You are not connected. Please login or register

Drugo Poglavlje

View previous topic View next topic Go down  Message [Page 1 of 1]

1 Drugo Poglavlje on Sat 09 Oct 2010, 2:15 pm

Zla_Sam


Administrator
Administrator


Vampirski Dnevnici, Knjiga II.

"Borba"

By

Lisa J. Smith



Drugo Poglavlje



Neprirodni sumrak je visio nad napuštenim grobljem.Sneg je zamaglio Elenine oči,a vetar je onesposobio njeno telo kao da je zagazila u ledenu vodu.Tvrdoglava,kakva je bila,nije se ni okrenula prema novo groblju i ulici iznad.Kako je mogla znati,Wickery most je bio ravno ispred nje.Išla je prema njemu.
Policija je našla Stefanovo napušteno auto pored stare ulice.To je značilo da ga je ostavio između stare ulice i šume.Elena je pala na travu koja je previše narasla,ali se nastavila kretati,glavom nadolje,rukama grleći samu sebe.Znala je to groblje celi svoj život i mogla je pronaći put kroz njega i slepa.
Kada je prešla most,trzaji njenog tela su postali bolni.Nije jako snežilo,ali vetar je bio gori.Presecao je njenu odeću kao da je napravljena od papira i oduzimao joj dah.

Stefane,pomislila je i okrenula se prema staroj ulici.Nije verovala ono što je Damon rekao.Da je Stefan mrtav ona bi znala.Bio je živ,negde i morala je da ga nađe.Mogao je biti bilo gde u ovoj belini;mogao je biti povređen,mogao se smrzavati.Elena je osetila da ona više nije bila bitna.Sve njene misli su se suzile na samo jednu ideju.Stefan.Naći Stefana.
Postajalo je teže ići ulicom.Na njenoj desnoj strani su bili hrastovi,na levoj reka Drowning.Opet je usporila.Vetar nije bio toliko loš,ali se osećala umornom.Trebala je da sedne i da se odmori,samo na minut.
Kada je potonula pored ulice,shvatila je da je bila blesava što je tražila Stefana.Stefan će doći do nje.Sve što treba da uradi je da sedne i da čeka.On sigurno dolazi.
Elena je zatvorila oči i polegla glavu na kolena.Osetila je toplinu.Um joj je video Stefana,video kako joj se smeši.Njegove ruke su bile oko nje i bile su jake i osigurane,i ona se opustila pored njega,zahvalana što je odagnala strah i tenziju.Bila je kod kuće.Bila je tamo gde je pripadala.Stefan ne bi dozvolio da je išta povredi.

Ali onda,umesto da je drži,Stefan je tresao.Narušavao je njen prelepi mir i odmor.Videla je njegovo lice,bledo i sa hitnjom,njegove crne oči tamne od bola.Pokušala mu je reći da bude miran,ali on nije slušao.Elena,ustani,govorio je,a ona je osetila silu u onim zelenim očima koja je primorava da uradi šta on želi.Elena,ustani odmah –
„Elena,ustani!“ Glas je bio visok,tanak i preplašen. „Hajde Elena!Ustani!Ne možemo da te nosimo!“
Trepćući,Elena je izoštrila svoj pogled.To je bilo malo i srcasto lice,skoro sa belom kožom uokvireno sa crvenim kovrdžama.Sa širokim smeđim očima,sa pahuljicama na trepušama i buljilo je zabrinuto u njene oči.
„Bonnie,“ rekla je polako. „Šta radiš ovde?“
„Pomaže mi da te nađem,“ rekao je drugi,niži glas sa Elenine druge strane.Okrenula se i videla elegantne obrve i maslinasto lice.Meredithine tamne oči,obično ironične,su bile takođe zabrinute.
„Ustaj Elena,osim ako ne želiš da se stvarno pretvoriš u ledenu princezu.“
Preko nje je bio sneg,kao beli kaput.Elena je jedva ustala,naslanjajući se da dve devojke.Otišle su do Meredithinog automobila.

Trebalo je biti toplije unutra,ali Elenini nervni završetci su se ponovo vraćali u život,terali je da se trese,govorili joj koliko joj je stvarno hladno.Zima je neoprostivo godišnje doba,pomislila je kako je Meredith vozila.
„Šta se dešava Elena?“ rekla je Bonnie odpozadi. „Šta ti misliš da radiš kada bežiš onako iz škole?I kako si mogla doći ovde?“
Elena je oklevala,a onda odmahnula glavom.Nije želela ništa više osim da kaže sve Bonnie i Meredith.Da im kaže strašnu priču o Stefanu i Damonu i šta se stvarno desilo Tanneru – i onome posle toga.Ali nije mogla.Čak i kada bi joj verovale,to nije bila njena tajna da im kaže.
„Svi te traže,“ Meredith je rekla. „Cela škola je uzrujana i tvoja tetka ima lom živaca.“
„Izvinite,“ rekla je Elena pokušavajući da zaustavi nasilno trešenje svog tela.Skrenuli su u ulicu Maple i došli do kuće.
Tetka Judith je čekala unutra sa ugrijanim pokrivačima.
„Znala sam da akd te nađu da ćeš biti polu-smrzla,“ rekla je kada je posegnula za Elenom.
„Sneg posle Noći Veštica!Teško za poverovati.Vi devojke,gde ste je našle?“
„Kraj stare ulice,pored mosta,“ rekla je Meredith.

Lice tetke Judith je izgubilo svaki tračak boje.
„Pored groblja?Gde su bili napadi?Elena kako si mogla?...“ Glas joj je isčezao kako je pogledala u Elenu. „Nećemo govoriti o tome u ovom trenutku,“ rekla je pokušavajući da vrati osećaj za lepe manire. „Moramo ti skinuti ovu odeću.“
„Jednom kada budem suva moram se vratiti,“ rekla je Elena.Njen mozak je ponovno radio i jedna stvar je bila jasna:nije videla Stefana tamo.To je bio san.Stefan je i dalje bio nestali.
„Nećeš raditi ništa poput toga,“ rekao je Robert,verenik tetke Judith.Elena je ga jedva primetila kako stoji tamo pored nje do sada.Ali njegov ton je upozoravao da nema šanse.
„Policija još traži Stefana;ostavićeš im njihov posao,“ rekao je.
„Policija misli da je on ubio gospodina Tannera.Ali on nije.Vi to znate,zar ne?“
Kada je tetka Judith skinula Elenin džemper Elena je gledala od jednog do drugog lica tražeći pomoć,ali sva lica su bila ista.
„Znate da on to nije uradio,“ rekla je gotovo očajno.
Tišina. „Elena,“ Meredith je konačno rekla, „Niko ne želi da misli da jeste.Ali – pa,izgleda da je loše kada je pobegao tako.“
„Nije pobegao.Nije!Nije – „

„Elena smiri se,“ rekla je tetka Judith. „Nemoj se uznemiravati.Mislim da ćeš biti bolesna.Tamo je bilo jako hladno,a ti si spavala sam nekoliko sati prošle noći...“ spustila je ruku na Elenin obraz.
Odjednom,sve je bilo previše za Elenu.Niko joj nije verovao,čak ni njeni prijatelji i porodica.U tom trenutku,osetila je da je okružena neprijateljima.
„Nisam bolesna,“ vikala je. „I nisam luda,takođa – pa šta god vi mislil.Stefan nije pobegao i nije ubi Tannera,i baš me briga ako mi ne verujete...“ Zastala je teško dišući.Tetka Judith se vrzmala oko nje,pokušavajući da je odvede u sobu.Ali nije htela ići u krevet.Umesto toga,kada se ugrijala,sela je pored kamina sa pokrivačima oko sebe.Telefon je zvonio celo popodne,i čula je tetku Judith kako govori prijateljima,komšijama i školi.Uveravala ih je da je Elena dobro.Da je...da je tragedija koja se desila prošle noći izbacila iz takta i da ima groznicu.Ali da će biti dobro posle odmora.

Meredith i Bonnie su sedile pored nje. „Da li želiš razgovarati?“ Meredith je rekla niskim glasom.Elena je odmahnula glavom buljeći u kamin.Svi su bili protiv nje.I tetka Judith greši.Neće biti dobro dok ne nađe Stefana.Matt je svratio,ulazeći u prostoriju sa kosom punom snega.Kada je ušao u sobu Elena je pogledala bespomoćno u njega.Juče je Matt pomogao Stefanu da se spasi dok je ostatak škole želeo da ga linčuje.Ali danas je odvratio bespomoćan pogled pun treznog žaljenja,a svi ti osećaji u njegovim očima su bili za nju.
Razočarenje je bilo nepodnošljivo. „Šta radiš ovde?“ Elena je pitala. „Držiš svoje obećanje 'da ćeš se pobrinuti za mene'?“
Povređenje je zasvetlilo u njegovim očima.Ali Mattov glas je bio na nivou: „To je deo toga,možda.Ali ja bi pokušao da se pobrinem za tebe bez obzira šta sam obećao.Zabrinut sam za tebe.Slušaj Elena – „
Nije bila raspoložena da ikoga sasluša. „Pa,dobro sam hvala.Pitaj koga hoćeš.Možeš se prestati brinuti.Pored toga,ne vidim zašto bi držao obećanje ubici.“
Iznenađen,Matt je gledao u Bonnie i Meredith.Onda je bespomoćno odmahnuo glavom. „Nisi pravedna.“
Elena nije bila raspoložena da bude pravedna,takođe. „Rekla sam ti,možeš se prestati brinuti o meni i o mojim stvarima.Dobro sam,hvala.“

Implikacija je bila očigledna.Matt se okrenuo prema vratima kada se tetka Judith pojavila sa sendvičima.
„Izvinite,moram ići,“ promrmljao je,žureći prema vratima.Otišao je ne gledajući nazad.Meredith,Bonnie,tetka Judith i Robert su pokušavali da razgovaraju kada su jeli ranu večeru pored vatre.Elena nije ni jela ni razgovarala.Jedina koja nije bila bednog raspoloženja je bila Elenina mala sestra Margaret.Sa četvorogodišnjim optimizmom grlila je Elenu i davalo joj slatkiše.Elena je jako zagrlila svoju sestru i zarila lice u njenu plaavu kosu na trenutak.Da je Stefan mogao nazvati ili poslati poruku već bi to učinio do sada.Ništa na svetu ga ne bi sprečilo osim ako nije gadno povređen,ili zarobljen negde ili...
Neće dopustiti sada sebi da misli o poslednjem 'ili'.Stefan je živ,mora biti živ.Damon je lažov.Ali Stefan je bio u nevolji i ona ga je nekako morala pronaći.Brinula je o tome celo veče,očajnički smišljajući planove.Jedna stvar je bila jasna:mora to uraditi sama.Ne može nikome verovati.

Smračilo se.Elena je sela na kauč i prisilila se da zeva.
„Umorna sam,“ rekla je tiho. „Možda ću se i posle svega razboleti.Mislim da idem u krevet.“
Meredith je gledala u nju. „Baš sam nešto mislila,gospođice Gilbert,“ rekla je okrećući se prema tetki Judith, „Da možda ja i Bonnie trebamo ostati prenoćiti.Da pravimo Eleni društvo.“
„Kakva dobra ideja,“ rekla je tetka oduševljeno. „Dok god se vaši roditelji ne ljute ja nemam ništa protiv.“
„Treba dugo do Herrona.Mislim da ću i ja takođe ostati,“ rekao je Robert. „Mogu se opustiti ovde na kauču.“
Tetka Judith je protestovala da ima dovoljno soba gore,ali Robert je odbijao.Kauč će biti u redu,govorio je.
Posle pogleda na kauč kraj hodnika gde su bila glavna vrata Elena je shvatila.Oni su ovo planirali međusobno,ili su barem svi bili u ovome sada.Osiguravaju da neću napustiti kuću.

Kada se pojavila iz kupatila,malo kasnije,zgrabila je svoj crveni kimono i videla da Bonnie i Meredith sede na njenom krevetu.
„O,zdravo Resencratz i Guildenstern,“ rekla je gorko.
Bonnie koja je izgledala depresivno,sada je izgledala uznemireno.Pogledala je u Meredith.
„Zna ko smo.Misli na to da misli kako smo mi špijuni njene tetke,“ rekla je Meredith. „Elena,trebaš shvatiti da nije tako.Zar nam nikako ne možeš verovati?“
„Ne znam.Mogu li?“
„Da,zato jer smo mi tvoje prijateljice.“ Pre nego se Elena mogla pomaknuti Meredith je skočila sa kreveta i zalupila vrata.A onda se okrenula prema Eleni. „A sada,jednom u životu slušaj me ti mali idiote.Istina je da ne znamo šta da mislimo o Stefanu.Ali zar ne vidiš da je to tvoja krivica.Od kada ste vas dvoje zajedno ti nas isključuješ.Stvari su se dešavale o kojima nam nisi ništa rekla.Barem nam nisi rekla celu priču.Ali odmakni to,odmakni sve Elena,mi tebi još verujemo.Još se brinemo za tebe.Još smo iza tebe Elena i želimo da pomognemo.I ako ne vidiš to,onda si stvarno idiot.“

Polako,Elena je gledala od Meredithinog tamnog do Bonnienog bledog lica.Bonnie je kimnula.
„Istina je,“ rekla je trepćući kao da tera suze nazad. „Čak iako ti nas ne voliš mi tebe još volimo.“
Elena je osetila kako joj se oči pune i lice opušta.Onda je i Bonnie skočila sa kreveta,i onda su se sve tri grlile.Elena je videla da ne može pomoći sebi a da ne pusti suze.Klizile su niz njeno lice.
„Žao mi je što nisam pričala sa vama,“ rekla je. „Znam da ne razumete i ne mogu objasniti zašto vam ne mogu sve reći.Jednostavno ne mogu.Ali postoji jedna stvar koju vam mogu reći,“ iskoračila je,brišući obraze i gledajući u njih: „Bez obzira koliko su loši dokazi protiv Stefana on nije ubi gospodina Tannera.Znam da nije,zbog toga što znam ko jeste.I to je ista osoba koja je napala Vickie i starca ispod mosta.I – “ zastala je i promislila na trenutak. „ – i,oh Bonnie,mislim da je on takođe ubio i Yagtzea.“
„Yangtzea?“ Bonniene oči su se raširile. „Ali zašto bi ubio psa?“
„Ne znam,ali on je bio tu te noći,u tvojoj kući.I bio je...ljutit.Žao mi je Bonnie.“
Bonnie je izgledala šokirano.Meredith je rekla: „Zašto to ne prijaviš policiji?“
Elenin osmeh je bio histeričan. „Ne mogu.To je nešto sa čime se oni ne mogu deliti.I to je još jedna stvar koju ne mogu objasniti.Rekle ste da mi verujete;pa,verujte mi to.“

Bonnie i Meredith su gledale jedna u drugu,a onda u pokrivač gde je Elena nervoznim prstima čupkala vez.Konačno Meredith je rekla: „U redu.Kako možemo pomoći?“
„Ne znam.Nikako,osim...“ Elena je zastala i pogledala u Bonnie. „Osim,“ rekla je promenjenim glasom, „Ako mi ne možete pomoći da nađem Stefana.“
Bonniene smeđe oči su bile pune neverice. „Ja?Ali šta ja mogu?“ Onda na Meredithin izdah je rekla: „Oh.Oh.“
„Znala si da sam bila na groblju onog dana,“ rekla je Elena. „I čak si prorekla Stefanov dolazak u školu.“
„Mislila sam da ne veruješ u te psihičke stvari,“ rekla je Bonnie slabašno.
„Naučila sam stvar,dve od tada.U svakom slučaju,voljna sam da verujem u bilo šta što će pomoći da se nađe Stefan.Ako ima bilo kakve šanse da mu se pomogne.“
Bonnie je čučnula,kao da pokušava da napravi svoj mali oblik to manjim. „Elena,ne razumeš,“ rekla je. „Nisam trenirana;to nije nešto što mogu kontrolirati.I – to nije igra,ne više.Što više koristiš moći sve više koriste one tebe.Ponekad mogu te preuzeti iako to ne želiš.To je opasno.“
Elena je ustala i prošetala se do ormara.Onda se okrenula.
„U redu,upravu si;to nije igra.I verujem ti o opasnosti.Ali nije igra ni za Stefana takođe.Ja mislim da je negde tamo,strašno povređen.I nema nikoga ko bi mu pomogao,ko bi ga tražio,osim njegovih neprijatelja.Možda umire u ovom trenutku.On – možda bi mogao...“ Grlo joj se zatvorilo.Udahnula je duboko.Kada je pogleda u prijateljice videla je da Meredith gleda u Bonnie.
Bonnie je ispravila ramena,sela i isprsila se da bude visočija koliko može biti.Spustila je bradu.A kada je pogledala u Elenu,oči su joj svetlucale.
„Trebamo sveću,“ je bilo sve što je rekla.

Šibica je kresnula i nekoliko varnica je izletelo u tamu,a onda je počeo goreti plamen.Zlatnim sjajem je obasjavao Bonnieno lice kada se nagnula nad njega.
„Trebam vas obe da mogu da se skoncentrišem,“ rekla je. „Gledajte u plamen i mislite o Stefanu.Zamislite nejgovu sliku u svom umu.I bez obzira šta da se desi nastavite gledati u plamen.I šta god radile ne govorite ništa.“
Elena je kimnula i onda je jedini zvuk u sobi bio disanje.Plamen je plesao,bacajući svetlo na tri devojke koje su sedele oko njega.Bonnie je,očiju zatvorenih,disala duboko i polako,kao da je zaspala.
Stefan,pomislila je Elena,gledajući u plamen,pokušavajući da iskoristi svu svoju volju u tu misao.Kreirala ga je u svom umu,koristeći sva svoja osetila.Mekoću njegovog vunenog džempera nasuprot njenog obraza,miris njegove kožne jakne,snaga njegovih ruku oko nje.O,Stefane...

Bonniene trepavice su se trzale i njeno disanje se ubrzalo,kao spavač koji ima loš san.Elena je držala oči na vatri,ali kada je Bonnie slomila tišinu,hladnoća je uzašla kroz njenu kičmu.
Prvo je to bio samo jecaj,zvuk nekoga ko je bolan.Onda,Bonnie je ispravila glavu,disajući kratko,jecaji su postali reči.
„Sam...“ rekla je i onda zastala.Elenini nokti su se zarili u njenu ruku.
„Sam...u mraku,“ rekla je Bonne.Glas joj je bio dalek i izmučen.
Prošao je još jedan trenutak tišine,a onda je Bonnie počela brzo pričati: „Mračno je i hladno.I sam sam.Nešto je iza mene...teško.Kamenje.Obično je naslanjanje na njih bolelo – ali ne sada.Sada sam nesposoban od hladnoće.Tako je hladno...“ Bonnie se trznula kao da želi da pobegne od nečega,a onda se nasmejala,smeh je bio kao jecaj. „To je...smešno.Nikada nisam mislio da želim ovoliko videti sunce.Ali uvek je mračno ovde.I hladno.Voda mi je do vrata,kao led.I to je smešno.Voda je posvuda – a ja umirem od žeđi.Tako sam žedan...boli...“

Elena je osetila da joj se nešto steže oko srca,Bonnie je bila u Stefanovim mislima i ko zna šta je mogla otkriti tamo?Stefane,reci nam gde si,pomislila je očajno.Pogledaj okolo,reci mi šta vidiš.
„Žedan.Trebam...život?“ Bonnien glas je bio dubok kao da nije bila sigurna kako da prevede značenje. „Slab sam.Rekao je da ću uvek biti onaj slabi.On je jak...ubica.Ali i ja sam takođe.Ubio sam Katherine;možda i zaslužujem da umrem.Zašto samo da se ne opustim?...“
„Ne!“ rekla je Elena pre nego što je mogla zaustaviti samu sebe.Na trenutak zaboravila je Stefanov bol. „Stefane – „
„Elena!“ Meredith je rekla oštro.Ali Bonniena glava je samo pala u stranu i njene reči su se odsekle.Prestrašena,Elena je shvatila šta je uradila.
„Bonnie,jesi u redu?Možeš ga ponovo pronaći?Nisam mislila da...“
Bonniena glava se podigla.Oči su joj bile širom otvorene ali nisu gledale ni u sveću ni u Elenu.Buljile su pravo,bezizražajne.Kadaje progovorila,Elenino srce je stalo.
To nije bio Bonnien glas,ali ga je prepoznala.Čula ga je jednom iz Bonnienih usta na groblju.

„Elena,“ glas je rekao. „Ne idi pored mosta.To je Smrt Elena.Tvoja smrt te čeka tamo.“ Onda je Bonnie omlitavela.
Elena je zgrabila njena ramena i prodrmala je.
„Bonnie!“ skoro je vrištala. „Bonnie!“
„Šta...o ne,Pusti me.“ Bonnien glas je bio slab i potrešen,ali je bio njen.Stavila je ruku na čelo.
„Bonnie,jesi uredu?“
„Mislim...da.Ali bilo je tako čudno.“ Njen ton se izoštrio i pogledala je gore trepćući. „Šta je to bilo Elena,o ubici?“
„Sećaš se toga?“
„Sećam se svega.Ne mogu opisati,bilo je grozno.Ali šta je to značilo?“
„Ništa,“ rekla je Elena. „Samo je halucinirao,to je sve.“
Meredith je presekla. „On?Stvarno misliš da je bila u Stefanovom umu?“
Elena je kimnula,oči su joj gorele kada je pogledala u njih.
„Da,mislim da je to bio Stefan.Morao je biti.I mislim da nam je rekao gde je.Ispod Wickery mosta,u vodi.“



Prevod: Adelisa

The Vampire Diaries Serbia


_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _



just twenty seconds 'til you're no longer mine.
http://willyoudothisforme.tumblr.com/

View previous topic View next topic Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum