You are not connected. Please login or register

Treće Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Treće Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 2:16 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Treće Poglavlje



Bonnie je buljila u Elenu. „Ja se ne sećam ničega u vezi mosta.Nisam osetila most.“
„Ali rekla si sama,na kraju.Mislila sam da se sećaš...“ Elenin glas je izumro. „Ne sećaš se tog dela,“ rekla je.To nije bilo pitanje.
„Sećam se kako sam bila sama,negde gde je hladno i mračno i osećala sam se slabo...i žedno.Ili je bilo gladno?Ne znam,ali trebala sam...nešto.I skoro sam želela da umrem.I onda si me probudila.“
Elena i Meredith su razmenile pogled. „I posle toga,“ Elena je rekla Bonnie, „Rekla si još jednu stvar,čudnim glasom.Rekla si da se ne ide blizu mosta.“
„Rekla je tebi da ne ideš blizu mosta.“ Meredith je ispravila. „Tebi naročito,Elena.Rekla je da te Smrt čeka.“
„Baš me briga šta čeka,“ rekla je Elena. „Ako je Stefan tamo,ja idem tamo.“
„Onda sve idemo tamo,“ rekla je Meredith.
Elena je oklevala. „Ne mogu vam tražiti da to radite,“ rekla je polako. „Tamo bi moglo biti opasnosti – sorte opasnosti o kojima nemate pojma.Bilo bi bolje da idem sama.“
„Ti se to šališ?“ Bonnie je rekla ispravljajući bradu. „Mi volimo opasnost.Ja želim biti mlada i lepa u mom grobu,sećaš se?“
„Nemoj,“ Elena je rekla brzo. „Ti si ona koja je rekla da ovo nije igra.“
„Nije ni za Stefana,takođe,“ Meredith ih je podsetila. „Ne radimo mu dobro ako samo stojimo ovde.“
Elena je već skidala kimono i prolazila prema ormaru.
„Bolje da se obučemo.Obucite sve što vam može čuvati toplinu,“ rekla je.
Kada su bile manje-više obučene za napolje,Elena se okrenula prema vratima.A onda zastala.
„Robert,“ rekla je. „Nema šanse da prođemo pored njega čak i da spava.“
Sve tri su se okrenule prema prozoru.
„O,divno,“ rekla je Bonnie.

Kako su silazile niz brezu,Elena je shvatila da je prestalo snežiti.Ali ugrizi zraka na njenim obrazima su je naterali da se seti Damonovih reči.
Zima je neoprostivo godišnje doba,pomislila je i stresla se.
Sva svetla u kući su bila ugašena,uključujući i ona u dnevnoj sobi.Robert je sigurno otišao na spavanje.Ali,Elena je ipak zadržala dah kada su prolazili pored smračenih prozora.Meredithin automobil je bio malo niz ulicu.U poslednjem minutu Elena je odlučila da uzme nekoliko konopaca,tako da je bezvučno otvorila garažna vrata.
Put to kraja grada je bio napet.Kada su prešli pored drveća,Elena se setila načina na koji je lišće padalo na groblju.Naročito hrastovo lišće.
„Bonnie,da li hrastovo drveće imaju neki specijalan značaj?Da li ti je baka govorila o njima?“
„Pa bili su privrženi Druidima.Sva drveća su bila,ali naročito hrastova.Mislili su da im duh drveća daje moć.“
Elena je ušutila.Kada su dosegle most i izašle iz auta,pogledala je na hrastove sa strane.Ali noć je bila čudno mirna i nije bilo povetarca.
„Gledajte na vranu,“ rekla je Elena Bonnie i Meredith.
„Vranu?“ Meredith je rekla oštro. „Kao vranu kod Bonniene kuće one noći kada je Yangtze umro?“
„One noći kada je Yangtze ubijen.Da.“ Elena je počela hodati prema reci Drowning.Iznad vode je bio Wickery most,drvena struktura stara gotovo stoleće.Jednom je bio dovoljno snažan da podnese vagone;ali sada se preko njega moglo samo pešice.To je bilo napušteno,neprijateljsko mesto,Elena je pomislila.Nekoliko stopa je ležalo na snegu.

Uprkos svojim hrabrim rečima od pre,Bonnie se odmicala unazad: „Sećaš se poslednjeg puta kada smo prešle preko ovog mosta?“ rekla je.
Previše dobro,Elena je pomislila.Poslednji put kada su ga prešle bile su gonjene...od strane nečega...sa groblja.Ili nekoga,pomislila je.
„Nećemo ga još preći,“ rekla je. „Prvo moramo pogledati sa ove strane.“
„Gde je starac pronađen sa otvorenim grlom,“ Meredith je promrmljala,ali je pratila.
Automobilska svetla su osvetlila samo mali deo ispod mosta.Kako je iskoračila u tamniji prostor,Elena je osetila bolesnu uzbuđenost.Smrt čeka,glas je rekao.Da li je Smrt dole negde?
Stopalo joj je skliznulo na kamenje.Sve što je mogla čuti bio je tok vode i eho od most iznad njene glave.A čak i kada je izbuljila oči da bi bolje videla,sve što je mogla videti u tami bilo je podnožje mosta.
„Stefane?“ prošaptala je i skoro da joj je bilo drago da je zvuk vode nadglašavao.Osećala se kao osoba koja govori 'Ko je tamo?, u praznoj kući,a još se boji da dobije odgovor.
„Ovo nije u redu,“ rekla je Bonnie iza nje.
„Kako misliš?“
Bonnie je pogledala oko sebe,odmahujući glavom,telom napetim od koncentracije.
„Samo je pogrešno.Ja ne – ustvari,nisam čula vodu.Nisam čula ništa,samo mrtvu tišinu.“

Elenino srce je poskočilo.Deo nje je znao da je Bonnie bila u pravu,da Stefan nije na ovom divljem i usamljenom mestu.Ali deo nje je bio preplašen da sluša.
„Moramo se uveriti,“ rekla je kroz izdah i pomerila se prema tami.Barem je mogla priznati da nije bilo traga da je osoba bila ovde u skorije vreme.I nije bilo znaka tamnoj glavi u vodi,takođe.Obrisala je hladne prste od farmerice.
„Možemo proveriti sa druge strane mosta,“ rekla je Meredith,a Elena je mehanički kimnula.Ali nije trebala videti Bonnien izraz da zna šta će tamo naći.Ovo je bilo pogrešno mesto.
„Samo hajdemo odavde,“ rekla je,penjući se uz travu prema svetlu.I kada je dosegla svetlo,smrzla se.
Bonnie je izdahnula: „O,Bože – “
„Vratite se nazad,“ rekla je Meredith. „Do ograde.“
Jasna silueta pored kola je bila crna figura.Elena,buljeći u nju sa srcem koje je divlje lupalo,nije mogla ništa reći osim da je bio muškarac.Lice mu je bilo u tami ali imala je strašan predosećaj.
Kretalo se prema njima.
Elena se vratila pored mosta ne dišući.Mogla je osetiti kako se Bonnie trese i kako se Meredithini prsti zakopavaju u njenu ruku.Ali nije mogla videti ništa odatle ali je čula teški korak na mostu.Jedva se usuđujući da diše,pogledala je u ostale dve cure.Teški koraci su išli po drvenim plohama,odmičući se od njih.

Molim te neka nastavi da ide,pomislila je Elena.Molim te...
Zarila je zube u usne,a onda se Bonnie pomaknula polako i uhvatila njenu ledenu ruku.Koraci su se vraćali.Trebam izaći gore,Elena je pomislila.Mene želi,a ne njih.Rekao je toliko.Trebam otići gore i suočiti se sa njim i možda će pustiti Bonnie i Meredith da idu.Ali bes koji je bio u njoj jutros,sada je bio u pepelu.Sa svom njenom snagom volje,nije mogla pustiti Bonnie,nije se mogla pomaći odatle.Koraci su bili direktno iznad njih.Tišinu su pratili zvukovi na mostu.
Ne,pomislila je Elena,a njeno telo se punilo strahom.Silazio je dole.Bonnie je jecala i zakopala glavu na Elenino rame,a Elena je osetila kako joj se svaki mišić napinje kada je videla kretnju – stopala,noge – kako se pojavljuju iz tame.Ne...
„Šta radite vi dole?“
Elenin um je prvo pokušavao da odbije informaciju.Još je bila panična i skoro da je zavrištala kada je Matt kročio prema njima,saginjući se ispod mosta.
„Elena?Šta radite?“ rekao je ponovo.
Bonniena glava se podigla.Meredithin dah je eksplodirao sa olakšanjem.Elena je osetila kao da će je kolena izdati.
„Matt,“ rekla je.To je bilo sve što je mogla izreći.
Bonnie je bila više rečita.
„Šta ti misliš da ti radiš?“ rekla je povećavajući tonove. „Pokušavaš da nas nateraš da dobijemo srčani udar?I šta radiš ovde u ovo doba noći?“
Matt je stavio ruke u džepove,zveckajući sitnišom.Kada su izašle ispod mosta,on je i dalje buljio u reku.
„Pratio sam vas.“
„Ti si šta?“ rekla je Elena.
Pogledao je prema njoj. „Pratio sam vas,“ ponovio je napinjući ramena.
„Shvatio sam da ćete naći način da zaobiđete tvoju tetku pa sam ponovo izašao.Sedeo sam u svom autu preko puta i gledao u tvoju kuću.A onda ste se vas tri pojavila na prozoru.I pratio sam vas do ovde.“

Elena nije znala šta da kaže.Bila je ljuta,naravno,a on je to sigurno uradio da bo održao obećanje Stefanu.Ali pomisao na Matta kako sedi u svom starom Fordu,sigurno se smrzavajući i bez večere...to je malo zabolelo i nije htela da se raspravlja.
On je ponovo gledao u reku.Ona mu je prišla bliže i tiho odgovorila: „Žao mi je Matte,“ rekla je. „Zbog načina kako sam se ponela prema tebi kod kuće i – i o – “ Zastala je i onda odustala.Zbog svega,pomislila je bespomoćno.
„Pa,meni je žao što sam vas uplašio.“ Okrenuo se prema njima. „ A sada mi molim vas reci,šta vi mislite da radite?“
„Bonnie je mislila da bi Stefan mogao biti ovde.“
„Bonnie nije,“ rekla je Bonnie. „Bonnie je odmah rekla da je ovo mesto pogrešno.Tražimo nešto gde je tiho,bezvučno i zatvoreno.I osetila sam se okruženo,“ objasnila je Mattu.
Matt je gledao prema njoj oprezno kao da ga je mogla ugristi. „Naravno da jesi,“ rekao je.
„Oko mene je bilo kamenje,ali ne kao kamenje u reci.“
„Uh,ne,naravno da ne.“ Pogledao je krajičkom oka prema Meredith koja je gledala sažaljivo na njega.
„Bonnie je imala viziju,“ rekla mu je.
Matt je malo iskoračio unazad i Elena je mogla videti nejgov profil na svetlima.Iz njegovog izraza je mogla reći da nije znao da li da se okrene i odšeta od njih ili da ih pokupi i odveze do najbliže ludnice.

„Nije šala,“ rekla je. „Bonnie je psihik Matt.Znam da sam uvek govorila da ne verujem u tu vrstu stvari.Ali pogrešila sam.I to ne znaš kako.Večeras je – pa,ušla je u Stefanov um nekako i dobila viziju gde je.“
Matt je duboko udahnuo. „Vidim,U redu...“
„Ne glupiraj se!Nisam glupa Matte i ovo što ti govorim je stvarno.Bila je tamo,sa Stefanom;znala je stvari koje samo on zna.I videla je mesto gde je zarobljen.“
„Zarobljen,“ rekla je Bonnie. „To je to.Nije bilo ništa otvoreno kao reka.Ali bilo je vode,do vrata.Njegovog vrata.I kamenje je bilo okolo,sa sitnim muljem po njemu.Voda je bila hladna i mirna i mirisalo je odvratno.“
„Ali šta si videla?“ Elena je rekla
„Ništa.Kao da sam bila slepa.Nekako sam znala da ako bi se videla i jedna zraka sunca,ja bi je mogla videti,ali nisam.Bilo je tamno kao u grobu.“
„Kao u grobu...“ Tanki drhtaji su prostrujali kroz Elenu.Pomislila je na uništenu crkvu na brdu iznad groblja.Tamo je bio grob,grob za koji je mislila da ga je jednom otvorila.
„Ali grob ne bi bio vlažan,“ Meredith je rekla.
„Ne...ali ne nalazim nikakv smisao gde bi mogao biti,“ Bonnie je rekla. „Stefan je bio izvan svog uma;bio je tako slab i povređen.I tako žedan – „
Elena je otvorila usta da zaustavi Bonnie od nastavljanja,ali onda je Matt prelomio.
„Reći ću vam na šta meni to liči,“ rekao je.
Tri devojke su pogledale u njega,kako stoji malo odvojen od grupe.Skoro su zaboravila na njega.
„Pa?“ rekla je Elena.
„Tačno,“ rekao je. „Mislim,zvuči kao šakt.“
Elena je trepnula,uzbuđenje je prožimalo. „Bonnie?“
„Moglo bi biti,“ rekla je Bonnie polako. „Veličina i zidovi i sve odgvora.Ali šakt je otvoren;i mogla bi videti zvezde.“

„Ne ako je prekriven,“ rekao je Matt. „Mnogo starih farmerskih kuća imaju šaktove koji nisu u upotrebi,a neki farmeri ih prekrivaju da osiguraju da deca ne padnu u njih.Moj deda to radi.“
Elena nije mogla skrivati uzbuđenje. „To bi moglo biti to.To mora biti to.Bonnie,sećaš se,rekla si da je uvek mračno tamo.“
„Da,i imala sam osećaj da sam ispod zemlje.“ Bonnie je takođe bila uzbuđena,ali Meredith je suvo prekinula.
„Šta misliš koliko šaktova ima u Fell's Churchu Matte?“
„Stotine,verovatno,“ rekao je. „Ali pokrivenih?Ne mnogo.A ako predlažete da je neko bacio Stefana u njega,onda bi to moralo biti negde gde ga ljudi ne bi mogli naći.Negde napušteno...“
„A njegovo auto je nađeno u ovoj ulici,“ rekla je Elena.
„Farma starog Frenchera,“ rekao je Matt.
Svi su gledali jedno u drugo.Farma starog Frenchera je bila uništena i napuštena koliko su svi pamtili.Nalazila se u sred šume i drveće je pokrivalo skoro celo stoleće.
„Idemo,“ rekao je Matt jednostavno.
Elena je stavila šaku na njegovu ruku: „Da li veruješ – ?“
Skrenuo je pogled od nje na trenutak. „Ne znam u šta da verujem,“ rekao je. „Ali ja – ja idem.“
Razdvojili su se i uzeli oba automobila,Matt je vodio zajedno sa Bonnie,a Meredith je pratila zajedno sa Elenom.Matt je vozio do šume dok nije nestalo puta.
„Odavde ćemo pešice,“ rekao je.
Eleni je bilo drago što je mislila na konopce;trebaće ih ukoliko je Stefan u Frencherovom šaktu.A ako ne bude...
Neće se pustiti da misli o tome.

Bilo je teško ići kroz šumu,pogotovo u mraku.Ostruga je bila debela,a mrtve grane su posezale za njima.Muve su letele okolo dodirujući Elenine obraze nevidljivim krilima.
Stigli su do proplanka.Ostatci kuće su bili vidljivi,temelj je bio još na zemlji,obrasao korenjem i travom.Većim delom dimnjak je bio netaknut sa dubokim rupicama koje su jamčile da su nekada bile popunjene,kao spomenik.
„Šakt mora biti negde pozadi,“ Matt je rekao.
Bila je to Meredith koja ga je našla i ona je zvala ostale.Skupili su se okolo i gledali u ravni,kockasti blok od kamena,skoro ukopan u zemlju.
Matt je zastao i pogledao u prljavštinu i korenje okolo.
„Ovo je skoro pomerano,“ rekao je.
Elenino srce je počelo lupati još jače.Mogla je osetiti naboje u svom grlu i prstima.
„Skinimo ga,“ rekla je glasom jedva višim od šapata.
Kamena kocka je bila toliko teška,da je Matt nije mogao ni odmaknuti.Konačno su svo četvoro odgurnuli kamen za jedan inč,a kasnije je Matt sa granom napravio polugu i odmaknuo ga skroz.
Kada je rupa bila dovoljno velika za ramena i glavu,Elena se sagela gledajući.Skoro se bojala nadati.
„Stefane?“
Sekundama posle,gledajući u tamu,čula je drugi zvuk.
„Ko – ?Elena?“
„O,Stefane!“ Olakšanje je načinilo divljom. Da!Ja sam,mi smo i izvući ćemo to.Jesi dobro?Jesi povređen?“ Jedina stvar koja je sprečila da ne padne zajedno sa njim je bio Matt koji je zgrabio od pozadi. „Stefane,drži se,imamo konopce.Reci mi da si dobro.“

Čuo se umorni,skoro neprepoznatljivi zvuk,ali Elena je znala šta je to bilo.Smeh.Stefanov glas je bio suv: „Ja sam – bio sam i bolje,“ rekao je. „Ali,živ sam.Ko je sa tobom?“
„To sam ja.Matt,“ rekao je Matt,puštajući Elenu.Pogledao je i sam u rupu.Elena je bili gotovo u delirijumu od ushićenja i primetila je da je nosio lako vrtoglavi izgled.
„I Meredith i Bonnie,koje će nam malo pomoći,nadam se.Baciću ti konopce...ukoliko te Bonnie ne može telepatijom izvući.“ Još na kolenima,pogledao je u Bonnie.Ona ga je udarila po vrhu glave. „Ne šali se sa tim!Izvlači ga!“
„Da gospođo,“ rekao je Matt,malo šaljivo. „Evo Stefane.Veži to oko sebe.“
„Da,“ rekao je Stefan.Nije se raspravljao o tome da su mu prsti smrznui ili da se ne može potruditi da se izvuče.Nije bilo drugog načina.
Sledećih petnaest minuta su bile užasne za Elenu.Svo četvoro je moralo izvlačiti Stefana,iako je Bonnieno jedino učestovanje bilo govorenje: 'Hajde,hajde,' kada god su zaustavili da dođu do daha.Ali napokon je Stefanova ruka zgrabila ivicu tamne rupe i Matt je posegao da ga zgrabi ispod ramena.
Onda ga je Elena grlila,rukama oko njegovih grudi.Mogla je reći da je bilo nečega pogrešnog u njegovoj neprirodnoj mirnoći,o omlitavelosti njegovog tela,ali setila se da je iskoristio svu svoju snagu u pomaganju da ga se izvadi;ruke su mu bile posečena i krvave.Ali ono što je brinulo Elenu je to što joj nije uzvratio zagrlja.
Kada ga je oslobodila dovoljno da ga može pogledati,videla je da mu je lice bilo izmučeno i da je jedna crna senka bila ispod njegovog oka.Koža mu je bila toliko hladna da je to plašilo.
Pogledala je u druge.
Matt je bio ogrnut razmišljanjem: „Bolje da ga odvedemo brzo na kliniku.Treba doktora.“
„Ne!“ glas je bio slab i promukao ali došao je iz mlitave figure koju je Elena držala.
Osetila je kako Stefan podrhtava,osetila kako polako spušta glavu.Zelene oči su pogledale prema njoj i videla je hitnju u njima.
„Ne...doktore,“ Te oči su gorele prema njoj. „Obećaj...Elena.“
Elenine sopstvene oči su bile zamagljenje. „Obećavam,“ Elena je prošaptala.Onda je osetila da šta god da ga je držalo stabilnim,da se isključilo i da je kolabirao.Srušio se u njene ruke,bez svesti.



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum