okrenuo,Elena je svukla Stefanov džemper i polako ga ovila oko njegovog vrata.Kada se Matt vratio i dodao joj peškir,ona ga je omotala oko Stefanovog grla,kao šal.Puls joj se ubrzavao,a misli su joj besno radile.
Nije bilo čudno što je bio tako slab,tako beživotan.O Bože.Mora ga pregledati,da vidi koliko je loše.Ali kako može videti kada su Matt i ostali ovde?
„Ja idem po doktora,“ Matt je rekao sa očima na Stefanovom licu. „On treba pomoć,Elena.“
Elena je paničarila. „Matte,nemoj...molim te.On – on se plaši doktora.Ne znam šta će se desiti ako dovedeš ijednog.“ Ponovo je to bila istina,ako ne cela.Imala je ideju šta bi moglo pomoći Stefanu,ali nije to mogla uraditi sa ostalima ovde.Nagnula se poreko Stefana,hvatajući njegove ruke,pokušavajući da misli.

Šta može uraditi?Zaštiti Stefanovu tajnu po cenu njegovog života?Ili ga izdati da ga spasi?Da li bi ga spasilo kada bi rekla Mattu,Bonnie i Meredith?Gledala je u svoje prijatelje,pokušavajući da predoči sebi njihove odgovore kada bi saznali istinu o Stefanu Salvatoreu.
Nije bilo dobro.Nije mogla reskirati.Šok i strava otkrića su poslali Eleni informaciju da ludi.Ako je ona,koja je volela Stefana,bila u mogućnosti da trči od njega vrišteći,šta bi onda ovo troje uradilo?A onda tu je bilo i ubistvo gospodina Tannera.Kada bi znali šta je Stefan,da li bi ikada mogli verovati u njegovu nevinost?Ili,u dubini njihovog srca,da li bi uvek sumnjali u njega?
Elena je zatvorila oči.Bilo je preopasno.Meredith,Bonnie i Matt su bili njeni prijatelji,ali to je bila stvar koju ne sme podeliti sa njima.Na celom svetu ne postoji niko sa kime može podeliti ovu tajnu.Mora je čuvati samo za sebe.
Uspravila se i pogledala u Matta.
„On se plaši doktora,ali mislim da bi sestra mogla biti dovoljna.“
Okrenula se prema Bonnie i Meredith koje su klečale kod kamina i pokušavale naložiti vatru.
„Bonnie,šta je sa tvojom sestrom?“
„Mary?“ Bonnie je pogledala na sat. „Ima kasnu smenu u klinici ove sedmice,ali je sigurno kod kuće.Samo – “
„Onda je to to.Matte,idi sa Bonnie i pitajte Mary da li želi doći i pregledati Stefana.Ako ona misli da treba doktora,neću se raspravljati više.“
Matt je oklevao,a onda duboko izdahnuo. „U redu.I dalje mislim da grešiš,ali – hajdemo Bonnie.Idemo prekršiti nekoliko saobraćajnih pravila.“

Njih dvoje su došli do vrata,ali je Meredith ostala kod kamina i gledala je svojim tamnim očima.Elena je pogledala u njih.
„Meredith...mislim da biste svi trebali otići.“
„Da li?“ Te crne oči su i dalje gledale u nju,kao da pokušava da joj dosegne misli.Ali Meredith nikada nije pitala pitanja.Posle nekoliko trenutaka je kimnula i pratila Matta i Bonnie bez reči.
Kada je Elena čula da se vrata na dnu zatvaraju,uspravila je lampu koja je bila prevrnuta i uključila je.Sada je konačno mogla videti Stefanove povrede.
Njegova boja je bila gora nego ikada pre;izgledao je beo kao plahte na njemu,bukvalno.I usne su mu bile bele,takođe,a Elena je odjednom pomislila na Thomasa Fella,pronalazača Fell's Churcha.Ili radije,na statuu Thomasa Fella,koja je ležala nasuprot statue njegove supruge.Stefan je bio boje te statue.
Posekotine na njegovim rukama su bile ljubičaste,ali nisu krvarile.Nežno je pomakla njegovu glavu da mu pogleda vrat.
I tamo je bilo.Automatski je dotaknula svoj sopstveni vrat kao da overava sličnost.Ali Stefanove rane nisu bile male rupice.Bile su duboke posekotine u mesu.Izgledao je kao napadnut od strane neke životinje koja je pokušala da mu prereže grkljan.

Ljuti bes je proparao Elenu ponovo.I sa njime,mržnja.Shvatile je da kroz svo ovo gađenje i mržnju nije stvarno mrzila Damona pre.Ne stvarno.Ali sada...sada,jeste.Osetila je prema njemu intenzitet emocija kakve nikada nije osetila ni za koga drugog u svom životu.Želela je da ga povredi,da ga natera da joj plati.Kada bi imala drveni štap u tom momentu,zabola bi ga u Damonovo srce bez žaljenja.
Ali sada je morala misliti o Stefanu.Bio je stravično miran.To je bila najteža stvar za podneti,praznina njegovog tela.To je bilo to.Kao da je izašao iz tela i ostavio je sa praznom korom.
„Stefane!“ tresenje nije pomogle.Sa jednom rukom na njegovim hladnim grudima pokušala je da oseti otkucaje scrva.Ako je i bilo jednog,bio je tako slab za osetiti.
Smiri se Elena,rekla je sama sebi,terajući u stranu deo uma koji je želeo da paniči.Taj deo je govorio: „Šta ako je mrtav?Šta ako je stvarno mrtav i ne postoji ništa što možeš uraditi da ga spasiš?“
Gledajući po sobi,videla je razbijeni prozor.Komadići stakla su ležali na podu.Otišla je tamo i uzela jedan.Lepa stvar,sa vrhom kao nož,pomislila je.A onda,stišćući zube,posekla je prst time.
Bol je naterao da izdahne.Posle jedan trenutak,krv je počela da teče iz posekotine.Brzo je kleknula pored Stefana i stavila prst na njegove usne.
Sa drugom rukom je stiskala njegovu,osećajući težinu prstena koji je nosio.Nepomična,kao statua,kleknula je i čekala.
Skoro da je promašila njegov slabi odgovor.Oči su joj bile usredsređene na njeno lice i uhvatila je micanje njegovih prsa.Ali onda su se njegove usne razdvojile i refleksivno je progutao.

„To je to,“ Elena je prošaptala. „Hajde Stefane.“
Njegovi kapci su podrhtavali,i sa radošću je osetila kako njegovi prsti vraćaju pritisak njenim.Ponovo je progutao.
„Da.“ Čekala je dok mu oči nisu zatreptale i otvorile se dok nije sela pored njega.A onda je sklonila okovratnik njenog džempera.
Te zelene oči su bile vrtoglave i teške,ali tvrdoglavije nego što ih je ikada videla. „Ne,“ Stefan je rekao glasom malo jačim od šapata.
„Moraš Stefane.Ostali dolaze i dovode medicinsku sestru sa njima.Morala sam se složiti sa time.I nisu dovoljno dobro da je ubediš da ne trebaš u bolnicu...“ Ostavila je rečenicu nedovršenu.Ni sama nije znala šta bi doktori ili laboratorijski tehničari mogli naći kada bi pregledali Stefana.Ali znala je da je on znao,i to ga je nateralo da se uplaši.Ali Stefan je samo bio još tvrdoglaviji i okrenuo je lice od nje.
„Ne mogu,“ prošaptao je. „Preopasno je.Već sam uzeo...previše...prošle noći.“
Zar je to stvarno bilo tek prošle noći?Kao da je bilo pre godinu.
„Da li će me ubiti?“ pitala je. „Stefane,odgovori mi!Da li će me ubiti?“
„Ne...“ glas mu je bio tih. „Ali – “
„Onda moramo.Ne raspravljaj se sa mnom!“ Naginjući se preko njega,držeći njegove ruke u njenim,Elena je osetila njegovu potrebu.Bila je iznenađena što je mogao odbijati.Kao da je bio gladni čovek koji stoji pred banketom,gleda u hranu,a odbija da jede.
„Ne,“ Stefan je rekao,a Elena je osetila frustraciju.Bio je jedina osoba koju je ikada upoznala a da je tvrdoglav skoro kao ona.
„Da.I ti ćeš kooperirati inače ću poseći nešto drugo,kao nadlakticu.“
Pritiskala je prst na plahtu,da bi zaustavila krv;sada ga je podigla ispred njegovih očiju.
Oči su mu se raširile,usne razdvojile. „Previše...već,“ promrmljao je,ali njegov pogled se nije odvajao od prsta,od bistre kapljice krvi na njemu.
„I ne mogu...kontrolirati...“

„U redu je,“ prošaptala je.Ponovo je pritisnula prst na njegove usne,osećajući kako se otvaraju da ga prime unutra,a onda je legla na njega i zatvorila oči.
Usne su mu bile hladne i suve kada su dotakle njeno grlo.Njegove ruke su pomilovale njen vrat kada su njegove usne došle do dve male rupice koje su već bile tamo.Elena je prisilila sebe da se ne pomakne na ubod.A onda se nasmešila.
Pre toga osećala je njegovu agoniziranu potrebu,njegovu glad.A sada,kroz način na koji se stresao,osetila je samo radost i zadovoljstvo.Duboko zadovoljstvo kada je glad bila zatomljena.
Njeno sopstveno zadovoljstvo je dolazilo od davanja,od znanja da je spašavala Stefana svojim sopstvenim životom.Mogla je osetiti da snagu koja struji kroz njega.
Osetila je kako intenzitet potrebe jenjava.Ali i dalje nije mogla razumeti zašto je Stefan gura od sebe.
„To je dovoljno,“ zahvalio joj je.Elena je otvorila oči,a njen san zadvoljstva je bio razbijen.Njegove oči su bile zelene kao lišće mandragore,a na njegovom licu je videla goruću glad predatora.
„Nije dovoljno.Još si slab – “
„Dovoljno je za tebe.“ Odgurnuo je ponovo i videla je nešto kao očaj koji plovi u tim zelenim očima.
„Elena,ako uzmem još malo počećeš da se menjaš.A ako se ne pomakneš,ako se ne pomakneš od mene u ovom trenutku...“

Elena je ustala sa kreveta.Gledala ga je kako seda i popravlja crnu tkaninu.Na lampinom svetlu videla je da mu je koža poprimila malo boje,malo zajapurenosti koja se probija kroz njegovu bledoću.Njegova kosa se sušila u more tamnih valova.
„Nedostajao si mi,“ rekla je nežno.Olakšanje se popelo uz njenu kičmu.Stefan je bio živ;razgovarao je sa njom.Sve će biti dobro posle svega.
„Elena...“ Njihove oči su se srele i ona je bila zaslepljena zelenom vatrom.Nesvesno se pomerila prema njemu,a onda se zaustavila kada se počeo glasno smejati.
„Nikada te nisam video da izgledaš tako,“ rekao je,a ona je pogledala niza sebe.Njene cipele i farmerice su bile prekrivene muljem,koje je pokrivalo i ostatak nje.Njena jakna je bila poderana.Nije sumnjala ni da joj lice nije bilo slično,a znala je da joj je kosa raštrkana.Elena Gilbert,modni tanjir srednje škole Robert E. Lee je bila u neredu.
„Sviđa mi se,“ Stefan je rekao,a ovog puta se i ona nasmejala sa njim.
I dalje su se smejali kada su se vrata otvorila.Elena se uznemireno trznula,gledajući po sobi,tražeći dokaze koji bi ih mogli izdati.Stefan je seo i oblizao usne.
„Bolje mu je!“ Bonnie je rekla vidno iznenađena.Matt i Meredith su bile iza nje,njihova lica su svetlela od iznenađenja i zadovoljstva.Četvrta osoba koja je ušla je bila samo malo starija od Bonnie,ali je imala pogled autoriteta.Mary McCulough je došla ravno do pacijenta i posegla za njegovim pulsom.
„A ti si onaj koji se boji doktora,“ rekla mu je.
Stefan je izgledao dizorijentirano,a onda je prekrio iznenađenost.
„To je nešto kao fobija iz detinjastva,“ rekao je zvučeći posramljeno.Pogledao je u Elenu koja se nervozno nasmejala i kimnula mu.
„U svakom slučaju,ni sada ne trebam jednog,kako vidite.“
„Zašto mene ne pustiš da sudim tome?Tvoj puls je u redu.Činjenica je da je iznenađujuće spor,čak i za atletu.Ne mislim da imaš hipotermiju,ali još ti je hladno.Izmerićemo temperaturu.“

„Ne,mislim da to nije neophodno.“ Stefanov glas je bio spor i smirjući.Elena ga je čula kako koristi i pre taj glas,i znala je šta je pokušavao.Ali Mary nije ni primetila.
„Otvori molim te.“
„Evo,ja ću,“ rekla je Elena brzo hvatajući toplomer od Mary.Nekako kako je to uradila,mali komadić stakla je skliznuo iz njenih ruku.Pao je na drveni pod i razbio se u nekoliko komadića.
„Uh,baš mi je žao!“
„Nema veze,“ Stefan je rekao. „Osećam se mnogo bolje nego što sam bio i osećam se toplije.“
Mary je odmerila nered na podu,a onda pogledala po sobi,gledajući uništeno stanje. „U redu,“ rekla je okrećući se.
„Šta se dešavalo ovde?“
„Stefan nije ni trepnuo. „Ništa.Gospođa Flowers je samo užasna kućepaziteljka,“ rekao je gledajući je u oči.
Elena je želela da se smeje,a onda je videla da se Mary nasmejala.Starija devojka je napravila grimasu i onda prekrstila ruke na prsima.
„Pretpostavljam da je beskorisno da se nadam pravom odgovoru,“ rekla je. „I jasno je da nisi opasno bolestan.Ne mogu te naterati da ideš na kliniku.Ali ti preporučujem da odeš na kontrolu sutra.“
„Hvala vam,“ rekao je Stefan,a Elena je primetila da to nije bilo slaganje.
„Elena,ti izgledaš kao da bi ti trebao doktor,“ rekla je Bonnie.
„Bela si kao duh.“
„Samo sam umorna,“ Elena je rekla. „Bio je dug dan.“
„Moj savet je da odeš kući u krevet – i ostaneš tamo,“ Mary je rekla. „Nisi anemična,zar ne?“

Elena se othrvala da stavi ruku na obraz.Da li je bila toliko bleda?
„Ne,samo sam umorna,“ ponovila je. „Možemo ići kući,ako je Stefan u redu?“
Kimnuo je,a poruka u njegovim očima je bila samo za nju.
„Dajte nam trenutak,može?“ rekao je Mary i ostalima,a oni su otišli niz stepenište.
„Zdravo.Čuvaj se,“ rekla je Elena naglas kada ga je grlila.Prošaptala je: „Zašto nisi koristio Moći na Mary?“
„Jesam,“ rekao je. „Ili sam barem pokušao.Mora da sam još slab.Ne brini;proći će.“
„Naravno da hoće,“ rekla je Elena,ali joj je stomak poskakivao. „Da li si siguran da trebaš biti sam?Šta ako – “
„Biću u redu.Ti si ona koja ne sme biti sama.“ Stefanov glas je bio nežan ali je prenosio alarmaciju. „Elena,nisam dobio šansu da te upozorim.Bila si u pravu,Damon je u Fell's Churchu.“
„Znam.On ti je ovo uradio,zar ne?“ Elena nije pomenula da ga je tražila.
„Ja – ne sećam se.Ali on je opasan.Čuvaj Bonnie i Meredith sa sobom večeras,Elena.Ne želim da budeš sama.I osiguraj to da ne pozivaju strance u kuću.“
„Idemo pravo u krevet,“ Elena je obećala,smejući im se. „Nećemo nikoga pozivati unutra.“
„Osiguraj to.“ Kimnula je.
„Razumem Stefane.Bićemo oprezne.“
„Dobro.“ Poljubili su se.
„Reci ostalima 'hvala',“ rekao je.
„Hoću.“

Petero njih su se pregrupisali izvan pansiona,Matt se ponudio da odveze Mary kući tako da se Bonnie i Meredith mogu vratiti sa Elenom.Mary je bila sumnjiva o njihovim noćnim poslovima,a Elena je nije mogla kriviti.Takođe nije mogla ni misliti.Bila je preumorna.
„Rekao je 'hvala' svia vama,“ setila se pošto je Matt otišao.
„Nema na čemu,“ rekla je Bonnie,razdvajajući reči između zevanja kada je Meredith otvorila vrata automobila.
Meredith nije ništa rekla.Bila je veoma tiho od kada je ostavila Elenu samu sa Stefanom.
Bonnie se nasmejala. „Jednu stvar smo zaboravili,“ rekla je.
„Proročanstvo.“
„Kakvo proročanstvo?“ rekla je Elena.
„O mostu.Onu za koju si rekla da sam rekla.Pa,otišli smo do mosta i Smrt nije čekala posle svega.Možda nisi razumela reči.
„Ne,“ rekla je Meredith. „Čule smo reči savršeno jasno.“
„Pa,možda je to drugi most.Ili...mmm...“ Bonnie se svalila na kaput i zatvorila oči.Nije se mučila da završi.
Ali Elenin um je završio rečenicu za nju.
Ili drugo vreme.
Sova je huknula kada je Meredith upalila automobil.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum